Video yükleniyor...

Video Yüklenemedi

Bu video yüklenirken bir sorun oluştu. Bu geçici bir ağ sorunundan kaynaklanıyor olabilir veya video kullanılamıyor olabilir.

Ana Sayfaya Dön

Денвер је грмео са повратком Јокића на терен уз српска обележја и српска кола. Денвер-Лос Анђелес:122:109. За 25.мин. на паркету ,Јокић је уписао 31.поен,12. скокова и 5.асистенција .

Milena Bogdanovic

4,481 subscribers

23,345 görüntüleme • 8 ay önce •via X (Twitter)

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

0 Yorum

Yorum bulunmuyor

Orijinal gönderinin yorumları burada görünecek

Benzer Videolar

Са посткомунистичког јавног сервиса долази бласфемични покушај унижавања и исмијавања монахиња, прикривен под изговором уметности, стваралаштва и слободе. Овај приступ увек има за циљ да омаловажи и понизи све што је православно и српско, никада не обраћајући пажњу на друге културе и традиције. Наша Српска Црква је систематски понижена у сваком сегменту, на малициозан и тенденциозан начин. Овај напад представља сатирање душе и играње симболиком која нас је одржала као народ, све то правдајући слободом и стваралаштвом. Овакво деловање представља дно, које има за циљ друштвену разградњу самопоштовања. Све што нас чини народом потребно је изложити руглу и ставити вериге срамоте, са циљем расрбљавања и активног богоборства. Од крштеног народа створити масу без душе, обиљежја и поштовања.

Са посткомунистичког јавног сервиса долази бласфемични покушај унижавања и исмијавања монахиња, прикривен под изговором уметности, стваралаштва и слободе. Овај приступ увек има за циљ да омаловажи и понизи све што је православно и српско, никада не обраћајући пажњу на друге културе и традиције. Наша Српска Црква је систематски понижена у сваком сегменту, на малициозан и тенденциозан начин. Овај напад представља сатирање душе и играње симболиком која нас је одржала као народ, све то правдајући слободом и стваралаштвом. Овакво деловање представља дно, које има за циљ друштвену разградњу самопоштовања. Све што нас чини народом потребно је изложити руглу и ставити вериге срамоте, са циљем расрбљавања и активног богоборства. Од крштеног народа створити масу без душе, обиљежја и поштовања.

Севастократор

34,431 görüntüleme • 5 ay önce

Србија И ДАНАС отплаћује међународне кредите за изградњу језера Газиводе. Плаћамо пројекат којим је комунистички режим под воду ставио 12 до 14 ИСКЉУЧИВО СРПСКИХ СЕЛА, нашу средњовековну баштину, али и древну историју Римског царства! 💔 На дну Газивода, као „српска Атлантида” 1

Србија И ДАНАС отплаћује међународне кредите за изградњу језера Газиводе. Плаћамо пројекат којим је комунистички режим под воду ставио 12 до 14 ИСКЉУЧИВО СРПСКИХ СЕЛА, нашу средњовековну баштину, али и древну историју Римског царства! 💔 На дну Газивода, као „српска Атлантида” 1

GiorgioSanto

10,242 görüntüleme • 4 ay önce

Док је Република Српска под жестоким нападом у покушају да је укину и да нас развалсте у Београду главну медијску кампању против Вучића и власти води ћерка усташког војника Милорада Бахиља - Вања Бахиљ позната као Коза на штиклама. Њен отац је 922 дана био припадник Хрватског вијећа одрбане. Изгледа да само са свих страна под жестоким усташким нападом. Непријатељске службе вршљају. Плодно вријеме за издајнике.

Док је Република Српска под жестоким нападом у покушају да је укину и да нас развалсте у Београду главну медијску кампању против Вучића и власти води ћерка усташког војника Милорада Бахиља - Вања Бахиљ позната као Коза на штиклама. Њен отац је 922 дана био припадник Хрватског вијећа одрбане. Изгледа да само са свих страна под жестоким усташким нападом. Непријатељске службе вршљају. Плодно вријеме за издајнике.

Моја Српска

14,807 görüntüleme • 1 yıl önce

Американка, Mia Kercher, која 5 година живи у Србији, избачена је недавно из земље, јер је учествовала са својим српским пријатељима на студентским протестима на Славији. Миа је 2018. године први пут случајно посетила Србију током двогодишњег путовања руксаком по Европи и то је постало место коме се стално враћала. Свој живот је пронашла у Панчеву. Недавно је објавила опроштајни видео речима: "Недостајаћете ми сви, моја српска породице". Након избацивања из Србије, отишла је у Црну Гору. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Американка, Mia Kercher, која 5 година живи у Србији, избачена је недавно из земље, јер је учествовала са својим српским пријатељима на студентским протестима на Славији. Миа је 2018. године први пут случајно посетила Србију током двогодишњег путовања руксаком по Европи и то је постало место коме се стално враћала. Свој живот је пронашла у Панчеву. Недавно је објавила опроштајни видео речима: "Недостајаћете ми сви, моја српска породице". Након избацивања из Србије, отишла је у Црну Гору. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Инжењер 🇷🇸

36,811 görüntüleme • 4 ay önce

Република Српска сарађује са Русијом. Додик је направио договор са САД-ом. Скинули су му санкције. Мађарска сарађује са Русијом и нема санкције. Значи договори су могући. САД и Русија сарађују и договорају заједничке инвестиције. Откуд онда Србији санкције и зашто нема ни договора ни разговора већ само шамарчине? САД је променила своју политику. Неће се више бавити "изградњом нација". САД се окренула себи. САД наравно и даље жели да доминира светом. Само им се приступ потпуно променио. На ту промену их је приморала Кина која их је стигла и у многим областима и престигла. Зато морају да мењају игру. У тој промени, ЕУ је постала непотребан вишак. ЕУ ћациленд тога још увек није свестан. Због медијсог мрака у ЕУ, ни Европљани нису свесни шта им њихови ћаци политичари раде. Србија је са својим политиком и даље потпуно на страни ЕУ ћациленда. Велики скандал са фирмом која је из Србије и Венецуеле утицала на гласачке машине у САД-у показује дубину те погрешне процене. И у томе треба тражити и разлог за проблеме са САД-ом које цела Србија осећа. САД већ отворен говори о укидању грађанина Шмита и потпуно недемократских и нелегалних "Бонских овлашћења". На Савету Безбедности УН-а амерички амбасадор је говорио о томе. ЕУ ћацији су покушали да ублаже ставове САД-а, али слаба вајда. САД говори да грађани БиХ морају међусобом да се договоре о будућности БиХ. Пре свих муслимани и православци. Муслимани у БиХ су пореклом Срби (преци су им сами за себе говорили да су Срби). У БиХ Турака практично нема. Генетика је једна, иста и код муслимана и код православаца. Било би паметно за све да схвате да им ЕУ није пријатељ. Главни узрок нестабилности у БиХ је немачки грађанин Шмит. Главни кривац за рат 90-тих је Немачка. Немачкој одговара хаос и мржња на Балкану јер тако добија радну снагу за своју индустрију. ЕУ води ту и такву политику. Мислити да ти је твој комшија, који ти је и брат по крви, непријатељ, а да ти странац који ти је непријатељ ту да ти помогне и пујда те на комшију, је врхунац лудила којим Немачка влада овим просторима две стотине година. И никако да научимо. И том лудилу и пропадамо сви заједно.

Република Српска сарађује са Русијом. Додик је направио договор са САД-ом. Скинули су му санкције. Мађарска сарађује са Русијом и нема санкције. Значи договори су могући. САД и Русија сарађују и договорају заједничке инвестиције. Откуд онда Србији санкције и зашто нема ни договора ни разговора већ само шамарчине? САД је променила своју политику. Неће се више бавити "изградњом нација". САД се окренула себи. САД наравно и даље жели да доминира светом. Само им се приступ потпуно променио. На ту промену их је приморала Кина која их је стигла и у многим областима и престигла. Зато морају да мењају игру. У тој промени, ЕУ је постала непотребан вишак. ЕУ ћациленд тога још увек није свестан. Због медијсог мрака у ЕУ, ни Европљани нису свесни шта им њихови ћаци политичари раде. Србија је са својим политиком и даље потпуно на страни ЕУ ћациленда. Велики скандал са фирмом која је из Србије и Венецуеле утицала на гласачке машине у САД-у показује дубину те погрешне процене. И у томе треба тражити и разлог за проблеме са САД-ом које цела Србија осећа. САД већ отворен говори о укидању грађанина Шмита и потпуно недемократских и нелегалних "Бонских овлашћења". На Савету Безбедности УН-а амерички амбасадор је говорио о томе. ЕУ ћацији су покушали да ублаже ставове САД-а, али слаба вајда. САД говори да грађани БиХ морају међусобом да се договоре о будућности БиХ. Пре свих муслимани и православци. Муслимани у БиХ су пореклом Срби (преци су им сами за себе говорили да су Срби). У БиХ Турака практично нема. Генетика је једна, иста и код муслимана и код православаца. Било би паметно за све да схвате да им ЕУ није пријатељ. Главни узрок нестабилности у БиХ је немачки грађанин Шмит. Главни кривац за рат 90-тих је Немачка. Немачкој одговара хаос и мржња на Балкану јер тако добија радну снагу за своју индустрију. ЕУ води ту и такву политику. Мислити да ти је твој комшија, који ти је и брат по крви, непријатељ, а да ти странац који ти је непријатељ ту да ти помогне и пујда те на комшију, је врхунац лудила којим Немачка влада овим просторима две стотине година. И никако да научимо. И том лудилу и пропадамо сви заједно.

Saša Radulović

27,640 görüntüleme • 10 ay önce

🛣️Путеви на северу Косова и Метохије су још један доказ системске репресије и дискриминације над Србима. Снимак магистралног пута од Јариња до Косовске Митровице 40 км. Нико ништа није улагао 26 година. Зато што на северу Косова и Метохије у четири општине живе Срби. А поред је снимак како се асфалтира јужно од Ибра где живе Шиптари. Све чешће се стиче утисак да је све усмерено ка томе да се живот Србима отежа до мере да на крају сами одлуче да напусте своје домове. Стање главног магистралног пута Рашка-Приштина на деоници од Јариња до Митровице је постало алармантно и директно угрожава свакодневни живот грађана. Овај пут представља кључну саобраћајницу за север Косова и Метохије, али и важну транзитну руту са ширим регионалним значајем. До недавно овај пут одржавала је српска компанија "Косметпут", и то без трошка за буџет лажне државе "Косово". У међувремену су тзв. косовске власти протерале компанију "Косметпут" са Косова и Метохије и преузеле одржавање путева преко тзв. министарства за инфраструктуру, које је формално одговорно за њихово одржавање, али се на терену не виде никакви радови и путеви који су неопходни свим становницима севера Косова и Меотхије за свакодневни живот и рад се не одржавају, што је довело до критичног стања путева. На северу Косов и Метохије углавном живе Срби и ово је класичан пример дискриминације. И док остатак Косово и Метохије има најмодерније путеве и брзе саобраћајнице са по четири или шест трака између свих делова Косова и Метохије, овај пут на северу Косова и Метохије остаје као средство за дисциплиновање и кажњавање Срба од стране Шиптара. Ацу Шиптара Александар Вучић Александар Вучић није брига, он и жели да протера Србе са Косова и Метохије, да би његова браћа по оцу могла слободно да се шире.

🛣️Путеви на северу Косова и Метохије су још један доказ системске репресије и дискриминације над Србима. Снимак магистралног пута од Јариња до Косовске Митровице 40 км. Нико ништа није улагао 26 година. Зато што на северу Косова и Метохије у четири општине живе Срби. А поред је снимак како се асфалтира јужно од Ибра где живе Шиптари. Све чешће се стиче утисак да је све усмерено ка томе да се живот Србима отежа до мере да на крају сами одлуче да напусте своје домове. Стање главног магистралног пута Рашка-Приштина на деоници од Јариња до Митровице је постало алармантно и директно угрожава свакодневни живот грађана. Овај пут представља кључну саобраћајницу за север Косова и Метохије, али и важну транзитну руту са ширим регионалним значајем. До недавно овај пут одржавала је српска компанија "Косметпут", и то без трошка за буџет лажне државе "Косово". У међувремену су тзв. косовске власти протерале компанију "Косметпут" са Косова и Метохије и преузеле одржавање путева преко тзв. министарства за инфраструктуру, које је формално одговорно за њихово одржавање, али се на терену не виде никакви радови и путеви који су неопходни свим становницима севера Косова и Меотхије за свакодневни живот и рад се не одржавају, што је довело до критичног стања путева. На северу Косов и Метохије углавном живе Срби и ово је класичан пример дискриминације. И док остатак Косово и Метохије има најмодерније путеве и брзе саобраћајнице са по четири или шест трака између свих делова Косова и Метохије, овај пут на северу Косова и Метохије остаје као средство за дисциплиновање и кажњавање Срба од стране Шиптара. Ацу Шиптара Александар Вучић Александар Вучић није брига, он и жели да протера Србе са Косова и Метохије, да би његова браћа по оцу могла слободно да се шире.

Косово је ❤️ Србије! 🇷🇸❤️🇷🇺

16,183 görüntüleme • 7 ay önce

Док бошњачки идеолози попут Енвера Казаза јавно жале смрт ајатолаха Хамнеија, траже да се широм БиХ читају молитве посвећене њему и признају да је Иран био кључни савезник у рату против Срба - све је јасно. О њима не треба ништа више рећи. Сами су рекли све. То је исти Иран који је наоружавао, финансирао и обучавао муџахедине док су Србима сјекли главе, исти Иран који данас плаћа Хамас да коље цивиле у Израелу, исти Иран који је на својој државној телевизији расписао уцјену од 10 милиона долара за смрт Барона Трампа. То није идеологија или држава - то је генератор смрти који су Бошњаци прихватили као свог савезника. И још увијек га славе. Зато Република Српска зна гдје јој је мјесто. Уз Израел. Уз предсједника Доналда Трампа. Уз сваку руку која се дигла да заустави зло које је 7. октобра клало дјецу пред родитељима и палило породице у њиховим домовима. Ми не учимо шта је исламски фундаментализам из уџбеника јер ми смо се с њим борили лицем у лице. И знамо да су Израел и Република Српска природни савезници, исковани у истој борби, истој жртви, истој пријетњи. Нека Хамнеија жале они који су уз њега ратовали против Срба. Ми жалимо српске жртве и одајемо почаст свим жртвама исламског радикализма из његове кухиње. И стојимо уз оне који се данас боре против истог зла од којег смо се и ми бранили.

Док бошњачки идеолози попут Енвера Казаза јавно жале смрт ајатолаха Хамнеија, траже да се широм БиХ читају молитве посвећене њему и признају да је Иран био кључни савезник у рату против Срба - све је јасно. О њима не треба ништа више рећи. Сами су рекли све. То је исти Иран који је наоружавао, финансирао и обучавао муџахедине док су Србима сјекли главе, исти Иран који данас плаћа Хамас да коље цивиле у Израелу, исти Иран који је на својој државној телевизији расписао уцјену од 10 милиона долара за смрт Барона Трампа. То није идеологија или држава - то је генератор смрти који су Бошњаци прихватили као свог савезника. И још увијек га славе. Зато Република Српска зна гдје јој је мјесто. Уз Израел. Уз предсједника Доналда Трампа. Уз сваку руку која се дигла да заустави зло које је 7. октобра клало дјецу пред родитељима и палило породице у њиховим домовима. Ми не учимо шта је исламски фундаментализам из уџбеника јер ми смо се с њим борили лицем у лице. И знамо да су Израел и Република Српска природни савезници, исковани у истој борби, истој жртви, истој пријетњи. Нека Хамнеија жале они који су уз њега ратовали против Срба. Ми жалимо српске жртве и одајемо почаст свим жртвама исламског радикализма из његове кухиње. И стојимо уз оне који се данас боре против истог зла од којег смо се и ми бранили.

Милорад Додик

10,948 görüntüleme • 21 gün önce

Не знам какво је ваше мишљење о Кадијевићу, али ја га доживљавам као једног од ретких српских, односно југословенских интелектуалаца који су били изнад свих нас. Као човека који је још за живота ушао у легенду тихог, мирног и достојанственог, као да је био отац и деда свих нас. Као велике људе који стоје чврсто као гранит, попут каријатида на Споменику незнаном јунаку на Авали. Само је такав човек могао да створи дела као што су „Карађорђева смрт“ или „Вук Караџић“. Некако све што има везе са Краљевином Југославијом доживљавам као нешто монументално. Тај знао где почиње српска душа.

Не знам какво је ваше мишљење о Кадијевићу, али ја га доживљавам као једног од ретких српских, односно југословенских интелектуалаца који су били изнад свих нас. Као човека који је још за живота ушао у легенду тихог, мирног и достојанственог, као да је био отац и деда свих нас. Као велике људе који стоје чврсто као гранит, попут каријатида на Споменику незнаном јунаку на Авали. Само је такав човек могао да створи дела као што су „Карађорђева смрт“ или „Вук Караџић“. Некако све што има везе са Краљевином Југославијом доживљавам као нешто монументално. Тај знао где почиње српска душа.

Гилти Сигурдсон

23,962 görüntüleme • 2 ay önce

Блокадери су данас на Лиману у Новом Саду, уништавајући српску заставу, још једном показали своје право лице и оголили своје праве намере. Све што раде је дубоко антисрпско, мрзитељско и насилничко, усмерено против своје земље и свог народа. Српска застава је светиња за сваког Србина и искреног патриоту, а ови згубидани и сепаратисти су на њу данас пљунули.Такав безобразлук, непоштовање и мржњу до сада нисмо видели. Свако нормалан ће се после овог заиста упитати како им ништа није свето и због чега све ово раде. Раде да би нас уништили, понизили, да би сатрли слободарски и поштен народ, који је вековима проливао крв баш за ту заставу. Не дамо вам Србију, не дамо вам српску заставу и поручујемо да ћемо се са поносом и најузвишенијим осећајем патриотизма, борити, баш као о наши преци, за слободарску Србију и једну једину заставу Србије!

Блокадери су данас на Лиману у Новом Саду, уништавајући српску заставу, још једном показали своје право лице и оголили своје праве намере. Све што раде је дубоко антисрпско, мрзитељско и насилничко, усмерено против своје земље и свог народа. Српска застава је светиња за сваког Србина и искреног патриоту, а ови згубидани и сепаратисти су на њу данас пљунули.Такав безобразлук, непоштовање и мржњу до сада нисмо видели. Свако нормалан ће се после овог заиста упитати како им ништа није свето и због чега све ово раде. Раде да би нас уништили, понизили, да би сатрли слободарски и поштен народ, који је вековима проливао крв баш за ту заставу. Не дамо вам Србију, не дамо вам српску заставу и поручујемо да ћемо се са поносом и најузвишенијим осећајем патриотизма, борити, баш као о наши преци, за слободарску Србију и једну једину заставу Србије!

Милош Вучевић

52,267 görüntüleme • 1 yıl önce

НЕ ВОЛИМ КОРИСТИТИ ТЕШКЕ РИЈЕЧИ, АЛИ ИЗДАЈА ЈЕ ЗА ТРЕНУТНУ ПОЛИТИКУ ОПОЗИЦИЈЕ БЛАГА РИЈЕЧ Представници опозиције из Републике Српске свакодневно показују да су, у нераскидивој коалицији са Шмитом, сопствене интересе и могућност стицања личних привилегија, спремни ставити изнад интереса и права Републике Српске. Зато и игноришу чињеницу, или још горе ни не знају, да није власт Републике Српске та које не признаје Шмита за високог представника, већ га не признаје Савјет безбједности УН-а. Његово именовање је било на дневном реду једне од сједница Савјета безбједности УН, али једноставно није добило потребну подршку. А Дејтонски споразум, односно његов Анекс 10, је одредио да је управо релевантна резолуција Савјета безбједности УН обавезан услов за именовање високог представника. Зато су баш сви високи представници испуњавали тај кључни услов. Република Српска, као једна од потписница Анекса 10, не смије дозволити такво ригидно кршење тог споразума. Јер би на тај начин унизила сопствени капацитет и срушила своја загарантована права. Видимо да руководство СДС-а капацитет и загарантована права Републике Српске уопште не занимају, поготову уколико би то, мимо воље народа, могло поправити капацитет и привилегије њих пар појединаца из СДС-а и опозиције. Зато је њима довољно за легитимитет Шмита то да су се, како тврди Божовић, "са њим сусрели и тако га признали одређени званичници из нашег региона". Па га због тога, не марећи за Дејтонски споразум и права и капацитет Републике Српске, сасвим бестидно за високог представника признају и они. Да овај политички безобразлук буде још гори, Шмитов напад на Републику Српску и на уставни поредак БиХ, оличен у антидејтонском, противуставном и недемократском наметању закона, бесрамници оправдавају и релативизују на начин да је то био само одговор на политику Републике Српске. Дакле, напад на Републику Српску и на Дејтонски споразум, био је, по генијалцима из опозиције, оправдан одговор на политику одбране Републике Српске и заштите Дејтонског споразума. Немам обичај користити тешке ријечи, али издаја је за овакву политику опозиције блага ријеч.

НЕ ВОЛИМ КОРИСТИТИ ТЕШКЕ РИЈЕЧИ, АЛИ ИЗДАЈА ЈЕ ЗА ТРЕНУТНУ ПОЛИТИКУ ОПОЗИЦИЈЕ БЛАГА РИЈЕЧ Представници опозиције из Републике Српске свакодневно показују да су, у нераскидивој коалицији са Шмитом, сопствене интересе и могућност стицања личних привилегија, спремни ставити изнад интереса и права Републике Српске. Зато и игноришу чињеницу, или још горе ни не знају, да није власт Републике Српске та које не признаје Шмита за високог представника, већ га не признаје Савјет безбједности УН-а. Његово именовање је било на дневном реду једне од сједница Савјета безбједности УН, али једноставно није добило потребну подршку. А Дејтонски споразум, односно његов Анекс 10, је одредио да је управо релевантна резолуција Савјета безбједности УН обавезан услов за именовање високог представника. Зато су баш сви високи представници испуњавали тај кључни услов. Република Српска, као једна од потписница Анекса 10, не смије дозволити такво ригидно кршење тог споразума. Јер би на тај начин унизила сопствени капацитет и срушила своја загарантована права. Видимо да руководство СДС-а капацитет и загарантована права Републике Српске уопште не занимају, поготову уколико би то, мимо воље народа, могло поправити капацитет и привилегије њих пар појединаца из СДС-а и опозиције. Зато је њима довољно за легитимитет Шмита то да су се, како тврди Божовић, "са њим сусрели и тако га признали одређени званичници из нашег региона". Па га због тога, не марећи за Дејтонски споразум и права и капацитет Републике Српске, сасвим бестидно за високог представника признају и они. Да овај политички безобразлук буде још гори, Шмитов напад на Републику Српску и на уставни поредак БиХ, оличен у антидејтонском, противуставном и недемократском наметању закона, бесрамници оправдавају и релативизују на начин да је то био само одговор на политику Републике Српске. Дакле, напад на Републику Српску и на Дејтонски споразум, био је, по генијалцима из опозиције, оправдан одговор на политику одбране Републике Српске и заштите Дејтонског споразума. Немам обичај користити тешке ријечи, али издаја је за овакву политику опозиције блага ријеч.

Радован Ковачевић

13,136 görüntüleme • 1 yıl önce

Масакрирано дечаштво, бедна казна и канонизација жртве: 34 године од мученичке смрти Слободана Стојановића Постоје злочини који превазилазе све познате оквире људског ума, али постоји и срамота правосуђа која те злочине изнова чини живим ранама. Дванаестогодишњи српски дечак Слободан Стојановић није био борац, није имао чин, нити је разумео идеологије рата који га је окружио у родној Доњој Каменици код Зворника. Имао је само дванаест година и чисто, невино дечије срце које није могло да остави свог везаног пса на кућном прагу. То чисто срце одвело га је 27. јула 1992. године директно у руке звери. Невина дечија лојалност : Када је породица Стојановић под претњама и у кућном притвору морала да напусти свој дом и избегне у заселак Џенарике, дечак је данима туговао за својим љубимцем. Упркос свим упозорењима и молибама родитеља, Слободан се вођен љубављу провукао кроз барикаде и вратио у село да одвеже и спасе свог psa. Уместо дома, затекао је непријатељске снаге. Дванаестогодишње дете постало је заточеник. Док су његов отац Илија и локални мештани са околних брда преко мегафона преклињали да се дете пусти, нудећи сву размену — и живу и мртву — са друге стране стизале су лажи и перфидна уверавања да је Слободан „на сигурном у Тузли”. У стварности, Слободанов пакао тек је почињао: Зверско злостављање: Држан је у подруму, го до паса, пребијан до модрица сваки пут када би изразио дечији нагон да побегне. Тортура над дечијом душом: Према сведочењима самих припадника тзв. Армије БиХ, преплашени дечак се тресао у ћошку, гледајући крупним очима у своје мучитеље, док су они на њему иживљавали свој садизам, измишљајући да је "српски извиђач". Крвави пир у Бајрићима: Током августа 1992. године у насељу Бајрићи – Ново Село, монструозност је добила своје име и презиме: Елфета Весели. Сведочење очевид ца (сведока „С1”) остаје као један од најстрашнијих записа о карактеру тог рата: " Елфета га је држала за косу. Извадила је нож са црним корицама, подигла му главу и повукла нож испод врата. Дијете је почело да кркља... Кад га је неко од војника питао шта то ради, извадила је пиштољ, 'дугу деветку', прислонила му на главу и пуцала." Када су припадници Војске Републике Српске јуна 1993. године на брду Ждријепци пронашли и ископали масовну гробницу, ужас је добио свој коначни, материјални облик. Дечаково тело, уметано у плави раднички мантилић, идентификовале су његова мајка Десанка и петнаестогодишња сестра Слађана, доведена директно из школске клупе. Извештај чувеног патолога др Зорана Станковића заледио је историју: дечаку је за живота одсечено десно уво, стомак му је био распорен оштрим предметом, а у слепоочницу му је из непосредне близине испаљен хитац. Казна као нова увреда жртви и саборни ореол Светог Новомученика Слободанова мајка Десанка није издржала. Мајчино срце је препукло од бола и патологије која јој је заувек одузела дете. Отац Илија остао је да вегетира у тузи, чекајући тренутак када ће отићи на онај свет да се придружи свом Слободану и пресвиснулој супрузи. A шта је урадила такозвана земаљска правда? Суд Босне и Херцеговине осудио је монструма Елфету Весели на срамних 13 година затвора. Тринаест година за оштећено дечаштво, одсечено уво, зверско касапљење и затирање читаве једне породице. Оваква пресуда није правда, она је секундарни злочин и порука да српска дечија суза за световне судове нема вредност. Али оно што су земаљски судови покушали да релативизују, небеска и народна меморија су уздигле на највиши ниво. Српска православна црква канонизовала је малог Слободана Стојановића и уписала га у диптих светих као Светог Новомученика Слободана Зворничког. Његов невини дечији лик са иконе, заједно са свим новомученицима, остаје вечни и непролазни сведок: Земљски судови и замазани параграфи могу да умање казну џелату, али не могу избрисати ореол невиној жртви. Свети Новомученик Слободан данас није само опомена на страдање, већ заштитник невиности коју никакви монструми нису успели да укаљају.

Масакрирано дечаштво, бедна казна и канонизација жртве: 34 године од мученичке смрти Слободана Стојановића Постоје злочини који превазилазе све познате оквире људског ума, али постоји и срамота правосуђа која те злочине изнова чини живим ранама. Дванаестогодишњи српски дечак Слободан Стојановић није био борац, није имао чин, нити је разумео идеологије рата који га је окружио у родној Доњој Каменици код Зворника. Имао је само дванаест година и чисто, невино дечије срце које није могло да остави свог везаног пса на кућном прагу. То чисто срце одвело га је 27. јула 1992. године директно у руке звери. Невина дечија лојалност : Када је породица Стојановић под претњама и у кућном притвору морала да напусти свој дом и избегне у заселак Џенарике, дечак је данима туговао за својим љубимцем. Упркос свим упозорењима и молибама родитеља, Слободан се вођен љубављу провукао кроз барикаде и вратио у село да одвеже и спасе свог psa. Уместо дома, затекао је непријатељске снаге. Дванаестогодишње дете постало је заточеник. Док су његов отац Илија и локални мештани са околних брда преко мегафона преклињали да се дете пусти, нудећи сву размену — и живу и мртву — са друге стране стизале су лажи и перфидна уверавања да је Слободан „на сигурном у Тузли”. У стварности, Слободанов пакао тек је почињао: Зверско злостављање: Држан је у подруму, го до паса, пребијан до модрица сваки пут када би изразио дечији нагон да побегне. Тортура над дечијом душом: Према сведочењима самих припадника тзв. Армије БиХ, преплашени дечак се тресао у ћошку, гледајући крупним очима у своје мучитеље, док су они на њему иживљавали свој садизам, измишљајући да је "српски извиђач". Крвави пир у Бајрићима: Током августа 1992. године у насељу Бајрићи – Ново Село, монструозност је добила своје име и презиме: Елфета Весели. Сведочење очевид ца (сведока „С1”) остаје као један од најстрашнијих записа о карактеру тог рата: " Елфета га је држала за косу. Извадила је нож са црним корицама, подигла му главу и повукла нож испод врата. Дијете је почело да кркља... Кад га је неко од војника питао шта то ради, извадила је пиштољ, 'дугу деветку', прислонила му на главу и пуцала." Када су припадници Војске Републике Српске јуна 1993. године на брду Ждријепци пронашли и ископали масовну гробницу, ужас је добио свој коначни, материјални облик. Дечаково тело, уметано у плави раднички мантилић, идентификовале су његова мајка Десанка и петнаестогодишња сестра Слађана, доведена директно из школске клупе. Извештај чувеног патолога др Зорана Станковића заледио је историју: дечаку је за живота одсечено десно уво, стомак му је био распорен оштрим предметом, а у слепоочницу му је из непосредне близине испаљен хитац. Казна као нова увреда жртви и саборни ореол Светог Новомученика Слободанова мајка Десанка није издржала. Мајчино срце је препукло од бола и патологије која јој је заувек одузела дете. Отац Илија остао је да вегетира у тузи, чекајући тренутак када ће отићи на онај свет да се придружи свом Слободану и пресвиснулој супрузи. A шта је урадила такозвана земаљска правда? Суд Босне и Херцеговине осудио је монструма Елфету Весели на срамних 13 година затвора. Тринаест година за оштећено дечаштво, одсечено уво, зверско касапљење и затирање читаве једне породице. Оваква пресуда није правда, она је секундарни злочин и порука да српска дечија суза за световне судове нема вредност. Али оно што су земаљски судови покушали да релативизују, небеска и народна меморија су уздигле на највиши ниво. Српска православна црква канонизовала је малог Слободана Стојановића и уписала га у диптих светих као Светог Новомученика Слободана Зворничког. Његов невини дечији лик са иконе, заједно са свим новомученицима, остаје вечни и непролазни сведок: Земљски судови и замазани параграфи могу да умање казну џелату, али не могу избрисати ореол невиној жртви. Свети Новомученик Слободан данас није само опомена на страдање, већ заштитник невиности коју никакви монструми нису успели да укаљају.

Јелена Ђоковић Ивић

24,351 görüntüleme • 2 ay önce

Шокиран сам сценама насиља које су блокадери испровоцирали током којег је један блокадер песницом ударио жену у лице док поред њега стоји Илија Срдановић који, уместо да покуша да раздвоји људе и смањи тензије, навија за једну страну и подстиче наставак физичког сукоба. Активисти Српске напредне странке су разговарали са грађанима Новог Сада и промовисали свој предизборни програм што је блокадерима било довољно да крену да их вређају мислећи да имају право ускрате једној политичкој опцији право на политичко деловање. Српска напредна странка апелује на смањење тензија у друштву и апелујем на све наше активисте и симпатизере да по сваку цену избегавају конфликте и да не наседају на јефтине провокације. Уједињена Србија ће победити напорним радом и патриотизмом, а не насиљем.

Шокиран сам сценама насиља које су блокадери испровоцирали током којег је један блокадер песницом ударио жену у лице док поред њега стоји Илија Срдановић који, уместо да покуша да раздвоји људе и смањи тензије, навија за једну страну и подстиче наставак физичког сукоба. Активисти Српске напредне странке су разговарали са грађанима Новог Сада и промовисали свој предизборни програм што је блокадерима било довољно да крену да их вређају мислећи да имају право ускрате једној политичкој опцији право на политичко деловање. Српска напредна странка апелује на смањење тензија у друштву и апелујем на све наше активисте и симпатизере да по сваку цену избегавају конфликте и да не наседају на јефтине провокације. Уједињена Србија ће победити напорним радом и патриотизмом, а не насиљем.

Милош Вучевић

18,026 görüntüleme • 7 gün önce

РАДНИЧКА ПАРТИЈА ПРИСТУПИЛА НОВОЈ СРПСКОЈ ДЕМОКРАТИЈИ Данас је заиста велики дан за Нову српску демократију. Данас наша породица постаје већа, снажнија и богатија, јер смо предсједник Радничке партије, господин Максим Вучинић, и ја, уз сагласност надлежних органа наших странака, донијели братски договор о приступању Радничке партије Новој српској демократији – поручио је предсједник НСД-а Андрија Мандић. Он је подсјетио да цијела Црна Гора зна како су заједно са својим пријатељима и саборцима из Радничке партије извојевали бројне побједе над режимом ДПС-а, корачајући раме уз раме улицама Црне Горе са хиљадама грађана у потрази за истином и правдом. „Поносан сам што данас, заједно са Максимом Вучинићем, младим, паметним и образованим господином, сином великог борца за радничка права Јанка Вучинића, имам привилегију да започнем нову еру политичког савезништва које смо још давно започели његов покојни отац и ја. На сами помен његовог имена сјетим се свих наших сабораца који више нису са нама. Бићу толико одважан да кажем да је ова одлука у неку руку чување сјећања на све њих, јер сада још јединственији и снажнији настављамо заједничку борбу за праведну Црну Гору“, поручио је Мандић. Предсједник Радничке партије Максим Вучинић поручио је да му је велика част што његова странка постаје дио велике породице Нове српске демократије и што ће заједнички наставити борбу за социјалну правду и бољу будућност Црне Горе. „Хвала вам што сте свих ових година храбро корачали заједно са нама. Хвала вам што сте дали кључни допринос да се смијени криминални режим Мила Ђукановића и хвала вам што сте данас дио ове велике одлуке – да нашу енергију, знање и политичко умијеће унесемо у Нову српску демократију и на тај начин наставимо борбу за узвишене циљеве које смо давно поставили: друштво социјалне правде у којем нема дискриминисаних, већ свако има своје мјесто у изградњи боље будућности Црне Горе. Драго ми је што ће досадашњи чланови поносне Радничке партије постати дио велике породице каква је Нова српска демократија. Сигуран сам да ћемо унутар коалиције За будућност Црне Горе 2027. године, на парламентарним и локалним изборима, остварити историјски резултат који ће бити гарант стабилности наше земље“, истакао је Вучинић. Предсједник Мандић је уручио овом приликом чланске карте Нове српске демократије Максиму Вучинићу, Александру Ровчанину, бившем предсједнику Извршног одбора Радничке партије и Сањи Кркељић, функционерки Радничке партије. Приступањем Радничке партије Новој српској демократији ствара се, како су поручили лидери, још снажнији политички фронт који ће наставити борбу за праведну, стабилну и социјално одговорну Црну Гору.

РАДНИЧКА ПАРТИЈА ПРИСТУПИЛА НОВОЈ СРПСКОЈ ДЕМОКРАТИЈИ Данас је заиста велики дан за Нову српску демократију. Данас наша породица постаје већа, снажнија и богатија, јер смо предсједник Радничке партије, господин Максим Вучинић, и ја, уз сагласност надлежних органа наших странака, донијели братски договор о приступању Радничке партије Новој српској демократији – поручио је предсједник НСД-а Андрија Мандић. Он је подсјетио да цијела Црна Гора зна како су заједно са својим пријатељима и саборцима из Радничке партије извојевали бројне побједе над режимом ДПС-а, корачајући раме уз раме улицама Црне Горе са хиљадама грађана у потрази за истином и правдом. „Поносан сам што данас, заједно са Максимом Вучинићем, младим, паметним и образованим господином, сином великог борца за радничка права Јанка Вучинића, имам привилегију да започнем нову еру политичког савезништва које смо још давно започели његов покојни отац и ја. На сами помен његовог имена сјетим се свих наших сабораца који више нису са нама. Бићу толико одважан да кажем да је ова одлука у неку руку чување сјећања на све њих, јер сада још јединственији и снажнији настављамо заједничку борбу за праведну Црну Гору“, поручио је Мандић. Предсједник Радничке партије Максим Вучинић поручио је да му је велика част што његова странка постаје дио велике породице Нове српске демократије и што ће заједнички наставити борбу за социјалну правду и бољу будућност Црне Горе. „Хвала вам што сте свих ових година храбро корачали заједно са нама. Хвала вам што сте дали кључни допринос да се смијени криминални режим Мила Ђукановића и хвала вам што сте данас дио ове велике одлуке – да нашу енергију, знање и политичко умијеће унесемо у Нову српску демократију и на тај начин наставимо борбу за узвишене циљеве које смо давно поставили: друштво социјалне правде у којем нема дискриминисаних, већ свако има своје мјесто у изградњи боље будућности Црне Горе. Драго ми је што ће досадашњи чланови поносне Радничке партије постати дио велике породице каква је Нова српска демократија. Сигуран сам да ћемо унутар коалиције За будућност Црне Горе 2027. године, на парламентарним и локалним изборима, остварити историјски резултат који ће бити гарант стабилности наше земље“, истакао је Вучинић. Предсједник Мандић је уручио овом приликом чланске карте Нове српске демократије Максиму Вучинићу, Александру Ровчанину, бившем предсједнику Извршног одбора Радничке партије и Сањи Кркељић, функционерки Радничке партије. Приступањем Радничке партије Новој српској демократији ствара се, како су поручили лидери, још снажнији политички фронт који ће наставити борбу за праведну, стабилну и социјално одговорну Црну Гору.

Андрија Мандић

20,059 görüntüleme • 11 ay önce

Симболично на Јарињу српска полиција мотри да српске заставе не уђу на Косово и Метохију, или с друге не направе неко потез чиме би наљутили коалиционе партнере актуелног режима, шиптаре. Одржан је и овај протест, не толико популаран, ни као претходни студентски, ни као страначки владајуће партије. Иза маргине сваког интересовања. Постигнут је данас и компромис, ако нисте чули, просветни и здравствени радиници ће морати да предају захтеве за радне и боравишне дозволе (на 12 месеци) шиптарским институцијама, не само то, то ће у њихово име радити општине, односно држава, чиме ће Србија уписати још једну издају Косова и Метохоје и у поптуности признати надлежност над територијом Косова и Метохије шиптарским окупаторским сецесионистима. Додуше, тако их називамо још само ми, овима су коалициони партнери, колеге и сарадници. Мирно спавај Србијо, нису твоја деца.

Симболично на Јарињу српска полиција мотри да српске заставе не уђу на Косово и Метохију, или с друге не направе неко потез чиме би наљутили коалиционе партнере актуелног режима, шиптаре. Одржан је и овај протест, не толико популаран, ни као претходни студентски, ни као страначки владајуће партије. Иза маргине сваког интересовања. Постигнут је данас и компромис, ако нисте чули, просветни и здравствени радиници ће морати да предају захтеве за радне и боравишне дозволе (на 12 месеци) шиптарским институцијама, не само то, то ће у њихово име радити општине, односно држава, чиме ће Србија уписати још једну издају Косова и Метохоје и у поптуности признати надлежност над територијом Косова и Метохије шиптарским окупаторским сецесионистима. Додуше, тако их називамо још само ми, овима су коалициони партнери, колеге и сарадници. Мирно спавај Србијо, нису твоја деца.

Србија чиста и уједињена 🇷🇸🙏☦️

20,858 görüntüleme • 6 ay önce

Срамно је ово што радите, Александра. Али, послије Станивуковићевих бестидних монтажа, од вас се нажалост све може очекивати. Јер, ко нема снагу у политикама и нема друге адуте осим лажи и обмана. И само једно питање. Смијете ли ви барем поновити Каранову реченицу "да снагом и политикама можемо срушити тог окупатора Швабу"? А да, заборавио сам. За разлику од нас, ви Шмита уважавате, свечано дочекујете у Бањалуци, трчите на ноге у Сарајево и тамо молите да вас доведе на власт. Али, побиједиће Српска. А ви ћете, опет, изгубити. (П.С. Уз ваш срамни исјечак, прилажем и оригинални Каранов говор, не би ли нешто и научили)

Срамно је ово што радите, Александра. Али, послије Станивуковићевих бестидних монтажа, од вас се нажалост све може очекивати. Јер, ко нема снагу у политикама и нема друге адуте осим лажи и обмана. И само једно питање. Смијете ли ви барем поновити Каранову реченицу "да снагом и политикама можемо срушити тог окупатора Швабу"? А да, заборавио сам. За разлику од нас, ви Шмита уважавате, свечано дочекујете у Бањалуци, трчите на ноге у Сарајево и тамо молите да вас доведе на власт. Али, побиједиће Српска. А ви ћете, опет, изгубити. (П.С. Уз ваш срамни исјечак, прилажем и оригинални Каранов говор, не би ли нешто и научили)

Радован Ковачевић

10,072 görüntüleme • 10 ay önce

#AndrijaMandic: Срби у Црној Гори више никада неће бити грађани другог реда; Наш глас ће се чути и одлучивати! Изузетна ми је част и задовољство што као предсједник Нове српске демократије, парламентарне странке која се поноси својим српским именом, имам привилегију да вам се обратим на великом, и видим величанственом сабрању, каква је Скупштина ваше странке. Желим да ово обраћање буде један од симбола снажне сарадње српског народа и његових политичких представника коју не може спријечити нико, јер ми припадамо истој култури, истој Цркви и нацији. Ми смо један живи организам који је изложен многобројним, често недобронамјерним и супротстављеним утицајима на различитим дјеловима нашег националног тијела. Као што сам прије неколико ноћи приликом отварања изложбе коју је приред ила Скупштина Црне Горе саопштио многобројним високим званицама – мој посао није да тражим непријатеља, већ пријатеља, и да вјерујем да је сваки човјек и сваки народ јачи ако увећава број пријатеља, а смањује број непријатеља. И управо због тога, драги моји пријатељи, одлучио сам да са посебном толеранцијом и разумијевањем кренем у промовисање и снажење подршке за оне идеје које су виталне за живот, развој и напредак нашег српског народа у Црној Гори, а посебно наше младости. У коначном, то је и мој посао и моја национална дужност, и моја одговорност, јер многи и данас желе да српски народ у Црној Гори врате у положај грађана другог реда, а неки прижељкују да нас опет потчине управи Мила Ђукановића и његовог ДПС-а. Ми смо демократски изабрани од народа, нашег српског народа и грађана Црне Горе – да заступамо и бранимо њихове интересе. Не да се повлачимо, него да учествујемо у доношењу одлука које директно утичу на њихове животе. Не треба ни мени ни Србима власт да би били у фотељама, него да се боље и утицајније чује српски глас, да се поштује њихова ријеч, да се испуне њихови оправдани захтјеви. Слободно могу да кажем: по први пут од завршетка Другог свјетског рата Срби су дио власти у Црној Гори, и то демократске и проевропске власти, уважени од других, посвећени помирењу и мирном животу, као и напретку свих, без било каквих искључивости, без болних подјела и сталног враћања назад. Чврсто вјерујем да је таква политика помирења исправна – и да може бити љековита и за читав наш бурни, страдални регион. Наравно, много је још питања која српски народ у Црној Гори треба да отвори и у договору са другим својим већинским савезницима ријеши. То је лакше и изводљивије остварити вољом већине него као изгурана мањина чекати милост од било кога. Зато ми имамо стрпљења, снаге и воље да не одустанемо, да се боримо за наше националне интересе доследно и умно, споразумно и помирујуће – у име свих Срба и грађана у Црној Гори. Сами – имамо срце и вољу, али немамо и број да би одлучивали без других. Зато у другима тражимо савезника, партнера, пријатеља и не копамо ровове неповјерења и сумње који нас удаљавају и лишавају снаге и моћи. Црна Гора данас увози нову радну снагу, јер је стопа незапослености сведена на историјски минимум, а у последњих пет година запослено је више од сто хиљада људи. Већина њих су наши сународници, који су деценијама били тешко дискриминисани, а посебно по питању највећег животног проблема – сталног запослења и уредне плате. Просјечне плате и пензије повећанe су више него дупло у односу на 2020. годину, и то је, између осталог, резултат управо учешћа српских представника у власти. Данас наш српски народ у Црној Гори не мора да брине за своју егзистенцију, и то је резултат његове борбе и упорности. Наши кадрови који данас врше власт, министри, предсједници општина, директори, секретари, новозапослени чиновници и радници властитим квалитетима високо надмашују некадашње функционере старог режима. Нема корупције, нема крађе, нема селективности у одлучној борби против организованог криминала – плате и пензије расту и боље се живи. Да кажем и ово! Мој лични однос према судбини српског народа показао сам сваки пут када су наш народ и наша заједничка држава били угрожени. Одазвао сам се као резервни официр позиву државе 1991, учествовао сам у одбрани СР Југославије 1999, био сам као политичар и најмлађи лидер блока за одбрану заједничке државе 2006. године. Не црвени ми се лице ни пред једним другим Србином патриотом и свакога могу погледати у очи и то желим да кажем баш овдје у Бањалуци, јер ви сте, поред наше браће с Косова и Метохије, највише пропатили и страдали у последњим ратовима који су нашем народу наметнути. Свашта је наш народ преживио, издржао и опстао. Није посустао када му је било најтеже, а зашто би данас у времену слободе када на сваком кораку пулсира његова снага! Политичари су дужни да трпе више него они које представљају. По срамоти и подлости напада на наш народ, не само од стране Ђукановића, него и неких наших сународника, издвојио бих лажни државни удар из 2016. године и судски процес који је трајао донедавно, када смо правоснажно ослобођени мој колега Милан Кнежевић, Михаило Чађеновић и моја маленкост из Црне Горе, осам држављана Србије и двојица држављана Русије. Тим суђењем, а потом и тешким насиљем над Српском православном црквом и покушајем њеног прогона из Црне Горе, антисрпски и паду склони режим се заљуљао и народ је величанственим литијама припремио прву демократску смјену власти у историји Црне Горе која се десила на изборима 30. августа 2020. године. Опростите, драга браћо, што сам мало одужио, али као и увијек, из Бањалуке се шаљу неке од најважнијих порука за цијели српски народ. Хвала ти, брате Ненаде, што сте твоја странка и ти увијек раме уз раме уз нашу Нову српску демократију и српски народ у Црној Гори. Хвала ти, предсједниче Додик, што си нам помогао да унапредимо сарадњу и са оним међународним адресама до којих раније нисмо могли доћи. Хвала вам свима, браћо из Србије и Републике Српске, на подршци коју сте нам годинама давали. Свима нам је то било важно, а посебно драгоцјено да разбијемо блокаду коју су нам тако дуго заједно наметали бивши антисрпски режим Црне Горе и његови савезници изван државе. Желим вам срећу на данашњој скупштини и све вас поздрављам ријечима: Живјела Црна Гора, живјела Република Српска, живјела Србија и цијели српски род, ма гдје се налазио!

#AndrijaMandic: Срби у Црној Гори више никада неће бити грађани другог реда; Наш глас ће се чути и одлучивати! Изузетна ми је част и задовољство што као предсједник Нове српске демократије, парламентарне странке која се поноси својим српским именом, имам привилегију да вам се обратим на великом, и видим величанственом сабрању, каква је Скупштина ваше странке. Желим да ово обраћање буде један од симбола снажне сарадње српског народа и његових политичких представника коју не може спријечити нико, јер ми припадамо истој култури, истој Цркви и нацији. Ми смо један живи организам који је изложен многобројним, често недобронамјерним и супротстављеним утицајима на различитим дјеловима нашег националног тијела. Као што сам прије неколико ноћи приликом отварања изложбе коју је приред ила Скупштина Црне Горе саопштио многобројним високим званицама – мој посао није да тражим непријатеља, већ пријатеља, и да вјерујем да је сваки човјек и сваки народ јачи ако увећава број пријатеља, а смањује број непријатеља. И управо због тога, драги моји пријатељи, одлучио сам да са посебном толеранцијом и разумијевањем кренем у промовисање и снажење подршке за оне идеје које су виталне за живот, развој и напредак нашег српског народа у Црној Гори, а посебно наше младости. У коначном, то је и мој посао и моја национална дужност, и моја одговорност, јер многи и данас желе да српски народ у Црној Гори врате у положај грађана другог реда, а неки прижељкују да нас опет потчине управи Мила Ђукановића и његовог ДПС-а. Ми смо демократски изабрани од народа, нашег српског народа и грађана Црне Горе – да заступамо и бранимо њихове интересе. Не да се повлачимо, него да учествујемо у доношењу одлука које директно утичу на њихове животе. Не треба ни мени ни Србима власт да би били у фотељама, него да се боље и утицајније чује српски глас, да се поштује њихова ријеч, да се испуне њихови оправдани захтјеви. Слободно могу да кажем: по први пут од завршетка Другог свјетског рата Срби су дио власти у Црној Гори, и то демократске и проевропске власти, уважени од других, посвећени помирењу и мирном животу, као и напретку свих, без било каквих искључивости, без болних подјела и сталног враћања назад. Чврсто вјерујем да је таква политика помирења исправна – и да може бити љековита и за читав наш бурни, страдални регион. Наравно, много је још питања која српски народ у Црној Гори треба да отвори и у договору са другим својим већинским савезницима ријеши. То је лакше и изводљивије остварити вољом већине него као изгурана мањина чекати милост од било кога. Зато ми имамо стрпљења, снаге и воље да не одустанемо, да се боримо за наше националне интересе доследно и умно, споразумно и помирујуће – у име свих Срба и грађана у Црној Гори. Сами – имамо срце и вољу, али немамо и број да би одлучивали без других. Зато у другима тражимо савезника, партнера, пријатеља и не копамо ровове неповјерења и сумње који нас удаљавају и лишавају снаге и моћи. Црна Гора данас увози нову радну снагу, јер је стопа незапослености сведена на историјски минимум, а у последњих пет година запослено је више од сто хиљада људи. Већина њих су наши сународници, који су деценијама били тешко дискриминисани, а посебно по питању највећег животног проблема – сталног запослења и уредне плате. Просјечне плате и пензије повећанe су више него дупло у односу на 2020. годину, и то је, између осталог, резултат управо учешћа српских представника у власти. Данас наш српски народ у Црној Гори не мора да брине за своју егзистенцију, и то је резултат његове борбе и упорности. Наши кадрови који данас врше власт, министри, предсједници општина, директори, секретари, новозапослени чиновници и радници властитим квалитетима високо надмашују некадашње функционере старог режима. Нема корупције, нема крађе, нема селективности у одлучној борби против организованог криминала – плате и пензије расту и боље се живи. Да кажем и ово! Мој лични однос према судбини српског народа показао сам сваки пут када су наш народ и наша заједничка држава били угрожени. Одазвао сам се као резервни официр позиву државе 1991, учествовао сам у одбрани СР Југославије 1999, био сам као политичар и најмлађи лидер блока за одбрану заједничке државе 2006. године. Не црвени ми се лице ни пред једним другим Србином патриотом и свакога могу погледати у очи и то желим да кажем баш овдје у Бањалуци, јер ви сте, поред наше браће с Косова и Метохије, највише пропатили и страдали у последњим ратовима који су нашем народу наметнути. Свашта је наш народ преживио, издржао и опстао. Није посустао када му је било најтеже, а зашто би данас у времену слободе када на сваком кораку пулсира његова снага! Политичари су дужни да трпе више него они које представљају. По срамоти и подлости напада на наш народ, не само од стране Ђукановића, него и неких наших сународника, издвојио бих лажни државни удар из 2016. године и судски процес који је трајао донедавно, када смо правоснажно ослобођени мој колега Милан Кнежевић, Михаило Чађеновић и моја маленкост из Црне Горе, осам држављана Србије и двојица држављана Русије. Тим суђењем, а потом и тешким насиљем над Српском православном црквом и покушајем њеног прогона из Црне Горе, антисрпски и паду склони режим се заљуљао и народ је величанственим литијама припремио прву демократску смјену власти у историји Црне Горе која се десила на изборима 30. августа 2020. године. Опростите, драга браћо, што сам мало одужио, али као и увијек, из Бањалуке се шаљу неке од најважнијих порука за цијели српски народ. Хвала ти, брате Ненаде, што сте твоја странка и ти увијек раме уз раме уз нашу Нову српску демократију и српски народ у Црној Гори. Хвала ти, предсједниче Додик, што си нам помогао да унапредимо сарадњу и са оним међународним адресама до којих раније нисмо могли доћи. Хвала вам свима, браћо из Србије и Републике Српске, на подршци коју сте нам годинама давали. Свима нам је то било важно, а посебно драгоцјено да разбијемо блокаду коју су нам тако дуго заједно наметали бивши антисрпски режим Црне Горе и његови савезници изван државе. Желим вам срећу на данашњој скупштини и све вас поздрављам ријечима: Живјела Црна Гора, живјела Република Српска, живјела Србија и цијели српски род, ма гдје се налазио!

Андрија Мандић

12,028 görüntüleme • 4 ay önce