Video yükleniyor...

Video Yüklenemedi

Ana Sayfaya Dön

Коди, Батлер и Чима су најзаслужнији за ову победу, сваки на свој начин, али потез утакмице и оно што ју је дефинитивно преломило на нашу страну било је Нворино закуцавање. Надам се да ће му овај крик на крају помоћи да изађе из кризе, требаће нам прајм Џордан у Атини...

24,608 görüntüleme • 5 ay önce •via X (Twitter)

0 Yorum

Yorum bulunmuyor

Orijinal gönderinin yorumları burada görünecek

Benzer Videolar

Изливи мржње и подјела нашег народа које предсједник Републике Српске свакодневно шири наносе немјерљиву штету нашем народу. Затражио сам од њега да се јавно извини свим новинарима и људима које је јуче увриједио, али умјесто тога, данас је обећао да ће бити још вулгарнији и примитивнији. Нажалост, то је једино његово обећање које ће сигурно испунити. Предсједник нема ни најмање право на овакве ријечи – чак и да се било ко од ових људи у неком ставу огријешио о њега. Државник мора бити први који ће истрпити, прећутати и, упркос свему, бирати најбоље и најадекватније ријечи. Он је дужан да представља и изражава национално јединство, као што то налаже члан 64 Устава Републике Српске. Јасно нам је да се неће извинити и сигурни да ће опет овакве поступке поновити, али најгоре од свега је што један предсједник мисли да је то исправно и добро по Републику Српску, поготово у данашњем тренутку! На нама је да и данас останемо мирни и мудри, да мјеримо сваку ријеч и важемо сваки потез, али и да останемо страствени у борби за нашу Републику Српску у којој нема мјеста за овакав рјечник и срамно понашање.

Драшко Станивуковић

49,079 görüntüleme • 1 yıl önce

Само да подсетим на модус операнди медијских група за притисак. Све је стало у минут. Дакле, наратив је увек исти: сваки састанак председника Републике Србије Александар Вучић је „плаћен“, или је део „предизборне кампање“ (у било којој земљи, потпуно небитно), увек је „Србија на губитку“, и, врхунац, кад је на истоку, што није на западу, а кад је на западу, што није на истоку! У свему су, ипак, најбламантнији спинови типа - неће да му се јави Путин, па Вучић иде код Трампа, а онда уследи да неће Трамп да га види, па иде код Путина – и то све пишу исти медији! Никада се до сада није десило да се председник Србије састао са најважнијим светским лидерима, најутицајнијим светским државницима, или да је организовао њихову посету Србији (коју смо пре Вучића могли само да сањамо), а да медијске групе за притисак (Н1, Нова, Данас и слични) о томе известе као о нечему позитивном за нашу земљу и све њене грађане. Не, они сваки пут нађу све бизарнији начин да о томе известе критикујући председника Вучића и убеђујући све нас да је нешто што је, без сумње сјајно за нашу земљу, у ствари – ужасно. Тако и сада. Увек све исто из те кухиње.

Ana Brnabic

39,097 görüntüleme • 1 yıl önce

Оно јуче је слика избора у Србији. Безобразно су покрали, као и увек до сада. И опет им пролази, баш као и сваки пут. И тако ће бити док ми не одлучимо да је доста и то окончамо. Не признаје се изборна крађа, и не узимају се мандати са покрадених избора, јер је то легализација крађе и саучесништво. Да ли постоји ико нормалан који мисли да се ова мафија руши изборима? Да ће се било који наредни избори разликовати од ових? Мислите ли да ће ови батинаши и криминалци признати икада да су изгубили изборе? Да ће само једног дана да се пробуде и кажу нећемо више да вас бијемо, крадемо, уништавамо, доста је било. Ја не знам да постоји случај у свету да се неко спасао криминалца који га рекетира и малтретира тако што га је молио да престане. Напротив, сви примери у свету показују да људи који су се спасили криминалаца који су их рекетирали су то успели на 2 начина: или се обратиш јачем криминалцу који ти то реши, али онда њему плаћаш рекет, или су се супроставили, пребии или упуцали криминалце. Знамо са ким имамо посла, и да је за њих то питање живота, јер знају шта су радили, али и за нас је. А нас је много више.

Срђан Ного

15,838 görüntüleme • 5 ay önce

"Пре девет година, када сам последњи пут боравио у Србији, стање је било тако очајно да сам іедва чекао да се вратим у Америку. У народу сеосећаш дух безнадежности као да су људи били дигли руке и од самих себе и од свог живота. Чекали су да одживотаре тај остатак живота што им је Бог дао. Није се видело ни једно светло на крају тог мрачног тунела. Оно што су студенти ПОСТИГЛИ у Oвом народу іе нешто што ја гледам кроз ту духовну призму, они су заиста глас Божји у овом народу. Они су успели да одраде оно најтеже, а то је да пробуде у народу веру у боље сутра, да му дају наду и да се вреди борити за то боље сутра. Још једну изузетну ствар су студенти постигли а то је да су они као лакмус папир- они су нашем друштву показали јасно ко је ко и у режиму, и у опозициији, и у невладиним организацијама па и у Српској православној цркви. Више немамо никаквих недоумица где је ко, па тако и треба да се поставимо" О Саша

Ћацијарх Профитије

10,824 görüntüleme • 9 ay önce

Данас је истекао петнаестодневни рок који су шиптарске власти дале Србима да уклоне своје викендице са језера Газиводе. Јесте, управо оних Газивода које Александар Вучић није дао. У том року су имали право да поднесу захтев за заштиту имовине, што су сви и урадили, али су и поред тога што на захтеве није одговорено шиптари дошли са дугим цевима и машинама и викендице порушили. На другом снимку видите да народ просечног коефицијента интелигенције 50 кличе оном ко је то потписао. Поред свих парадокса који постоје у математици и филозофији, на које ни данас нема одговора (зато се и зову парадокси-„наизглед апсурдно, али ипак истинито"), надам се да ће се једног дана изучавати и ,,Ћаци парадокс'', у ком је један народ нестајао и до нестанка клицао и тапшао оном који је до нестанка довео.

Ж. Пантелић-Бунар 1244

25,930 görüntüleme • 1 ay önce

Подкаст „Православље“: Криза демократије и мисија Цркве Целу епизоду можете погледати у понедељак у 20 часова на Youtube каналу Подкаст „Православље“ Да ли је, што се тиче Цркве, демократија сувишна или су у праву они који тврде да недостатак демократије у Цркви на неки начин утиче на настанак опште кризе у друштву? Можемо ли се надати да ће традиционалне вредности, поглед на свет, хришћански начин живота који се поново, после деценија, афирмише у САД, као и у Русији, бити оно што можемо и ми у Србији наставити да практикујемо, што је код нас Светосавље, или морамо да следимо резолуцију Европског парламента? У чему се огледа утицај који Црква врши у друштву? Зашто је Црква центар интересовања, па и критика, оних који уопште нису верници Српске Православне Цркве? И да ли је Црква у актуелној друштвеној кризи изневерила очекивања народа? О овој и повезаним темама у новој епизоди подкаста „Православље“ теолог и политиколог Тамара Гајић Јовановић, шеф Oдељења за друштвене мреже Информативне службе Српске Православне Цркве и Архиепископије београдско-карловачке, разговарала је са Андреом Јовановић, философом, и свештеником Стеваном Јовановићем, теологом.

Информативна служба Српске Православне Цркве

47,328 görüntüleme • 6 ay önce