Video wird geladen...

Video konnte nicht geladen werden

Zur Startseite

Neprocenjivo!

RMartinovic's profile picture

Marti Misterija

42,444 subscribers

76,473 Aufrufe • vor 1 Jahr •via X (Twitter)

KunstGesundheit & Wellness
LIVE

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

10 Kommentare

Profilbild von toma sila
toma silavor 1 Jahr

Ko je imo kola i volove taj je jebao pičke

Profilbild von 🎀 𝓜𝓵𝓮𝓴𝓪𝓬 🥛🎀
🎀 𝓜𝓵𝓮𝓴𝓪𝓬 🥛🎀vor 1 Jahr

Kažu na grupi "Bio jednom jedan Beograd" da je snimak iz 1920-ih, a njima verujem kad je datiranje prošlosti Beograda u pitanju.

Profilbild von Prohujala s vihorom
Prohujala s vihoromvor 1 Jahr

Prelepa slika starog grada kojeg je samo trebalo održavati i danas bi BG bio lepši od Beča i Budimpešte, ili bar tu negde, još da nas skotovi nisu bombardovali, prelep grad, jebeš Njujork

Profilbild von Zlo ne spava
Zlo ne spavavor 1 Jahr

Vratite me u kraljevinu 😭

Profilbild von Comrade Cool N
Comrade Cool Nvor 1 Jahr

@gradjaninpokorn Mahala

Profilbild von Борислав
Бориславvor 1 Jahr

Иста је прича и тад била, постојале су бројне препреке попут сиромаштва, корупције и социјалне неједнакости.

Profilbild von Branko nikolic
Branko nikolicvor 1 Jahr

Majka SRBIJA

Profilbild von jovanb
jovanbvor 1 Jahr

I gibanica.

Profilbild von Nora
Noravor 1 Jahr

Samo još da nena dodate muzike.,da čuhem te iskobsje, irig.zvukove prošlosti (tišinu)

Profilbild von Yadranka’s
Yadranka’svor 1 Jahr

Jel zna neko ono zuto ( od jaja pretpostavljam) sta sece , ne bih se Ja slozila da je financial?!

Ähnliche Videos

Trenutak kada Pešić shvata da je sve otišlo dođavola i počne da napušava koga stigne 😂 Neprocenjivo
0:32

Trenutak kada Pešić shvata da je sve otišlo dođavola i počne da napušava koga stigne 😂 Neprocenjivo

Olgica Rajković

127,035 Aufrufe • vor 1 Jahr

Ali trenutak kada Nikodijević čita predlog o dopuni dnevnog reda i onda panično maše odbornicima da spuste ruke. Neprocenjivo.
0:24

Ali trenutak kada Nikodijević čita predlog o dopuni dnevnog reda i onda panično maše odbornicima da spuste ruke. Neprocenjivo.

Katarina Baletić

87,185 Aufrufe • vor 1 Jahr

Ali ove bake koje izlaze da izgrle studente kao svoje najmilije, koje im daju i srce i dusu, to je NEPROCENJIVO ‼️🤗❤️😍🥹
0:38

Ali ove bake koje izlaze da izgrle studente kao svoje najmilije, koje im daju i srce i dusu, to je NEPROCENJIVO ‼️🤗❤️😍🥹

Ne lomite mi bagrenje

49,940 Aufrufe • vor 1 Jahr

Ono kad misliš da si Hrvat pa saznaš da si Srbin. Neprocenjivo. 🤣🤣🤣🤣🤣 Dje god kreneš Srbin si. 💪🏼💪🏼👏🏻👏🏻🇷🇸🇷🇸🇷🇸
1:24

Ono kad misliš da si Hrvat pa saznaš da si Srbin. Neprocenjivo. 🤣🤣🤣🤣🤣 Dje god kreneš Srbin si. 💪🏼💪🏼👏🏻👏🏻🇷🇸🇷🇸🇷🇸

Pospan Fanatik

35,081 Aufrufe • vor 3 Monaten

Nekada davno, davno na televiziji ( RTV Beograd) se emitovala jedna putopisna serija koju sam religiozno voleo da gledam. Zvala se “Karavan” autora Milana Kovačevića. Snimljeno je i emitivano 77 epizoda od 1963. do 1983. godine. Neprocenjivo! Bilo bi lepo da se svih 77 epizoda reprizira. Imao bih razlog da ponovo, posle dužeg vremena, upalim TV. P.S. Video u prilogu je jedini trag koji nadjoh od ove TV serije na internetu.
3:48

Nekada davno, davno na televiziji ( RTV Beograd) se emitovala jedna putopisna serija koju sam religiozno voleo da gledam. Zvala se “Karavan” autora Milana Kovačevića. Snimljeno je i emitivano 77 epizoda od 1963. do 1983. godine. Neprocenjivo! Bilo bi lepo da se svih 77 epizoda reprizira. Imao bih razlog da ponovo, posle dužeg vremena, upalim TV. P.S. Video u prilogu je jedini trag koji nadjoh od ove TV serije na internetu.

Жељко Бошковић Жак

13,847 Aufrufe • vor 2 Monaten

Seo sam u najskuplji kafić u Bečeju. Ne u najjeftiniji. Ne u neku zadnju kafanicu gde te konobar zna još iz osnovne, pa ti pola ne otkuca iz sentimentalnih razloga. Ne. U najskuplji kafić. Naručim dupli espreso. Stigne kafa. Stigne voda. Čaša puna leda. Sve kulturno, normalno, ljudski. Račun: 150 dinara. Za trenutak sam pomislio da mi je konobar doneo račun iz 2008. godine ili da je neko zaboravio da ažurira cenovnik posle korone, rata, inflacije, svetske krize, srpske krize, novosadske krize i one posebne krize kad uđeš u kafić pa ti naplate i pogled na fasadu. U Novom Sadu za 150 dinara više ne možeš ni da sedneš sam sa sobom. Ne zato što nema stolica, nego zato što se i pravo na stolicu podrazumeva kao neka vrsta urbanog luksuza. Tamo ti voda često dođe kao zaseban finansijski događaj. Espreso je već mali kreditni aranžman. A ako imaš nesreću da sedneš negde gde se čuje reč “concept”, “lounge”, “urban”, “premium” ili “brunch”, bolje odmah da pitaš da li primaju administrativnu zabranu. I onda me pitaju: zašto se vraćaš? Evo zato. Ne vraćam se ja samo zbog jeftinije kafe. Kafa je ovde samo dokazni materijal. Vraćam se zbog mere. Zbog toga što u manjem mestu još uvek postoji neka sramota da se čovek odere za običnu ljudsku potrebu. Da sedne. Da popije kafu. Da pogleda ulicu. Da ne mora da bude investitor, direktor, naslednik, stranac, programer ili ratni profiter da bi sebi priuštio pola sata mira. Vraćam se jer sam shvatio da veliki gradovi danas često ne prodaju kvalitet života, nego nervozu upakovanu u ambalažu prestiža. Plaćaš gužvu. Plaćaš parking koji ne postoji. Plaćaš vazduh koji ne dišeš. Plaćaš buku koju nisi naručio. Plaćaš kvadrat koji nije tvoj. Plaćaš tuđe ambicije. Plaćaš tuđu pohlepu. Plaćaš činjenicu da je neko negde odlučio da je normalan život postao luksuz. A ovde? Ovde za 150 dinara dobiješ dupli espreso, vodu sa ledom i još ti niko ne objasni da treba da budeš zahvalan što su ti dozvolili da postojiš za njihovim stolom. U Bečeju čovek još može da sedi bez poze. Da pije kafu bez scenografije. Da razgovara bez nadvikivanja. Da ćuti bez neprijatnosti. Da gleda ljude, a ne samo automobile, bilborde, lokale i lica umorna od dokazivanja. Možda sam ja omatorio. Možda sam samo došao do godina kada mi više nije važno gde je “najbolje”, nego gde je normalno. A normalno je danas postalo retkost. Nije poenta da je Bečej savršen. Nije. Nijedno mesto nije. Svako mesto ima svoje mane, svoje priče, svoje dosade, svoje male provincijske otrove i velike lokalne istine.Ali postoji nešto neprocenjivo u mestu gde račun za kafu ne izgleda kao uvreda inteligenciji. Postoji nešto lekovito u tome da ne moraš stalno da trčiš. Da ne moraš stalno da se dokazuješ. Da ne moraš stalno da plaćaš cenu tuđeg “razvoja”. Jer ako je razvoj to da običan čovek ne može da popije kafu bez osećaja da ga je neko preveslao, onda hvala lepo - ja bih malo nazad. Nazad u meru. Nazad u tišinu. Nazad u ritam u kome dan ne počinje nervnim slomom. Nazad tamo gde voda uz kafu nije luksuz, nego pristojnost. Nazad tamo gde te život još ne udara po džepu čim otvoriš oči. Zato se vraćam. Ne bežim iz Novog Sada. Ne odričem ga se. On je moj grad, moja mladost, moje ulice, moje uspomene. Ali čovek u jednom trenutku shvati da nije dužan da ostane tamo gde ga svaki dan košta više nego što mu vraća. I onda sedneš u najskuplji kafić u Bečeju, popiješ dupli espreso za 150 dinara, pogledaš onu ledenu vodu i kažeš sebi: Eto. Nije sve otišlo dođavola.Negde još postoji račun koji liči na razum. A možda se čovek baš tamo vraća - ne gde je najjeftinije, nego gde život još ima obraza.
0:30

Seo sam u najskuplji kafić u Bečeju. Ne u najjeftiniji. Ne u neku zadnju kafanicu gde te konobar zna još iz osnovne, pa ti pola ne otkuca iz sentimentalnih razloga. Ne. U najskuplji kafić. Naručim dupli espreso. Stigne kafa. Stigne voda. Čaša puna leda. Sve kulturno, normalno, ljudski. Račun: 150 dinara. Za trenutak sam pomislio da mi je konobar doneo račun iz 2008. godine ili da je neko zaboravio da ažurira cenovnik posle korone, rata, inflacije, svetske krize, srpske krize, novosadske krize i one posebne krize kad uđeš u kafić pa ti naplate i pogled na fasadu. U Novom Sadu za 150 dinara više ne možeš ni da sedneš sam sa sobom. Ne zato što nema stolica, nego zato što se i pravo na stolicu podrazumeva kao neka vrsta urbanog luksuza. Tamo ti voda često dođe kao zaseban finansijski događaj. Espreso je već mali kreditni aranžman. A ako imaš nesreću da sedneš negde gde se čuje reč “concept”, “lounge”, “urban”, “premium” ili “brunch”, bolje odmah da pitaš da li primaju administrativnu zabranu. I onda me pitaju: zašto se vraćaš? Evo zato. Ne vraćam se ja samo zbog jeftinije kafe. Kafa je ovde samo dokazni materijal. Vraćam se zbog mere. Zbog toga što u manjem mestu još uvek postoji neka sramota da se čovek odere za običnu ljudsku potrebu. Da sedne. Da popije kafu. Da pogleda ulicu. Da ne mora da bude investitor, direktor, naslednik, stranac, programer ili ratni profiter da bi sebi priuštio pola sata mira. Vraćam se jer sam shvatio da veliki gradovi danas često ne prodaju kvalitet života, nego nervozu upakovanu u ambalažu prestiža. Plaćaš gužvu. Plaćaš parking koji ne postoji. Plaćaš vazduh koji ne dišeš. Plaćaš buku koju nisi naručio. Plaćaš kvadrat koji nije tvoj. Plaćaš tuđe ambicije. Plaćaš tuđu pohlepu. Plaćaš činjenicu da je neko negde odlučio da je normalan život postao luksuz. A ovde? Ovde za 150 dinara dobiješ dupli espreso, vodu sa ledom i još ti niko ne objasni da treba da budeš zahvalan što su ti dozvolili da postojiš za njihovim stolom. U Bečeju čovek još može da sedi bez poze. Da pije kafu bez scenografije. Da razgovara bez nadvikivanja. Da ćuti bez neprijatnosti. Da gleda ljude, a ne samo automobile, bilborde, lokale i lica umorna od dokazivanja. Možda sam ja omatorio. Možda sam samo došao do godina kada mi više nije važno gde je “najbolje”, nego gde je normalno. A normalno je danas postalo retkost. Nije poenta da je Bečej savršen. Nije. Nijedno mesto nije. Svako mesto ima svoje mane, svoje priče, svoje dosade, svoje male provincijske otrove i velike lokalne istine.Ali postoji nešto neprocenjivo u mestu gde račun za kafu ne izgleda kao uvreda inteligenciji. Postoji nešto lekovito u tome da ne moraš stalno da trčiš. Da ne moraš stalno da se dokazuješ. Da ne moraš stalno da plaćaš cenu tuđeg “razvoja”. Jer ako je razvoj to da običan čovek ne može da popije kafu bez osećaja da ga je neko preveslao, onda hvala lepo - ja bih malo nazad. Nazad u meru. Nazad u tišinu. Nazad u ritam u kome dan ne počinje nervnim slomom. Nazad tamo gde voda uz kafu nije luksuz, nego pristojnost. Nazad tamo gde te život još ne udara po džepu čim otvoriš oči. Zato se vraćam. Ne bežim iz Novog Sada. Ne odričem ga se. On je moj grad, moja mladost, moje ulice, moje uspomene. Ali čovek u jednom trenutku shvati da nije dužan da ostane tamo gde ga svaki dan košta više nego što mu vraća. I onda sedneš u najskuplji kafić u Bečeju, popiješ dupli espreso za 150 dinara, pogledaš onu ledenu vodu i kažeš sebi: Eto. Nije sve otišlo dođavola.Negde još postoji račun koji liči na razum. A možda se čovek baš tamo vraća - ne gde je najjeftinije, nego gde život još ima obraza.

Beg@

55,191 Aufrufe • vor 1 Monat

Paul's POV from Volume 12 CD Drama.
1:33

Paul's POV from Volume 12 CD Drama.

Anime News And Facts

364,764 Aufrufe • vor 2 Jahren

เพลง “NEW SEASON (ฤดูใหม่)” โดย “นุนิว” NuNew ในงาน TEN : CORE 0110 10th Anniversary Concert 🌧️🍂 ​#TENCORE0110Concert_Day1 #NuNew #DMDMUSIC
0:42

เพลง “NEW SEASON (ฤดูใหม่)” โดย “นุนิว” NuNew ในงาน TEN : CORE 0110 10th Anniversary Concert 🌧️🍂 ​#TENCORE0110Concert_Day1 #NuNew #DMDMUSIC

DMD MUSIC

39,968 Aufrufe • vor 11 Stunden

Big brother Dezny
4:04

Big brother Dezny

Dezny

195,782 Aufrufe • vor 28 Tagen

takodje smo dobili i Nedostaješ po prvi put. ♥️
2:20

Sensitive content

takodje smo dobili i Nedostaješ po prvi put. ♥️

sinan pajčin

22,862 Aufrufe • vor 1 Jahr

#ELLEShowtime เซ็กซี่มาเลย! Jimin BTS โกลบอลแอมบาสซาเดอร์ Dior เข้าร่วมชมโชว์ Dior คอลเล็กชั่น Spring/Summer 2026 ในเสื้อสูทสีดำและกางเกงหนังสุดคูล DIOR GLOBAL AMBASSADOR JIMIN JIMIN AT PARIS FASHION WEEK #ELLEThailand #DiorSS26 #JiminxDior #JIMIN #BTS
0:25

#ELLEShowtime เซ็กซี่มาเลย! Jimin BTS โกลบอลแอมบาสซาเดอร์ Dior เข้าร่วมชมโชว์ Dior คอลเล็กชั่น Spring/Summer 2026 ในเสื้อสูทสีดำและกางเกงหนังสุดคูล DIOR GLOBAL AMBASSADOR JIMIN JIMIN AT PARIS FASHION WEEK #ELLEThailand #DiorSS26 #JiminxDior #JIMIN #BTS

ELLE Thailand

484,268 Aufrufe • vor 9 Monaten

Jai Jagannath ⭕❗⭕ When millions move with one faith, it's called Jagannath Rath Yatra. जगन्नाथ रथ यात्रा की हार्दिक शुभकामनाएं 🚩
0:27

Jai Jagannath ⭕❗⭕ When millions move with one faith, it's called Jagannath Rath Yatra. जगन्नाथ रथ यात्रा की हार्दिक शुभकामनाएं 🚩

Sthir Vichaar

185,393 Aufrufe • vor 1 Tag

"Hands off to all of you" அல்ல. அது "Hats off to all of you". "Stand such a wonderful" அல்ல. அது "Stand in front of such a wonderful...". மூன்று பேரின் பெயர்களைச் சொன்னால், அதற்கடுத்து பயன்படுத்த வேண்டியது 'has' அல்ல, 'have'. "Any of the sports minister" அல்ல. அது "Any of the sports ministers". "have a breakfast" அல்ல. அது "have breakfast". அமைச்சர் Virudhai Magal Keerthana அவர்கள் மேடைகளில் பேசும் ஆங்கிலத்தில் பல அடிப்படைப் பிழைகள் இருந்தாலும், திமுக தரப்பில் இருந்து யாரும் அதை ஒரு குறையாகச் சுட்டிக்காட்டி விமர்சிக்கவில்லை. ஏனென்றால், மொழி என்பது வெறும் தொடர்பு சாதனம் மட்டுமே. ஒருவருக்கு மொழியை விடச் செயல்பாடுகளே முக்கியம் என்பது எங்களுடைய நம்பிக்கை. ஆனால், இவ்வளவு பெரிய பொறுப்பில் இருக்கும் ஒரு அமைச்சர், பள்ளிகளுக்கு ஆய்வுக்குச் செல்லும்போது குழந்தைகளிடம் எப்படிப் பேச வேண்டும் என்கிற அடிப்படைப் பக்குவம் கூட இல்லாமல் நடந்துகொள்வதுதான் வன்மையாகக் கண்டிக்கத்தக்கது. பள்ளிகளுக்குச் செல்லும்போது மாணவர்களை ஊக்கப்படுத்த வேண்டும். பெண் குழந்தைகளுக்குக் கல்வியின் அவசியத்தை உணர்த்தி அவர்களின் எதிர்காலத்திற்குத் தன்னம்பிக்கை கொடுக்க வேண்டும். அதை விடுத்து, மாணவர்களின் தன்னம்பிக்கையை உடைக்கும் வகையிலும், அவர்கள் பள்ளிக்கே வர பயப்படும் வகையிலும் நடந்துகொள்வது ஒரு அமைச்சருக்கு அழகல்ல. மாணவச் செல்வங்களிடம் தாழ்வு மனப்பான்மையை வளர்க்கும் இதுபோன்ற அமைச்சர்கள் பள்ளிகளுக்குள் செல்லாமல் இருப்பதே நல்லது. குழந்தைகளிடம் எப்படிப் பேச வேண்டும், அவர்களுக்கு எவ்வாறு நம்பிக்கை கொடுக்க வேண்டும் என்பதை தவெக அமைச்சர்கள் முதலில் கற்றுக்கொள்ள வேண்டும்!
1:55

"Hands off to all of you" அல்ல. அது "Hats off to all of you". "Stand such a wonderful" அல்ல. அது "Stand in front of such a wonderful...". மூன்று பேரின் பெயர்களைச் சொன்னால், அதற்கடுத்து பயன்படுத்த வேண்டியது 'has' அல்ல, 'have'. "Any of the sports minister" அல்ல. அது "Any of the sports ministers". "have a breakfast" அல்ல. அது "have breakfast". அமைச்சர் Virudhai Magal Keerthana அவர்கள் மேடைகளில் பேசும் ஆங்கிலத்தில் பல அடிப்படைப் பிழைகள் இருந்தாலும், திமுக தரப்பில் இருந்து யாரும் அதை ஒரு குறையாகச் சுட்டிக்காட்டி விமர்சிக்கவில்லை. ஏனென்றால், மொழி என்பது வெறும் தொடர்பு சாதனம் மட்டுமே. ஒருவருக்கு மொழியை விடச் செயல்பாடுகளே முக்கியம் என்பது எங்களுடைய நம்பிக்கை. ஆனால், இவ்வளவு பெரிய பொறுப்பில் இருக்கும் ஒரு அமைச்சர், பள்ளிகளுக்கு ஆய்வுக்குச் செல்லும்போது குழந்தைகளிடம் எப்படிப் பேச வேண்டும் என்கிற அடிப்படைப் பக்குவம் கூட இல்லாமல் நடந்துகொள்வதுதான் வன்மையாகக் கண்டிக்கத்தக்கது. பள்ளிகளுக்குச் செல்லும்போது மாணவர்களை ஊக்கப்படுத்த வேண்டும். பெண் குழந்தைகளுக்குக் கல்வியின் அவசியத்தை உணர்த்தி அவர்களின் எதிர்காலத்திற்குத் தன்னம்பிக்கை கொடுக்க வேண்டும். அதை விடுத்து, மாணவர்களின் தன்னம்பிக்கையை உடைக்கும் வகையிலும், அவர்கள் பள்ளிக்கே வர பயப்படும் வகையிலும் நடந்துகொள்வது ஒரு அமைச்சருக்கு அழகல்ல. மாணவச் செல்வங்களிடம் தாழ்வு மனப்பான்மையை வளர்க்கும் இதுபோன்ற அமைச்சர்கள் பள்ளிகளுக்குள் செல்லாமல் இருப்பதே நல்லது. குழந்தைகளிடம் எப்படிப் பேச வேண்டும், அவர்களுக்கு எவ்வாறு நம்பிக்கை கொடுக்க வேண்டும் என்பதை தவெக அமைச்சர்கள் முதலில் கற்றுக்கொள்ள வேண்டும்!

DMK NRI Wing

432,606 Aufrufe • vor 11 Tagen

Anji - Title Card
1:59

Anji - Title Card

Dr

32,019 Aufrufe • vor 3 Tagen

بیچاره خواهید شد | תהיו אומללים.
1:08

بیچاره خواهید شد | תהיו אומללים.

KHAMENEI.IR | فارسی

597,659 Aufrufe • vor 1 Jahr

راح ابدأ اليوم في تجربة الاستمطار اللي بتساعدنا على رفع نسبة الاستمطار الصناعي بنسبة ٥٠٪ باذن الله 🍃 #نحو_الفضاء The cloude seeding will help us to raise the artificial raining rate by 50% #KSA2Space
0:43

راح ابدأ اليوم في تجربة الاستمطار اللي بتساعدنا على رفع نسبة الاستمطار الصناعي بنسبة ٥٠٪ باذن الله 🍃 #نحو_الفضاء The cloude seeding will help us to raise the artificial raining rate by 50% #KSA2Space

Ali AlQarni | علي القرني

1,351,388 Aufrufe • vor 3 Jahren

BOOOOOOOOOOOOOOOOM
1:34

BOOOOOOOOOOOOOOOOM

IET 17

877,048 Aufrufe • vor 2 Jahren