Sensitive content

This media may contain sensitive content.

Loading video...

Video Failed to Load

There was a problem loading this video. This could be due to a temporary network issue or the video might be unavailable.

Š𝐎𝐊 i 𝐍𝐄𝐕𝐉𝐄𝐑𝐈𝐂𝐀! 𝐌𝐀𝐋𝐎𝐉 𝐃𝐉𝐄𝐂𝐈 𝐩𝐫𝐢𝐤𝐚𝐳𝐮𝐣𝐮 𝐠𝐥𝐮𝐦𝐮 spolnog odnosa 𝐌𝐔Š𝐊𝐀𝐑𝐀𝐂𝐀, Š𝐏𝐑𝐈𝐂𝐀𝐍𝐉𝐄 𝐒𝐏𝐄𝐑𝐌𝐄.......U općini pored Poreča pozvali su roditelje sa djecom na predstavu a uvalili im ovo. Gdje je reakcija pravobraniteljice za djecu i pravobraniteljice za ravnopravnost spolova Višnje Ljubičić. Dugogodišnji načelnik općine Tar-Vabriga ujedno i predsjednik Turističke zajednice je... nekadašnji IDS-ovac, a danas nezavisni Nivio Stojnić, dok je direktorica Sanja Žužić. Ovaj je dvojac pod etiketom obiteljskog programa posjetiteljima, sudeći po videu i slikama, uglavnom obiteljima s malom djecom, podvalio klasičnu LGBT propagandu u njenom eksplicitnom obliku. Na spomenutom videu, muškarci u tridesetim godinama se ljube, simuliraju homoseksualni odnos i ejakulaciju. Koriste rekvizite kao što su umjetna spolovila i lutke beba koje vade iz međunožja muškarca koji je u položaju koji implicira ginekološki pregled. U više navrata glumci se međusobno špricaju bijelom pjenom, mlazovi te pjene dolaze iz položaja u visini njihovih kukova. I najtužnije od svega, na snimci se razaznaje da predstavu gledaju djeca u velikom broju. Hvala Mate Lukić na ovoj objavi i tvome tekstu koji sam prenio.show more

SINOVI 🇭🇷 DOMOVINE

2,134 subscribers

11,030 views • 1 month ago •via X (Twitter)

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

0 Comments

No comments available

Comments from the original post will appear here

Related Videos

Vas, što negirate genocid u Srebrenici… Ne pitam kao političare. Ne pitam kao ideologe. Pitam kao ljude. Naročito, vas roditelje. Roditelje, koji ste vodili djecu za ruku do škole. Koji ste im brisali suze kad padnu. Koji ste čuvali njihove crteže na frižideru. Pitam vas: "Da li bi vas bilo stid, da dođete na roditeljski sastanak, a u razredu vašeg djeteta sjedi njih dvadeset iz Srebrenice, a osamnaest nema očeve?" Ne zato što su umrli prirodnom smrću. Ne zato što ih je odnijela bolest ili nesreća. Nego zato što su ih zločinci koje vi i danas slavite, i veličate, ubili smišljeno, planski, sistematski. Jer su bili samo Bošnjaci. Jer su bili "drugi". Ova djeca sa podignutom rukom su sada odrasli ljudi. Možda sjede preko puta vas u tramvaju. Možda uče vašu djecu negdje u svijetu. Možda vam popravljaju auto. Možda liječe vašu majku. Možda... Ti dobri i uspješni ljudi, odrasli su bez ruke koja ih je trebala voditi kroz život. Bez muškog glasa koji bi ih hrabrio. Odrasli su s tišinom umjesto pričama za laku noć. S praznim stolicama za bajram i rođendan. S pitanjem koje nikad ne prestaje: "Zašto moj otac nije dočekao da me vidi kako završavam školu?" Vi hulje, koji negirate da se genocid desio, vi ne brišete samo istinu iz udžbenika, vi brišete ožiljke s duša. Gazite po grobovima. Po uspomenama. Po djetinjstvima... Vjerovatno ste i svoju djecu učili da mrze kao vi. Da šute pred zločinom. Da se ponose sramotom. A djeca s podignutom rukom, djeca bez očeva, danas su dobri ljudi. Uspješni ljudi. Ljudi koji nikoga ne mrze. Ljudi koji svoju bol i gubitak nose dostojanstveno, na svojim dušama, dok ste vi ostali zatočeni u vlastitoj mržnji i lažima.... Istina je ogledalo. A vi, koji je negirate bojite se pogledati u njega.

Vas, što negirate genocid u Srebrenici… Ne pitam kao političare. Ne pitam kao ideologe. Pitam kao ljude. Naročito, vas roditelje. Roditelje, koji ste vodili djecu za ruku do škole. Koji ste im brisali suze kad padnu. Koji ste čuvali njihove crteže na frižideru. Pitam vas: "Da li bi vas bilo stid, da dođete na roditeljski sastanak, a u razredu vašeg djeteta sjedi njih dvadeset iz Srebrenice, a osamnaest nema očeve?" Ne zato što su umrli prirodnom smrću. Ne zato što ih je odnijela bolest ili nesreća. Nego zato što su ih zločinci koje vi i danas slavite, i veličate, ubili smišljeno, planski, sistematski. Jer su bili samo Bošnjaci. Jer su bili "drugi". Ova djeca sa podignutom rukom su sada odrasli ljudi. Možda sjede preko puta vas u tramvaju. Možda uče vašu djecu negdje u svijetu. Možda vam popravljaju auto. Možda liječe vašu majku. Možda... Ti dobri i uspješni ljudi, odrasli su bez ruke koja ih je trebala voditi kroz život. Bez muškog glasa koji bi ih hrabrio. Odrasli su s tišinom umjesto pričama za laku noć. S praznim stolicama za bajram i rođendan. S pitanjem koje nikad ne prestaje: "Zašto moj otac nije dočekao da me vidi kako završavam školu?" Vi hulje, koji negirate da se genocid desio, vi ne brišete samo istinu iz udžbenika, vi brišete ožiljke s duša. Gazite po grobovima. Po uspomenama. Po djetinjstvima... Vjerovatno ste i svoju djecu učili da mrze kao vi. Da šute pred zločinom. Da se ponose sramotom. A djeca s podignutom rukom, djeca bez očeva, danas su dobri ljudi. Uspješni ljudi. Ljudi koji nikoga ne mrze. Ljudi koji svoju bol i gubitak nose dostojanstveno, na svojim dušama, dok ste vi ostali zatočeni u vlastitoj mržnji i lažima.... Istina je ogledalo. A vi, koji je negirate bojite se pogledati u njega.

Emin Gradaščević

51,790 views • 1 year ago

Vas, što negirate genocid u Srebrenici… Ne pitam kao političare. Ne pitam kao ideologe. Pitam kao ljude. Naročito, vas roditelje. Roditelje, koji ste vodili djecu za ruku do škole. Koji ste im brisali suze kad padnu. Koji ste čuvali njihove crteže na frižideru. Pitam vas: "Da li bi vas bilo stid, da dođete na roditeljski sastanak, a u razredu vašeg djeteta sjedi njih dvadeset iz Srebrenice, a osamnaest nema očeve?" Ne zato što su umrli prirodnom smrću. Ne zato što ih je odnijela bolest ili nesreća. Nego zato što su ih zločinci koje vi i danas slavite, i veličate, ubili smišljeno, planski, sistematski. Samo jer su bili Bošnjaci. Jer su bili "drugi". Ova djeca sa podignutom rukom su sada odrasli ljudi. Možda sjede preko puta vas u tramvaju. Možda uče vašu djecu negdje u svijetu. Možda vam popravljaju auto. Možda liječe vašu majku. Možda... Ti dobri i uspješni ljudi, odrasli su bez ruke koja ih je trebala voditi kroz život. Bez muškog glasa koji bi ih hrabrio. Odrasli su s tišinom umjesto pričama za laku noć. S praznim stolicama za bajram i rođendan. S pitanjem koje nikad ne prestaje: "Zašto moj otac nije dočekao da me vidi kako završavam školu?" Vi hulje, koji negirate da se genocid desio, vi ne brišete samo istinu iz udžbenika, vi brišete ožiljke s duša. Gazite po grobovima. Po uspomenama. Po djetinjstvima... Vjerovatno ste i svoju djecu učili da mrze kao vi. Da šute pred zločinom. Da se ponose sramotom. A djeca s podignutom rukom, djeca bez očeva, danas su dobri ljudi. Uspješni ljudi. Ljudi koji nikoga ne mrze. Ljudi koji svoju bol i gubitak nose dostojanstveno, na svojim dušama, dok ste vi ostali zatočeni u vlastitoj mržnji i lažima.... Istina je ogledalo. A vi, koji je negirate bojite se pogledati u njega.

Vas, što negirate genocid u Srebrenici… Ne pitam kao političare. Ne pitam kao ideologe. Pitam kao ljude. Naročito, vas roditelje. Roditelje, koji ste vodili djecu za ruku do škole. Koji ste im brisali suze kad padnu. Koji ste čuvali njihove crteže na frižideru. Pitam vas: "Da li bi vas bilo stid, da dođete na roditeljski sastanak, a u razredu vašeg djeteta sjedi njih dvadeset iz Srebrenice, a osamnaest nema očeve?" Ne zato što su umrli prirodnom smrću. Ne zato što ih je odnijela bolest ili nesreća. Nego zato što su ih zločinci koje vi i danas slavite, i veličate, ubili smišljeno, planski, sistematski. Samo jer su bili Bošnjaci. Jer su bili "drugi". Ova djeca sa podignutom rukom su sada odrasli ljudi. Možda sjede preko puta vas u tramvaju. Možda uče vašu djecu negdje u svijetu. Možda vam popravljaju auto. Možda liječe vašu majku. Možda... Ti dobri i uspješni ljudi, odrasli su bez ruke koja ih je trebala voditi kroz život. Bez muškog glasa koji bi ih hrabrio. Odrasli su s tišinom umjesto pričama za laku noć. S praznim stolicama za bajram i rođendan. S pitanjem koje nikad ne prestaje: "Zašto moj otac nije dočekao da me vidi kako završavam školu?" Vi hulje, koji negirate da se genocid desio, vi ne brišete samo istinu iz udžbenika, vi brišete ožiljke s duša. Gazite po grobovima. Po uspomenama. Po djetinjstvima... Vjerovatno ste i svoju djecu učili da mrze kao vi. Da šute pred zločinom. Da se ponose sramotom. A djeca s podignutom rukom, djeca bez očeva, danas su dobri ljudi. Uspješni ljudi. Ljudi koji nikoga ne mrze. Ljudi koji svoju bol i gubitak nose dostojanstveno, na svojim dušama, dok ste vi ostali zatočeni u vlastitoj mržnji i lažima.... Istina je ogledalo. A vi, koji je negirate bojite se pogledati u njega.

Emin Gradaščević

14,204 views • 15 days ago

U Vranju cirkus. Ćaci blokaderi ulete u kafić jednog od organizatora protesta u Vranju da mu blokiraju kafić. Tamo je sedeo naš narodni poslanik Slobodan Petrović Слободан Петровић koji je nekako uspeo da smiri situaciju (na snimku momak koji razdvaja). Saopštenje poslanika prenosim u celosti: “Sinoć su u ugostiteljskom objektu „Golden Pub” od strane SNS huligana u strogom centru Vranja, pred nekoliko desetina svedoka, nakon završenog još jednog mirnog protesta, fizički napadnuti organizatori, predstavnici neformalne grupe „Mladi s juga". Neposredno, pre tog događaja fizički je napadnut i Isidor Stefanović, jedan od stalnih učesnika protesta. U navedenom objektu napadnuti su: vlasnik objekta, Nikola Mladenović, nastavnik biologije Nikola Mihajlović, psiholog Vujica Stevanović i Milan Krstić, momak čija energija mesecima unazad pokreće studentske proteste u kom god gradu da se pojavi. S obzirom na to da sam u navedenom objektu bio prisutan prilikom fizičkog napada, pokušavao sam sve vreme, onoliko koliko sam mogao, da isti sprečim, razdvojim i odbijem napadače. Napad se po drugi put ponovio i van objekta, ali ovog puta u prisustvu policije koja je u međuvremenu pristigla u većem broju, ali je u oba navrata dozvolila da se napadači udalje sa lica mesta bez ikakvih zakonskih posledica. U toku dana je Vranje posetio ministar policije Ivica Dačić, a čovek na fotografiji je načelnik PU u Vranju Saša Nedeljković. O stanju u kome se ova Policijska uprava na čelu sa Nedeljkovićem nalazi, detaljno ću se baviti u narednom periodu! Vranje je pod vođstvom naprednjaka i njihovog načelnika policije postao nebezbedan grad za život što se i večeras potvrdilo. PU pod vođstvom ovog čoveka je verovali ili ne u toku 2024. godine, prema izveštaju o stanju kriminaliteta na teritoriji grada Vranja, uspela da zapleni čak JEDNU tabletu ekstazija, 27,23 grama kokaina i 3,5 kg marihuane! Ovo što se noćas dogodilo je direktna posledica nesposobnosti, a možda i nečeg drugog, čoveka koji je na čelu jedne od najgorih PU u Srbiji. Zbog večerašnjeg napada zahtevam hitnu smenu i odgovornost Saše Nedeljkovića sa mesta načelnika PU u Vranju. Posledice onoga što su huligani iz SNS-a noćas učinili, a načelnik Nedeljković, u skladu sa svojom funkcijom, kao i svaki put do sada propustio da učini, biće nesagledive. A svi vi koji ćete i na ovo huliganstvo ostati nemi, upamtite, pitanje je vremena kada će đavo doći i na vaša vrata.”

U Vranju cirkus. Ćaci blokaderi ulete u kafić jednog od organizatora protesta u Vranju da mu blokiraju kafić. Tamo je sedeo naš narodni poslanik Slobodan Petrović Слободан Петровић koji je nekako uspeo da smiri situaciju (na snimku momak koji razdvaja). Saopštenje poslanika prenosim u celosti: “Sinoć su u ugostiteljskom objektu „Golden Pub” od strane SNS huligana u strogom centru Vranja, pred nekoliko desetina svedoka, nakon završenog još jednog mirnog protesta, fizički napadnuti organizatori, predstavnici neformalne grupe „Mladi s juga". Neposredno, pre tog događaja fizički je napadnut i Isidor Stefanović, jedan od stalnih učesnika protesta. U navedenom objektu napadnuti su: vlasnik objekta, Nikola Mladenović, nastavnik biologije Nikola Mihajlović, psiholog Vujica Stevanović i Milan Krstić, momak čija energija mesecima unazad pokreće studentske proteste u kom god gradu da se pojavi. S obzirom na to da sam u navedenom objektu bio prisutan prilikom fizičkog napada, pokušavao sam sve vreme, onoliko koliko sam mogao, da isti sprečim, razdvojim i odbijem napadače. Napad se po drugi put ponovio i van objekta, ali ovog puta u prisustvu policije koja je u međuvremenu pristigla u većem broju, ali je u oba navrata dozvolila da se napadači udalje sa lica mesta bez ikakvih zakonskih posledica. U toku dana je Vranje posetio ministar policije Ivica Dačić, a čovek na fotografiji je načelnik PU u Vranju Saša Nedeljković. O stanju u kome se ova Policijska uprava na čelu sa Nedeljkovićem nalazi, detaljno ću se baviti u narednom periodu! Vranje je pod vođstvom naprednjaka i njihovog načelnika policije postao nebezbedan grad za život što se i večeras potvrdilo. PU pod vođstvom ovog čoveka je verovali ili ne u toku 2024. godine, prema izveštaju o stanju kriminaliteta na teritoriji grada Vranja, uspela da zapleni čak JEDNU tabletu ekstazija, 27,23 grama kokaina i 3,5 kg marihuane! Ovo što se noćas dogodilo je direktna posledica nesposobnosti, a možda i nečeg drugog, čoveka koji je na čelu jedne od najgorih PU u Srbiji. Zbog večerašnjeg napada zahtevam hitnu smenu i odgovornost Saše Nedeljkovića sa mesta načelnika PU u Vranju. Posledice onoga što su huligani iz SNS-a noćas učinili, a načelnik Nedeljković, u skladu sa svojom funkcijom, kao i svaki put do sada propustio da učini, biće nesagledive. A svi vi koji ćete i na ovo huliganstvo ostati nemi, upamtite, pitanje je vremena kada će đavo doći i na vaša vrata.”

Vladimir🥋

17,919 views • 1 year ago

Hvala Francuskoj za sve što su učinili za Srbiju Hvala vam za pogrešnu municiju i granate u Prvom svetskom ratu Hvala što niste poslali brodove po ultimatumu cara Nikolaja II Romanova nego je srpsku vojsku spasila italijanska kraljevska mornarica Hvala što ste nam naplatili trostruko skuplje sve što smo od vas kupili a poslednju pertlu smo vam isplatili zlatnim švajcarskim frankom 1984 godine Hvala vam što ste prvi bombardovali Srbe 1995 u Republici Srpskoj i što ste nastavili bombardovanje Srbije 1999 godine Hvala vam što ste na proslavi 100 godina proboja Solunskog fronta koji je odlučio pobednika u Prvom svetskom ratu na počasno mesto stavili Hašima Tačija a predsednika Srbije Vučića stavili pored kamermana u zadnji red krajnje levo Hvala vam što nam sada prodajete 12 Rafala jer malo je rafala ispaljeno u nas Hvala vam što ste te Rafale naplatili skuplje čak i od Suhoj 57 i Raptora 22 u trenutku kada odlažemo plaćanje kredita UAE NR Kini jer nemamo pare za rate pa ni za kamate Hvala vam što ste glasali i podržali rezoluciju da smo genocidna država i narod Hvala i predsedniku Vučiću što misli na Francusku i spasava je dok nama omogućava da zamenimo Burkinu Faso i Mali kao najsavremenija kolonija Hvala mu za dužničko ropstvo koje nam obezbeđuje i što može u jednom danu da digne kredite više nego Tito za 40 godina i što je četiri puta više zadužio Srbiju za 12 godina nego što su sve vlade SFRJ i Srbije uspele za 67 godina od 1945 do 2012 zajedno Hvala mu što je tako razvio zemlju da Kokeza sa 2 milijarde evra pravi zgrade po Majamiju što Nebojša Stefanović kupuje vile u Atini za 15 miliona evra i što je mudrom politikom stavio sva javna preduzeća EPS Šume Srbije u akcionarska društva kako bi se mogle predati strancima za kredite Hvala mu što spaljuje šume Istočne Srbije kod Zagubice i olakšava strancima da lakše kopaju i to isto na Staroj planini Homolju i što će konačno otvoriti rudnik litijuma kojim će Zapadnu Srbiju od Malog Zvornika Loznice preko Valjeva i Požege pretvoriti u Arizonu i Nevadu sa pejzažima Meseca Ovaj narod je zato srećan kao u državi Nevadi jer ovo što Vučić radi narodu zove se "Ne vadi"! Mali broj naroda zaista misli i rodoljubi su. Još neki veruju da misle i ne bi se prodali. A ogromna većina ne razmišlja i nije sposobna da misli. Sve su spremni da prodaju za mali, jadan i bedan materijalni interes. Šta reći ovom narodu? Oni koji su im namenili knjige i romane, znali su da će njihova sudbina biti urezana u stranice zaborava. Jer niste naučili da govorite, da mislite, da se branite, i zato vas istorija neće pamtiti po hrabrosti, već po ćutanju. Tišina je vaš pečat, a tuđa volja vaš izbor.

Hvala Francuskoj za sve što su učinili za Srbiju Hvala vam za pogrešnu municiju i granate u Prvom svetskom ratu Hvala što niste poslali brodove po ultimatumu cara Nikolaja II Romanova nego je srpsku vojsku spasila italijanska kraljevska mornarica Hvala što ste nam naplatili trostruko skuplje sve što smo od vas kupili a poslednju pertlu smo vam isplatili zlatnim švajcarskim frankom 1984 godine Hvala vam što ste prvi bombardovali Srbe 1995 u Republici Srpskoj i što ste nastavili bombardovanje Srbije 1999 godine Hvala vam što ste na proslavi 100 godina proboja Solunskog fronta koji je odlučio pobednika u Prvom svetskom ratu na počasno mesto stavili Hašima Tačija a predsednika Srbije Vučića stavili pored kamermana u zadnji red krajnje levo Hvala vam što nam sada prodajete 12 Rafala jer malo je rafala ispaljeno u nas Hvala vam što ste te Rafale naplatili skuplje čak i od Suhoj 57 i Raptora 22 u trenutku kada odlažemo plaćanje kredita UAE NR Kini jer nemamo pare za rate pa ni za kamate Hvala vam što ste glasali i podržali rezoluciju da smo genocidna država i narod Hvala i predsedniku Vučiću što misli na Francusku i spasava je dok nama omogućava da zamenimo Burkinu Faso i Mali kao najsavremenija kolonija Hvala mu za dužničko ropstvo koje nam obezbeđuje i što može u jednom danu da digne kredite više nego Tito za 40 godina i što je četiri puta više zadužio Srbiju za 12 godina nego što su sve vlade SFRJ i Srbije uspele za 67 godina od 1945 do 2012 zajedno Hvala mu što je tako razvio zemlju da Kokeza sa 2 milijarde evra pravi zgrade po Majamiju što Nebojša Stefanović kupuje vile u Atini za 15 miliona evra i što je mudrom politikom stavio sva javna preduzeća EPS Šume Srbije u akcionarska društva kako bi se mogle predati strancima za kredite Hvala mu što spaljuje šume Istočne Srbije kod Zagubice i olakšava strancima da lakše kopaju i to isto na Staroj planini Homolju i što će konačno otvoriti rudnik litijuma kojim će Zapadnu Srbiju od Malog Zvornika Loznice preko Valjeva i Požege pretvoriti u Arizonu i Nevadu sa pejzažima Meseca Ovaj narod je zato srećan kao u državi Nevadi jer ovo što Vučić radi narodu zove se "Ne vadi"! Mali broj naroda zaista misli i rodoljubi su. Još neki veruju da misle i ne bi se prodali. A ogromna većina ne razmišlja i nije sposobna da misli. Sve su spremni da prodaju za mali, jadan i bedan materijalni interes. Šta reći ovom narodu? Oni koji su im namenili knjige i romane, znali su da će njihova sudbina biti urezana u stranice zaborava. Jer niste naučili da govorite, da mislite, da se branite, i zato vas istorija neće pamtiti po hrabrosti, već po ćutanju. Tišina je vaš pečat, a tuđa volja vaš izbor.

Beg@

169,151 views • 1 year ago

Izvinjenje MVP Finske Valtonen i OSCE-u zbog ponašanja ministra “kartelanka” Dok traje opšta borba, u trenutku kada su građani zabrinuti i kada su sve doveli do raspada, Konaković se bavi s nama iz opozicije. Ministar vanjskih poslova BiH i poznato lice sa sheme EUROPOL-a, nakon press konferencije gdje je gošća bila Predsjedavajuća OSCE-a i ministrica vanjskih poslova Finske Eline Valtonen zloupotrebljavajući govornicu MVP BiH ponovo je iznosio brutalne prijetnje opozicionim političarima na isti način kao što to radi Vučić u Srbiji. Između ostalih, uputio mi je jasne prijetnje da će se “baviti sa mnom”. Nadam se da nije mislio fizički, jer iako je kako navodi brži od zvuka, mislim da tu nema šanse. A ako je mislio prijetiti preko jarana koji su s njim na EUROPOL-ovim i DEA shemama i izvještajima, to je već malo ozbiljnije. Ali mislim da je na kraju krajeva ovaj “Dubai kartelanko” mislio zloupotrijebiti svoje poluge vlasti kako bi se “bavio sa mnom” i sa opozicijom. Izlišno je spominjati, da se ne bojim, ni njega ni drugih, ali me nekako sramota da se ovo iznosi za govornicom u sjedištu BH diplomatije u Ministarstva vanjskih poslova u teškim trenucima za državu Bosnu i Hercegovinu. Pošto zaista nemam puno režimskih medija kao Konaković, želio bi da mi neko pomogne da uputimo javno izvinjenje MVP Finske gospođi Valtonen za ovaj incident i OSCE-u, nažalost mi njega nismo birali za tu funkciju, njega su izabrali Dodik i Čović. A on (Konaković) je birao ministra sigurnosti Nešića i sve druge Dodikove kadrove na pozicije. Čak se i grlio sa Dodikom po košarkaškim utakmicama u Laktašima, hvalio se da će s njim u Evropu, išao mu kući na hacijendu u Laktašima Itd. Nažalost, kao u pravilu gotovo svaki press, Konaković ne propušta da me spomene, prijeti, mahala i laže. Zato Konakoviću, biraj medij na svom terenu, po slobodnom izboru da izađemo na TV duel pa da mi u lice kažeš sve što misliš, povedi i pratnju ako te strah iako ti garantujem civilizirani razgovor kako to dolikuje funkcijama koje obnašamo. A ja ću doći sam samo sa istinom pa neka građani procijene ko je ko.

Izvinjenje MVP Finske Valtonen i OSCE-u zbog ponašanja ministra “kartelanka” Dok traje opšta borba, u trenutku kada su građani zabrinuti i kada su sve doveli do raspada, Konaković se bavi s nama iz opozicije. Ministar vanjskih poslova BiH i poznato lice sa sheme EUROPOL-a, nakon press konferencije gdje je gošća bila Predsjedavajuća OSCE-a i ministrica vanjskih poslova Finske Eline Valtonen zloupotrebljavajući govornicu MVP BiH ponovo je iznosio brutalne prijetnje opozicionim političarima na isti način kao što to radi Vučić u Srbiji. Između ostalih, uputio mi je jasne prijetnje da će se “baviti sa mnom”. Nadam se da nije mislio fizički, jer iako je kako navodi brži od zvuka, mislim da tu nema šanse. A ako je mislio prijetiti preko jarana koji su s njim na EUROPOL-ovim i DEA shemama i izvještajima, to je već malo ozbiljnije. Ali mislim da je na kraju krajeva ovaj “Dubai kartelanko” mislio zloupotrijebiti svoje poluge vlasti kako bi se “bavio sa mnom” i sa opozicijom. Izlišno je spominjati, da se ne bojim, ni njega ni drugih, ali me nekako sramota da se ovo iznosi za govornicom u sjedištu BH diplomatije u Ministarstva vanjskih poslova u teškim trenucima za državu Bosnu i Hercegovinu. Pošto zaista nemam puno režimskih medija kao Konaković, želio bi da mi neko pomogne da uputimo javno izvinjenje MVP Finske gospođi Valtonen za ovaj incident i OSCE-u, nažalost mi njega nismo birali za tu funkciju, njega su izabrali Dodik i Čović. A on (Konaković) je birao ministra sigurnosti Nešića i sve druge Dodikove kadrove na pozicije. Čak se i grlio sa Dodikom po košarkaškim utakmicama u Laktašima, hvalio se da će s njim u Evropu, išao mu kući na hacijendu u Laktašima Itd. Nažalost, kao u pravilu gotovo svaki press, Konaković ne propušta da me spomene, prijeti, mahala i laže. Zato Konakoviću, biraj medij na svom terenu, po slobodnom izboru da izađemo na TV duel pa da mi u lice kažeš sve što misliš, povedi i pratnju ako te strah iako ti garantujem civilizirani razgovor kako to dolikuje funkcijama koje obnašamo. A ja ću doći sam samo sa istinom pa neka građani procijene ko je ko.

Mahir Mesalic🇧🇦

11,850 views • 1 year ago

🚨📢 DONBAS & CRIMEA PLAYBOOK aLEKSANDRA vUČIĆA ZA KOSOVO: Sada je potpuno jasno da je aleksandar vučuć imao za sever Kosova plan da kopira Vladimira Putina na IDENTIČAN način koji je 2014. on primenio u Donbasu i na Krimu. U tom planu juče je na Kosovu ranjen i ruski agent Milan Radojičić, jedan od izvršioca ovog plana. Na ovom snimku AP se jasno vidi kretanje ove jedinice pod kontrolom aleksandra vučića i njegovog prijatelja, ruskog agenta Zorana Radojičića. 2014. Vladimir Putin je proglasio da "Rusi u Ukrajini, u Donbasu i Krimu, trpe teror od strane režima u Kijevu". 2023. aleksandar vučić je proglasio da "Srbi na Kosovu trpe terot Aljbina Kurtija". 2014. Vladimir Putin je poslao u Donbas i na Krim, svoje oružane formacije u vojnim uniformama bez zvaničnih oznaka Ruske Federacije , a u javnim nastupima je poricao da su te jedinice ruske. 2023. aleksandar vučić šalje svoje oružane formacije u vojnim uniformama a u javnim nasutupima poriče da su te jedinice srpske, odnosno njegove. 2014. Vladimir Putin je tvrdio da je "ruski narod Donbasa ustao u pobunu protiv terora iz Kijeva". 2023. tačno juče, aleksandar vučić je na konferenciji za štampu tvrdio da je "srpski narod sa Kosova ustao u pobunu protiv terora Aljbina Kurtija". Milan Radojičić je juče ranjen u ovoj "DONBAS PLAYBOOK" akciji srpske i ruske službe bezbednosti. Milan Radojičić je na broju 9. TIPARS liste Grupe oktobar (lista dela Putinovih agenata u Republici Srbiji). Milan Radojičić je pobratim aleksandra vučića i po njegovom pozivu je dolazio na sednice srpskog parlamenta. Na snimku zaplenjene opreme vidi se i ruska zastava. Ruski telegram kanali na srpskom jeziku su u noć između subote i nedelje započeli strašnu propagandu sa ovim rečima: "Počinje srpska Specijalna vojna operacija - glavni cilj je deokupacija Kosova i Metohije i zaštita naroda". Kada je ubijen kosovski policajac, ruski telegram kanali na srpskom su napisali: "pao je prvi terorista". Jasna je sinhronizacija. Blindirano vozilo, 24 terenska vozila, granate, ručne rakete, 150 vojnih univormi, desetine hiljada metkova, desetine automatskog oružja, bacač granata, i još mnogo toga je zaplenjeno nakon što su bezbednosne snage Kosova proterale jedinice aleksandra vučića. Poginuo je 1 kosovski policajac i između 7 i 10 Srba. Na Kosuvu su ostala tela 4 poginula Srbina, a najmanje 3 tela su preneta u Srbiji, preko granice koju detaljno kontroliše antiteroristička jedinica. Povodom tri kosovska policajca koje je aleksandar vučić uhapsio u junu 2023, aleksandar vučić je rekao da su bili uočeni odmah čim su prešli granicu, i da je to je najbolje kontrolisana granica. Zato 24 terenska vozila prepuna oružja i municije nisu nikako mogla da pređu na Kosovo bez znanja aleksandra vučića i bezbednosnih službi Srbije, posebno BIA čiji je direktor ruski poslušnik Aleksandar Vulin, takođe prijatelj aleksandra vučića. Podsećam da je 2019. aleksandra vučić od Vladimira Putina primio medalju Aleksandra Nevskog koja se daje isključivo za najmanje 20 godina služe Ruskoj Federaciji. aleksandar vučić kao deo obaveštajnog aparata Ruske Federacije više od 20 godina je subjek neuropsihološkog programiranja FSB, i on je toliko dobro prošao to programiranje da i sam sprovodi neuropsihološko programiranje, pre svega preko medija. PLAN aleksandra vučića u saradnji sa ruskom obaveštajnom službom je bio da specijalne jedinice iz Srbije okupe jedan deo stanovništva na Kosovu, da im se nametnu kao vođe, da započnu oružanu pobunu "protiv Kurtijevog terora". Planirano je da barem 200 Srba sa Kosova dobije oružje, naprave blokade puteva i da podignu oružanu pobunu. Njih bi vodili specijalno obučeni pojedinci iz Srbije. Ti pojedinci iz Srbije imaju maske, kao što su imali Putinovi specijalci 2014. u Donbasu i na Krimu, i najverovatnije su pripoadnici BIA. Ovi drugi bez maske, su Srbi sa Kosova, vrbovani za ovu budalastu stvar. I neki od njih su sada mrtvi. Ideja je bila da specijalci iz Srbije podstaknu i naoružaju Srbe sa Kosova, i da se stvori utisak da su Srbi sa Kosova uzeli oružje u svoje ruke, revoltirani "Kurtijevim terorom", i da zato počinju da se brane oružjem protiv "Kurtijevog terora". Oni bi bili vođeni iz Beograda preko ovih specijalaca koji su bili ubačeni. Pomoću ovoga pomoglo bi se i Vladimiru Putinu, koji želi kreiranje utiska da je on i dalje sposoban da pravi nered u Evropi (kao što sada radi u Africi) i da se zato sa njim što pre mora pregovarati. Ispran mozak aleksandra vučića je ovo tretira kao način da dobije međunarodni značaj kao"neko ko je sposoban da smiri strasti Srba na Kosovu koji su se oružano pobunili", a zapravo je on organizator koji pokuđava da Srbe sa Kosova prisili na "pobunu" koju bi vidili njegovi ljudi: Milan Radojičić i par specijalnih jedinica u uniformama bez oznaka. Akcija je najverovatnije dogovorena u gluvoj sobi aleksandra vučića u ulici Kralja Milana, Andrićev venac, ispod zdanja stare Narodne skupštine. Pomoću ovog narativa "Kurtijev teror" mogu se raspoznati svi saradnici u planu (i svesni i nesvesni), jednako kao što su mogli u Ukrajini pomoću narativa "Kijevski teror". I SADA GLAVNI PITANJE: Ko još misli na Zapadu da se Putinov miljenik kojem je dao medalju Aleksandra Nevskog, aleksandar vučić, ikada može pripitomiti i naterati da umesto Putinovog agenta postane partner Zapada? Vreme je da Američka ambasada i U.S. Ambassador to Serbia kažu da li je aleksandra vučić i dalje partner. Ne može se ni zamisliti da straightforward jasna politika Joe Biden želi ljigavu politiku sa Srbijom, preko aleksandra vučića, koja zbog tretiranja tog ruskog agenta kao partnera - uništava svaku mogućnost da u Srbiji ojača Zapadna opozicija koja će reformirati društvo i uvesti mir i istinsku stabilnost u region mirenjem sa svim okolnim narodima. Odbijam da poverujem da The White House i Department of State i dalje veruju da ministar za propagandu Slobodana Miloševića i čovek kojem Putin daje medalju - može da bude partner Zapada. Dok je Alicia Kearns MP jasno upozoravala da režim aleksandrea vučića dovlači oružje na Kosovo, dotle su pojedinci sa Zapada hvalili lažnu prozapadnu orjentaciju njegove vlade. Dva meseca kasnije smo dobili DONBAS & CRIMEA scenario na Kosovu, planiran od strane aleksandra vučića. Dobili smo mrtvog kosovskog policajca i 7 do 10 mrtvihSrba, uz osmehe zadovljstva iz Moskve. Dosta je dosta! Svakim pokušajem sa Zapada da (nemoguće) pripitomljavanje Putinovog aleksandra vučića - se prikaže kao uspeh - uništava se nada slobodnih građana Srbije da će moći dobiti podršku za promene. Za to vreme aleksandar vučić i dalje selje mržnju prema susedima Srbije i neuropsihološkim programiranjem usađuje teritorijalne ambicije u društvu. Takvo programirano javno mišljenje je glavni pokretač ratova. Kada aleksandra vučuć tako programira stanovništvo već punih 12 godina (sa pozicije vlasti), šta mislite, kada padne sa vlasti, ko će da ga nasledi u društvu u koje je usadio Putinovu svest o teritorijama, i Šešeljevu nacističku svest? U nedelju je aleksandar vučić sa specijalnim jedinicama iz Srbije upao na teritoriju pod kontrolom NATO, u zone u kojima odgovornost ima i @secdef i @jansstoltenberg To je jasno kršenje Kumanovskog sporazuma koji zabranjuje Srbiji da šalje bilo kakve oružane formacije na Kosovo. Ovo se desilo samo 4 meseca nakon što su NATO (KFOR) vojnicima amputirane noge zbog napada takođe aktivista aleksandra vučića. Ne sramotite se više saradnjom sa aleksandrom vučićem i njegovom vladom.

🚨📢 DONBAS & CRIMEA PLAYBOOK aLEKSANDRA vUČIĆA ZA KOSOVO: Sada je potpuno jasno da je aleksandar vučuć imao za sever Kosova plan da kopira Vladimira Putina na IDENTIČAN način koji je 2014. on primenio u Donbasu i na Krimu. U tom planu juče je na Kosovu ranjen i ruski agent Milan Radojičić, jedan od izvršioca ovog plana. Na ovom snimku AP se jasno vidi kretanje ove jedinice pod kontrolom aleksandra vučića i njegovog prijatelja, ruskog agenta Zorana Radojičića. 2014. Vladimir Putin je proglasio da "Rusi u Ukrajini, u Donbasu i Krimu, trpe teror od strane režima u Kijevu". 2023. aleksandar vučić je proglasio da "Srbi na Kosovu trpe terot Aljbina Kurtija". 2014. Vladimir Putin je poslao u Donbas i na Krim, svoje oružane formacije u vojnim uniformama bez zvaničnih oznaka Ruske Federacije , a u javnim nastupima je poricao da su te jedinice ruske. 2023. aleksandar vučić šalje svoje oružane formacije u vojnim uniformama a u javnim nasutupima poriče da su te jedinice srpske, odnosno njegove. 2014. Vladimir Putin je tvrdio da je "ruski narod Donbasa ustao u pobunu protiv terora iz Kijeva". 2023. tačno juče, aleksandar vučić je na konferenciji za štampu tvrdio da je "srpski narod sa Kosova ustao u pobunu protiv terora Aljbina Kurtija". Milan Radojičić je juče ranjen u ovoj "DONBAS PLAYBOOK" akciji srpske i ruske službe bezbednosti. Milan Radojičić je na broju 9. TIPARS liste Grupe oktobar (lista dela Putinovih agenata u Republici Srbiji). Milan Radojičić je pobratim aleksandra vučića i po njegovom pozivu je dolazio na sednice srpskog parlamenta. Na snimku zaplenjene opreme vidi se i ruska zastava. Ruski telegram kanali na srpskom jeziku su u noć između subote i nedelje započeli strašnu propagandu sa ovim rečima: "Počinje srpska Specijalna vojna operacija - glavni cilj je deokupacija Kosova i Metohije i zaštita naroda". Kada je ubijen kosovski policajac, ruski telegram kanali na srpskom su napisali: "pao je prvi terorista". Jasna je sinhronizacija. Blindirano vozilo, 24 terenska vozila, granate, ručne rakete, 150 vojnih univormi, desetine hiljada metkova, desetine automatskog oružja, bacač granata, i još mnogo toga je zaplenjeno nakon što su bezbednosne snage Kosova proterale jedinice aleksandra vučića. Poginuo je 1 kosovski policajac i između 7 i 10 Srba. Na Kosuvu su ostala tela 4 poginula Srbina, a najmanje 3 tela su preneta u Srbiji, preko granice koju detaljno kontroliše antiteroristička jedinica. Povodom tri kosovska policajca koje je aleksandar vučić uhapsio u junu 2023, aleksandar vučić je rekao da su bili uočeni odmah čim su prešli granicu, i da je to je najbolje kontrolisana granica. Zato 24 terenska vozila prepuna oružja i municije nisu nikako mogla da pređu na Kosovo bez znanja aleksandra vučića i bezbednosnih službi Srbije, posebno BIA čiji je direktor ruski poslušnik Aleksandar Vulin, takođe prijatelj aleksandra vučića. Podsećam da je 2019. aleksandra vučić od Vladimira Putina primio medalju Aleksandra Nevskog koja se daje isključivo za najmanje 20 godina služe Ruskoj Federaciji. aleksandar vučić kao deo obaveštajnog aparata Ruske Federacije više od 20 godina je subjek neuropsihološkog programiranja FSB, i on je toliko dobro prošao to programiranje da i sam sprovodi neuropsihološko programiranje, pre svega preko medija. PLAN aleksandra vučića u saradnji sa ruskom obaveštajnom službom je bio da specijalne jedinice iz Srbije okupe jedan deo stanovništva na Kosovu, da im se nametnu kao vođe, da započnu oružanu pobunu "protiv Kurtijevog terora". Planirano je da barem 200 Srba sa Kosova dobije oružje, naprave blokade puteva i da podignu oružanu pobunu. Njih bi vodili specijalno obučeni pojedinci iz Srbije. Ti pojedinci iz Srbije imaju maske, kao što su imali Putinovi specijalci 2014. u Donbasu i na Krimu, i najverovatnije su pripoadnici BIA. Ovi drugi bez maske, su Srbi sa Kosova, vrbovani za ovu budalastu stvar. I neki od njih su sada mrtvi. Ideja je bila da specijalci iz Srbije podstaknu i naoružaju Srbe sa Kosova, i da se stvori utisak da su Srbi sa Kosova uzeli oružje u svoje ruke, revoltirani "Kurtijevim terorom", i da zato počinju da se brane oružjem protiv "Kurtijevog terora". Oni bi bili vođeni iz Beograda preko ovih specijalaca koji su bili ubačeni. Pomoću ovoga pomoglo bi se i Vladimiru Putinu, koji želi kreiranje utiska da je on i dalje sposoban da pravi nered u Evropi (kao što sada radi u Africi) i da se zato sa njim što pre mora pregovarati. Ispran mozak aleksandra vučića je ovo tretira kao način da dobije međunarodni značaj kao"neko ko je sposoban da smiri strasti Srba na Kosovu koji su se oružano pobunili", a zapravo je on organizator koji pokuđava da Srbe sa Kosova prisili na "pobunu" koju bi vidili njegovi ljudi: Milan Radojičić i par specijalnih jedinica u uniformama bez oznaka. Akcija je najverovatnije dogovorena u gluvoj sobi aleksandra vučića u ulici Kralja Milana, Andrićev venac, ispod zdanja stare Narodne skupštine. Pomoću ovog narativa "Kurtijev teror" mogu se raspoznati svi saradnici u planu (i svesni i nesvesni), jednako kao što su mogli u Ukrajini pomoću narativa "Kijevski teror". I SADA GLAVNI PITANJE: Ko još misli na Zapadu da se Putinov miljenik kojem je dao medalju Aleksandra Nevskog, aleksandar vučić, ikada može pripitomiti i naterati da umesto Putinovog agenta postane partner Zapada? Vreme je da Američka ambasada i U.S. Ambassador to Serbia kažu da li je aleksandra vučić i dalje partner. Ne može se ni zamisliti da straightforward jasna politika Joe Biden želi ljigavu politiku sa Srbijom, preko aleksandra vučića, koja zbog tretiranja tog ruskog agenta kao partnera - uništava svaku mogućnost da u Srbiji ojača Zapadna opozicija koja će reformirati društvo i uvesti mir i istinsku stabilnost u region mirenjem sa svim okolnim narodima. Odbijam da poverujem da The White House i Department of State i dalje veruju da ministar za propagandu Slobodana Miloševića i čovek kojem Putin daje medalju - može da bude partner Zapada. Dok je Alicia Kearns MP jasno upozoravala da režim aleksandrea vučića dovlači oružje na Kosovo, dotle su pojedinci sa Zapada hvalili lažnu prozapadnu orjentaciju njegove vlade. Dva meseca kasnije smo dobili DONBAS & CRIMEA scenario na Kosovu, planiran od strane aleksandra vučića. Dobili smo mrtvog kosovskog policajca i 7 do 10 mrtvihSrba, uz osmehe zadovljstva iz Moskve. Dosta je dosta! Svakim pokušajem sa Zapada da (nemoguće) pripitomljavanje Putinovog aleksandra vučića - se prikaže kao uspeh - uništava se nada slobodnih građana Srbije da će moći dobiti podršku za promene. Za to vreme aleksandar vučić i dalje selje mržnju prema susedima Srbije i neuropsihološkim programiranjem usađuje teritorijalne ambicije u društvu. Takvo programirano javno mišljenje je glavni pokretač ratova. Kada aleksandra vučuć tako programira stanovništvo već punih 12 godina (sa pozicije vlasti), šta mislite, kada padne sa vlasti, ko će da ga nasledi u društvu u koje je usadio Putinovu svest o teritorijama, i Šešeljevu nacističku svest? U nedelju je aleksandar vučić sa specijalnim jedinicama iz Srbije upao na teritoriju pod kontrolom NATO, u zone u kojima odgovornost ima i @secdef i @jansstoltenberg To je jasno kršenje Kumanovskog sporazuma koji zabranjuje Srbiji da šalje bilo kakve oružane formacije na Kosovo. Ovo se desilo samo 4 meseca nakon što su NATO (KFOR) vojnicima amputirane noge zbog napada takođe aktivista aleksandra vučića. Ne sramotite se više saradnjom sa aleksandrom vučićem i njegovom vladom.

Advokat Čedomir STOJKOVIĆ

287,264 views • 2 years ago

Kada se politički sistem demokratije shvati kao način da se iz društva izvuku i upotrebe najbolje ideje za dobro svih, onda i tradicije stare šest vekova budu slike harmoničnog društva. Na videu je ceremonija postavljanja nivoizabranog spikera kanadskog parlamenta (predsednik skupštine) kojeg do njegove fotelje "dovlače" dvojica ljudi, jedan je lider poslanika vlasti, drugi je lider poslanika opozicije. Ova tradicija datira od XIV veka, kada je s vremena na vreme bilo veoma rizično vršiti tu funkciju, s obzirom na to da je spiker paralmenta bio i posrednik između parlamenta i kralja (a kraljevi tog vremena nekada nisu bili suviše kompromisni, i često nisu voleli vesti ili zahteve koje bi im spiker parlamenta donosio), pa su se neki spikeri i fizički opirali da na to mesto budu imenovani. Ova tradicija "dovlačenja spikera", koji se na ovom video kobejagi opire da ne bude postavljen na svoju funkciju, zapravo je tu da simbolički ukaže da su vlast i funkcije pre svega velike odgovornosti čije loše, a taman posla nesavesno ili koruptivno ispunjavanje, će da se obije o glavu upravo onome ko je na tu funkciju imenovan. Sa druge strane, po aplauzima i vlasti i opozicije u ovom kanadskom parlamentu, kao i u činjenicu da i lider vlasti i lider opozicije zajednički učestvuju u ovom "dovlačnju" spikera na mesto - možete videti da se i jedni i drugi slažu sa ovim izborom. Zašto? Pa zato što u demokratijama spiker parlementa (predsednik skupštine) upravo ima zadatak da svaki član parlamenta dobije reč i mogućnost da govori, i da se trudi da održi harmoniju debate između vlasti i opozicije dok se ključne, uglavnom najbolje odluke ne donesu. U diktaturama sovjetsko-ruskog tipa, kakva je naša, predsednik skupštine (spiker) nema taj zadatak, već mu partija kojoj pripada zadaje zadatak da sprečava opoziciju da govori, da joj kad god može uskraćuje prava, da se sa opozicijom raspravlja i bude u sukobu zlouptorebljavajući funkciju predsednika skupštine (koja bi se prevedena na jezik demoktratije izvorno mogla da zove "pomiritelj mišljenja"), i da se sukobljava u stavovima sa opozicijom - što je u demoktratijama inače najzabranjeniji oblik ponašanja prema onome ko u mišljenjima treba da posreduje. Tako su u demoktratijama parlamenti bašte u kojoj svaki cvet i svako mišljenje može da procveta, da se čuje, i da se o njemu ozbiljno razmišlja - i spiker (predsednik parlamenta) ima upravo taj zadatak kao najvažniji. On je baštovan koji se jednako stava o svakom cvetu. U svinjcima kakav je parlament Srbije, Ana Brnabić se raspravlja sa opozicijom, svađa, tuče ako treba, opoziciju naziva najpogrdinijim imenima, vređa poslanike itd. Slika parlamenta je slika društva. I ne treba uopšte gajiti iluzije o tome kako to izgleda kod nas: - izgleda upravo onakvo kao i u svakom društvu u kome vlast ljude tretira kao svinje, i onda se za predsednike parlamenta i skupštine postavljaju upravo takve najveća svinje.

Kada se politički sistem demokratije shvati kao način da se iz društva izvuku i upotrebe najbolje ideje za dobro svih, onda i tradicije stare šest vekova budu slike harmoničnog društva. Na videu je ceremonija postavljanja nivoizabranog spikera kanadskog parlamenta (predsednik skupštine) kojeg do njegove fotelje "dovlače" dvojica ljudi, jedan je lider poslanika vlasti, drugi je lider poslanika opozicije. Ova tradicija datira od XIV veka, kada je s vremena na vreme bilo veoma rizično vršiti tu funkciju, s obzirom na to da je spiker paralmenta bio i posrednik između parlamenta i kralja (a kraljevi tog vremena nekada nisu bili suviše kompromisni, i često nisu voleli vesti ili zahteve koje bi im spiker parlamenta donosio), pa su se neki spikeri i fizički opirali da na to mesto budu imenovani. Ova tradicija "dovlačenja spikera", koji se na ovom video kobejagi opire da ne bude postavljen na svoju funkciju, zapravo je tu da simbolički ukaže da su vlast i funkcije pre svega velike odgovornosti čije loše, a taman posla nesavesno ili koruptivno ispunjavanje, će da se obije o glavu upravo onome ko je na tu funkciju imenovan. Sa druge strane, po aplauzima i vlasti i opozicije u ovom kanadskom parlamentu, kao i u činjenicu da i lider vlasti i lider opozicije zajednički učestvuju u ovom "dovlačnju" spikera na mesto - možete videti da se i jedni i drugi slažu sa ovim izborom. Zašto? Pa zato što u demokratijama spiker parlementa (predsednik skupštine) upravo ima zadatak da svaki član parlamenta dobije reč i mogućnost da govori, i da se trudi da održi harmoniju debate između vlasti i opozicije dok se ključne, uglavnom najbolje odluke ne donesu. U diktaturama sovjetsko-ruskog tipa, kakva je naša, predsednik skupštine (spiker) nema taj zadatak, već mu partija kojoj pripada zadaje zadatak da sprečava opoziciju da govori, da joj kad god može uskraćuje prava, da se sa opozicijom raspravlja i bude u sukobu zlouptorebljavajući funkciju predsednika skupštine (koja bi se prevedena na jezik demoktratije izvorno mogla da zove "pomiritelj mišljenja"), i da se sukobljava u stavovima sa opozicijom - što je u demoktratijama inače najzabranjeniji oblik ponašanja prema onome ko u mišljenjima treba da posreduje. Tako su u demoktratijama parlamenti bašte u kojoj svaki cvet i svako mišljenje može da procveta, da se čuje, i da se o njemu ozbiljno razmišlja - i spiker (predsednik parlamenta) ima upravo taj zadatak kao najvažniji. On je baštovan koji se jednako stava o svakom cvetu. U svinjcima kakav je parlament Srbije, Ana Brnabić se raspravlja sa opozicijom, svađa, tuče ako treba, opoziciju naziva najpogrdinijim imenima, vređa poslanike itd. Slika parlamenta je slika društva. I ne treba uopšte gajiti iluzije o tome kako to izgleda kod nas: - izgleda upravo onakvo kao i u svakom društvu u kome vlast ljude tretira kao svinje, i onda se za predsednike parlamenta i skupštine postavljaju upravo takve najveća svinje.

Advokat Čedomir STOJKOVIĆ

18,459 views • 1 year ago

U jeku sukoba između dva najozloglašenija kriminalna klana, vođa kavačkog klana, Radoje smislio je strategiju koja je trebalo da okonča rat tako što bi suparničku stranu nahuškao na međusobno uništenje. Prema podacima do kojih je došlo tužilaštvo iz komunikacija preko kriptovane aplikacije Sky, Zvicer je iskoristio zarobljeništvo škaljarskog člana Mila Radulovića, poznatog kao Kapetan,da bi preko njegovog telefona i naloga slao poruke i mamio članove suparničke grupe u zamke. Plan je kulminirao 20.10. 2020. godine, kada je Zvicer sa saradnicima odlučio da škaljarce ubedi kako njihov nekadašnji saveznik, Boban Baćović, zapravo radi za kavački klan i da je izdao njihove redove. Ideja je bila ubediti Jovana Vukotića i ostale škaljarce da im je Baćović pobio braću i promenio stranu, a zatim ih navesti da ga likvidiraju. Dok se škaljarci međusobno sukobljavaju sa Baćovićevim ljudima, kavački klan bi samo posmatrao sa strane i ubirao plodove tuđeg krvoprolića. U grupnim četovima koje su škaljarci sami formirali, koristeći nadimke poput Shell i Ivo, Radulović je, po Zvicerovim uputstvima, tvrdio da je Baćović najveći neprijatelj, da je blizak sa Rankom Radoševićem, koga su označavali kao kumovog čoveka,te da ima veze i sa Darkom Elezom. Zvicer je diktirao poruke, naređujući Raduloviću šta tačno da piše i kako da podstiče hitnu akciju protiv Baćovića. Ubrzo su se u prepisku uključili i drugi kavački saradnici, Milan Vujotić Amico, Igor Božović, Radoje Živković Žuti i ostali. Vujotić je predložio radikalniji pristup; umesto direktne eliminacije Baćovića, bolje je navesti škaljarce da smaknu njegovog brata, a zatim Baćoviću proslediti dokaze o dogovoru. Time bi se osiguralo da se Boban okrene protiv škaljaraca svom snagom. "Treba ih napalit da mu oderu brata... Ima da se pokasape", bio je jedan od predloga. Vođa kavačkog klana je bio oduševljen: "Naš cilj ide ful uzbrdo... Posle toga ne može biti njihov." Planirali su čak i da pronađu štek u Nikšiću, namame škaljarce da tamo izvrše likvidaciju, a zatim Baćoviću otkriju ko su njihovi mesari, kako bi ovaj krenuo u osvetu. Zvicer je bio svestan opasnosti da se sumnja okrene na njih, ali je verovao da kontrolišu situaciju dovoljno da Baćović ne posumnja na kavački klan. Cilj je bio jasan; iskoristiti unutrašnje nepoverenje i stare sukobe unutar škaljarskog kruga, nahuškati ih na jednog od najopasnijih Nikšićana i pustiti da se dva najlošija čoveka međusobno istrebe. Ova operacija pokazuje dubinu cinizma i proračunatosti u ratu klanova; ne samo fizičko uništenje protivnika, već i sistematsko sejanje razdora, laži i izdaje koje bi dugoročno oslabile suparničku stranu iznutra. Umesto otvorenog rata, Zvicer je pokušao da postane lutkar koji povlači konce iz senke, koristeći zarobljenog protivnika kao oruđe za sopstvene ciljeve. lako plan nije u potpunosti uspeo u meri u kojoj su se nadali, otkriva mehanizme kojima su se kriminalne grupe služile u borbi za dominaciju na balkanskoj sceni manipulacijom, dezinformacijama i iskorišćavanjem svake pukotine u protivničkim redovima. Tužilaštvo i policija kasnije su, zahvaljujući Sky komunikacijama, dobili uvid u ovu mračnu strategiju koja je trebalo da donese konačnu prevagu u sukobu koji je već odneo desetine života. Kome i ZAŠTO danas služi Baćović?

U jeku sukoba između dva najozloglašenija kriminalna klana, vođa kavačkog klana, Radoje smislio je strategiju koja je trebalo da okonča rat tako što bi suparničku stranu nahuškao na međusobno uništenje. Prema podacima do kojih je došlo tužilaštvo iz komunikacija preko kriptovane aplikacije Sky, Zvicer je iskoristio zarobljeništvo škaljarskog člana Mila Radulovića, poznatog kao Kapetan,da bi preko njegovog telefona i naloga slao poruke i mamio članove suparničke grupe u zamke. Plan je kulminirao 20.10. 2020. godine, kada je Zvicer sa saradnicima odlučio da škaljarce ubedi kako njihov nekadašnji saveznik, Boban Baćović, zapravo radi za kavački klan i da je izdao njihove redove. Ideja je bila ubediti Jovana Vukotića i ostale škaljarce da im je Baćović pobio braću i promenio stranu, a zatim ih navesti da ga likvidiraju. Dok se škaljarci međusobno sukobljavaju sa Baćovićevim ljudima, kavački klan bi samo posmatrao sa strane i ubirao plodove tuđeg krvoprolića. U grupnim četovima koje su škaljarci sami formirali, koristeći nadimke poput Shell i Ivo, Radulović je, po Zvicerovim uputstvima, tvrdio da je Baćović najveći neprijatelj, da je blizak sa Rankom Radoševićem, koga su označavali kao kumovog čoveka,te da ima veze i sa Darkom Elezom. Zvicer je diktirao poruke, naređujući Raduloviću šta tačno da piše i kako da podstiče hitnu akciju protiv Baćovića. Ubrzo su se u prepisku uključili i drugi kavački saradnici, Milan Vujotić Amico, Igor Božović, Radoje Živković Žuti i ostali. Vujotić je predložio radikalniji pristup; umesto direktne eliminacije Baćovića, bolje je navesti škaljarce da smaknu njegovog brata, a zatim Baćoviću proslediti dokaze o dogovoru. Time bi se osiguralo da se Boban okrene protiv škaljaraca svom snagom. "Treba ih napalit da mu oderu brata... Ima da se pokasape", bio je jedan od predloga. Vođa kavačkog klana je bio oduševljen: "Naš cilj ide ful uzbrdo... Posle toga ne može biti njihov." Planirali su čak i da pronađu štek u Nikšiću, namame škaljarce da tamo izvrše likvidaciju, a zatim Baćoviću otkriju ko su njihovi mesari, kako bi ovaj krenuo u osvetu. Zvicer je bio svestan opasnosti da se sumnja okrene na njih, ali je verovao da kontrolišu situaciju dovoljno da Baćović ne posumnja na kavački klan. Cilj je bio jasan; iskoristiti unutrašnje nepoverenje i stare sukobe unutar škaljarskog kruga, nahuškati ih na jednog od najopasnijih Nikšićana i pustiti da se dva najlošija čoveka međusobno istrebe. Ova operacija pokazuje dubinu cinizma i proračunatosti u ratu klanova; ne samo fizičko uništenje protivnika, već i sistematsko sejanje razdora, laži i izdaje koje bi dugoročno oslabile suparničku stranu iznutra. Umesto otvorenog rata, Zvicer je pokušao da postane lutkar koji povlači konce iz senke, koristeći zarobljenog protivnika kao oruđe za sopstvene ciljeve. lako plan nije u potpunosti uspeo u meri u kojoj su se nadali, otkriva mehanizme kojima su se kriminalne grupe služile u borbi za dominaciju na balkanskoj sceni manipulacijom, dezinformacijama i iskorišćavanjem svake pukotine u protivničkim redovima. Tužilaštvo i policija kasnije su, zahvaljujući Sky komunikacijama, dobili uvid u ovu mračnu strategiju koja je trebalo da donese konačnu prevagu u sukobu koji je već odneo desetine života. Kome i ZAŠTO danas služi Baćović?

Spasite me Nike Rine

22,666 views • 6 days ago

Pre 18 godina, infiltrirao se moj ujak, novinar, među neke rasiste u Beogradu, grupicu od desetak nekih likova raznih godina koji su kao planirali akcije protiv Roma, ustvari su bili zanesenjaci koji su se okupljali u stanu jednog od njih i po ceo dan igrali WOW na jednom kompu, pisali gluposti po forumima gde su i postali popularni Svi ćelavi, izgledali su kao Novica iz Šejtanovog ratnika/Šišanja, baljezgali su o beloj rasi, pa je i ujak morao da obrije glavu i glumi ostrašćenost, da bi uspeo da napravi priču o njima. Bio je već par nedelja sa njima, uigrao se, kada je neko pozvonio na vrata stana. Svima je bilo neobično, svi su bili tu, nisu pravili buku tada i pošalju oni ujaka da otvori. Otvara on vrata, kad tamo - Ljuba Aličić. Oličenje Ciganina, Roma, kako hoćete - na vratima grupe koja preti proterivanjem tog naroda. Ujak, koji podsećam, nije zaista rasista, pokazuje rukom Aličiću da ode i zalupi vrata. Taman kad je krenuo nazad da kaže ostalima kako je neko greškom zvonio, Ljuba sam otvara vrata, ulazi, upada u dnevnu gde su svi i dere se “braćo, kad ćemo da im jebemo mater cigansku?” Svi prisutni naravno u šoku. Niko ne reaguje, gledaju se međusobno, kad jedan od ovih glavnih konačno pita “šta radiš ti ovde” a Ljuba kao zapeta puška kaže “obili mi cigani trafiku u Šapcu, ne može više da se živi od njih” i seda onako iscrpljen od penjanja nešto lift nije radio Nastaje potpuni šou, jedni umiru od smeha, drugi misle da ih zajebava i sad javlja se moj ujak i kao “Ljubo, ajde mi, ali što se ti kao Ciganin okrećeš protiv svojih?” Ljuba iz usta vadi cigaru koju je krenuo da pali, faca mu se krivi od besa i kao “Ko Ciganin bre pička ti materina?” i kreće da se fizički obračuna s ujakom, što ostali sprečavaju. Taj glavni, bio je relativno pametan i shvatio je da bi takav autošovinistički Rom dobro došao, ali i dalje nije siguran jel ovaj zajebava. Dogovori se s Ljubom, da kao apsolutni dokaz njegove ozbiljnosti ode na televiziju, ogradi se od priča da je Ciganin i da se onda vrati i da će ga primiti u organizaciju. Ljuba za par dana sredi gostovanje kod Jelene Bačić - Alimpić i kao lav se bori da dokaže da nije Ciganin. Međutim, ovima se nije dopalo što se pred kamerama pravio da ih poštuje kao kakve kavaljere i velikodušne ljude pa ga ipak nisu primili među svoje iako je Ljuba pokušao da se dokaže snimajući Nokijom n95 kako proziva neke cigančiće na Adi

Pre 18 godina, infiltrirao se moj ujak, novinar, među neke rasiste u Beogradu, grupicu od desetak nekih likova raznih godina koji su kao planirali akcije protiv Roma, ustvari su bili zanesenjaci koji su se okupljali u stanu jednog od njih i po ceo dan igrali WOW na jednom kompu, pisali gluposti po forumima gde su i postali popularni Svi ćelavi, izgledali su kao Novica iz Šejtanovog ratnika/Šišanja, baljezgali su o beloj rasi, pa je i ujak morao da obrije glavu i glumi ostrašćenost, da bi uspeo da napravi priču o njima. Bio je već par nedelja sa njima, uigrao se, kada je neko pozvonio na vrata stana. Svima je bilo neobično, svi su bili tu, nisu pravili buku tada i pošalju oni ujaka da otvori. Otvara on vrata, kad tamo - Ljuba Aličić. Oličenje Ciganina, Roma, kako hoćete - na vratima grupe koja preti proterivanjem tog naroda. Ujak, koji podsećam, nije zaista rasista, pokazuje rukom Aličiću da ode i zalupi vrata. Taman kad je krenuo nazad da kaže ostalima kako je neko greškom zvonio, Ljuba sam otvara vrata, ulazi, upada u dnevnu gde su svi i dere se “braćo, kad ćemo da im jebemo mater cigansku?” Svi prisutni naravno u šoku. Niko ne reaguje, gledaju se međusobno, kad jedan od ovih glavnih konačno pita “šta radiš ti ovde” a Ljuba kao zapeta puška kaže “obili mi cigani trafiku u Šapcu, ne može više da se živi od njih” i seda onako iscrpljen od penjanja nešto lift nije radio Nastaje potpuni šou, jedni umiru od smeha, drugi misle da ih zajebava i sad javlja se moj ujak i kao “Ljubo, ajde mi, ali što se ti kao Ciganin okrećeš protiv svojih?” Ljuba iz usta vadi cigaru koju je krenuo da pali, faca mu se krivi od besa i kao “Ko Ciganin bre pička ti materina?” i kreće da se fizički obračuna s ujakom, što ostali sprečavaju. Taj glavni, bio je relativno pametan i shvatio je da bi takav autošovinistički Rom dobro došao, ali i dalje nije siguran jel ovaj zajebava. Dogovori se s Ljubom, da kao apsolutni dokaz njegove ozbiljnosti ode na televiziju, ogradi se od priča da je Ciganin i da se onda vrati i da će ga primiti u organizaciju. Ljuba za par dana sredi gostovanje kod Jelene Bačić - Alimpić i kao lav se bori da dokaže da nije Ciganin. Međutim, ovima se nije dopalo što se pred kamerama pravio da ih poštuje kao kakve kavaljere i velikodušne ljude pa ga ipak nisu primili među svoje iako je Ljuba pokušao da se dokaže snimajući Nokijom n95 kako proziva neke cigančiće na Adi

Relja

55,065 views • 7 months ago

Koja je razlika između Srbije i Češke, Juga i Škode? Dok smo Marinika Tepić, Branko Miljuš, Darko Jovanetić i ja na tribini „Evropa ili ništa“ razgovarali sa građanima Užica o budućnosti Srbije, grupa ćacija je satima pokušavala da nas nadglasa muzikom, sirenama, motorima i razglasom. Nisu uspeli. Zapravo, možda su nesvesno pokazali zašto je ova tema toliko važna. Evropska unija nije pitanje zastava, birokratije ili političkih parola. Evropska unija je pre svega kultura dijaloga. Ideja da argument ne pobeđuje buku, da se neslaganje rešava razgovorom, a ne ometanjem onih koji misle drugačije. Govorio sam da za mene Evropa znači mir. U istoriji Evrope nikada nije postojalo sedamdeset godina mira između država koje su vekovima ratovale. Upravo zbog toga je Evropska unija dobila Nobelovu nagradu za mir. Mir nije apstraktna vrednost. Mir znači da roditelji ne strahuju za svoju decu, da mladi planiraju budućnost, da privreda raste, da se gradi umesto da se ruši i da se novac ulaže u škole, bolnice i puteve, a ne u ratove. Govorio sam i o jednoj od najvećih obmana koja se godinama plasira građanima: da je Srbija navodno spremna za Evropsku uniju, da nas oni neće i da stalno izmišljaju nove uslove. Istina je mnogo jednostavnija i mnogo neprijatnija. Od Solunskog samita do danas evropske institucije ponavljaju da je Srbija dobrodošla. Problem nije što nema mesta za Srbiju u Evropskoj uniji, već što Srbija uporno odbija da postane uređena država. Čak i kada pitanje Kosova ne bi postojalo, ostali bi korupcija, organizovani kriminal, zagađen vazduh, reke pune otpada, siromaštvo i institucije kojima građani sve manje veruju. Za to je odgovorna nesposobna vlast s Vučićem na čelu. Dotakli smo se i mitova kojima se ljudi godinama plaše. Ne, niko neće zabraniti pečenje rakije za sopstvene potrebe. Ne, niko neće meriti krastavce po dvorištima niti određivati kako će izgledati roštilj. Evropska pravila služe da zaštite zdravlje ljudi i da proizvodi koji se prodaju budu bezbedni i ispravno deklarisani. Ništa više i ništa manje. Uveren sam da bi građani Srbije, kada bi sutra imali priliku da se slobodno izjasne, glasali za evropski put zemlje, uprkos anti-EU propagandi vlasti i stranih faktora. Međutim, uplitanje u suvrene odluke mogu biti kobne. Zato je važno da budemo glasniji i uporniji. Da ljudima objasnimo da Evropska unija nisu političari u Briselu, već zakoni koji važe jednako za sve, policija, sudije i tužioci koji rade svoj posao, institucije koje štite građane i država u kojoj se od rada može živeti dostojanstveno. Hvala organizatorima na pozivu, Marinki, Branku i Darku na razgovoru, a posebno građanima Užica koji su ostali sa nama uprkos svim pokušajima ometanja. A onima koji su pravili buku, ne mrzim ih. I oni su naši sugrađani. Samo se nadam da će jednog dana razumeti da je sposobnost da saslušaš nekoga sa kim se ne slažeš možda najvažnija evropska vrednost od svih. Česi su pravili dobre političke odluke, zato je Škoda danas premijum brend, a Jugo ne postoji, kao i zemlja koja ga je pravila.

Koja je razlika između Srbije i Češke, Juga i Škode? Dok smo Marinika Tepić, Branko Miljuš, Darko Jovanetić i ja na tribini „Evropa ili ništa“ razgovarali sa građanima Užica o budućnosti Srbije, grupa ćacija je satima pokušavala da nas nadglasa muzikom, sirenama, motorima i razglasom. Nisu uspeli. Zapravo, možda su nesvesno pokazali zašto je ova tema toliko važna. Evropska unija nije pitanje zastava, birokratije ili političkih parola. Evropska unija je pre svega kultura dijaloga. Ideja da argument ne pobeđuje buku, da se neslaganje rešava razgovorom, a ne ometanjem onih koji misle drugačije. Govorio sam da za mene Evropa znači mir. U istoriji Evrope nikada nije postojalo sedamdeset godina mira između država koje su vekovima ratovale. Upravo zbog toga je Evropska unija dobila Nobelovu nagradu za mir. Mir nije apstraktna vrednost. Mir znači da roditelji ne strahuju za svoju decu, da mladi planiraju budućnost, da privreda raste, da se gradi umesto da se ruši i da se novac ulaže u škole, bolnice i puteve, a ne u ratove. Govorio sam i o jednoj od najvećih obmana koja se godinama plasira građanima: da je Srbija navodno spremna za Evropsku uniju, da nas oni neće i da stalno izmišljaju nove uslove. Istina je mnogo jednostavnija i mnogo neprijatnija. Od Solunskog samita do danas evropske institucije ponavljaju da je Srbija dobrodošla. Problem nije što nema mesta za Srbiju u Evropskoj uniji, već što Srbija uporno odbija da postane uređena država. Čak i kada pitanje Kosova ne bi postojalo, ostali bi korupcija, organizovani kriminal, zagađen vazduh, reke pune otpada, siromaštvo i institucije kojima građani sve manje veruju. Za to je odgovorna nesposobna vlast s Vučićem na čelu. Dotakli smo se i mitova kojima se ljudi godinama plaše. Ne, niko neće zabraniti pečenje rakije za sopstvene potrebe. Ne, niko neće meriti krastavce po dvorištima niti određivati kako će izgledati roštilj. Evropska pravila služe da zaštite zdravlje ljudi i da proizvodi koji se prodaju budu bezbedni i ispravno deklarisani. Ništa više i ništa manje. Uveren sam da bi građani Srbije, kada bi sutra imali priliku da se slobodno izjasne, glasali za evropski put zemlje, uprkos anti-EU propagandi vlasti i stranih faktora. Međutim, uplitanje u suvrene odluke mogu biti kobne. Zato je važno da budemo glasniji i uporniji. Da ljudima objasnimo da Evropska unija nisu političari u Briselu, već zakoni koji važe jednako za sve, policija, sudije i tužioci koji rade svoj posao, institucije koje štite građane i država u kojoj se od rada može živeti dostojanstveno. Hvala organizatorima na pozivu, Marinki, Branku i Darku na razgovoru, a posebno građanima Užica koji su ostali sa nama uprkos svim pokušajima ometanja. A onima koji su pravili buku, ne mrzim ih. I oni su naši sugrađani. Samo se nadam da će jednog dana razumeti da je sposobnost da saslušaš nekoga sa kim se ne slažeš možda najvažnija evropska vrednost od svih. Česi su pravili dobre političke odluke, zato je Škoda danas premijum brend, a Jugo ne postoji, kao i zemlja koja ga je pravila.

Naim Leo BEŠIRI

10,248 views • 1 month ago

Nema našeg čovjeka kojeg put reprezentacije Bosne i Hercegovine na Svjetskom prvenstvu nije obradovao, rastužio, na trenutke isfrustrirao, finansijski i emotivno iscrpio, a na kraju, iznad svega, učinio beskrajno ponosnim. Ipak, ovaj tekst posvećujem djeci naše američke dijaspore. Niko nije doživio uspjeh reprezentacije na način na koji su ga doživjela upravo ona. Možda je ovo prvi put da su istinski osjetila, vidjela i doživjela "tu neku Bosnu" na svom tlu: u gradovima u kojima su rođena, u školama koje pohađaju i među prijateljima s kojima odrastaju. Prvi put da od drugih čuju gotovo isključivo lijepe riječi o zemlji svojih roditelja, djedova, nana i rodbine, bez onog neizbježnog "ali" koje mi često dodamo čak i kada govorimo o najljepšim stvarima. To su djeca rođena hiljadama kilometara daleko od domovine svojih roditelja. Djeca koja cijeli život slušaju priče o Bosni, a istovremeno odrastaju između dva svijeta. Djeca koja nemaju priliku svakodnevno živjeti bosanski jezik, kulturu i običaje. Djeca koja žude da pripadaju, da razumiju svoje korijene i da s ponosom kažu odakle dolaze. Djeca koja mjesecima skupljaju novac kako bi svake druge godine mogla kupiti kartu za zemlju u kojoj nisu ni rođena, ali koju osjećaju kao svoju. Imam veliko poštovanje prema cijeloj našoj dijaspori, a posebno prema evropskoj koja je iznjedrila većinu naših reprezentativaca. Ali, za razliku od evropske, američka bosanskohercegovačka dijaspora nema ni približno stalan dotok "svježe" krvi iz domovine koji obnavlja zajednice, donosi novu energiju i učvršćuje osjećaj pripadnosti. Ljudi koji ovdje žive već decenijama ulažu nadljudske napore da sačuvaju jezik, kulturu, identitet i osjećaj pripadnosti kod svoje djece. Na mnogima se vidi umor. I baš tada, kada je taj teret možda najteži, dogodi se jedna od najljepših poslijeratnih sportskih priča, upravo na sjevernoameričkom kontinentu, pred očima djece kojoj je ovakav trenutak bio potrebniji nego ikome. Hvala Zmajevima što su ovoj djeci poklonili uspomenu koju će nositi cijelog života. Hvala i svim roditeljima, učiteljima, aktivistima, trenerima i volonterima koji, daleko od domovine, iz dana u dan čuvaju bosanski jezik, kulturu i identitet i ne dopuštaju da se izgube. Zbog vas će Bosna i Hercegovina uvijek imati svoje ljude, ma gdje oni živjeli.

Nema našeg čovjeka kojeg put reprezentacije Bosne i Hercegovine na Svjetskom prvenstvu nije obradovao, rastužio, na trenutke isfrustrirao, finansijski i emotivno iscrpio, a na kraju, iznad svega, učinio beskrajno ponosnim. Ipak, ovaj tekst posvećujem djeci naše američke dijaspore. Niko nije doživio uspjeh reprezentacije na način na koji su ga doživjela upravo ona. Možda je ovo prvi put da su istinski osjetila, vidjela i doživjela "tu neku Bosnu" na svom tlu: u gradovima u kojima su rođena, u školama koje pohađaju i među prijateljima s kojima odrastaju. Prvi put da od drugih čuju gotovo isključivo lijepe riječi o zemlji svojih roditelja, djedova, nana i rodbine, bez onog neizbježnog "ali" koje mi često dodamo čak i kada govorimo o najljepšim stvarima. To su djeca rođena hiljadama kilometara daleko od domovine svojih roditelja. Djeca koja cijeli život slušaju priče o Bosni, a istovremeno odrastaju između dva svijeta. Djeca koja nemaju priliku svakodnevno živjeti bosanski jezik, kulturu i običaje. Djeca koja žude da pripadaju, da razumiju svoje korijene i da s ponosom kažu odakle dolaze. Djeca koja mjesecima skupljaju novac kako bi svake druge godine mogla kupiti kartu za zemlju u kojoj nisu ni rođena, ali koju osjećaju kao svoju. Imam veliko poštovanje prema cijeloj našoj dijaspori, a posebno prema evropskoj koja je iznjedrila većinu naših reprezentativaca. Ali, za razliku od evropske, američka bosanskohercegovačka dijaspora nema ni približno stalan dotok "svježe" krvi iz domovine koji obnavlja zajednice, donosi novu energiju i učvršćuje osjećaj pripadnosti. Ljudi koji ovdje žive već decenijama ulažu nadljudske napore da sačuvaju jezik, kulturu, identitet i osjećaj pripadnosti kod svoje djece. Na mnogima se vidi umor. I baš tada, kada je taj teret možda najteži, dogodi se jedna od najljepših poslijeratnih sportskih priča, upravo na sjevernoameričkom kontinentu, pred očima djece kojoj je ovakav trenutak bio potrebniji nego ikome. Hvala Zmajevima što su ovoj djeci poklonili uspomenu koju će nositi cijelog života. Hvala i svim roditeljima, učiteljima, aktivistima, trenerima i volonterima koji, daleko od domovine, iz dana u dan čuvaju bosanski jezik, kulturu i identitet i ne dopuštaju da se izgube. Zbog vas će Bosna i Hercegovina uvijek imati svoje ljude, ma gdje oni živjeli.

Ismail Ćidić

11,878 views • 24 days ago

Od ponedeljka ćemo svakog dana na sajtu SSP objavljivati po pet foldera iz Sky dokumentacije! Nakon pet dana iznošenja samo malog dela Sky komunikacije koju su francuski Europol i Eurojust dostavili srpskim državnim organima, jasno je da su Novak Nedić, generalni sekretar Vlade Srbije, Dijana Hrkalović, zvanično druga, a nezvanično prva osoba u Ministarstvu policije, i Relja Ognjenović, direktor PIO fonda, bili u dugogodišnjoj komunikaciji sa pripadnicima narko kartela, od kojih je većina uhapšena po poternici francuskog pravosuđa. Postoje samo dve mogućnosti: Prva – da su pomenuti to samostalno radili, lažući kriminalce da im prenose poruke Andreja i Aleksandra Vučića. Druga – da su Nedić, Ognjenović i Hrkalovićeva samo prenosili poruke, odnosno odluke braće Vučić. To je ono što je Tužilaštvo trebalo da utvrdi prethodne četiri godine. I odmah da kažem da je prva opcija malo moguća, jer je jasno da mnoge stvari koje su obezbeđene kriminalnim klanovima – poput biznisa na prelazu Horgoš, policijskog obezbeđenja i drugih usluga – nisu mogle biti realizovane bez odluke državnog vrha. Prethodnih pet dana niko od državnih organa nije osporio autentičnost Sky komunikacije čiji je deo prezentovala. Štaviše, Tužilaštvo za organizovani kriminal je potvrdilo da je sve ovo dobilo pre više godina i da je svu dokumentaciju prosledilo policiji i BIA na dalju obradu. Policija je takođe potvrdila da je dobila svu dokumentaciju, ali da po njoj nije dalje postupala. Zato ćemo od ponedeljka svakog dana na sajtu Stranke slobode i pravde objavljivati po pet foldera sa porukama, od ukupno 90 foldera, u odeljku kako bi javnost bila upoznata sa svime. Izostavićemo svega nekoliko foldera u kojima se nalazi potpuno privatna komunikacija sa članovima porodica, intimnim partnerima i decom. Tako da Aleksandar Vučić, koji je pre tri dana najavio da će on svakodnevno objavljivati delove Sky komunikacije – i naravno to nije uradio – ne mora ni da radi. Aleksandar Vučić je pokušao da sve ono što sam iznela u javnost ospori, dokazujući da fotografije koje sam preuzela iz crnogorskih medija, sa paketima kokaina na kojima je navodno on, i koje nisu deo ove Sky komunikacije, nisu originalne – što se pokazalo kao tačno. Ali ni Vučić, niti bilo ko drugi, nisu osporili nijednu poruku, fotografiju ili audio snimak koji sam objavila. Zato pitam predsednika Republike da nam kaže ko su Andrej i Alek koji se u ovim porukama pominju? Pozivam još jednom Tužilaštvo da momentalno počne da radi svoj posao, po ugledu na svoje crnogorske kolege, koji su na osnovu Sky komunikacije koju su im dostavili francuski organi, uhapsili i procesuirali veći broj policajaca, tužilaca, sudija i kriminalaca. U Crnoj Gori se to desilo posle pada Đukanovićevog režima. Do tada, iako su crnogorske Vijesti objavile na stotine delova te komunikacije, tvrdilo se isto ovako – da u tim porukama nema ničega. Ovde se samo postavlja pitanje da li ćemo i u Srbiji morati da sačekamo pad režima Aleksandra Vučića ili će Tužilaštvo uspeti da se razdrma i ohrabri da već sada počne da radi svoj posao. Cela kzn:

Od ponedeljka ćemo svakog dana na sajtu SSP objavljivati po pet foldera iz Sky dokumentacije! Nakon pet dana iznošenja samo malog dela Sky komunikacije koju su francuski Europol i Eurojust dostavili srpskim državnim organima, jasno je da su Novak Nedić, generalni sekretar Vlade Srbije, Dijana Hrkalović, zvanično druga, a nezvanično prva osoba u Ministarstvu policije, i Relja Ognjenović, direktor PIO fonda, bili u dugogodišnjoj komunikaciji sa pripadnicima narko kartela, od kojih je većina uhapšena po poternici francuskog pravosuđa. Postoje samo dve mogućnosti: Prva – da su pomenuti to samostalno radili, lažući kriminalce da im prenose poruke Andreja i Aleksandra Vučića. Druga – da su Nedić, Ognjenović i Hrkalovićeva samo prenosili poruke, odnosno odluke braće Vučić. To je ono što je Tužilaštvo trebalo da utvrdi prethodne četiri godine. I odmah da kažem da je prva opcija malo moguća, jer je jasno da mnoge stvari koje su obezbeđene kriminalnim klanovima – poput biznisa na prelazu Horgoš, policijskog obezbeđenja i drugih usluga – nisu mogle biti realizovane bez odluke državnog vrha. Prethodnih pet dana niko od državnih organa nije osporio autentičnost Sky komunikacije čiji je deo prezentovala. Štaviše, Tužilaštvo za organizovani kriminal je potvrdilo da je sve ovo dobilo pre više godina i da je svu dokumentaciju prosledilo policiji i BIA na dalju obradu. Policija je takođe potvrdila da je dobila svu dokumentaciju, ali da po njoj nije dalje postupala. Zato ćemo od ponedeljka svakog dana na sajtu Stranke slobode i pravde objavljivati po pet foldera sa porukama, od ukupno 90 foldera, u odeljku kako bi javnost bila upoznata sa svime. Izostavićemo svega nekoliko foldera u kojima se nalazi potpuno privatna komunikacija sa članovima porodica, intimnim partnerima i decom. Tako da Aleksandar Vučić, koji je pre tri dana najavio da će on svakodnevno objavljivati delove Sky komunikacije – i naravno to nije uradio – ne mora ni da radi. Aleksandar Vučić je pokušao da sve ono što sam iznela u javnost ospori, dokazujući da fotografije koje sam preuzela iz crnogorskih medija, sa paketima kokaina na kojima je navodno on, i koje nisu deo ove Sky komunikacije, nisu originalne – što se pokazalo kao tačno. Ali ni Vučić, niti bilo ko drugi, nisu osporili nijednu poruku, fotografiju ili audio snimak koji sam objavila. Zato pitam predsednika Republike da nam kaže ko su Andrej i Alek koji se u ovim porukama pominju? Pozivam još jednom Tužilaštvo da momentalno počne da radi svoj posao, po ugledu na svoje crnogorske kolege, koji su na osnovu Sky komunikacije koju su im dostavili francuski organi, uhapsili i procesuirali veći broj policajaca, tužilaca, sudija i kriminalaca. U Crnoj Gori se to desilo posle pada Đukanovićevog režima. Do tada, iako su crnogorske Vijesti objavile na stotine delova te komunikacije, tvrdilo se isto ovako – da u tim porukama nema ničega. Ovde se samo postavlja pitanje da li ćemo i u Srbiji morati da sačekamo pad režima Aleksandra Vučića ili će Tužilaštvo uspeti da se razdrma i ohrabri da već sada počne da radi svoj posao. Cela kzn:

Marinika Tepić

23,925 views • 1 year ago

Miloše Vučeviću, ajmo opet, pošto si prošle nedelje za Grčku rekao da lažem, pa sam odnela sve dokaze u Tužilaštvo – avio-karte, registracije aviona, brojeve leta i datume odlaska i povratka – idemo onda na sledeću tvoju aferu. Pogledaj ovo, sigurno se sećaš: 20. juna 2024. - Minhen, Evropsko prvenstvo u fudbalu Išao si sa sinovima i opet sa ortacima iz Novog Sada luksuznim privatnim mlaznjakom i opet iz Jevrosimovićevog “Prince”-a. E sad da se vidi sa kim si to još leteo privatnim lux mlaznjakom na Evropsko prvenstvo u Minhen: 1. Tu si ti, Miloš Vučević sa sinovima Mihailom i Danilom 2. Tu je pored tebe i Bojan Terzin zvani Aladin – o kome sam već obaveštavala građane, sa vilom od 2 miliona evra i za kog su izvođači navodili da je sa Adrijanom Mesarović rukovodio rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu; poslednje čašćavanje državnim parama mu je 12 i po miliona – da skida žvake sa asfalta u gradu 3. Pored o Dejan Mandić zvani Mandara – dugogodišnji direktor novosadskog ZIG-a, koga je Vučević tu postavio dok je bio gradonačelnik; trenutno je pomoćnik direktora za finansije Kliničkog centra Vojvodine, a široj javnosti postao je poznat nedavno kada je KRIK objavio prepisku između Vučevića i njegovog Dragoljuba Zbiljića i u kojoj Vučević govori Zbiljiću o sumnjama da su se on/Zbiljić i Mandić Mandara najviše obogatili Vučeviću iza leđa preko ZIG-a, Toplane i EPS-a 4. I naravno tvoj Dragoljub Zbiljić, poznat i kao “30% za Andreja”, vlasnik firme Energotehnika Južna Bačka – za kog sam već nagovestila da mu se namešta novi i ogroman tender za državni gasovod do Mađarske koji se otvara sledeće nedelje. I sada ti opet lepo kažem, Vučeviću, bolje priznaj sam koji tačno od ovih saputnika ti je platio lux mlaznjak za Minhen 20. juna 2024. i šta ste još delili osim sedišta u mlaznjaku. Inače, Vučevićev ortak i saputnik Dragoljub Zbiljić je preko svoje firme Energotehnika Južna Bačka za samo 28 meseci koliko je Miloš Vučević bio potpredsednik i predsednik Vlade Srbije – dobio više od 88 MILIJARDI DINARA / 750 MILIONA EVRA od organa i preduzeća Vlade, uprava... I još 8 milijardi dinara / 70 miliona evra za svoju drugu firmu „Elektromontaža Kraljevo“. Naravno skoro sve na tenderima na kojima je jedini ponuđač. Zbiljiću sam već posvetila prethodnu optužnicu. Zato tražim od Tužilaštva za organizovani kriminal: Pozovite Miloša Vučevića, pozovite i Veselina Jevrosimovića za “Prince Aviation”, istražite sva plaćanja i tokove novca, a ja vam kažem – imam još karata, još letova i još dokaza. I ovo više nije posao samo jedne opozicione poslanice, već su nužni i tužioci i novinari i institucije. I da, mnogo je indikativno što Vučevića danas brane samo njegovi funkcioneri iz Novog Sada. Gde su naprednjaci iz Beograda da brane predsednika stranke? Gde su ti “vukovi” i “sokolovi”? Gde je stranka da zaštiti svog predsednika? Nema ih, jer je čak i za naprednjake ovo neodbranjivo! I još nešto, Miloše Vučeviću, Možeš da me vređaš i dalje i da govoriš da mrzim Srbiju jer želim da te vidim iza rešetaka Ali nit si ti Srbija, niti ću da je prestati da se borim protiv tebe i SNS organizovane kriminalne grupe baš zato što volim svoju zemlju, kojoj oguliste kožu s leđa. Samo vaš Put za zatvor je Put pravde za Srbiju! Celo:

Miloše Vučeviću, ajmo opet, pošto si prošle nedelje za Grčku rekao da lažem, pa sam odnela sve dokaze u Tužilaštvo – avio-karte, registracije aviona, brojeve leta i datume odlaska i povratka – idemo onda na sledeću tvoju aferu. Pogledaj ovo, sigurno se sećaš: 20. juna 2024. - Minhen, Evropsko prvenstvo u fudbalu Išao si sa sinovima i opet sa ortacima iz Novog Sada luksuznim privatnim mlaznjakom i opet iz Jevrosimovićevog “Prince”-a. E sad da se vidi sa kim si to još leteo privatnim lux mlaznjakom na Evropsko prvenstvo u Minhen: 1. Tu si ti, Miloš Vučević sa sinovima Mihailom i Danilom 2. Tu je pored tebe i Bojan Terzin zvani Aladin – o kome sam već obaveštavala građane, sa vilom od 2 miliona evra i za kog su izvođači navodili da je sa Adrijanom Mesarović rukovodio rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu; poslednje čašćavanje državnim parama mu je 12 i po miliona – da skida žvake sa asfalta u gradu 3. Pored o Dejan Mandić zvani Mandara – dugogodišnji direktor novosadskog ZIG-a, koga je Vučević tu postavio dok je bio gradonačelnik; trenutno je pomoćnik direktora za finansije Kliničkog centra Vojvodine, a široj javnosti postao je poznat nedavno kada je KRIK objavio prepisku između Vučevića i njegovog Dragoljuba Zbiljića i u kojoj Vučević govori Zbiljiću o sumnjama da su se on/Zbiljić i Mandić Mandara najviše obogatili Vučeviću iza leđa preko ZIG-a, Toplane i EPS-a 4. I naravno tvoj Dragoljub Zbiljić, poznat i kao “30% za Andreja”, vlasnik firme Energotehnika Južna Bačka – za kog sam već nagovestila da mu se namešta novi i ogroman tender za državni gasovod do Mađarske koji se otvara sledeće nedelje. I sada ti opet lepo kažem, Vučeviću, bolje priznaj sam koji tačno od ovih saputnika ti je platio lux mlaznjak za Minhen 20. juna 2024. i šta ste još delili osim sedišta u mlaznjaku. Inače, Vučevićev ortak i saputnik Dragoljub Zbiljić je preko svoje firme Energotehnika Južna Bačka za samo 28 meseci koliko je Miloš Vučević bio potpredsednik i predsednik Vlade Srbije – dobio više od 88 MILIJARDI DINARA / 750 MILIONA EVRA od organa i preduzeća Vlade, uprava... I još 8 milijardi dinara / 70 miliona evra za svoju drugu firmu „Elektromontaža Kraljevo“. Naravno skoro sve na tenderima na kojima je jedini ponuđač. Zbiljiću sam već posvetila prethodnu optužnicu. Zato tražim od Tužilaštva za organizovani kriminal: Pozovite Miloša Vučevića, pozovite i Veselina Jevrosimovića za “Prince Aviation”, istražite sva plaćanja i tokove novca, a ja vam kažem – imam još karata, još letova i još dokaza. I ovo više nije posao samo jedne opozicione poslanice, već su nužni i tužioci i novinari i institucije. I da, mnogo je indikativno što Vučevića danas brane samo njegovi funkcioneri iz Novog Sada. Gde su naprednjaci iz Beograda da brane predsednika stranke? Gde su ti “vukovi” i “sokolovi”? Gde je stranka da zaštiti svog predsednika? Nema ih, jer je čak i za naprednjake ovo neodbranjivo! I još nešto, Miloše Vučeviću, Možeš da me vređaš i dalje i da govoriš da mrzim Srbiju jer želim da te vidim iza rešetaka Ali nit si ti Srbija, niti ću da je prestati da se borim protiv tebe i SNS organizovane kriminalne grupe baš zato što volim svoju zemlju, kojoj oguliste kožu s leđa. Samo vaš Put za zatvor je Put pravde za Srbiju! Celo:

Marinika Tepić

41,419 views • 5 months ago

Avgusta 2024. predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević vodi na more u Grčku četvoricu ortaka iz Novog Sada sa komplet familijama, ženama i decom – ali ne standardno, već luksuznim privatnim avionom Falcon2000LX, registracije YU-FVJ. Prepodobni, verujući “moralista” Vučević odveo je na letovanje celu privatnu družinu ovim privatnim mlaznjakom koji košta oko 30.000 evra samo u jednom pravcu i kojim su se 20. avgusta 2024. i vratili iz Soluna za Beograd, letom broj PNC1A. Tužilaštvu će biti vrlo zanimljivi i putnici iz ovog “mlaznjaka”: MAJA VUČEVIĆ, supruga premijera Vučevića D. VUČEVIĆ, sin premijera Vučevića BILJANA MILIĆ, supruga Slobodana Milića, poznatog kao Bocara S. MILIĆ i E. MILIĆ, Bocarina deca ŽIVAN KOLARSKI, Vučevićev šef kabineta, savetnik i borovničar V. KOLARSKI, dete Kolarskog DUŠANKA STOJŠIĆ, supruga Nenada Stojšića/poznati “pop Neša” Drugim avionom, SLUŽBENIM AVIONOM VLADE Srbije, išao je Vučević sa sinom Mihailom, kao i novosadski “neimar” Bocara, po obrazovanju mašinovođa – za kog se sumnja da je samo paravan za milione evra i kvadrata čiji je pravi vlasnik Miloš Vučević, plus pop Neša – za kog se sumnja da skuplja harač za Vučevića za posredovanje oko tendera, lokacijskih dozvola... Dakle oni su avionom Vlade, a familije privatnim Falconom. Taj privatni Falcon za letovanje Vučevića sa ortacima izajmljen je od kompanije “Prince Aviation” Veselina Jevrosimovića. Jevrosimović koji je preko druge svoje firme Comtrade i kartela braće Vučić, dobio DESETINE MILIJARDI od poslova sa državom. Za samo 11 meseci dok je Vučević bio premijer, Jevrosimović je dobio više od SEDAM MILIJARDI državnih para od Vučevićeve Vlade i njenih organa, preduzeća, agencija, ustanova… Zato ključno pitanje: Ko je platio avione za Vučevićevu družinu? Službeni avion Vlade kojim je Vučević vozikao na more Bocaru i popa Nešu, platili su građani Srbije – i tu je izvršio najmanje 3 krivična dela korupcije, za više godina robije. ALI ko je platio desetine hiljada evra za privatni lux mlaznjak Falcon za njihove četiri familije, uključujući i premijerovu?! JEVROSIMOVIĆ? Kao kompenzaciju? To su bar još dva krivična dela. POP NEŠA? Od para crkve, vernika? I krivična dela i crkvu sramote. BOCARA? Od kombinacija? Više krivičnih dela i od Jevrosimovića. VUČEVIĆ? Od svoje plate? Ili supruge iz predškolske ustanove? KOLARSKI?Od plate službenika? Ili od borovnica kod Žarkovca? Ili im je I PRIVATNI mlaznjak platila VLADA Srbije, tj. GRAĐANI? KO GOD DA JE, PO MILOŠA LOŠE JE. I zato je najbolje ovako: Milošu Vučeviću dajem rok do ponedeljka do kraja radnog dana da se sam prijavi u Tužilaštvo. A Tužilaštvo može da pozove i Vučića za svedoka, pošto i lica vrlo bliska Vučiću koriste isti ovaj Jevrosimovićev privatni lux Falcon YU-FVJ. I da, postoji sumnja i da je pop Neša dobio od Vučevića i Bocare auto audi Q5, stan na Zlatiboru i deo para kao kompenzaciju za crkveno zemljište na parceli gde je Bocari pušteno da napravi ogroman stambeni kompleks. A postoji sumnja i da je oko 50 hektara pod borovnicom kod Žarkovca, čiji je formalni vlasnik Vučevićev savetnik Živan Kolarski sa firmom “Berry Corp”– ogroman zajednički biznis iza koga opet stoji Miloš Vučević i još nekoliko osoba. Ovim ćemo se tek baviti ko je još u upleten, a treba i Tužilaštvo. Brojna su krivična dela zbog čega bi Miloš Vučević odmah morao da bude priveden, do lakata u korupciji i kriminalu. Danas iznosimo samo najteža. OSTALE TAČKE OPTUŽNICE 1. NADSTREŠNICA – ubistvo 16 ljudi u Novom Sadu 2. GENERALŠTAB 3. GRAĐEVINSKA MAFIJA – VUČEVIĆ i BOCARA I na kraju ću ponoviti: Miloše Vučeviću, Imate rok do ponedeljka do kraja radnog dana da se sami prijavite u Tužilaštvo. Ako ste sigurni da je sve po zakonu – nema razloga da brinete. Ako to ne uradite – onda ću u utorak ja predati karte i dokaze. Tako da, moraćete u zatvor, gospodine Vučeviću. Celo:

Avgusta 2024. predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević vodi na more u Grčku četvoricu ortaka iz Novog Sada sa komplet familijama, ženama i decom – ali ne standardno, već luksuznim privatnim avionom Falcon2000LX, registracije YU-FVJ. Prepodobni, verujući “moralista” Vučević odveo je na letovanje celu privatnu družinu ovim privatnim mlaznjakom koji košta oko 30.000 evra samo u jednom pravcu i kojim su se 20. avgusta 2024. i vratili iz Soluna za Beograd, letom broj PNC1A. Tužilaštvu će biti vrlo zanimljivi i putnici iz ovog “mlaznjaka”: MAJA VUČEVIĆ, supruga premijera Vučevića D. VUČEVIĆ, sin premijera Vučevića BILJANA MILIĆ, supruga Slobodana Milića, poznatog kao Bocara S. MILIĆ i E. MILIĆ, Bocarina deca ŽIVAN KOLARSKI, Vučevićev šef kabineta, savetnik i borovničar V. KOLARSKI, dete Kolarskog DUŠANKA STOJŠIĆ, supruga Nenada Stojšića/poznati “pop Neša” Drugim avionom, SLUŽBENIM AVIONOM VLADE Srbije, išao je Vučević sa sinom Mihailom, kao i novosadski “neimar” Bocara, po obrazovanju mašinovođa – za kog se sumnja da je samo paravan za milione evra i kvadrata čiji je pravi vlasnik Miloš Vučević, plus pop Neša – za kog se sumnja da skuplja harač za Vučevića za posredovanje oko tendera, lokacijskih dozvola... Dakle oni su avionom Vlade, a familije privatnim Falconom. Taj privatni Falcon za letovanje Vučevića sa ortacima izajmljen je od kompanije “Prince Aviation” Veselina Jevrosimovića. Jevrosimović koji je preko druge svoje firme Comtrade i kartela braće Vučić, dobio DESETINE MILIJARDI od poslova sa državom. Za samo 11 meseci dok je Vučević bio premijer, Jevrosimović je dobio više od SEDAM MILIJARDI državnih para od Vučevićeve Vlade i njenih organa, preduzeća, agencija, ustanova… Zato ključno pitanje: Ko je platio avione za Vučevićevu družinu? Službeni avion Vlade kojim je Vučević vozikao na more Bocaru i popa Nešu, platili su građani Srbije – i tu je izvršio najmanje 3 krivična dela korupcije, za više godina robije. ALI ko je platio desetine hiljada evra za privatni lux mlaznjak Falcon za njihove četiri familije, uključujući i premijerovu?! JEVROSIMOVIĆ? Kao kompenzaciju? To su bar još dva krivična dela. POP NEŠA? Od para crkve, vernika? I krivična dela i crkvu sramote. BOCARA? Od kombinacija? Više krivičnih dela i od Jevrosimovića. VUČEVIĆ? Od svoje plate? Ili supruge iz predškolske ustanove? KOLARSKI?Od plate službenika? Ili od borovnica kod Žarkovca? Ili im je I PRIVATNI mlaznjak platila VLADA Srbije, tj. GRAĐANI? KO GOD DA JE, PO MILOŠA LOŠE JE. I zato je najbolje ovako: Milošu Vučeviću dajem rok do ponedeljka do kraja radnog dana da se sam prijavi u Tužilaštvo. A Tužilaštvo može da pozove i Vučića za svedoka, pošto i lica vrlo bliska Vučiću koriste isti ovaj Jevrosimovićev privatni lux Falcon YU-FVJ. I da, postoji sumnja i da je pop Neša dobio od Vučevića i Bocare auto audi Q5, stan na Zlatiboru i deo para kao kompenzaciju za crkveno zemljište na parceli gde je Bocari pušteno da napravi ogroman stambeni kompleks. A postoji sumnja i da je oko 50 hektara pod borovnicom kod Žarkovca, čiji je formalni vlasnik Vučevićev savetnik Živan Kolarski sa firmom “Berry Corp”– ogroman zajednički biznis iza koga opet stoji Miloš Vučević i još nekoliko osoba. Ovim ćemo se tek baviti ko je još u upleten, a treba i Tužilaštvo. Brojna su krivična dela zbog čega bi Miloš Vučević odmah morao da bude priveden, do lakata u korupciji i kriminalu. Danas iznosimo samo najteža. OSTALE TAČKE OPTUŽNICE 1. NADSTREŠNICA – ubistvo 16 ljudi u Novom Sadu 2. GENERALŠTAB 3. GRAĐEVINSKA MAFIJA – VUČEVIĆ i BOCARA I na kraju ću ponoviti: Miloše Vučeviću, Imate rok do ponedeljka do kraja radnog dana da se sami prijavite u Tužilaštvo. Ako ste sigurni da je sve po zakonu – nema razloga da brinete. Ako to ne uradite – onda ću u utorak ja predati karte i dokaze. Tako da, moraćete u zatvor, gospodine Vučeviću. Celo:

Marinika Tepić

69,565 views • 5 months ago

Draško Stanivuković je prekucao igricu. Kralj IBI. Kralj Drale juče prvi put dao tačnu i istinitu izjavu. Kaže Draškić... "Ljudi traže ne opoziciju, ne vlast, traže alternativu, traže nove ljude". Prva tačna Draškova izjava koju sam upratio. Jer niko od te trojice nije u kategoriji ni "novih ljudi" a kamoli alternative. Dejan Kojić, aktuelni načelnik Pala je u kampanji 2014g. bio uz SDS, onda je 2016.postao odbornik DNS-a a posle rascijepa stranke prešao u DEMOS a usput od 2024g. koketirao sa SNSDom. Pale odnosno Jahorina su posebna priča. Radojčič Igor, najbolji đak i student svoje generacije je prije rata bio član i mladi funkcioner SSOJa tj. Saveza komunista Jugoslavije. Posle rata je postao član (možda i gensek) Socijalističke partije Republike Srpske do rascijepa u toj stranci, potom postaje gensek Demokratske socijalističke partije Nebojše Radmanovića koja je dogovorno 2002g. utopljena u SNSD, potom član i top funkcioner SNSDa od 2002-2020g a onda je pred izbore 2024g formirao svoju stranku / pokret SVOJIM PUTEM koja je na lokalnim izborima doživjela apsolutni debakl u svim opštinama gdje se pojavila. Draško Stanivukovič je mlad po godinama ali je daleko od novog lica i alterantive jer se od 2016. ne skida iz medija i sa interneta. Mladi populista, šovinista, politički talentovan i opasno ambiciozan. Bez dana radnog staža i iskustva več 5 godina vodi Banjaluku u regresiju na svim poljima a sada ima ambiciju da to uradi sa Republikom Srpskom. Draškova jedina sreća je da SNSD pojma nema kako da odgovori na tu glupost zvanu NOVI POKRET za koji je baš "ON Draško PREDODREĐENI" da ga vodi. Uvijek zagovaram dogovor i saradnju političara iz suprotstavljenih opcija... ali ovu trojicu i ostale koji će s njima uskoro osvanuti u pokretu jedino ujedinjuje.. PREMA MILORADU DODIKU 2.LJUBAV PREMA FOTELJAMA I FUNKCIJAMA 3.AMBICIJA PREMA KONTROLI BUDŽETA I PRAVLJENJU SVOJIH KOMBINACIJA. Pa sunce vam žareno svima....... Je li oni stvarno misle da je NAROD SISAO VESLA???? Da li postoji iko normalan da mi ovde javno napiše imenom i prezimenom da su ovi pobrojani NOVA LiCA I ALTERNATIVA ovoj vlasti sa milion mana??? Još da dobiju direktivu od svojih gazda i šefova da podrže Branka Blanušu koji je 2010.godine u BL bio predsjednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke (Vučićev SNS) pa kad je doživio debakl na izborima a stranka nestala, Blanuša prešao u SDS odakle je 2019g prešao u POLIGRAF kod Zorana Talića pa posle gašenja POLIGRAFA se 2022 vratio u SDS BL kod Milana Radovića i zahvaljujući Milanu dobio mnoge glasove. Dosljedno, nema šta. Potpuno "novo lice" koje je tek 15 godina stalno u borbi za fotelje. Eto nama alternativna stvarnost, paralelni univerzum novih lica .

Draško Stanivuković je prekucao igricu. Kralj IBI. Kralj Drale juče prvi put dao tačnu i istinitu izjavu. Kaže Draškić... "Ljudi traže ne opoziciju, ne vlast, traže alternativu, traže nove ljude". Prva tačna Draškova izjava koju sam upratio. Jer niko od te trojice nije u kategoriji ni "novih ljudi" a kamoli alternative. Dejan Kojić, aktuelni načelnik Pala je u kampanji 2014g. bio uz SDS, onda je 2016.postao odbornik DNS-a a posle rascijepa stranke prešao u DEMOS a usput od 2024g. koketirao sa SNSDom. Pale odnosno Jahorina su posebna priča. Radojčič Igor, najbolji đak i student svoje generacije je prije rata bio član i mladi funkcioner SSOJa tj. Saveza komunista Jugoslavije. Posle rata je postao član (možda i gensek) Socijalističke partije Republike Srpske do rascijepa u toj stranci, potom postaje gensek Demokratske socijalističke partije Nebojše Radmanovića koja je dogovorno 2002g. utopljena u SNSD, potom član i top funkcioner SNSDa od 2002-2020g a onda je pred izbore 2024g formirao svoju stranku / pokret SVOJIM PUTEM koja je na lokalnim izborima doživjela apsolutni debakl u svim opštinama gdje se pojavila. Draško Stanivukovič je mlad po godinama ali je daleko od novog lica i alterantive jer se od 2016. ne skida iz medija i sa interneta. Mladi populista, šovinista, politički talentovan i opasno ambiciozan. Bez dana radnog staža i iskustva več 5 godina vodi Banjaluku u regresiju na svim poljima a sada ima ambiciju da to uradi sa Republikom Srpskom. Draškova jedina sreća je da SNSD pojma nema kako da odgovori na tu glupost zvanu NOVI POKRET za koji je baš "ON Draško PREDODREĐENI" da ga vodi. Uvijek zagovaram dogovor i saradnju političara iz suprotstavljenih opcija... ali ovu trojicu i ostale koji će s njima uskoro osvanuti u pokretu jedino ujedinjuje.. PREMA MILORADU DODIKU 2.LJUBAV PREMA FOTELJAMA I FUNKCIJAMA 3.AMBICIJA PREMA KONTROLI BUDŽETA I PRAVLJENJU SVOJIH KOMBINACIJA. Pa sunce vam žareno svima....... Je li oni stvarno misle da je NAROD SISAO VESLA???? Da li postoji iko normalan da mi ovde javno napiše imenom i prezimenom da su ovi pobrojani NOVA LiCA I ALTERNATIVA ovoj vlasti sa milion mana??? Još da dobiju direktivu od svojih gazda i šefova da podrže Branka Blanušu koji je 2010.godine u BL bio predsjednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke (Vučićev SNS) pa kad je doživio debakl na izborima a stranka nestala, Blanuša prešao u SDS odakle je 2019g prešao u POLIGRAF kod Zorana Talića pa posle gašenja POLIGRAFA se 2022 vratio u SDS BL kod Milana Radovića i zahvaljujući Milanu dobio mnoge glasove. Dosljedno, nema šta. Potpuno "novo lice" koje je tek 15 godina stalno u borbi za fotelje. Eto nama alternativna stvarnost, paralelni univerzum novih lica .

DraganMocevic

19,899 views • 9 months ago

Antonia Ćosić na braniku statusa quo Jučer se na tviteru povela rasprava o dvoipominutnom tik-tok videu u kojemu je HRT-ova novinarka i voditeljica Antonia Ćosić reagirala na reakcije na nastup što ga je mlada influencerica Nika Ilčić (Youtube, Tik-Tok, Only Fans) imala u HRT-ovoj emisiji Dobro jutro, Hrvatska. Antonia započinje video prozivanjem onih koji su isprozivali Niku Ilčić: „Jeste li stvarno za gašenje Only Fansa, ili imate generacijama internaliziranu mizoginiju koju više ni ne prepoznajete?“. Zatim nastavlja: Only Fans kao platformu netko treba osnovati, netko tu treba snimati i producirati, netko tu treba biti pretplatnik; a što se tiče intervjua za HRT, netko je Niku trebao ugostiti, netko je snimak trebao montirati, netko je emisiju trebao pogledati, itd. No nakon ovog obećavajućeg uvoda, u kojemu daje obrise kompleksne strukture medija („lanac“) i ukazuje na raznolikost i mnoštvenost uključenih aktera, Ćosić u nastavku ne daje nekakve misaono poticajne argumente ili produbljenje bilo kojeg aspekta bilo koje teme, nego ponavlja neka banalna mnijenja o muško-ženskim odnosima, i iznosi neke posve promašene teze. - Pretplatnici kao ključna karika lanca Antonia Ćosić kaže: ključna karika lanca kao što je platforma Only Fans jesu pretplatnici, koji su mahom muškarci; čitav lanac živi od novca pretplatnika; „problem“ Only Fansa rješava se tako da se smanji broj pretplatnika; kad se broj pretplatnika smanji na nulu, Only Fans će se kompletno ugasiti. Ponajprije valja uočiti da Antonia Ćosić nigdje ne eksplicira u čemu se zapravo sastoji „taj problem“ Only Fansa: je li „taj problem“ pornografija kao takva? ili je „taj problem“ možda loš utjecaj influencerica s Only Fansa na mlade? Ili nešto deseto? To Antonia Ćosić ne kaže, nego prepušta stvar podrazumijevanju publike. Nadalje, teza da su ključni akter Only Fansa (i drugih medijskih platformi) pretplatnici, bez kojih Only Fans ne bi postojao, te da bi Only Fans nestao kad bi broj pretplatnika pao na nulu, posve je netočna. Naime erotski magazini „Vrući kaj“ ili „Start“ (jugoslavenska inačica „Playboya“) nisu prestali postojati zato što su ih muškarci prestali na kioscima kupovati, niti je nestankom nekoć vodećih tiskanih erotskih magazina (iz doba prije Interneta) i gašenjem kina „Kustošija“ „taj problem“ (koji god on bio, pornografija kao takva, kvarenje mladeži, ili nešto deseto) riješen. Da bi se rješavanju nekog problema moglo svrsishodno pristupiti, taj se problem treba razumjeti. U videu problem uopće nije niti imenovan, niti artikuliran. Nuđenje „rješenja“ u vidu gašenja platforme Only Fans pokazuje da Anotnia Ćosić nije voljna ni u stanju artikulirati problem a kamoli tražiti mu rješenje, ili joj to nije ni cilj, nego joj je cilj poticanje možda zabavnih ali definitivno jalovih debata te branje lajkova i šerova. No i to je posve legitiman cilj. - Balkan kao neiskorjenjiva odrednica mentaliteta Antonia Ćosić četiri puta izrijekom spominje Balkan kao nepromjenjivu odrednicu mentaliteta. Spominjanje Balkana automatski trigger i neodoljivi mamac za mnoge krkane, a time i jamstvo da ovaj video neće proći nezapaženo. Spominjanjem Balkana u kontekstu mentaliteta potencijal za raspravu srozao se na nulu, ako je itko uopće mislio da je ovdje cilj nekakva rasprava. - Bro code vs Žena je ženi vuk Antonia Ćosić kaže: svi su se obrušili na Niku Ilčić koja priča kako na Only Fansu zarađuje 1000 eura dnevno, a nitko se nije okomio na vodeće muške influencere Balkana kao loše uzore za naše sinove. Tomu je tako, nastavlja Ćosić, s jedne strane zato što su muškarci, pogotovo balkanski, međusobno solidarni, a s druge strane zato što „na Balkanu volimo kad žena mrzi drugu ženu“, a osim toga žensko-ženske drame i svađe po društvenim mrežama dobivaju puno lajkova. Ergodakle žena je ženi vuk, a to se i isplati, a mi smo Balkanci, i to je jednostavno tako kako jest – Antonia Ćosić perpetuira banalne impresionističke rodne i druge stereotipe, i time raspravu betonira. - Paradoks gomile Kako bi što više potaknula publiku na interakcije, Antonia Ćosić koristi zgodan retorički štos i kaže: jedna jedina žena u lancu Only Fansa (Nika Ilčić) nije nikakva bitna karika u tom lancu, Only Fans bi i bez nje funkcionirao sasvim jednako, ergodakle promašeno je prozivati Niku Ilčić; s druge strane, ako bi svi pretplatnici Only Fansa otkazali pretplatu, Only Fans bi momentalno prestao postojati i problem bi bio riješen. No Antona Ćosić ne kaže – a što bi bilo sukladno njezinom ranijem izlaganju – da bi Only Fans jednako tako prestao postojati i kad nitko – uključujući i Niku Ilčić – na njemu ne bi objavljivao sadržaje (tada se naime potencijalni pretplatnici ne bi imali na što pretplatiti). A također ne kaže ni da otkazivanje pojedinačnih pretplata ne bi imalo nikakvih efekata na Only Fans. Dapače, ona na sve nas apelira da pozovemo „sve naše [muške] prijatelje, braću, dečke, muževe, svu našu rodbinu da ugase Only Fans“ kako bi se problem „sasjekao u korijenu“. Zašto, čemu? Otkazivanje pojedinačne pretplate (pa čak i niza pojedinačnih pretplata, jer ovo je naime paradoks gomile) neće ni na koji način djelovati na funkcioniranje Only Fansa, slično kao što odlazak Nike Ilčić s te platforme ne bi ni na koji način djelovalo na funkcioniranje Only Fansa. Osim toga, divlji Balkanci da će koordiniranim prekidanjem pretplate dovesti do nestanka Only Fansa??!? Haha, sjajna šala simpatične Antonije! Zaključno S ciljem da pokrene debatu o Only Fansu, Antonija Ćosić između ostaloga kaže da su pretplatnici najvažnija karika u lancu platforme. Potpuno je netočno da su pretplatnici prvi nepokretni pokretač i posljednji nezaustavljeni zaustavljivač Only Fansa. Only Fans će prestati postojati (ili će se kao kanal bitno promijeniti) onda kad njegov koncept i sadržaje neki drugi, širi i propulzivniji medij integrira u sebe (kao što je svojedobno Facebook progutao MySpace, iako MySpace i dalje postoji). Osobitost koncepta i sadržaja Only Fansa jest ne u tome što se radi o ovakvoj ili onakvoj, profesionalnoj ili amaterskoj, tvrdoj ili mekoj, besplatnoj ili naplatnoj pornografiji, nego to što je supruge, majke, sestre, kćeri, susjede, domaćice, učiteljice, medicinske sestre, doktorice, profesorice koje se gole s dildom snimaju za 2 ili 25 dolara mjesečno Only Fans doveo u mainstream. Što ilustrira i slučaj Nike Ilčić, koja je gostovala na javnoj televiziji HRT u političkom talk-showu Aleksandra Stankovića u #Nu2 i u emisiji za penziće, domaćice i sitnu dječicu „Dobro jutro, Hrvatska“. Tik-tok video Antonije Ćosić na temu muškaraca i žena i Only Fansa nema za cilj produbiti bilo koji aspekt rasprave o bilo čemu, nego kao vruću temu nabaciti porno-sajt Only Fans i perpetuirati neke banalne impresionističke stereotipe (muškarci su međusobno solidarni, žene su međusobno nesolidarne, užasi balkanskog mentaliteta), započeti lažne rasprave (npr. o tome kako riješiti stanoviti posve nejasno artikulirani „problem“ Only Fansa) te na tome pobrati lajkove, šerove i reakcije. I to je posve legitimno. No u tome vidjeti nekakvu „kritiku društva“ ili doprinos bilo kakvoj diskusiji o bilo čemu ipak je promašeno.

Antonia Ćosić na braniku statusa quo Jučer se na tviteru povela rasprava o dvoipominutnom tik-tok videu u kojemu je HRT-ova novinarka i voditeljica Antonia Ćosić reagirala na reakcije na nastup što ga je mlada influencerica Nika Ilčić (Youtube, Tik-Tok, Only Fans) imala u HRT-ovoj emisiji Dobro jutro, Hrvatska. Antonia započinje video prozivanjem onih koji su isprozivali Niku Ilčić: „Jeste li stvarno za gašenje Only Fansa, ili imate generacijama internaliziranu mizoginiju koju više ni ne prepoznajete?“. Zatim nastavlja: Only Fans kao platformu netko treba osnovati, netko tu treba snimati i producirati, netko tu treba biti pretplatnik; a što se tiče intervjua za HRT, netko je Niku trebao ugostiti, netko je snimak trebao montirati, netko je emisiju trebao pogledati, itd. No nakon ovog obećavajućeg uvoda, u kojemu daje obrise kompleksne strukture medija („lanac“) i ukazuje na raznolikost i mnoštvenost uključenih aktera, Ćosić u nastavku ne daje nekakve misaono poticajne argumente ili produbljenje bilo kojeg aspekta bilo koje teme, nego ponavlja neka banalna mnijenja o muško-ženskim odnosima, i iznosi neke posve promašene teze. - Pretplatnici kao ključna karika lanca Antonia Ćosić kaže: ključna karika lanca kao što je platforma Only Fans jesu pretplatnici, koji su mahom muškarci; čitav lanac živi od novca pretplatnika; „problem“ Only Fansa rješava se tako da se smanji broj pretplatnika; kad se broj pretplatnika smanji na nulu, Only Fans će se kompletno ugasiti. Ponajprije valja uočiti da Antonia Ćosić nigdje ne eksplicira u čemu se zapravo sastoji „taj problem“ Only Fansa: je li „taj problem“ pornografija kao takva? ili je „taj problem“ možda loš utjecaj influencerica s Only Fansa na mlade? Ili nešto deseto? To Antonia Ćosić ne kaže, nego prepušta stvar podrazumijevanju publike. Nadalje, teza da su ključni akter Only Fansa (i drugih medijskih platformi) pretplatnici, bez kojih Only Fans ne bi postojao, te da bi Only Fans nestao kad bi broj pretplatnika pao na nulu, posve je netočna. Naime erotski magazini „Vrući kaj“ ili „Start“ (jugoslavenska inačica „Playboya“) nisu prestali postojati zato što su ih muškarci prestali na kioscima kupovati, niti je nestankom nekoć vodećih tiskanih erotskih magazina (iz doba prije Interneta) i gašenjem kina „Kustošija“ „taj problem“ (koji god on bio, pornografija kao takva, kvarenje mladeži, ili nešto deseto) riješen. Da bi se rješavanju nekog problema moglo svrsishodno pristupiti, taj se problem treba razumjeti. U videu problem uopće nije niti imenovan, niti artikuliran. Nuđenje „rješenja“ u vidu gašenja platforme Only Fans pokazuje da Anotnia Ćosić nije voljna ni u stanju artikulirati problem a kamoli tražiti mu rješenje, ili joj to nije ni cilj, nego joj je cilj poticanje možda zabavnih ali definitivno jalovih debata te branje lajkova i šerova. No i to je posve legitiman cilj. - Balkan kao neiskorjenjiva odrednica mentaliteta Antonia Ćosić četiri puta izrijekom spominje Balkan kao nepromjenjivu odrednicu mentaliteta. Spominjanje Balkana automatski trigger i neodoljivi mamac za mnoge krkane, a time i jamstvo da ovaj video neće proći nezapaženo. Spominjanjem Balkana u kontekstu mentaliteta potencijal za raspravu srozao se na nulu, ako je itko uopće mislio da je ovdje cilj nekakva rasprava. - Bro code vs Žena je ženi vuk Antonia Ćosić kaže: svi su se obrušili na Niku Ilčić koja priča kako na Only Fansu zarađuje 1000 eura dnevno, a nitko se nije okomio na vodeće muške influencere Balkana kao loše uzore za naše sinove. Tomu je tako, nastavlja Ćosić, s jedne strane zato što su muškarci, pogotovo balkanski, međusobno solidarni, a s druge strane zato što „na Balkanu volimo kad žena mrzi drugu ženu“, a osim toga žensko-ženske drame i svađe po društvenim mrežama dobivaju puno lajkova. Ergodakle žena je ženi vuk, a to se i isplati, a mi smo Balkanci, i to je jednostavno tako kako jest – Antonia Ćosić perpetuira banalne impresionističke rodne i druge stereotipe, i time raspravu betonira. - Paradoks gomile Kako bi što više potaknula publiku na interakcije, Antonia Ćosić koristi zgodan retorički štos i kaže: jedna jedina žena u lancu Only Fansa (Nika Ilčić) nije nikakva bitna karika u tom lancu, Only Fans bi i bez nje funkcionirao sasvim jednako, ergodakle promašeno je prozivati Niku Ilčić; s druge strane, ako bi svi pretplatnici Only Fansa otkazali pretplatu, Only Fans bi momentalno prestao postojati i problem bi bio riješen. No Antona Ćosić ne kaže – a što bi bilo sukladno njezinom ranijem izlaganju – da bi Only Fans jednako tako prestao postojati i kad nitko – uključujući i Niku Ilčić – na njemu ne bi objavljivao sadržaje (tada se naime potencijalni pretplatnici ne bi imali na što pretplatiti). A također ne kaže ni da otkazivanje pojedinačnih pretplata ne bi imalo nikakvih efekata na Only Fans. Dapače, ona na sve nas apelira da pozovemo „sve naše [muške] prijatelje, braću, dečke, muževe, svu našu rodbinu da ugase Only Fans“ kako bi se problem „sasjekao u korijenu“. Zašto, čemu? Otkazivanje pojedinačne pretplate (pa čak i niza pojedinačnih pretplata, jer ovo je naime paradoks gomile) neće ni na koji način djelovati na funkcioniranje Only Fansa, slično kao što odlazak Nike Ilčić s te platforme ne bi ni na koji način djelovalo na funkcioniranje Only Fansa. Osim toga, divlji Balkanci da će koordiniranim prekidanjem pretplate dovesti do nestanka Only Fansa??!? Haha, sjajna šala simpatične Antonije! Zaključno S ciljem da pokrene debatu o Only Fansu, Antonija Ćosić između ostaloga kaže da su pretplatnici najvažnija karika u lancu platforme. Potpuno je netočno da su pretplatnici prvi nepokretni pokretač i posljednji nezaustavljeni zaustavljivač Only Fansa. Only Fans će prestati postojati (ili će se kao kanal bitno promijeniti) onda kad njegov koncept i sadržaje neki drugi, širi i propulzivniji medij integrira u sebe (kao što je svojedobno Facebook progutao MySpace, iako MySpace i dalje postoji). Osobitost koncepta i sadržaja Only Fansa jest ne u tome što se radi o ovakvoj ili onakvoj, profesionalnoj ili amaterskoj, tvrdoj ili mekoj, besplatnoj ili naplatnoj pornografiji, nego to što je supruge, majke, sestre, kćeri, susjede, domaćice, učiteljice, medicinske sestre, doktorice, profesorice koje se gole s dildom snimaju za 2 ili 25 dolara mjesečno Only Fans doveo u mainstream. Što ilustrira i slučaj Nike Ilčić, koja je gostovala na javnoj televiziji HRT u političkom talk-showu Aleksandra Stankovića u #Nu2 i u emisiji za penziće, domaćice i sitnu dječicu „Dobro jutro, Hrvatska“. Tik-tok video Antonije Ćosić na temu muškaraca i žena i Only Fansa nema za cilj produbiti bilo koji aspekt rasprave o bilo čemu, nego kao vruću temu nabaciti porno-sajt Only Fans i perpetuirati neke banalne impresionističke stereotipe (muškarci su međusobno solidarni, žene su međusobno nesolidarne, užasi balkanskog mentaliteta), započeti lažne rasprave (npr. o tome kako riješiti stanoviti posve nejasno artikulirani „problem“ Only Fansa) te na tome pobrati lajkove, šerove i reakcije. I to je posve legitimno. No u tome vidjeti nekakvu „kritiku društva“ ili doprinos bilo kakvoj diskusiji o bilo čemu ipak je promašeno.

Utikejt

37,563 views • 2 years ago

Duže vreme ne gledam “Utisak”, ali čitam, otvorila se polemika oko večerašnje emisije, pa sam seo i na miru odgledao sve. Dakle ovako… ponovo se ispostavlja tačnim ona moja teorija od pre 8-9 meseci, kada sam postavljao hipotetičko pitanje studentskim talibanima (to nisu studenti, nego deo naroda bez mozga) o mogućnosti PREVARE, pričom da je cilj sledeće vlade (u slučaju da režim izgubi izbore) prelazno rešenje od godinu - godinu i po dana, da se stvore normalni uslovi za fer izbore i onda da stranke od kojih se traži da se povuku iz ovog izbornog procesa, izađu na te sledeće “slobodne” izbore. Govorio sam o mogućnosti da će sledeća vlada (u slučaju pobede) gurati priču o punom mandatu (4 god.), da je cilj totalno uništenje opozicije (jer stranke koje se povuku, nakon 4 god. pauze ne bi ni postojale), a da političku scenu zajašu raznorazni politički neostvareni a bolesno ambiciozni diletanti koji su ceo život na marginama svog političkog delovanja pa bi sada da iskoriste ovaj politički trenutak i konačno svoje guzice zavuku u poslaničke stolice. Ne bih imao ništa protiv da to ne rade preko leđa studenata i da to rade preko svojih političkih organizacija. Međutim nije tako. Tada su “skakali” na mene kao opečeni, vređali me i govorili mi, da zbog logičnih pitanja koje postavljam, podrivam celu priču. Isti ti su nas ubeđivali da će izbora biti do decembra ‘25. Mnogo ne znaju a preterano su glasni. Moram da iskoristim ovu priliku, posto se ispostavilo da sam u pravu, a vređali su me i govorili da ne znam šta pričam, da ih napušim k… Da, celim k…! Znači, je@ena bezrezervna podrška u jednom momentu je - sledeća pobednička vlada biće oročena na godinu i po dana, pa je onda je@ena bezrezervna nakon samo 6 meseci - sledeća vlada u punom mandatu od 4 godine, a svi oni koji se je@eno bore poslednjih 13-14 god. treba da odje@u da bi politički neostvareni diletanti zajahali na praznom političkom prostoru jer su 13-14 god bili nesposobni, ne jednu stranku da naprave, ne jedan pokret ili ug, nego jedan odbor nisu znali da naprave i okupe ljude a sada bi poslanici da budu! More marš bre! Zato moj celi k… za sve bezrezervno što vam je palo na pamet koju nemate u glavi! Koji ćete bre program da zastupate sa lomparoidi ma i raznoraznim idiotima? Ko su bre ljudi koji su zajahali studentsku priču? Gde su ti ljudi bili poslednjih 14 godina? Šta radimo ako izgubimo izbore? Šta radimo ako pobedimo? ŠTA RADE TI LJUDI DA DOĐEMO DO RASPISIVANJA PREVREMENIH IZBORA? Dosta je bre zajebancije i menjanja priče! A ova pa priča… sadašnji političari bi mogli da se nečim bave… žalosno je da mlad čovek ovoliko može da bude ili glup ili zao. 80% političara su poslovno i karijerno ostvareni ljudi. Ti ljudi nisu čekali da padne nadrešnica da bi se probudili i pokrenuli. I nisu ih drugi budili! Bore se poslednjih 14 godina. Nemam preterano dobro mišljenje o strankama, jesam izašao iz jedine u koju sam bio, trebali bi mnogo više da rade, morali bi da cene i poštuju svoje članove, da ne zaboravljaju šta su im pričali dok su im ti isti skupljali potpise i cimali se zbog njih… trebali bi i ti “lideri” da shvate da su tu gde jesu zbog svih onih “njihovih” po Srbiji koji su se cimali zbog njih. Imaju stranke mnogo mnogo mana, ali njihova višegodišnja borba, opstanak u ovakvim uslovima, moram i uvek ću da cenim i poštujem! Dobar je ovo utisak bio… govornici su javno potvrdili ono što odavno znam. I za kraj da ponovim: Bezrezervno mogu da podržim oca i majku… za sve ostalo se sedne i dogovara, pa se javno i potpiše. U kakvoj državi živimo, ni to nam nije garancija. Izvinjavam se što sam bio malo bezobrazan, ali talibani drugačije napisano ne bi shvatili. 😂😂😂😂😂 opozicioni političari, “ako su stručni i ako su obrazovani, biće spremni da pronađu neki posao u skladu sa svojim konpetencijama i mogućnostima…” 😂😂😂 eeee moj sinko gde li si ti živeo do pre godinu dana…

Duže vreme ne gledam “Utisak”, ali čitam, otvorila se polemika oko večerašnje emisije, pa sam seo i na miru odgledao sve. Dakle ovako… ponovo se ispostavlja tačnim ona moja teorija od pre 8-9 meseci, kada sam postavljao hipotetičko pitanje studentskim talibanima (to nisu studenti, nego deo naroda bez mozga) o mogućnosti PREVARE, pričom da je cilj sledeće vlade (u slučaju da režim izgubi izbore) prelazno rešenje od godinu - godinu i po dana, da se stvore normalni uslovi za fer izbore i onda da stranke od kojih se traži da se povuku iz ovog izbornog procesa, izađu na te sledeće “slobodne” izbore. Govorio sam o mogućnosti da će sledeća vlada (u slučaju pobede) gurati priču o punom mandatu (4 god.), da je cilj totalno uništenje opozicije (jer stranke koje se povuku, nakon 4 god. pauze ne bi ni postojale), a da političku scenu zajašu raznorazni politički neostvareni a bolesno ambiciozni diletanti koji su ceo život na marginama svog političkog delovanja pa bi sada da iskoriste ovaj politički trenutak i konačno svoje guzice zavuku u poslaničke stolice. Ne bih imao ništa protiv da to ne rade preko leđa studenata i da to rade preko svojih političkih organizacija. Međutim nije tako. Tada su “skakali” na mene kao opečeni, vređali me i govorili mi, da zbog logičnih pitanja koje postavljam, podrivam celu priču. Isti ti su nas ubeđivali da će izbora biti do decembra ‘25. Mnogo ne znaju a preterano su glasni. Moram da iskoristim ovu priliku, posto se ispostavilo da sam u pravu, a vređali su me i govorili da ne znam šta pričam, da ih napušim k… Da, celim k…! Znači, je@ena bezrezervna podrška u jednom momentu je - sledeća pobednička vlada biće oročena na godinu i po dana, pa je onda je@ena bezrezervna nakon samo 6 meseci - sledeća vlada u punom mandatu od 4 godine, a svi oni koji se je@eno bore poslednjih 13-14 god. treba da odje@u da bi politički neostvareni diletanti zajahali na praznom političkom prostoru jer su 13-14 god bili nesposobni, ne jednu stranku da naprave, ne jedan pokret ili ug, nego jedan odbor nisu znali da naprave i okupe ljude a sada bi poslanici da budu! More marš bre! Zato moj celi k… za sve bezrezervno što vam je palo na pamet koju nemate u glavi! Koji ćete bre program da zastupate sa lomparoidi ma i raznoraznim idiotima? Ko su bre ljudi koji su zajahali studentsku priču? Gde su ti ljudi bili poslednjih 14 godina? Šta radimo ako izgubimo izbore? Šta radimo ako pobedimo? ŠTA RADE TI LJUDI DA DOĐEMO DO RASPISIVANJA PREVREMENIH IZBORA? Dosta je bre zajebancije i menjanja priče! A ova pa priča… sadašnji političari bi mogli da se nečim bave… žalosno je da mlad čovek ovoliko može da bude ili glup ili zao. 80% političara su poslovno i karijerno ostvareni ljudi. Ti ljudi nisu čekali da padne nadrešnica da bi se probudili i pokrenuli. I nisu ih drugi budili! Bore se poslednjih 14 godina. Nemam preterano dobro mišljenje o strankama, jesam izašao iz jedine u koju sam bio, trebali bi mnogo više da rade, morali bi da cene i poštuju svoje članove, da ne zaboravljaju šta su im pričali dok su im ti isti skupljali potpise i cimali se zbog njih… trebali bi i ti “lideri” da shvate da su tu gde jesu zbog svih onih “njihovih” po Srbiji koji su se cimali zbog njih. Imaju stranke mnogo mnogo mana, ali njihova višegodišnja borba, opstanak u ovakvim uslovima, moram i uvek ću da cenim i poštujem! Dobar je ovo utisak bio… govornici su javno potvrdili ono što odavno znam. I za kraj da ponovim: Bezrezervno mogu da podržim oca i majku… za sve ostalo se sedne i dogovara, pa se javno i potpiše. U kakvoj državi živimo, ni to nam nije garancija. Izvinjavam se što sam bio malo bezobrazan, ali talibani drugačije napisano ne bi shvatili. 😂😂😂😂😂 opozicioni političari, “ako su stručni i ako su obrazovani, biće spremni da pronađu neki posao u skladu sa svojim konpetencijama i mogućnostima…” 😂😂😂 eeee moj sinko gde li si ti živeo do pre godinu dana…

Vladimir🥋

53,163 views • 6 months ago

Igore Mihaljeviću, novinar ne mora da bude član SNS-a, plaćenik režima ili učesnik nekakvog tajnog dogovora da bi Vučiću obavio posao. Ponekad je dovoljno samo da stane pred kameru N1 i izgovori upravo onu rečenicu koju Informer čeka kao ozebao sunce. „Glavni i osnovni motiv svih ovih protesta su krvave ruke, zato što su te krvave ruke krvave od Vukovara, Sarajeva, Dubrovnika, Srebrenice i Kosova.“ I gotovo. N1 dobije ideološki prepoznatljivog sagovornika u udarnom terminu, a Informer dobije besplatnu municiju da sve ljude koji podržavaju studente predstavi kao ustaše, mrzitelje Srbije i zagovornike teze da je čitav srpski narod genocidan. Isti snimak, dve televizije, dve naizgled suprotne propagande, a politički rezultat potpuno isti. Studentski pokret je uprljan temama koje studenti nisu postavili, režim je dobio neprijatelja po meri, a građani su ponovo podeljeni na „izdajnike“ i „patriote“. To nije dokaz da su N1 i Informer održali zajednički redakcijski sastanak. Nije ni potrebno. Ozbiljan sistem ne funkcioniše tako što svi glumci sede za istim stolom i potpisuju ugovor. Dovoljno je da svako odigra svoju unapred poznatu ulogu. Jedan izgovori ono što će od pokreta odbiti većinski deo Srbije. Drugi tu izjavu iseče, pojača i predstavi kao zvanični program svih studenata. Treći se pojavi da brani Srbiju od neprijatelja kojeg su prethodna dvojica zajedno proizvela. I predstava može da počne. Problem je u tome što Vukovar, Sarajevo, Dubrovnik, Srebrenica i Kosovo nisu zvanični osnov studentskih protesta. Zvanični zahtevi studenata odnose se na objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice, utvrđivanje odgovornosti, procesuiranje napadača na studente i profesore, odbacivanje postupaka protiv uhapšenih demonstranata i druge konkretne institucionalne zahteve. Studenti su se okupili zato što je pala nadstrešnica, zato što su ljudi poginuli, zato što dokumentacija nije bila dostupna i zato što u Srbiji politička odgovornost odavno liči na mitsko biće o kojem svi pričaju, a niko ga nikada nije video. Igor Mihaljević ima puno pravo da misli o ratovima devedesetih šta god želi. Ima pravo da govori o svim zločinima, o svakoj žrtvi i o odgovornosti svakog režima. Ali nema pravo da svoju ideološku biografiju predstavi kao „glavni i osnovni motiv svih ovih protesta“. U snimku jeste dodao da govori u svoje ime i u ime ljudi koje poznaje, ali je rečenicu formulisao dovoljno široko da je režimska mašina odmah pretvori u optužnicu protiv čitavog pokreta. Snimak sa oznakom N1 potom su režimski portali preneli uz tvrdnje da blokaderi Srbe proglašavaju ratnim zločincima i genocidnim narodom, iako Mihaljević te reči doslovno nije izgovorio. To se u novinarstvu ne zove samo pravo na mišljenje. To se zove odgovornost za javno izgovorenu reč. Jer nije isto kada nešto izgovori čovek za kafanskim stolom i kada to izgovori profesionalni novinar pred kamerom, na protestu koji režim već mesecima pokušava da predstavi kao antisrpski, separatistički, ustaški i plaćenički. Novinar mora da zna gde stoji, kome govori i ko će njegove reči već sledećeg minuta iseći i pretvoriti u propagandni metak. Ako to ne zna, onda je politički naivan. Ako zna, a ipak to radi, onda je još gore. Godinama govorim da u Srbiji ne postoji samo sukob vlasti i opozicije. Postoji mnogo složeniji sistem međusobnog održavanja. Vlast proizvodi strah od „građanske opozicije“, dok deo takozvane građanske opozicije svojim izjavama proizvodi upravo onakvu karikaturu kakva je vlasti potrebna. Vučić kaže: „Ako ja odem, doći će oni koji mrze Srbiju.“ A onda se u pravom trenutku pojavi neko ko, umesto da govori o korupciji, nadstrešnici, tajnim ugovorima, nameštenim tenderima, zarobljenom pravosuđu i ljudima koji su poginuli, čitav protest poveže sa Srebrenicom, Dubrovnikom i Kosovom. Vučiću više ništa nije potrebno. Reklama je završena besplatno. Još pre desetak godina kod novinara Pece Popovića gledao sam materijal koji je ukazivao na poslovna preplitanja ljudi i firmi iz krugova koji su javnosti predstavljani kao nepomirljivi, Đilasovog i Vučićevog. To moje lično iskustvo nije sudska presuda niti dokaz da je svaki njihov sukob dogovoren. Ali me je naučilo da političku predstavu ne posmatram samo kroz ono što lideri govore pred kamerama, nego i kroz interese, novac, medijske poslove i mreže koje ostaju iza zavese. U Srbiji su ideološke svađe često najglasnije upravo tamo gde su poslovni interesi najtiši. Zato nije nužno da Vučić i proevropska opozicija formalno sarađuju. Dovoljno je da jedni drugima budu potrebni. Vučiću je potrebna opozicija kojom može da plaši većinsku Srbiju. Takvoj opoziciji potreban je Vučić, jer dok je on na vlasti postoje projekti, konferencije, paneli, grantovi, gostovanja, međunarodne delegacije i večita borba protiv diktatora koja nikada ne mora da stigne do pobede. Ne tvrdim da je svaki čovek koji dobije evropski projekat kupljen, niti da svaki novinar koji kritikuje srpski nacionalizam radi za Vučića. To bi bilo isto ono tabloidno pojednostavljivanje protiv kojeg govorim. Tvrdim nešto drugo. Kada nečija politička i profesionalna egzistencija zavisi od trajanja krize, onda rešavanje krize prestaje da bude njegov najvažniji interes. U Americi se kupovina političkog uticaja barem pakuje u pravne izraze kao što su lobiranje, donacija kampanji i politički akcioni komitet. Kod nas nema potrebe ni za tolikom finoćom. Ovde se interesi razmenjuju kroz medije, javna preduzeća, konsultantske ugovore, projekte, oglašavanje, upravne odbore, nevladine organizacije i povremeno opoziciono gostovanje koje nikada ne ugrožava temelj sistema. Mi korupciju čak nismo ni legalizovali. Samo smo je učinili normalnom. Dinko Gruhonjić, Ana Lalić, Nenad Čanak, Jelena Kleut i svi drugi javno angažovani ljudi imaju pravo na svoje stavove. Neki od njih trpeli su stvarne pritiske vlasti i to ne treba prećutati. Ali nijedan od njih nije vlasnik studentskog pokreta, niti ima pravo da studentima na leđa natovari sopstvene ideološke ratove, nacionalne komplekse i političke račune. Studentski pokret nije nastao zbog Dinka, Ane, Čanka, Igora, N1, opozicionih stranaka, Evropske unije, Rusije ili bilo koje ambasade. Nastao je zato što je pala nadstrešnica i ubila ljude. Upravo zbog toga je toliko opasan sistemu. Nema predsednika, nema centralnog komiteta, nema jednog vođu kojeg mogu da kupe, ucene, kriminalizuju ili pozovu na televizijski duel. Studenti su odbijali da ih preuzmu i vlast i opozicija, a režimu je najteže da se bori protiv ljudi koji ne prihvataju unapred napisane uloge. Zato sada traje pokušaj ideološkog preuzimanja. Ako ih ne mogu kupiti, proglasiće ih ustašama. Ako ih ne mogu preuzeti, nakačiće im stare aktiviste kao nezvanične portparole. Ako ih ne mogu razbiti policijom, razbiće ih pitanjima o Srebrenici, Kosovu, Rusiji, Evropi, Titu, Draži, zastavama i crkvi. Sve, samo da se ne govori o nadstrešnici. Sve, samo da se ne govori o novcu. Sve, samo da se ne govori o tome ko je potpisao, ko je ugradio, ko je nadzirao, ko je znao, ko je ćutao i ko je odgovoran. Igor Mihaljević je svojom izjavom dao režimu upravo ono što mu je trebalo. Možda iz uverenja, možda iz političke samodopadljivosti, možda iz potrebe da u svaku temu ugura sopstvenu ideologiju. Motiv ne mogu da znam. Posledicu mogu da vidim. N1 je dobio prilog. Informer je dobio zicer. Vučić je dobio dokaz za svoju propagandu. A studenti su dobili još jednu etiketu koju sada moraju da skidaju sa sebe, iako je nikada nisu stavili. To je ta igra. Jedna strana glumi evropsku, prosvećenu i moralno superiornu opoziciju. Druga glumi poslednji bedem Srbije. I dok se međusobno gađaju Srebrenicom, ustašama, genocidom, izdajom i patriotizmom, tenderi prolaze, ugovori ostaju tajni, institucije ćute, a odgovornost isparava. Publika se svađa. Glumci primaju honorare. Sistem ostaje na sceni. Zato danas treba čuvati studentski pokret i od vlasti i od profesionalnih opozicionara, od tabloida i od samozvanih ideoloških staratelja. Ne zato što studenti ne smeju imati političke stavove, već zato što sami moraju da ih formulišu, bez ljudi koji bi da na njihovoj energiji operu sopstvene biografije ili nastave ratove iz prošlog veka. Današnji studenti nisu bili Titovi pioniri. Nisu odrasli uz obaveznu ljubav prema partiji, vođi i jedino dozvoljenoj istoriji. Ne impresioniraju ih ni maršalske uniforme, ni evropske kravate, ni patriotska galama, ni televizijski autoriteti. Oni prepoznaju sistem po posledicama, a njegova najstrašnija posledica leži ispod ruševina novosadske nadstrešnice. Upravo je to cela istina. I zato ih svi žele pod kontrolom.

Igore Mihaljeviću, novinar ne mora da bude član SNS-a, plaćenik režima ili učesnik nekakvog tajnog dogovora da bi Vučiću obavio posao. Ponekad je dovoljno samo da stane pred kameru N1 i izgovori upravo onu rečenicu koju Informer čeka kao ozebao sunce. „Glavni i osnovni motiv svih ovih protesta su krvave ruke, zato što su te krvave ruke krvave od Vukovara, Sarajeva, Dubrovnika, Srebrenice i Kosova.“ I gotovo. N1 dobije ideološki prepoznatljivog sagovornika u udarnom terminu, a Informer dobije besplatnu municiju da sve ljude koji podržavaju studente predstavi kao ustaše, mrzitelje Srbije i zagovornike teze da je čitav srpski narod genocidan. Isti snimak, dve televizije, dve naizgled suprotne propagande, a politički rezultat potpuno isti. Studentski pokret je uprljan temama koje studenti nisu postavili, režim je dobio neprijatelja po meri, a građani su ponovo podeljeni na „izdajnike“ i „patriote“. To nije dokaz da su N1 i Informer održali zajednički redakcijski sastanak. Nije ni potrebno. Ozbiljan sistem ne funkcioniše tako što svi glumci sede za istim stolom i potpisuju ugovor. Dovoljno je da svako odigra svoju unapred poznatu ulogu. Jedan izgovori ono što će od pokreta odbiti većinski deo Srbije. Drugi tu izjavu iseče, pojača i predstavi kao zvanični program svih studenata. Treći se pojavi da brani Srbiju od neprijatelja kojeg su prethodna dvojica zajedno proizvela. I predstava može da počne. Problem je u tome što Vukovar, Sarajevo, Dubrovnik, Srebrenica i Kosovo nisu zvanični osnov studentskih protesta. Zvanični zahtevi studenata odnose se na objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice, utvrđivanje odgovornosti, procesuiranje napadača na studente i profesore, odbacivanje postupaka protiv uhapšenih demonstranata i druge konkretne institucionalne zahteve. Studenti su se okupili zato što je pala nadstrešnica, zato što su ljudi poginuli, zato što dokumentacija nije bila dostupna i zato što u Srbiji politička odgovornost odavno liči na mitsko biće o kojem svi pričaju, a niko ga nikada nije video. Igor Mihaljević ima puno pravo da misli o ratovima devedesetih šta god želi. Ima pravo da govori o svim zločinima, o svakoj žrtvi i o odgovornosti svakog režima. Ali nema pravo da svoju ideološku biografiju predstavi kao „glavni i osnovni motiv svih ovih protesta“. U snimku jeste dodao da govori u svoje ime i u ime ljudi koje poznaje, ali je rečenicu formulisao dovoljno široko da je režimska mašina odmah pretvori u optužnicu protiv čitavog pokreta. Snimak sa oznakom N1 potom su režimski portali preneli uz tvrdnje da blokaderi Srbe proglašavaju ratnim zločincima i genocidnim narodom, iako Mihaljević te reči doslovno nije izgovorio. To se u novinarstvu ne zove samo pravo na mišljenje. To se zove odgovornost za javno izgovorenu reč. Jer nije isto kada nešto izgovori čovek za kafanskim stolom i kada to izgovori profesionalni novinar pred kamerom, na protestu koji režim već mesecima pokušava da predstavi kao antisrpski, separatistički, ustaški i plaćenički. Novinar mora da zna gde stoji, kome govori i ko će njegove reči već sledećeg minuta iseći i pretvoriti u propagandni metak. Ako to ne zna, onda je politički naivan. Ako zna, a ipak to radi, onda je još gore. Godinama govorim da u Srbiji ne postoji samo sukob vlasti i opozicije. Postoji mnogo složeniji sistem međusobnog održavanja. Vlast proizvodi strah od „građanske opozicije“, dok deo takozvane građanske opozicije svojim izjavama proizvodi upravo onakvu karikaturu kakva je vlasti potrebna. Vučić kaže: „Ako ja odem, doći će oni koji mrze Srbiju.“ A onda se u pravom trenutku pojavi neko ko, umesto da govori o korupciji, nadstrešnici, tajnim ugovorima, nameštenim tenderima, zarobljenom pravosuđu i ljudima koji su poginuli, čitav protest poveže sa Srebrenicom, Dubrovnikom i Kosovom. Vučiću više ništa nije potrebno. Reklama je završena besplatno. Još pre desetak godina kod novinara Pece Popovića gledao sam materijal koji je ukazivao na poslovna preplitanja ljudi i firmi iz krugova koji su javnosti predstavljani kao nepomirljivi, Đilasovog i Vučićevog. To moje lično iskustvo nije sudska presuda niti dokaz da je svaki njihov sukob dogovoren. Ali me je naučilo da političku predstavu ne posmatram samo kroz ono što lideri govore pred kamerama, nego i kroz interese, novac, medijske poslove i mreže koje ostaju iza zavese. U Srbiji su ideološke svađe često najglasnije upravo tamo gde su poslovni interesi najtiši. Zato nije nužno da Vučić i proevropska opozicija formalno sarađuju. Dovoljno je da jedni drugima budu potrebni. Vučiću je potrebna opozicija kojom može da plaši većinsku Srbiju. Takvoj opoziciji potreban je Vučić, jer dok je on na vlasti postoje projekti, konferencije, paneli, grantovi, gostovanja, međunarodne delegacije i večita borba protiv diktatora koja nikada ne mora da stigne do pobede. Ne tvrdim da je svaki čovek koji dobije evropski projekat kupljen, niti da svaki novinar koji kritikuje srpski nacionalizam radi za Vučića. To bi bilo isto ono tabloidno pojednostavljivanje protiv kojeg govorim. Tvrdim nešto drugo. Kada nečija politička i profesionalna egzistencija zavisi od trajanja krize, onda rešavanje krize prestaje da bude njegov najvažniji interes. U Americi se kupovina političkog uticaja barem pakuje u pravne izraze kao što su lobiranje, donacija kampanji i politički akcioni komitet. Kod nas nema potrebe ni za tolikom finoćom. Ovde se interesi razmenjuju kroz medije, javna preduzeća, konsultantske ugovore, projekte, oglašavanje, upravne odbore, nevladine organizacije i povremeno opoziciono gostovanje koje nikada ne ugrožava temelj sistema. Mi korupciju čak nismo ni legalizovali. Samo smo je učinili normalnom. Dinko Gruhonjić, Ana Lalić, Nenad Čanak, Jelena Kleut i svi drugi javno angažovani ljudi imaju pravo na svoje stavove. Neki od njih trpeli su stvarne pritiske vlasti i to ne treba prećutati. Ali nijedan od njih nije vlasnik studentskog pokreta, niti ima pravo da studentima na leđa natovari sopstvene ideološke ratove, nacionalne komplekse i političke račune. Studentski pokret nije nastao zbog Dinka, Ane, Čanka, Igora, N1, opozicionih stranaka, Evropske unije, Rusije ili bilo koje ambasade. Nastao je zato što je pala nadstrešnica i ubila ljude. Upravo zbog toga je toliko opasan sistemu. Nema predsednika, nema centralnog komiteta, nema jednog vođu kojeg mogu da kupe, ucene, kriminalizuju ili pozovu na televizijski duel. Studenti su odbijali da ih preuzmu i vlast i opozicija, a režimu je najteže da se bori protiv ljudi koji ne prihvataju unapred napisane uloge. Zato sada traje pokušaj ideološkog preuzimanja. Ako ih ne mogu kupiti, proglasiće ih ustašama. Ako ih ne mogu preuzeti, nakačiće im stare aktiviste kao nezvanične portparole. Ako ih ne mogu razbiti policijom, razbiće ih pitanjima o Srebrenici, Kosovu, Rusiji, Evropi, Titu, Draži, zastavama i crkvi. Sve, samo da se ne govori o nadstrešnici. Sve, samo da se ne govori o novcu. Sve, samo da se ne govori o tome ko je potpisao, ko je ugradio, ko je nadzirao, ko je znao, ko je ćutao i ko je odgovoran. Igor Mihaljević je svojom izjavom dao režimu upravo ono što mu je trebalo. Možda iz uverenja, možda iz političke samodopadljivosti, možda iz potrebe da u svaku temu ugura sopstvenu ideologiju. Motiv ne mogu da znam. Posledicu mogu da vidim. N1 je dobio prilog. Informer je dobio zicer. Vučić je dobio dokaz za svoju propagandu. A studenti su dobili još jednu etiketu koju sada moraju da skidaju sa sebe, iako je nikada nisu stavili. To je ta igra. Jedna strana glumi evropsku, prosvećenu i moralno superiornu opoziciju. Druga glumi poslednji bedem Srbije. I dok se međusobno gađaju Srebrenicom, ustašama, genocidom, izdajom i patriotizmom, tenderi prolaze, ugovori ostaju tajni, institucije ćute, a odgovornost isparava. Publika se svađa. Glumci primaju honorare. Sistem ostaje na sceni. Zato danas treba čuvati studentski pokret i od vlasti i od profesionalnih opozicionara, od tabloida i od samozvanih ideoloških staratelja. Ne zato što studenti ne smeju imati političke stavove, već zato što sami moraju da ih formulišu, bez ljudi koji bi da na njihovoj energiji operu sopstvene biografije ili nastave ratove iz prošlog veka. Današnji studenti nisu bili Titovi pioniri. Nisu odrasli uz obaveznu ljubav prema partiji, vođi i jedino dozvoljenoj istoriji. Ne impresioniraju ih ni maršalske uniforme, ni evropske kravate, ni patriotska galama, ni televizijski autoriteti. Oni prepoznaju sistem po posledicama, a njegova najstrašnija posledica leži ispod ruševina novosadske nadstrešnice. Upravo je to cela istina. I zato ih svi žele pod kontrolom.

Beg@

14,241 views • 6 days ago

AKO JE OVO SRBIJA KOJA POBEĐUJE, KAKO ONDA IZGLEDA PORAZ? Danas sam otišao na pecanje. Bar sam tako planirao. Na kraju nisam upecao nijednu ribu, ali jesam jednu gorku istinu. Obišao sam priobalje Južne Morave, na potezu od Razgojne, preko Grdanice i Lokošnice, do Bogojovca. Ono što sam video ne može da ostavi ravnodušnim nikoga ko ovu zemlju smatra svojom. Divlje deponije na svakom koraku. Lešine bačenih životinja. Nepodnošljiv smrad koji se oseća desetinama metara. Građevinski, industrijski, poljoprivredni i komunalni otpad razbacan duž obale. Plastične flaše, kese, gume, istrulelo povrće. Gde god da se okreneš, isti prizor. Kao šlag na tortu, svojim očima sam gledao kamion koji je stao pored reke i istovario građevinski otpad. Bez skrivanja. Kao da zna da ga niko neće ni pitati šta radi. Dok sam stajao pored reke, razmišljao sam kako smo došli dovde. Odgovor nije samo u narodu. Odgovor je u sistemu koji godinama uči ljude da ništa nije sveto. Kada vlast nema poštovanja prema sopstvenim građanima, kada ljude deli na podobne i nepodobne, kada neistomišljenike proglašava neprijateljima, kada se bahatost nagrađuje, a odgovornost kažnjava, teško je očekivati da će društvo imati poštovanja prema reci, šumi ili njivi. Narod uvek, svesno ili nesvesno, preuzima obrasce ponašanja koje mu šalje vlast. Ako oni koji vode državu ne poštuju čoveka, zašto bi neko poštovao prirodu? Ako je dozvoljeno gaziti dostojanstvo ljudi, vrlo brzo postane dozvoljeno gaziti i sve ono što nam je zajedničko. Zato danas nije problem samo smeće pored Južne Morave. Problem je mnogo dublji. Dovoljno je izaći nekoliko kilometara iz centra grada. Tamo počinje prava slika Srbije. Ulice zatrpane smećem. Divlje deponije. Zapuštene obale. Sela koja polako nestaju pod otpadom. Priroda koja više ne liči na prirodu. Plašim se da smo došli do kraja. Do terminalne faze. Do trenutka kada više ne propadaju samo naše reke, već i naše vrednosti. Ako ovog trenutka ne krenemo sa ozbiljnim promenama, plašim se da ulazimo u fazu iz koje povratka možda više neće biti. Patriotizam nisu zastave, govori i parole. Patriotizam je kada ne baciš kesu kroz prozor. Kada prijaviš onoga ko truje svoju okolinu. Kada država kažnjava one koji uništavaju prirodu. Kada kažnjava kriminal i korupciju. Kada postoji odgovornost. Kada zakon važi jednako za sve. Patriotizam je i kada u glavnom gradu nema šatorskih naselja koja služe kao politička kulisa. Kada država ne koristi batinaše da zastrašuje sopstveni narod. Kada institucije ne služe partijama, već građanima. Kada se vlast ne održava strahom, već poverenjem. Jer sve su to uzroci. Posledice ne gledamo samo u političkim vestima. Posledice gledamo pored Južne Morave. Na obalama reka. Na divljim deponijama. U selima koja su zatrpana smećem. Tamo gde sve počinje i gde se na kraju sve vidi. Najveći poraz neće biti to što smo izgubili čistu reku. Najveći poraz biće ako jednog dana svoju decu odvedemo na obalu Južne Morave i budemo morali da im pričamo kako se ovde nekada pecalo, kako je ova reka bila puna života i kako je priroda bila razlog da dođeš, a ne da pobegneš. Ako do toga dođe, neće nas pobediti ni siromaštvo, ni krize, ni bilo koja vlast. Pobediće nas ravnodušnost. A narod koji postane ravnodušan prema čoveku, vrlo brzo postane ravnodušan i prema svojoj zemlji. Tada više ne propada samo jedna reka. Tada propada društvo.

AKO JE OVO SRBIJA KOJA POBEĐUJE, KAKO ONDA IZGLEDA PORAZ? Danas sam otišao na pecanje. Bar sam tako planirao. Na kraju nisam upecao nijednu ribu, ali jesam jednu gorku istinu. Obišao sam priobalje Južne Morave, na potezu od Razgojne, preko Grdanice i Lokošnice, do Bogojovca. Ono što sam video ne može da ostavi ravnodušnim nikoga ko ovu zemlju smatra svojom. Divlje deponije na svakom koraku. Lešine bačenih životinja. Nepodnošljiv smrad koji se oseća desetinama metara. Građevinski, industrijski, poljoprivredni i komunalni otpad razbacan duž obale. Plastične flaše, kese, gume, istrulelo povrće. Gde god da se okreneš, isti prizor. Kao šlag na tortu, svojim očima sam gledao kamion koji je stao pored reke i istovario građevinski otpad. Bez skrivanja. Kao da zna da ga niko neće ni pitati šta radi. Dok sam stajao pored reke, razmišljao sam kako smo došli dovde. Odgovor nije samo u narodu. Odgovor je u sistemu koji godinama uči ljude da ništa nije sveto. Kada vlast nema poštovanja prema sopstvenim građanima, kada ljude deli na podobne i nepodobne, kada neistomišljenike proglašava neprijateljima, kada se bahatost nagrađuje, a odgovornost kažnjava, teško je očekivati da će društvo imati poštovanja prema reci, šumi ili njivi. Narod uvek, svesno ili nesvesno, preuzima obrasce ponašanja koje mu šalje vlast. Ako oni koji vode državu ne poštuju čoveka, zašto bi neko poštovao prirodu? Ako je dozvoljeno gaziti dostojanstvo ljudi, vrlo brzo postane dozvoljeno gaziti i sve ono što nam je zajedničko. Zato danas nije problem samo smeće pored Južne Morave. Problem je mnogo dublji. Dovoljno je izaći nekoliko kilometara iz centra grada. Tamo počinje prava slika Srbije. Ulice zatrpane smećem. Divlje deponije. Zapuštene obale. Sela koja polako nestaju pod otpadom. Priroda koja više ne liči na prirodu. Plašim se da smo došli do kraja. Do terminalne faze. Do trenutka kada više ne propadaju samo naše reke, već i naše vrednosti. Ako ovog trenutka ne krenemo sa ozbiljnim promenama, plašim se da ulazimo u fazu iz koje povratka možda više neće biti. Patriotizam nisu zastave, govori i parole. Patriotizam je kada ne baciš kesu kroz prozor. Kada prijaviš onoga ko truje svoju okolinu. Kada država kažnjava one koji uništavaju prirodu. Kada kažnjava kriminal i korupciju. Kada postoji odgovornost. Kada zakon važi jednako za sve. Patriotizam je i kada u glavnom gradu nema šatorskih naselja koja služe kao politička kulisa. Kada država ne koristi batinaše da zastrašuje sopstveni narod. Kada institucije ne služe partijama, već građanima. Kada se vlast ne održava strahom, već poverenjem. Jer sve su to uzroci. Posledice ne gledamo samo u političkim vestima. Posledice gledamo pored Južne Morave. Na obalama reka. Na divljim deponijama. U selima koja su zatrpana smećem. Tamo gde sve počinje i gde se na kraju sve vidi. Najveći poraz neće biti to što smo izgubili čistu reku. Najveći poraz biće ako jednog dana svoju decu odvedemo na obalu Južne Morave i budemo morali da im pričamo kako se ovde nekada pecalo, kako je ova reka bila puna života i kako je priroda bila razlog da dođeš, a ne da pobegneš. Ako do toga dođe, neće nas pobediti ni siromaštvo, ni krize, ni bilo koja vlast. Pobediće nas ravnodušnost. A narod koji postane ravnodušan prema čoveku, vrlo brzo postane ravnodušan i prema svojoj zemlji. Tada više ne propada samo jedna reka. Tada propada društvo.

Vladimir🥋

14,432 views • 23 days ago