Loading video...

Video Failed to Load

There was a problem loading this video. This could be due to a temporary network issue or the video might be unavailable.

⚠️ ЗАТВОРЕНА ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА НОВИ БЕОГРАД ⁉️ Тврди се да ПУЦАЈУ НОСЕЋИ СТУБОВИ. После Новог Сада нема више „нисмо знали“. КО ЈЕ ЗНАО И КОЛИКО ДУГО?

Инжењер 🇷🇸

28,502 subscribers

15,446 views • 28 days ago •via X (Twitter)

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

11 Comments

Helena28 days ago

a Prokop?

@aleksandar27 days ago

Јебе ми се за станицу никад није ни ваљала… а ово је права слика Србије самовим термитима на власти..Да Бог да им овако изгледале куће инимања

Impact is Immanent27 days ago

Кретени-реновира се све🤡 Иначе, носећи стубови и станица прављени МНОГО пре садашње власти, јесте прошли испод икад транвајем,били на бувљаку 90’?🤡А нисте,да ви сте Врачар хисторикал😁

Jovan Grahovac 🇺🇸 🇷🇸27 days ago

@grok is it true that the railway station New Belgrade has been closed?

Филип28 days ago

Da smo ozbiljna država, ti bi ovo morao da dokazuješ na sudu, a onda bi lepo išao malo na robiju zbog širenja lažnih vesti.

Baka Maja27 days ago

Bice brzi VOZ za Budimpestu, samo ne znam gde da udjem u njega😂

Milan Jerkovic27 days ago

😡😡😡.

Barbie World27 days ago

Kad se uzmem u obzir koliko ti lažeš, počinjem da sumnjam da stanica uopšte postoji 🤡🤡🤡

Петер Келнер27 days ago

Cimaj đokića i bojovića

Mladjo28 days ago

Како те није само срамота д слажеш толоко

Princessa H.27 days ago

Fake news

Related Videos

📍БЕОГРАД, Врачар Упрво је почела сеча стабала на Врачару и рушење терена за фудбал. Уместо да се рехабилитује и среди стари СЦ Врачар, зида се нови од којег више штете него користи. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

📍БЕОГРАД, Врачар Упрво је почела сеча стабала на Врачару и рушење терена за фудбал. Уместо да се рехабилитује и среди стари СЦ Врачар, зида се нови од којег више штете него користи. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Инжењер 🇷🇸

15,717 views • 3 months ago

❗️Је л нас то припремају као месо за Источни фронт? Је л се, после издаје Космета и целе Србије, сада припрема и да наше животе принесе као жртву циљевима наших непријатеља? Срби ни у Другом рату нису ишли на Источни фронт, али изгледа да се сада нашао неко ко је спреман да нас шаље на браћу. Ово не говори били ко, ово говори министар спољних послова Русије.

❗️Је л нас то припремају као месо за Источни фронт? Је л се, после издаје Космета и целе Србије, сада припрема и да наше животе принесе као жртву циљевима наших непријатеља? Срби ни у Другом рату нису ишли на Источни фронт, али изгледа да се сада нашао неко ко је спреман да нас шаље на браћу. Ово не говори били ко, ово говори министар спољних послова Русије.

Инжењер 🇷🇸

28,991 views • 6 months ago

Драго Пилсел син усташе телохранитеља Анте Павелића још пре избора знао је да ће Првослав Перић бити изгласан и изабран за ПАТРИЈАРХА. Више пута је ово до сада рекао. ЊЕГОВА ИЗЈАВА СЕ ПОТПУНО ПОКЛАПА СА СКАЈ РАЗГОВОРИМА О НАМЕШТАЊУ ИЗБОРА ПАТРИЈАРХА! ОЧИГЛЕДНО ДА ЈЕ И ХРВАТСКА СЛУЖБА УЧЕСТВОВАЛА У НАМЕШТАЊУ ИЗБОРА.

Драго Пилсел син усташе телохранитеља Анте Павелића још пре избора знао је да ће Првослав Перић бити изгласан и изабран за ПАТРИЈАРХА. Више пута је ово до сада рекао. ЊЕГОВА ИЗЈАВА СЕ ПОТПУНО ПОКЛАПА СА СКАЈ РАЗГОВОРИМА О НАМЕШТАЊУ ИЗБОРА ПАТРИЈАРХА! ОЧИГЛЕДНО ДА ЈЕ И ХРВАТСКА СЛУЖБА УЧЕСТВОВАЛА У НАМЕШТАЊУ ИЗБОРА.

Ћацијарх Профитије

18,123 views • 4 months ago

Одлично је ово са правосуђем што ради Вучић, јер је потпуно оголио систем. Речи председника Уставног суда Владана Петрова да треба отпустити све судије и тужиоце који не слушају председника су корисне за све нас. Он је само јавно изговорио оно што је било у пракси до сада. И треба званично да се у сваку судску одлуку унесе да се доноси у име Александра, Андреја, Данила, Вукана, Милице Вучић, јер је у пракси тако. Они су само омогућили да сви сада знамо оно што су до сада малобројни знали а многи осећали на својој кожи али нису схватали, е сада су отворили очи народу. Сад када чујете некога да после овога каже како има часних и поштених судија и тужилаца, знајте да је део система или припадник СНС криминалног клана.

Одлично је ово са правосуђем што ради Вучић, јер је потпуно оголио систем. Речи председника Уставног суда Владана Петрова да треба отпустити све судије и тужиоце који не слушају председника су корисне за све нас. Он је само јавно изговорио оно што је било у пракси до сада. И треба званично да се у сваку судску одлуку унесе да се доноси у име Александра, Андреја, Данила, Вукана, Милице Вучић, јер је у пракси тако. Они су само омогућили да сви сада знамо оно што су до сада малобројни знали а многи осећали на својој кожи али нису схватали, е сада су отворили очи народу. Сад када чујете некога да после овога каже како има часних и поштених судија и тужилаца, знајте да је део система или припадник СНС криминалног клана.

Срђан Ного

22,342 views • 7 months ago

Питате се зашто је формирање новог јавног сервиса Ђиласов приоритет кад дође на власт? Погледајте два видеа испод у којима сам објашњава зашто. Шта ти је машински мозак... Човек већ сада разрађује шему за препродају секунди. Формирамо нови јавни сервис, одредимо буџет, ја узмем новац из тог буџета, и тако 10 година, и ето ме са још најмање 619 милиона евра. И - то вам је оно што Ђилас и остали блокадери имају да понуде народу Србије. Опет ће да се "баве послом, уз мало среће". Нећете. Памти Србија.

Питате се зашто је формирање новог јавног сервиса Ђиласов приоритет кад дође на власт? Погледајте два видеа испод у којима сам објашњава зашто. Шта ти је машински мозак... Човек већ сада разрађује шему за препродају секунди. Формирамо нови јавни сервис, одредимо буџет, ја узмем новац из тог буџета, и тако 10 година, и ето ме са још најмање 619 милиона евра. И - то вам је оно што Ђилас и остали блокадери имају да понуде народу Србије. Опет ће да се "баве послом, уз мало среће". Нећете. Памти Србија.

Ana Brnabic

50,639 views • 8 months ago

🚨🇺🇸САД је био потребан удар на Иран управо да би затвориле Ормуски мореуз - тада би Европа постала потпуно зависна од САД: „САД заправо желе да се блокира Ормуски мореуз. Звучи лудо, зар не? Ако Иран блокира мореуз, ко ће највише патити? Кина и Европа. Почнимо са Европом. Пре рата у Украјини, Европа је била у великој мери зависна од јефтине нафте и гаса из Русије. Али након санкција, била је приморана да се преоријентише на САД и Блиски исток.“ Данас, око 18% њене нафте и 15% њеног течног природног гаса (LNG) долази кроз Ормуски мореуз. Ако се Ормуски мореуз блокира, Европа је у невољи. Нема Русије, нема Блиског истока. Европи је преостала само једна опција: Сједињене Државе. Сада погледајмо Кину. Скоро 50% њене нафте и 12% њеног течног природног гаса пролази кроз Ормуски мореуз. Да, блокада би наштетила Кини, али Кина и даље има руске цевоводе, копнене руте и дугорочне уговоре. Зато се запитајте, ако се Ормуски мореуз блокира, ко ће више патити? Кина - привремено. Европа потпуно. То је управо оно што САД желе. Јер оног дана када се мореуз блокира, Европа неће само изгубити своју нафту, већ може изгубити и своју независност. Биће потпуно зависна од САД. | @evroaz| @evroazp |

🚨🇺🇸САД је био потребан удар на Иран управо да би затвориле Ормуски мореуз - тада би Европа постала потпуно зависна од САД: „САД заправо желе да се блокира Ормуски мореуз. Звучи лудо, зар не? Ако Иран блокира мореуз, ко ће највише патити? Кина и Европа. Почнимо са Европом. Пре рата у Украјини, Европа је била у великој мери зависна од јефтине нафте и гаса из Русије. Али након санкција, била је приморана да се преоријентише на САД и Блиски исток.“ Данас, око 18% њене нафте и 15% њеног течног природног гаса (LNG) долази кроз Ормуски мореуз. Ако се Ормуски мореуз блокира, Европа је у невољи. Нема Русије, нема Блиског истока. Европи је преостала само једна опција: Сједињене Државе. Сада погледајмо Кину. Скоро 50% њене нафте и 12% њеног течног природног гаса пролази кроз Ормуски мореуз. Да, блокада би наштетила Кини, али Кина и даље има руске цевоводе, копнене руте и дугорочне уговоре. Зато се запитајте, ако се Ормуски мореуз блокира, ко ће више патити? Кина - привремено. Европа потпуно. То је управо оно што САД желе. Јер оног дана када се мореуз блокира, Европа неће само изгубити своју нафту, већ може изгубити и своју независност. Биће потпуно зависна од САД. | @evroaz| @evroazp |

Косово је ❤️ Србије! 🇷🇸❤️🇷🇺

23,446 views • 1 year ago

Сад сте се сетили Марије Јанковић Дебељак. Кад сам указивао на то шта ради, тада сте је бранили. Неправда која погађа једног, погађа све нас. Кад ћутиш кад се неправда догађа другом, само је питање дана кад ћеш доћи ти на ред. Марија Јанковић Дебељак својевремено је била у Трећем суду са Драганом Милошевићем, и била је сервилна према свим његовим захтевима, због тога ју је пребацио из Првог суда у Виши да би наставили тамо где су стали. Ово није ништа шта ћете тек видети од ње. Ако мислите да ће се уплашити медијских текстова, неће, напротив, врло је осветољубива. Послушник је сваке власти, већ једном није прошла реизбор, не зато што није била по вољи, већ из других околности, и кад је враћена почела је да се свети. Она је једна од 650 разрешених судија која има чланску СНС, али нема исписницу. Позната је по томе што је човеку поставила браниоца по службеној дужности, иако је имао не једног, не два него три изабрана браниоца⁉️Позната је и што јој записници нису веродостојни, чак и кад је због тога тонски снимано суђење, али она не уноси ствари у записник и поред бројних ургенција. Суди без блама странкама са којима има личне кривичне и парничне спорове, као и кад је родбински повезана са једном страном у поступку⁉️ Стриц јој је Драгољуб Јанковић, бивши министар правде, кадар ЈУЛ -а, који је као председник Првог општинског суда 1996. године поништио победу коалиције Заједно на локалним изборима. Брат од стрица јој је судија Раша Јанковић, који је одређивао притворе, баш као она сада, па је 2010. године после протеста против Геј параде, и познат је по образложењу којим одређује притвор "јер се окривљени очигледно противи западним цивилизацијским вредностима којима ова држава тежи"⁉️ Нема везе којој политичкој опцији припадаш, цела породица суди како у том тренутку одговара властима. Колико дуго понављам да су судије и тужиоци највећу кривци за све што нам се дешава, са су канцер друштва, и кад средимо правосуђе средили смо 90% наших проблема.

Сад сте се сетили Марије Јанковић Дебељак. Кад сам указивао на то шта ради, тада сте је бранили. Неправда која погађа једног, погађа све нас. Кад ћутиш кад се неправда догађа другом, само је питање дана кад ћеш доћи ти на ред. Марија Јанковић Дебељак својевремено је била у Трећем суду са Драганом Милошевићем, и била је сервилна према свим његовим захтевима, због тога ју је пребацио из Првог суда у Виши да би наставили тамо где су стали. Ово није ништа шта ћете тек видети од ње. Ако мислите да ће се уплашити медијских текстова, неће, напротив, врло је осветољубива. Послушник је сваке власти, већ једном није прошла реизбор, не зато што није била по вољи, већ из других околности, и кад је враћена почела је да се свети. Она је једна од 650 разрешених судија која има чланску СНС, али нема исписницу. Позната је по томе што је човеку поставила браниоца по службеној дужности, иако је имао не једног, не два него три изабрана браниоца⁉️Позната је и што јој записници нису веродостојни, чак и кад је због тога тонски снимано суђење, али она не уноси ствари у записник и поред бројних ургенција. Суди без блама странкама са којима има личне кривичне и парничне спорове, као и кад је родбински повезана са једном страном у поступку⁉️ Стриц јој је Драгољуб Јанковић, бивши министар правде, кадар ЈУЛ -а, који је као председник Првог општинског суда 1996. године поништио победу коалиције Заједно на локалним изборима. Брат од стрица јој је судија Раша Јанковић, који је одређивао притворе, баш као она сада, па је 2010. године после протеста против Геј параде, и познат је по образложењу којим одређује притвор "јер се окривљени очигледно противи западним цивилизацијским вредностима којима ова држава тежи"⁉️ Нема везе којој политичкој опцији припадаш, цела породица суди како у том тренутку одговара властима. Колико дуго понављам да су судије и тужиоци највећу кривци за све што нам се дешава, са су канцер друштва, и кад средимо правосуђе средили смо 90% наших проблема.

Срђан Ного

30,063 views • 1 year ago

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Дарко Николић

105,258 views • 2 years ago

**ГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН, ЛОНДОН, 1916.** „Господо, Дошао сам из земље која је крвава од главе до пете, из земље која лежи на крсту већ две године, распета између два моћна царства, која је бранила својим грудима не само своју слободу него и вашу. Дошао сам из земље чији је народ још пре пет стотина година пролио своју крв за крст часни и слободу златну на Косову Пољу. Од онда до данас Косово је постало симбол нашег националног етоса – симбол жртве, верности и васкрсења. Кад смо пре две године ушли у овај рат, ми смо знали да идемо у ново Косово. Ми смо знали да ће Србија морати поново да падне, али смо знали и то, да ће њена смрт бити семе будућег живота – не само њеног живота, него и живота Европе. Српски војник није постављао питање да ли ће преживети. Он је знао само да мора испунити своју дужност. Он је бранио кућни праг, али је бранио и вашу отаџбину; бранио је слободу свих малих народа; бранио је морални поредак света. Немојте мислити да је Србија данас мртва. Не! Србија је само на Голготи. А свака Голгота света завршила се васкрсењем. И ја вам кажем: васкрснуће и Србија! Наш народ није народ који живи од хлеба, него од идеала. Његов хлеб је слобода, његова вода је правда, његов ваздух је вера у Бога. Ми Срби нисмо велики бројем, али смо велики историјом и велики духом. Ми смо попут оних древних народа који су више волели да изгину него да погазе своју душу. Ако би Србија и престала да постоји као држава, она никада не би престала да живи као идеал. Идеали су бесмртни. Зато се данас, на овај свети дан, на Видовдан, клањам сенима наших мученика и молим се Богу да подари снагу и британском народу и свима нашим савезницима, да издржимо до краја и да се изборимо за праведан мир. Јер само праведан мир може бити трајан. И само слобода за све може бити темељ будућности света." • „Дошао сам из земље која је крвава, али не покорена.“ • „Србија и данас пролази своје Косово – и чека своје васкрсење.“ • „Српски војник није бранио само своју кућу, већ слободу Европе.“ • „Ми нисмо народ који живи од хлеба, већ од идеала.“ • „Ако и падне као држава, Србија никада неће умрети као идеал.“ • „Не мислите да је Србија мртва – она је на Голготи, а Голгота се увек завршава победом.“

ГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН, ЛОНДОН, 1916. „Господо, Дошао сам из земље која је крвава од главе до пете, из земље која лежи на крсту већ две године, распета између два моћна царства, која је бранила својим грудима не само своју слободу него и вашу. Дошао сам из земље чији је народ још пре пет стотина година пролио своју крв за крст часни и слободу златну на Косову Пољу. Од онда до данас Косово је постало симбол нашег националног етоса – симбол жртве, верности и васкрсења. Кад смо пре две године ушли у овај рат, ми смо знали да идемо у ново Косово. Ми смо знали да ће Србија морати поново да падне, али смо знали и то, да ће њена смрт бити семе будућег живота – не само њеног живота, него и живота Европе. Српски војник није постављао питање да ли ће преживети. Он је знао само да мора испунити своју дужност. Он је бранио кућни праг, али је бранио и вашу отаџбину; бранио је слободу свих малих народа; бранио је морални поредак света. Немојте мислити да је Србија данас мртва. Не! Србија је само на Голготи. А свака Голгота света завршила се васкрсењем. И ја вам кажем: васкрснуће и Србија! Наш народ није народ који живи од хлеба, него од идеала. Његов хлеб је слобода, његова вода је правда, његов ваздух је вера у Бога. Ми Срби нисмо велики бројем, али смо велики историјом и велики духом. Ми смо попут оних древних народа који су више волели да изгину него да погазе своју душу. Ако би Србија и престала да постоји као држава, она никада не би престала да живи као идеал. Идеали су бесмртни. Зато се данас, на овај свети дан, на Видовдан, клањам сенима наших мученика и молим се Богу да подари снагу и британском народу и свима нашим савезницима, да издржимо до краја и да се изборимо за праведан мир. Јер само праведан мир може бити трајан. И само слобода за све може бити темељ будућности света." • „Дошао сам из земље која је крвава, али не покорена.“ • „Србија и данас пролази своје Косово – и чека своје васкрсење.“ • „Српски војник није бранио само своју кућу, већ слободу Европе.“ • „Ми нисмо народ који живи од хлеба, већ од идеала.“ • „Ако и падне као држава, Србија никада неће умрети као идеал.“ • „Не мислите да је Србија мртва – она је на Голготи, а Голгота се увек завршава победом.“

Јелена Ђоковић Ивић

17,975 views • 10 months ago

Јама Бивоље брдо – подвиг Илије Шакоте Када је у децембру 1990. године из јаме Бивоље брдо код Стоца вађено костију српских мученика, у доњим слојевима пронађена је и једна зарђала пушка са муницијом. Та пушка није припадала жртви. Припадала је усташи - Меху Делићу. У Видовданској ноћи 1941. године, под светлошћу батерија и камионских фарова, усташе су довеле око 120 Срба из села Козица. На превару су похватани, затворени и мучени у Дуванској станици у Домановићима, а затим доведени на јаму дубоку око 40 метара. Један по један гурнути су у понор. Међу њима је био и Илија Шакота. Када је на ивици јаме угледао Меху Делића - свог некадашњег друга из војске - знао је да му спаса нема. Није тражио милост. Само га је позвао да приђе да се опросте. Када му је Мехо пришао, Илија га је ухватио за каиш и повукао са собом у јаму. Усташе су после тога прекинуле ликвидацију. Сутрадан су покушавале да нађу некога ко би се спустио у понор и извукао Меху, али међу њима није било јунака. Тако је Мехо Делић остао међу онима које је довео да убије. Годинама после рата ова прича се преносила по славама српских кућа око Стоца и Чапљине. Неки су сумњали да је истинита. Све док 1990. године, из дубине јаме, није извађена његова пушка. Илији Шакоти се исте 1941. године родио син јединац. Добио је име - Илија. Да се памти.

Јама Бивоље брдо – подвиг Илије Шакоте Када је у децембру 1990. године из јаме Бивоље брдо код Стоца вађено костију српских мученика, у доњим слојевима пронађена је и једна зарђала пушка са муницијом. Та пушка није припадала жртви. Припадала је усташи - Меху Делићу. У Видовданској ноћи 1941. године, под светлошћу батерија и камионских фарова, усташе су довеле око 120 Срба из села Козица. На превару су похватани, затворени и мучени у Дуванској станици у Домановићима, а затим доведени на јаму дубоку око 40 метара. Један по један гурнути су у понор. Међу њима је био и Илија Шакота. Када је на ивици јаме угледао Меху Делића - свог некадашњег друга из војске - знао је да му спаса нема. Није тражио милост. Само га је позвао да приђе да се опросте. Када му је Мехо пришао, Илија га је ухватио за каиш и повукао са собом у јаму. Усташе су после тога прекинуле ликвидацију. Сутрадан су покушавале да нађу некога ко би се спустио у понор и извукао Меху, али међу њима није било јунака. Тако је Мехо Делић остао међу онима које је довео да убије. Годинама после рата ова прича се преносила по славама српских кућа око Стоца и Чапљине. Неки су сумњали да је истинита. Све док 1990. године, из дубине јаме, није извађена његова пушка. Илији Шакоти се исте 1941. године родио син јединац. Добио је име - Илија. Да се памти.

Јелена Ђоковић Ивић

10,933 views • 7 months ago

Овај снимак је крунски доказ да иза организације протеста стоје Мила Пајкић, Динко Грухоњић и остали нескривени антисрпски екстремисти, а да су студенти са пленумима само варка за мобилизацију ширих маса. Свако ко се после овога појави 15. марта свесно прихвата да учествује у обојеној револуцији Пајић-Грухоњић. И нема правдања - ја сам за студенте, наша деца, грађанска свест, тражим само да се испуне захтеви... Не, не, не, ти си, земљаче, одлучио да будеш корисни идиот политичке групације предвођене неоусташким снагама. Звао се ти Мило Ломпар, Пера, Жика, Мика, Лаза.

Овај снимак је крунски доказ да иза организације протеста стоје Мила Пајкић, Динко Грухоњић и остали нескривени антисрпски екстремисти, а да су студенти са пленумима само варка за мобилизацију ширих маса. Свако ко се после овога појави 15. марта свесно прихвата да учествује у обојеној револуцији Пајић-Грухоњић. И нема правдања - ја сам за студенте, наша деца, грађанска свест, тражим само да се испуне захтеви... Не, не, не, ти си, земљаче, одлучио да будеш корисни идиот политичке групације предвођене неоусташким снагама. Звао се ти Мило Ломпар, Пера, Жика, Мика, Лаза.

Народни непријатељ 🇷🇸

83,198 views • 1 year ago

Шта АНДРЕЈЕВ ТАТА АНЂЕЛКО и Драган Џајић (председник ФСС) раде у друштву са Владом Ђајићем, бившим директором Универзитетског клиничког центра Републике Српске, за кога је Милорад Додик рекао да је сам себе разрешио са те функције јер се нашао „у разговору и ситуацији која укључује наркотике“! Драшко Станивуковић је својевремено објавио виралан снимак у коме како тврди „осуђени криминалац и убица“ пред Ђајића ставља кесу са белим прахом и каже „Види ДРОГУ човече“, на шта Ђајић одговара „Што си толико узимао, што си луд?“. Ђајић даље пита „Колико је?“ и на одговор „40.000“ - каже „Па нисмо толико рекли...“. Додик се од Ђајића оградиo и смениo га са места директора, али, то очигледно тата Анђелку не смета да се њим дружи па чак и позира са широким осмехом. Након Јовањице, Коњуха и осуђеног убице који на Божић пева Вучићу и државном врху на увце, да ли било шта треба да нас изненади?!

Шта АНДРЕЈЕВ ТАТА АНЂЕЛКО и Драган Џајић (председник ФСС) раде у друштву са Владом Ђајићем, бившим директором Универзитетског клиничког центра Републике Српске, за кога је Милорад Додик рекао да је сам себе разрешио са те функције јер се нашао „у разговору и ситуацији која укључује наркотике“! Драшко Станивуковић је својевремено објавио виралан снимак у коме како тврди „осуђени криминалац и убица“ пред Ђајића ставља кесу са белим прахом и каже „Види ДРОГУ човече“, на шта Ђајић одговара „Што си толико узимао, што си луд?“. Ђајић даље пита „Колико је?“ и на одговор „40.000“ - каже „Па нисмо толико рекли...“. Додик се од Ђајића оградиo и смениo га са места директора, али, то очигледно тата Анђелку не смета да се њим дружи па чак и позира са широким осмехом. Након Јовањице, Коњуха и осуђеног убице који на Божић пева Вучићу и државном врху на увце, да ли било шта треба да нас изненади?!

Немања Шаровић

40,248 views • 6 months ago

ВРАЧАР- ОТАЦ ДЕЧКА КОЈИ ЈЕ ПРЕБИЈЕН НА СМРТ ЈОШ УВЕК ТРАЖИ ПРАВДУ За оне који се не сећају овог трагичног догађаја 👇 🔴Бранислав (24) преминуо после 85 дана борбе за живот: Претучен на дан славе, Аранђеловдан (8. новембра) 🔴Како тврди његов отац Ненад Миленковић, осумњичени М. П. је, наводно Бранислава ударио с леђа, након краће свађе испред супер маркета у Макензијевој улици на Врачару: "Звао ме је да пита "Тата, да ли сте исекли славски колач?" Након пола сата његов друг, са којим је ишао до продавнице, јавио ми је да је мој син у Ургентном центру и да му се боре за живот. Бранислав је нападнут са леђа, главом је ударио у металну шипку, преврнуо се преко тог гелендера и пао са метар и по висине. Након 85 дана борбе за живот, изгубио сам сина јединца, мој живот је сада ништа..."

ВРАЧАР- ОТАЦ ДЕЧКА КОЈИ ЈЕ ПРЕБИЈЕН НА СМРТ ЈОШ УВЕК ТРАЖИ ПРАВДУ За оне који се не сећају овог трагичног догађаја 👇 🔴Бранислав (24) преминуо после 85 дана борбе за живот: Претучен на дан славе, Аранђеловдан (8. новембра) 🔴Како тврди његов отац Ненад Миленковић, осумњичени М. П. је, наводно Бранислава ударио с леђа, након краће свађе испред супер маркета у Макензијевој улици на Врачару: "Звао ме је да пита "Тата, да ли сте исекли славски колач?" Након пола сата његов друг, са којим је ишао до продавнице, јавио ми је да је мој син у Ургентном центру и да му се боре за живот. Бранислав је нападнут са леђа, главом је ударио у металну шипку, преврнуо се преко тог гелендера и пао са метар и по висине. Након 85 дана борбе за живот, изгубио сам сина јединца, мој живот је сада ништа..."

Инжењер 🇷🇸

88,794 views • 6 months ago

Драган Ђилас је одавно симбол бахатости, насиља и дивљаштва , а најновији инцидент који је започео лично он показао је још једном право лице антисрпске опозиције, која већ више од месец дана прижељкује нереде, насиље и дубоке поделе у нашем друштву. Понашање Драгана Ђиласа на снимку који је објавила његова странка, није понашање нормалног човека, политичара, него батинаша и силеџије. Драган Ђилас, режисер новог насиља на улицама, напао је младе људе, само зато што му се њихове активности, а које раде активисти свих странака, нису свиделе. Толико је агресиван, жељан сукоба, да то више не може да сакрије. Човек који покушава да унесе хаос у Србију, поделу међу људима, братоубилачке сукобе, па чак и да преузме протесте од студената, да би себе приказао као најважнијег и најбитнијег у редовима опозиције. Замислимо шта би било да је Александар Вучић урадио нешто слично. Сваки дан се лепе плакати, исписују графити против њега. Са много горим порукама и претњама, нападима на његову децу и породицу, позивима на линч и физичку ликвидацију. Како бисмо ми требали да реагујемо када нам сваки дан говоре да смо убице, да су нам „руке крваве“, да смо убили 15 људи. А он, Драган Ђилас лично, је потписник најгорег насиља само зато што му је неко рекао да је лопов, што узгред и јесте, по сопственом признању. Коме није било јасно након дешавања у Скупштини да је насиље једини језик којим говори Ђилас, више нема дилеме! Све маске су пале! Закони у Србији морају да се поштују и примењују, јер Србија је демократска земља! Неће бити грађанског рата у Србији, неће бити братоубилачких сукоба и неће бити обојене револуције! Закон мора да важи подједнако за све, па и за Драгана Ђиласа!

Драган Ђилас је одавно симбол бахатости, насиља и дивљаштва , а најновији инцидент који је започео лично он показао је још једном право лице антисрпске опозиције, која већ више од месец дана прижељкује нереде, насиље и дубоке поделе у нашем друштву. Понашање Драгана Ђиласа на снимку који је објавила његова странка, није понашање нормалног човека, политичара, него батинаша и силеџије. Драган Ђилас, режисер новог насиља на улицама, напао је младе људе, само зато што му се њихове активности, а које раде активисти свих странака, нису свиделе. Толико је агресиван, жељан сукоба, да то више не може да сакрије. Човек који покушава да унесе хаос у Србију, поделу међу људима, братоубилачке сукобе, па чак и да преузме протесте од студената, да би себе приказао као најважнијег и најбитнијег у редовима опозиције. Замислимо шта би било да је Александар Вучић урадио нешто слично. Сваки дан се лепе плакати, исписују графити против њега. Са много горим порукама и претњама, нападима на његову децу и породицу, позивима на линч и физичку ликвидацију. Како бисмо ми требали да реагујемо када нам сваки дан говоре да смо убице, да су нам „руке крваве“, да смо убили 15 људи. А он, Драган Ђилас лично, је потписник најгорег насиља само зато што му је неко рекао да је лопов, што узгред и јесте, по сопственом признању. Коме није било јасно након дешавања у Скупштини да је насиље једини језик којим говори Ђилас, више нема дилеме! Све маске су пале! Закони у Србији морају да се поштују и примењују, јер Србија је демократска земља! Неће бити грађанског рата у Србији, неће бити братоубилачких сукоба и неће бити обојене револуције! Закон мора да важи подједнако за све, па и за Драгана Ђиласа!

Милош Вучевић

26,521 views • 1 year ago