Name: ој сестрићу да ми није тебе ја би давно почео да венем
Uploaded: 2026-02-06T20:24:12.000Z
Duration: PT16.548S
Channel: Војислав Савић
Description: Војислав Савић shorts video about ој сестрићу да ми није тебе ја би давно почео да венем

ој сестрићу да ми није тебе ја би давно... show more

Војислав Савић

12,807 次观看 • 6 个月前

1992. сам изговорио ово и било је тачно.Не поновио... се рат никоме, али у политичкој битки опет вриједи исто. Нећемо да нестанемо. "Ја ћу поновити, то није толико битно ни за Европу ни за свијет него за нас саме, да знамо с ким имамо посла, да знамо ко против нас ратује и на који начин ратује и да ми у овоме рату можемо само побиједити или нестати. У случају било чије друге побједе, ми би као народ сигурно нестали и ишчезли".show more

Ненад Стевандић

27,625 次观看 • 1 年前

СОМБОР - Ћацика би да оде да "спонтаног" скупа,... show more

Инжењер 🇷🇸

47,546 次观看 • 11 个月前

"Вратим се ја из Великог рата у моје лепо... село поред Тополе сав срећан што сам остао жив. А прошао сам све и Цер и Колубару и Албанију и Крф и Кајмакчалан. Бог ме је спасио, а све мислим и освештана тисовина што ми мајка даде кад пођох у рат. Одкако смо отишли из Србије ништа не знам за своје па сам у великој неизвесности. Дођем кући и куцам на врата и нико ми се не јавља. Ухвати ме страх. Погледам кроз прозор видим гори ватра. Одма ми беше лакше. Убрзо се појави мој стари отац Марко иде из штале. Гледам у њега пуно остарио и обелео. Угледа и он мене па пожури. Изљубисмо смо се, а сузе нам ударише обадвојици. Само да ти кажем ја сам Трифко Топаловић, Шумадијска дивизија Пешадијски пук. Уђемо у кућу и ја се мало распремим, а отац насу две чаше ракије. Наздрависмо, а отац поче да прича. Мајка Рада и сестра Милојка умреше од тифуса оне године када смо се повлачили. Прича како му је било тешко. Да није било краве Лене умро би. Одем поподне до гробља да упалим свеће и да мало прошетам селом. Сви се променили и остарили. Неки не могу да ме препознају. Препознала ме моја Дана. Још издаљине трчи ми у сусрет. Какви су то били загрљаји. Сањао сам то. Прича да јој је брат Иван погинуо на Кајмакчалану. Договорисмо смо се о брзом венчању. И би тако венчасмо се за Нову годину. А посла имам преко главе. Морам све да посејем јер без сејања нема ни жетве. Морао сам да орем са кравама. Пуно сам се намучио. Тврда земља. Неколико година није рађена. На јесен добих сина Радмила Бог да га поживи. Лепо смо прославили. За годину добијем и ћеру Милицу. Бог те твој, сад сам прави човек мислим ја док љубим Дару и децу. И тако мало по мало ја све више напредујем. Скоро сам се повратио на предратна времена. Даће Бог да имам и више." Овакве приче нису писане да би се читале лако, већ да би се памтиле. У њима нема великих речи, али има свега што нас је одржало: губитка који се носи ћутке, рада који лечи и наде која се не показује, већ живи. Судбина једног човека постаје сведочанство читавог народа - да се после највећег страдања живот није предао, већ се, тихо и упорно, поново засејао. 🙏☦️🇷🇸show more