正在加载视频...

视频加载失败

加载此视频时出现问题。这可能是由于临时网络问题，或视频可能不可用。

Neprocenjivo!

Marti Misterija

42,444 subscribers

76,473 次观看 • 2 年前 •via X (Twitter)

艺术健康养生

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

10 条评论

toma sila 的头像

toma sila2 年前

Ko je imo kola i volove taj je jebao pičke

🎀 𝓜𝓵𝓮𝓴𝓪𝓬 🥛🎀 的头像

🎀 𝓜𝓵𝓮𝓴𝓪𝓬 🥛🎀2 年前

Kažu na grupi "Bio jednom jedan Beograd" da je snimak iz 1920-ih, a njima verujem kad je datiranje prošlosti Beograda u pitanju.

Prohujala s vihorom 的头像

Prohujala s vihorom2 年前

Prelepa slika starog grada kojeg je samo trebalo održavati i danas bi BG bio lepši od Beča i Budimpešte, ili bar tu negde, još da nas skotovi nisu bombardovali, prelep grad, jebeš Njujork

Zlo ne spava 的头像

Zlo ne spava2 年前

Vratite me u kraljevinu 😭

Comrade Cool N 的头像

Comrade Cool N2 年前

@gradjaninpokorn Mahala

Борислав 的头像

Борислав2 年前

Иста је прича и тад била, постојале су бројне препреке попут сиромаштва, корупције и социјалне неједнакости.

Branko nikolic 的头像

Branko nikolic2 年前

Majka SRBIJA

jovanb 的头像

jovanb2 年前

I gibanica.

Nora 的头像

Nora2 年前

Samo još da nena dodate muzike.,da čuhem te iskobsje, irig.zvukove prošlosti (tišinu)

Yadranka’s 的头像

Yadranka’s2 年前

Jel zna neko ono zuto ( od jaja pretpostavljam) sta sece , ne bih se Ja slozila da je financial?!

相关视频

Trenutak kada Pešić shvata da je sve otišlo dođavola i počne da napušava koga stigne 😂 Neprocenjivo

Trenutak kada Pešić shvata da je sve otišlo dođavola i počne da napušava koga stigne 😂 Neprocenjivo

Olgica Rajković

127,035 次观看 • 2 年前

Ali trenutak kada Nikodijević čita predlog o dopuni dnevnog reda i onda panično maše odbornicima da spuste ruke. Neprocenjivo.

Ali trenutak kada Nikodijević čita predlog o dopuni dnevnog reda i onda panično maše odbornicima da spuste ruke. Neprocenjivo.

Katarina Baletić

87,186 次观看 • 1 年前

Ali ove bake koje izlaze da izgrle studente kao svoje najmilije, koje im daju i srce i dusu, to je NEPROCENJIVO ‼️🤗❤️😍🥹

Ali ove bake koje izlaze da izgrle studente kao svoje najmilije, koje im daju i srce i dusu, to je NEPROCENJIVO ‼️🤗❤️😍🥹

Ne lomite mi bagrenje

49,940 次观看 • 1 年前

Ono kad misliš da si Hrvat pa saznaš da si Srbin. Neprocenjivo. 🤣🤣🤣🤣🤣 Dje god kreneš Srbin si. 💪🏼💪🏼👏🏻👏🏻🇷🇸🇷🇸🇷🇸

Ono kad misliš da si Hrvat pa saznaš da si Srbin. Neprocenjivo. 🤣🤣🤣🤣🤣 Dje god kreneš Srbin si. 💪🏼💪🏼👏🏻👏🏻🇷🇸🇷🇸🇷🇸

Pospan Fanatik

35,081 次观看 • 4 个月前

Nekada davno, davno na televiziji ( RTV Beograd) se emitovala jedna putopisna serija koju sam religiozno voleo da gledam. Zvala se “Karavan” autora Milana Kovačevića. Snimljeno je i emitivano 77 epizoda od 1963. do 1983. godine. Neprocenjivo! Bilo bi lepo da se svih 77 epizoda reprizira. Imao bih razlog da ponovo, posle dužeg vremena, upalim TV. P.S. Video u prilogu je jedini trag koji nadjoh od ove TV serije na internetu.

Nekada davno, davno na televiziji ( RTV Beograd) se emitovala jedna putopisna serija koju sam religiozno voleo da gledam. Zvala se “Karavan” autora Milana Kovačevića. Snimljeno je i emitivano 77 epizoda od 1963. do 1983. godine. Neprocenjivo! Bilo bi lepo da se svih 77 epizoda reprizira. Imao bih razlog da ponovo, posle dužeg vremena, upalim TV. P.S. Video u prilogu je jedini trag koji nadjoh od ove TV serije na internetu.

Жељко Бошковић Жак

13,847 次观看 • 3 个月前

Seo sam u najskuplji kafić u Bečeju. Ne u najjeftiniji. Ne u neku zadnju kafanicu gde te konobar zna još iz osnovne, pa ti pola ne otkuca iz sentimentalnih razloga. Ne. U najskuplji kafić. Naručim dupli espreso. Stigne kafa. Stigne voda. Čaša puna leda. Sve kulturno, normalno, ljudski. Račun: 150 dinara. Za trenutak sam pomislio da mi je konobar doneo račun iz 2008. godine ili da je neko zaboravio da ažurira cenovnik posle korone, rata, inflacije, svetske krize, srpske krize, novosadske krize i one posebne krize kad uđeš u kafić pa ti naplate i pogled na fasadu. U Novom Sadu za 150 dinara više ne možeš ni da sedneš sam sa sobom. Ne zato što nema stolica, nego zato što se i pravo na stolicu podrazumeva kao neka vrsta urbanog luksuza. Tamo ti voda često dođe kao zaseban finansijski događaj. Espreso je već mali kreditni aranžman. A ako imaš nesreću da sedneš negde gde se čuje reč “concept”, “lounge”, “urban”, “premium” ili “brunch”, bolje odmah da pitaš da li primaju administrativnu zabranu. I onda me pitaju: zašto se vraćaš? Evo zato. Ne vraćam se ja samo zbog jeftinije kafe. Kafa je ovde samo dokazni materijal. Vraćam se zbog mere. Zbog toga što u manjem mestu još uvek postoji neka sramota da se čovek odere za običnu ljudsku potrebu. Da sedne. Da popije kafu. Da pogleda ulicu. Da ne mora da bude investitor, direktor, naslednik, stranac, programer ili ratni profiter da bi sebi priuštio pola sata mira. Vraćam se jer sam shvatio da veliki gradovi danas često ne prodaju kvalitet života, nego nervozu upakovanu u ambalažu prestiža. Plaćaš gužvu. Plaćaš parking koji ne postoji. Plaćaš vazduh koji ne dišeš. Plaćaš buku koju nisi naručio. Plaćaš kvadrat koji nije tvoj. Plaćaš tuđe ambicije. Plaćaš tuđu pohlepu. Plaćaš činjenicu da je neko negde odlučio da je normalan život postao luksuz. A ovde? Ovde za 150 dinara dobiješ dupli espreso, vodu sa ledom i još ti niko ne objasni da treba da budeš zahvalan što su ti dozvolili da postojiš za njihovim stolom. U Bečeju čovek još može da sedi bez poze. Da pije kafu bez scenografije. Da razgovara bez nadvikivanja. Da ćuti bez neprijatnosti. Da gleda ljude, a ne samo automobile, bilborde, lokale i lica umorna od dokazivanja. Možda sam ja omatorio. Možda sam samo došao do godina kada mi više nije važno gde je “najbolje”, nego gde je normalno. A normalno je danas postalo retkost. Nije poenta da je Bečej savršen. Nije. Nijedno mesto nije. Svako mesto ima svoje mane, svoje priče, svoje dosade, svoje male provincijske otrove i velike lokalne istine.Ali postoji nešto neprocenjivo u mestu gde račun za kafu ne izgleda kao uvreda inteligenciji. Postoji nešto lekovito u tome da ne moraš stalno da trčiš. Da ne moraš stalno da se dokazuješ. Da ne moraš stalno da plaćaš cenu tuđeg “razvoja”. Jer ako je razvoj to da običan čovek ne može da popije kafu bez osećaja da ga je neko preveslao, onda hvala lepo - ja bih malo nazad. Nazad u meru. Nazad u tišinu. Nazad u ritam u kome dan ne počinje nervnim slomom. Nazad tamo gde voda uz kafu nije luksuz, nego pristojnost. Nazad tamo gde te život još ne udara po džepu čim otvoriš oči. Zato se vraćam. Ne bežim iz Novog Sada. Ne odričem ga se. On je moj grad, moja mladost, moje ulice, moje uspomene. Ali čovek u jednom trenutku shvati da nije dužan da ostane tamo gde ga svaki dan košta više nego što mu vraća. I onda sedneš u najskuplji kafić u Bečeju, popiješ dupli espreso za 150 dinara, pogledaš onu ledenu vodu i kažeš sebi: Eto. Nije sve otišlo dođavola.Negde još postoji račun koji liči na razum. A možda se čovek baš tamo vraća - ne gde je najjeftinije, nego gde život još ima obraza.

Seo sam u najskuplji kafić u Bečeju. Ne u najjeftiniji. Ne u neku zadnju kafanicu gde te konobar zna još iz osnovne, pa ti pola ne otkuca iz sentimentalnih razloga. Ne. U najskuplji kafić. Naručim dupli espreso. Stigne kafa. Stigne voda. Čaša puna leda. Sve kulturno, normalno, ljudski. Račun: 150 dinara. Za trenutak sam pomislio da mi je konobar doneo račun iz 2008. godine ili da je neko zaboravio da ažurira cenovnik posle korone, rata, inflacije, svetske krize, srpske krize, novosadske krize i one posebne krize kad uđeš u kafić pa ti naplate i pogled na fasadu. U Novom Sadu za 150 dinara više ne možeš ni da sedneš sam sa sobom. Ne zato što nema stolica, nego zato što se i pravo na stolicu podrazumeva kao neka vrsta urbanog luksuza. Tamo ti voda često dođe kao zaseban finansijski događaj. Espreso je već mali kreditni aranžman. A ako imaš nesreću da sedneš negde gde se čuje reč “concept”, “lounge”, “urban”, “premium” ili “brunch”, bolje odmah da pitaš da li primaju administrativnu zabranu. I onda me pitaju: zašto se vraćaš? Evo zato. Ne vraćam se ja samo zbog jeftinije kafe. Kafa je ovde samo dokazni materijal. Vraćam se zbog mere. Zbog toga što u manjem mestu još uvek postoji neka sramota da se čovek odere za običnu ljudsku potrebu. Da sedne. Da popije kafu. Da pogleda ulicu. Da ne mora da bude investitor, direktor, naslednik, stranac, programer ili ratni profiter da bi sebi priuštio pola sata mira. Vraćam se jer sam shvatio da veliki gradovi danas često ne prodaju kvalitet života, nego nervozu upakovanu u ambalažu prestiža. Plaćaš gužvu. Plaćaš parking koji ne postoji. Plaćaš vazduh koji ne dišeš. Plaćaš buku koju nisi naručio. Plaćaš kvadrat koji nije tvoj. Plaćaš tuđe ambicije. Plaćaš tuđu pohlepu. Plaćaš činjenicu da je neko negde odlučio da je normalan život postao luksuz. A ovde? Ovde za 150 dinara dobiješ dupli espreso, vodu sa ledom i još ti niko ne objasni da treba da budeš zahvalan što su ti dozvolili da postojiš za njihovim stolom. U Bečeju čovek još može da sedi bez poze. Da pije kafu bez scenografije. Da razgovara bez nadvikivanja. Da ćuti bez neprijatnosti. Da gleda ljude, a ne samo automobile, bilborde, lokale i lica umorna od dokazivanja. Možda sam ja omatorio. Možda sam samo došao do godina kada mi više nije važno gde je “najbolje”, nego gde je normalno. A normalno je danas postalo retkost. Nije poenta da je Bečej savršen. Nije. Nijedno mesto nije. Svako mesto ima svoje mane, svoje priče, svoje dosade, svoje male provincijske otrove i velike lokalne istine.Ali postoji nešto neprocenjivo u mestu gde račun za kafu ne izgleda kao uvreda inteligenciji. Postoji nešto lekovito u tome da ne moraš stalno da trčiš. Da ne moraš stalno da se dokazuješ. Da ne moraš stalno da plaćaš cenu tuđeg “razvoja”. Jer ako je razvoj to da običan čovek ne može da popije kafu bez osećaja da ga je neko preveslao, onda hvala lepo - ja bih malo nazad. Nazad u meru. Nazad u tišinu. Nazad u ritam u kome dan ne počinje nervnim slomom. Nazad tamo gde voda uz kafu nije luksuz, nego pristojnost. Nazad tamo gde te život još ne udara po džepu čim otvoriš oči. Zato se vraćam. Ne bežim iz Novog Sada. Ne odričem ga se. On je moj grad, moja mladost, moje ulice, moje uspomene. Ali čovek u jednom trenutku shvati da nije dužan da ostane tamo gde ga svaki dan košta više nego što mu vraća. I onda sedneš u najskuplji kafić u Bečeju, popiješ dupli espreso za 150 dinara, pogledaš onu ledenu vodu i kažeš sebi: Eto. Nije sve otišlo dođavola.Negde još postoji račun koji liči na razum. A možda se čovek baš tamo vraća - ne gde je najjeftinije, nego gde život još ima obraza.

Beg@

55,368 次观看 • 2 个月前

गौतम भाई से जानो Work Life Balance कैसे करें ?😎 #adanigroup #worklifebalance #buisness

गौतम भाई से जानो Work Life Balance कैसे करें ?😎 #adanigroup #worklifebalance #buisness

Gautam Bhai Adani

724,813 次观看 • 1 年前

HAAAAAY!!!🥹🥹

HAAAAAY!!!🥹🥹

Dayan Villablanca

11,801 次观看 • 21 天前

KKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKK

KKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKK

sasha

10,428,615 次观看 • 1 年前

พ่อครูแว่นจิ้มตา ช่วยด้วยวยย 55555155255552555555555 KENG WITH MAGNUM MOMENTS #MagnumTHxKengHarit #KengHarit

พ่อครูแว่นจิ้มตา ช่วยด้วยวยย 55555155255552555555555 KENG WITH MAGNUM MOMENTS #MagnumTHxKengHarit #KengHarit

ttx ft.knp 🦆🐰

69,368 次观看 • 19 小时前

Kako oni dobro zajebavaju ovaj narod... Čovek pronađen zabetoniran u buretu, ugrožena vrsta ptica umire iza banera dok ga oni čuvaju, 16 poginulih 0 odgovornih...

Kako oni dobro zajebavaju ovaj narod... Čovek pronađen zabetoniran u buretu, ugrožena vrsta ptica umire iza banera dok ga oni čuvaju, 16 poginulih 0 odgovornih...

FTN SE BUDI

310,405 次观看 • 2 个月前

Silenced, not defeated My message to the ‘aam aadmi’ — खामोश करवाया गया हूँ, हारा नहीं हूँ 'आम आदमी’ को मेरे संदेश

Silenced, not defeated My message to the ‘aam aadmi’ — खामोश करवाया गया हूँ, हारा नहीं हूँ 'आम आदमी’ को मेरे संदेश

Raghav Chadha

4,539,610 次观看 • 4 个月前

Sine moj, Александар Вучић, je l' ste počeli da pišete knjigu o tome kako ste gasili požar lopatama? 🙏

Sine moj, Александар Вучић, je l' ste počeli da pišete knjigu o tome kako ste gasili požar lopatama? 🙏

Amfetaminolohije

41,887 次观看 • 20 小时前

Peja Stojaković That guy rocked.

Peja Stojaković That guy rocked.

That Guy Rocked NBA

241,307 次观看 • 4 个月前

CANADA SCORES 🇨🇦 What a goal by Ismaël Koné to tie the game for Canada #CA2024

CANADA SCORES 🇨🇦 What a goal by Ismaël Koné to tie the game for Canada #CA2024

TSN

267,469 次观看 • 2 年前

Milojko Pantić u novom izdanju svoje Sportsko Političke Galaksiji gadja direktno u 🎯

Milojko Pantić u novom izdanju svoje Sportsko Političke Galaksiji gadja direktno u 🎯

Жељко Бошковић

25,590 次观看 • 3 个月前

Ne podcjenjujte rekordno niske vodostaje . Da nije bilo ovog hrabrog mladića cura bi se sigurno utopila.

Ne podcjenjujte rekordno niske vodostaje . Da nije bilo ovog hrabrog mladića cura bi se sigurno utopila.

barbadinko

94,023 次观看 • 19 小时前