Video yükleniyor...

Video Yüklenemedi

Ana Sayfaya Dön

Neprocenjivo!

RMartinovic's profile picture

Marti Misterija

42,444 subscribers

76,473 görüntüleme • 1 yıl önce •via X (Twitter)

SanatSağlık & İyilik
LIVE

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

10 Yorum

toma sila profil fotoğrafı
toma sila1 yıl önce

Ko je imo kola i volove taj je jebao pičke

🎀 𝓜𝓵𝓮𝓴𝓪𝓬 🥛🎀 profil fotoğrafı
🎀 𝓜𝓵𝓮𝓴𝓪𝓬 🥛🎀1 yıl önce

Kažu na grupi "Bio jednom jedan Beograd" da je snimak iz 1920-ih, a njima verujem kad je datiranje prošlosti Beograda u pitanju.

Prohujala s vihorom profil fotoğrafı
Prohujala s vihorom1 yıl önce

Prelepa slika starog grada kojeg je samo trebalo održavati i danas bi BG bio lepši od Beča i Budimpešte, ili bar tu negde, još da nas skotovi nisu bombardovali, prelep grad, jebeš Njujork

Zlo ne spava profil fotoğrafı
Zlo ne spava1 yıl önce

Vratite me u kraljevinu 😭

Comrade Cool N profil fotoğrafı
Comrade Cool N1 yıl önce

@gradjaninpokorn Mahala

Борислав profil fotoğrafı
Борислав1 yıl önce

Иста је прича и тад била, постојале су бројне препреке попут сиромаштва, корупције и социјалне неједнакости.

Branko nikolic profil fotoğrafı
Branko nikolic1 yıl önce

Majka SRBIJA

jovanb profil fotoğrafı
jovanb1 yıl önce

I gibanica.

Nora profil fotoğrafı
Nora1 yıl önce

Samo još da nena dodate muzike.,da čuhem te iskobsje, irig.zvukove prošlosti (tišinu)

Yadranka’s profil fotoğrafı
Yadranka’s1 yıl önce

Jel zna neko ono zuto ( od jaja pretpostavljam) sta sece , ne bih se Ja slozila da je financial?!

Benzer Videolar

Trenutak kada Pešić shvata da je sve otišlo dođavola i počne da napušava koga stigne 😂 Neprocenjivo
0:32

Trenutak kada Pešić shvata da je sve otišlo dođavola i počne da napušava koga stigne 😂 Neprocenjivo

Olgica Rajković

127,035 görüntüleme • 1 yıl önce

Ali trenutak kada Nikodijević čita predlog o dopuni dnevnog reda i onda panično maše odbornicima da spuste ruke. Neprocenjivo.
0:24

Ali trenutak kada Nikodijević čita predlog o dopuni dnevnog reda i onda panično maše odbornicima da spuste ruke. Neprocenjivo.

Katarina Baletić

87,168 görüntüleme • 1 yıl önce

Ali ove bake koje izlaze da izgrle studente kao svoje najmilije, koje im daju i srce i dusu, to je NEPROCENJIVO ‼️🤗❤️😍🥹
0:38

Ali ove bake koje izlaze da izgrle studente kao svoje najmilije, koje im daju i srce i dusu, to je NEPROCENJIVO ‼️🤗❤️😍🥹

Ne lomite mi bagrenje

49,940 görüntüleme • 1 yıl önce

Ono kad misliš da si Hrvat pa saznaš da si Srbin. Neprocenjivo. 🤣🤣🤣🤣🤣 Dje god kreneš Srbin si. 💪🏼💪🏼👏🏻👏🏻🇷🇸🇷🇸🇷🇸
1:24

Ono kad misliš da si Hrvat pa saznaš da si Srbin. Neprocenjivo. 🤣🤣🤣🤣🤣 Dje god kreneš Srbin si. 💪🏼💪🏼👏🏻👏🏻🇷🇸🇷🇸🇷🇸

Pospan Fanatik

35,046 görüntüleme • 2 ay önce

Nekada davno, davno na televiziji ( RTV Beograd) se emitovala jedna putopisna serija koju sam religiozno voleo da gledam. Zvala se “Karavan” autora Milana Kovačevića. Snimljeno je i emitivano 77 epizoda od 1963. do 1983. godine. Neprocenjivo! Bilo bi lepo da se svih 77 epizoda reprizira. Imao bih razlog da ponovo, posle dužeg vremena, upalim TV. P.S. Video u prilogu je jedini trag koji nadjoh od ove TV serije na internetu.
3:48

Nekada davno, davno na televiziji ( RTV Beograd) se emitovala jedna putopisna serija koju sam religiozno voleo da gledam. Zvala se “Karavan” autora Milana Kovačevića. Snimljeno je i emitivano 77 epizoda od 1963. do 1983. godine. Neprocenjivo! Bilo bi lepo da se svih 77 epizoda reprizira. Imao bih razlog da ponovo, posle dužeg vremena, upalim TV. P.S. Video u prilogu je jedini trag koji nadjoh od ove TV serije na internetu.

Жељко Бошковић Жак

13,828 görüntüleme • 1 ay önce

Seo sam u najskuplji kafić u Bečeju. Ne u najjeftiniji. Ne u neku zadnju kafanicu gde te konobar zna još iz osnovne, pa ti pola ne otkuca iz sentimentalnih razloga. Ne. U najskuplji kafić. Naručim dupli espreso. Stigne kafa. Stigne voda. Čaša puna leda. Sve kulturno, normalno, ljudski. Račun: 150 dinara. Za trenutak sam pomislio da mi je konobar doneo račun iz 2008. godine ili da je neko zaboravio da ažurira cenovnik posle korone, rata, inflacije, svetske krize, srpske krize, novosadske krize i one posebne krize kad uđeš u kafić pa ti naplate i pogled na fasadu. U Novom Sadu za 150 dinara više ne možeš ni da sedneš sam sa sobom. Ne zato što nema stolica, nego zato što se i pravo na stolicu podrazumeva kao neka vrsta urbanog luksuza. Tamo ti voda često dođe kao zaseban finansijski događaj. Espreso je već mali kreditni aranžman. A ako imaš nesreću da sedneš negde gde se čuje reč “concept”, “lounge”, “urban”, “premium” ili “brunch”, bolje odmah da pitaš da li primaju administrativnu zabranu. I onda me pitaju: zašto se vraćaš? Evo zato. Ne vraćam se ja samo zbog jeftinije kafe. Kafa je ovde samo dokazni materijal. Vraćam se zbog mere. Zbog toga što u manjem mestu još uvek postoji neka sramota da se čovek odere za običnu ljudsku potrebu. Da sedne. Da popije kafu. Da pogleda ulicu. Da ne mora da bude investitor, direktor, naslednik, stranac, programer ili ratni profiter da bi sebi priuštio pola sata mira. Vraćam se jer sam shvatio da veliki gradovi danas često ne prodaju kvalitet života, nego nervozu upakovanu u ambalažu prestiža. Plaćaš gužvu. Plaćaš parking koji ne postoji. Plaćaš vazduh koji ne dišeš. Plaćaš buku koju nisi naručio. Plaćaš kvadrat koji nije tvoj. Plaćaš tuđe ambicije. Plaćaš tuđu pohlepu. Plaćaš činjenicu da je neko negde odlučio da je normalan život postao luksuz. A ovde? Ovde za 150 dinara dobiješ dupli espreso, vodu sa ledom i još ti niko ne objasni da treba da budeš zahvalan što su ti dozvolili da postojiš za njihovim stolom. U Bečeju čovek još može da sedi bez poze. Da pije kafu bez scenografije. Da razgovara bez nadvikivanja. Da ćuti bez neprijatnosti. Da gleda ljude, a ne samo automobile, bilborde, lokale i lica umorna od dokazivanja. Možda sam ja omatorio. Možda sam samo došao do godina kada mi više nije važno gde je “najbolje”, nego gde je normalno. A normalno je danas postalo retkost. Nije poenta da je Bečej savršen. Nije. Nijedno mesto nije. Svako mesto ima svoje mane, svoje priče, svoje dosade, svoje male provincijske otrove i velike lokalne istine.Ali postoji nešto neprocenjivo u mestu gde račun za kafu ne izgleda kao uvreda inteligenciji. Postoji nešto lekovito u tome da ne moraš stalno da trčiš. Da ne moraš stalno da se dokazuješ. Da ne moraš stalno da plaćaš cenu tuđeg “razvoja”. Jer ako je razvoj to da običan čovek ne može da popije kafu bez osećaja da ga je neko preveslao, onda hvala lepo - ja bih malo nazad. Nazad u meru. Nazad u tišinu. Nazad u ritam u kome dan ne počinje nervnim slomom. Nazad tamo gde voda uz kafu nije luksuz, nego pristojnost. Nazad tamo gde te život još ne udara po džepu čim otvoriš oči. Zato se vraćam. Ne bežim iz Novog Sada. Ne odričem ga se. On je moj grad, moja mladost, moje ulice, moje uspomene. Ali čovek u jednom trenutku shvati da nije dužan da ostane tamo gde ga svaki dan košta više nego što mu vraća. I onda sedneš u najskuplji kafić u Bečeju, popiješ dupli espreso za 150 dinara, pogledaš onu ledenu vodu i kažeš sebi: Eto. Nije sve otišlo dođavola.Negde još postoji račun koji liči na razum. A možda se čovek baš tamo vraća - ne gde je najjeftinije, nego gde život još ima obraza.
0:30

Seo sam u najskuplji kafić u Bečeju. Ne u najjeftiniji. Ne u neku zadnju kafanicu gde te konobar zna još iz osnovne, pa ti pola ne otkuca iz sentimentalnih razloga. Ne. U najskuplji kafić. Naručim dupli espreso. Stigne kafa. Stigne voda. Čaša puna leda. Sve kulturno, normalno, ljudski. Račun: 150 dinara. Za trenutak sam pomislio da mi je konobar doneo račun iz 2008. godine ili da je neko zaboravio da ažurira cenovnik posle korone, rata, inflacije, svetske krize, srpske krize, novosadske krize i one posebne krize kad uđeš u kafić pa ti naplate i pogled na fasadu. U Novom Sadu za 150 dinara više ne možeš ni da sedneš sam sa sobom. Ne zato što nema stolica, nego zato što se i pravo na stolicu podrazumeva kao neka vrsta urbanog luksuza. Tamo ti voda često dođe kao zaseban finansijski događaj. Espreso je već mali kreditni aranžman. A ako imaš nesreću da sedneš negde gde se čuje reč “concept”, “lounge”, “urban”, “premium” ili “brunch”, bolje odmah da pitaš da li primaju administrativnu zabranu. I onda me pitaju: zašto se vraćaš? Evo zato. Ne vraćam se ja samo zbog jeftinije kafe. Kafa je ovde samo dokazni materijal. Vraćam se zbog mere. Zbog toga što u manjem mestu još uvek postoji neka sramota da se čovek odere za običnu ljudsku potrebu. Da sedne. Da popije kafu. Da pogleda ulicu. Da ne mora da bude investitor, direktor, naslednik, stranac, programer ili ratni profiter da bi sebi priuštio pola sata mira. Vraćam se jer sam shvatio da veliki gradovi danas često ne prodaju kvalitet života, nego nervozu upakovanu u ambalažu prestiža. Plaćaš gužvu. Plaćaš parking koji ne postoji. Plaćaš vazduh koji ne dišeš. Plaćaš buku koju nisi naručio. Plaćaš kvadrat koji nije tvoj. Plaćaš tuđe ambicije. Plaćaš tuđu pohlepu. Plaćaš činjenicu da je neko negde odlučio da je normalan život postao luksuz. A ovde? Ovde za 150 dinara dobiješ dupli espreso, vodu sa ledom i još ti niko ne objasni da treba da budeš zahvalan što su ti dozvolili da postojiš za njihovim stolom. U Bečeju čovek još može da sedi bez poze. Da pije kafu bez scenografije. Da razgovara bez nadvikivanja. Da ćuti bez neprijatnosti. Da gleda ljude, a ne samo automobile, bilborde, lokale i lica umorna od dokazivanja. Možda sam ja omatorio. Možda sam samo došao do godina kada mi više nije važno gde je “najbolje”, nego gde je normalno. A normalno je danas postalo retkost. Nije poenta da je Bečej savršen. Nije. Nijedno mesto nije. Svako mesto ima svoje mane, svoje priče, svoje dosade, svoje male provincijske otrove i velike lokalne istine.Ali postoji nešto neprocenjivo u mestu gde račun za kafu ne izgleda kao uvreda inteligenciji. Postoji nešto lekovito u tome da ne moraš stalno da trčiš. Da ne moraš stalno da se dokazuješ. Da ne moraš stalno da plaćaš cenu tuđeg “razvoja”. Jer ako je razvoj to da običan čovek ne može da popije kafu bez osećaja da ga je neko preveslao, onda hvala lepo - ja bih malo nazad. Nazad u meru. Nazad u tišinu. Nazad u ritam u kome dan ne počinje nervnim slomom. Nazad tamo gde voda uz kafu nije luksuz, nego pristojnost. Nazad tamo gde te život još ne udara po džepu čim otvoriš oči. Zato se vraćam. Ne bežim iz Novog Sada. Ne odričem ga se. On je moj grad, moja mladost, moje ulice, moje uspomene. Ali čovek u jednom trenutku shvati da nije dužan da ostane tamo gde ga svaki dan košta više nego što mu vraća. I onda sedneš u najskuplji kafić u Bečeju, popiješ dupli espreso za 150 dinara, pogledaš onu ledenu vodu i kažeš sebi: Eto. Nije sve otišlo dođavola.Negde još postoji račun koji liči na razum. A možda se čovek baš tamo vraća - ne gde je najjeftinije, nego gde život još ima obraza.

Beg@

22,566 görüntüleme • 12 saat önce

Raditi ovo maloj deci u XXI veku mogu samo potpuno sumanuti ljudi. Osuđivati decu sa tek par godina na zatucanost je čist zločin.
1:01

Raditi ovo maloj deci u XXI veku mogu samo potpuno sumanuti ljudi. Osuđivati decu sa tek par godina na zatucanost je čist zločin.

Goran Vukajlović

23,445 görüntüleme • 2 ay önce

بقدملكوا Kakashi مافيش اي Agent هيشوف اي PII Data, api key creds, any sensitive data عندك ايًا كان فورمات الفايل اللي شغال عليها ببساطة هو layer ما بين الinput بتاعك والagent قبل ما تreferrence اي file في شغلك kakashi دوره انه يscan الfile و يmask اي داتا ماينفعش تتشاف من الllm
2:09

بقدملكوا Kakashi مافيش اي Agent هيشوف اي PII Data, api key creds, any sensitive data عندك ايًا كان فورمات الفايل اللي شغال عليها ببساطة هو layer ما بين الinput بتاعك والagent قبل ما تreferrence اي file في شغلك kakashi دوره انه يscan الfile و يmask اي داتا ماينفعش تتشاف من الllm

Fahmy

21,495 görüntüleme • 11 gün önce

ถูกสเปค(original)
2:41

Sensitive content

ถูกสเปค(original)

Newwiee

784,418 görüntüleme • 9 saat önce

Omalaaa nethuuu than kanjiii oothiyachu✊🏻💦💦💦iniku puthusa pakalamnu pathaaa otha molayaaa 🍑potu kulukiiii en pooola kulukaaaa vechutaaa💦💦 Headphone potu shotuuuu podungaaa Ilana therichirummmm
0:46

Sensitive content

Omalaaa nethuuu than kanjiii oothiyachu✊🏻💦💦💦iniku puthusa pakalamnu pathaaa otha molayaaa 🍑potu kulukiiii en pooola kulukaaaa vechutaaa💦💦 Headphone potu shotuuuu podungaaa Ilana therichirummmm

Prototype

72,142 görüntüleme • 29 gün önce

1v2 clutch olayı BBL Rosé
0:25

1v2 clutch olayı BBL Rosé

BBL

57,662 görüntüleme • 6 ay önce

.Big Frank 🧟‍♂️ 💨💨💨 #NFLCombine on NFL Network
0:23

.Big Frank 🧟‍♂️ 💨💨💨 #NFLCombine on NFL Network

Syracuse Football

17,381 görüntüleme • 1 yıl önce

ทางนี้ได้กลิ่นน้ำตา…🥹☔️ SHEEP TFO TOY STORY 5 #SHEEP555xTleFirstone
0:25

ทางนี้ได้กลิ่นน้ำตา…🥹☔️ SHEEP TFO TOY STORY 5 #SHEEP555xTleFirstone

Sheep

32,047 görüntüleme • 12 saat önce

We're bringing The Plucky Squire's world of words to 11 different localizations with voice acting! Português do Brasil 日本語 Español 中文 Français 한국어 Español (LATAM) Pусский 繁體中文 Deutsch English 🔊Sound ON to hear our narrators from around the globe
1:56

We're bringing The Plucky Squire's world of words to 11 different localizations with voice acting! Português do Brasil 日本語 Español 中文 Français 한국어 Español (LATAM) Pусский 繁體中文 Deutsch English 🔊Sound ON to hear our narrators from around the globe

The Plucky Squire 📖

1,426,193 görüntüleme • 1 yıl önce

🕸️🦸🏼‍♂️🦸🏻‍♂️ 🪢 - Taylor Bound , @rubber_riley, Tied Sun 📸 - @closetjock123 🙇🏻 - Frank Hardy, Knotnuts, Zak Price
0:45

🕸️🦸🏼‍♂️🦸🏻‍♂️ 🪢 - Taylor Bound , @rubber_riley, Tied Sun 📸 - @closetjock123 🙇🏻 - Frank Hardy, Knotnuts, Zak Price

Zak Price

19,449 görüntüleme • 4 ay önce

P1!!!!!! Lewis Hamilton 🔥🔥🔥🔥
0:26

P1!!!!!! Lewis Hamilton 🔥🔥🔥🔥

Scuderia Ferrari HP

1,401,216 görüntüleme • 2 gün önce

"Everyone should have their language respected, their culture respected" Stiúrthóir KNEECAP Rich Peppiatt agus é ag glacadh lena BAFTA #OutstandingDebut 🥹💚🇮🇪 Comhghairdeas lenár gcara Rich Peppiatt 👏 #baftas #eebaftas
0:50

"Everyone should have their language respected, their culture respected" Stiúrthóir KNEECAP Rich Peppiatt agus é ag glacadh lena BAFTA #OutstandingDebut 🥹💚🇮🇪 Comhghairdeas lenár gcara Rich Peppiatt 👏 #baftas #eebaftas

TG4

199,207 görüntüleme • 1 yıl önce