Boris Tadić

U intervjuu o kom se ovih dana mnogo govori, Kusturici se sve pomešalo - i nikl i bakar i litijum i vlade i kompanije i vremenske odrednice. A u očiglednom naporu da dokaže Vučiću da ima balansiran odnos i da ga ne napada svojim izjavama da je spreman da položi život, notornim lažima je morao mene da napadne. Pa pre nego što se ovako obaveže da bi dao i svoj život, bio bi red da zna ili da kaže makar neku istinu o tome za šta je spreman i život da položi. Dakle, u jednom delu tog intervjua Kusturica mene optužuje da sam dao koncesiju za kopanje nikla Rio Tintu i zahvaljuje se Koštunici što je on to “hrabro odbio”. S obzirom na to da je pitanje istraživanja nikla i bakra sasvim odvojeno od projekta Rio Tinta u vezi sa eksploatacijom jadarita, odnosno proizvodnjom litijuma, poći ću od toga da je u ovoj izjavi mislio na litijum. Pre svega, koncesija se može odnositi i na istraživanje, a ne samo na eksploataciju. Razlika je u tome što koncesija na istraživanja ne omogućuje bilo kakav profit i eksploataciju, a ova druga to podrazumeva. A što se tiče koncesije na istraživanje jadarita, prva je data juna 2004 - od strane upravo Kostuničine vlade (❗️)i produžavana je dozvola tokom njihovog mandata skoro svake godine. To je bilo u vreme kada ja još nisam bio predsednik Srbije, niti je DS bila u vladi. Cvetkovićeva vlada je takodje produžila istražno, ali nikada nije dala eksploataciono pravo (❗️❗️❗️), niti pravo istraživanja velikih promera (!) koje može da pravi štetu poljoprivrednom zemljištu pod određenim uslovima. Što se tiče prava na prvenstvo eksploatacije onog ko vrši istraživanja (pod pretpostavkom da to Kusturica u ovoj izjavi označava kao predugovor) to ne znači da onaj ko vrši istraživanja automatski dobija dozvolu za eksploataciju. Tek nakon završenih istraživanja i analiza koje podrazumevaju i studije o tome da li je projekat štetan po životnu sredinu i zdravlje ljudi donosi se odluka o tome da li se daje dozvola za eksploataciju. Ukoliko da, tek onda prvenstvo ima onaj ko je radio istraživanja. Ali ukoliko ne, onda je potpuno irelevantno što je onaj ko je radio istraživanja imao pravo prvenstva eksploatacije, jer u tom slučaju eksploatacije ni nema. Uzgred, i promena zakona kojim se definiše davanje prioriteta onom ko vrši istraživanja sprovedena je u vreme Koštuničine izvršne vlasti. Ako Kusturica, ipak, govori o niklu (u tom slučaju je pomešao kompanije), pa Koštuničina vlada je prva dala dozvolu i za istraživanje nalazišta nikla. Naša vlada je produžila tu dozvolu (jer je jedino normalno da svaka država istraži nalazišta koja ima), ali nakon uvida u studije koje su pokazivale ekološku štetnost eksploatacije tih ruda, lično sam se založio za prekid nastavka tog projekta. I još jednom osvrt na notornu neistinu koju je izneo Kusturica - to zbog čega se Koštunici zahvaljuje, a mene optužuje je u realnosti bilo isto - obe vlade su samo dale dozvolu za istraživanje. S tim da je Koštuničina to učinila pre naše, što Kusturičinu konstrukciju čini još apsurdnijom. Da ne pominjem licemernost njegove zabrinutosti za Kosovo u kontekstu istovremenog zahvaljivanja Koštunici, koji je pred izbore 2012. dao odlučujuću podršku SNS-u bivajući potpuno svestan da će naprednjačka vlast predavati deo po deo naših legitimnih nacionalnih interesa na Kosovu. Jasno mi je da su mašta i konfabulacije korisne u svetu filma, ali su u svetu politike izuzetno opasne. Pogotovo ako se vrše svesno, a ne kao proizvod neznanja, jer bi to onda značilo da u ovom slučaju Kusturica u službi određene politike namerno obmanjuje građane Srbije i svesno manipuliše procesom u kom meša babe i žabe. A posebno je zgodno ako pre toga napadne Željka Mitrovića, kako bi ovakve izjave postale prijemčivije i opozicionoj javnosti.

56,161 просмотров