Loading video...

Video Failed to Load

There was a problem loading this video. This could be due to a temporary network issue or the video might be unavailable.

Манастир Копорин је светиња која надахњује.Велики деспот Стефан Лазаревић у њему је проналазио свој мир, ја сам срећан што сам на петнаестак минута, приграбио тај мир и имао прилику да се у манастирској цркви помолим Богу. Хвала сестринству манастира што га са толико љубави чува.

Александар Вучић

399,984 subscribers

92,571 views • 7 days ago •via X (Twitter)

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

32 Comments

ŠBBKBB7 days ago

Spremili su 3 kg tamjana da okade manastir čim ti vide leđa.

Jovan7 days ago

Aca sebe u istoj rečenici sa Despotom Stefanom. Psihijatri radite li nešto!!

NN7 days ago

Kad ideš u Pećku patrijaršiju?

Zander7 days ago

И ту си дошао, и то да опоганиш несрећо једна

Peteski0077 days ago

Evo ga Satanista đavola demon! Nema pojma od naša vera.👇👇🖕🖕🖕

Josip Zvijerac7 days ago

Narod je odlučio.

Pokret Pravo Na Zivot - Meri7 days ago

Kad već pominjete despota Stefana Lazarevića, prisetite se i njegovih reči iz „Slova ljubve“: „O bezloblja Davidova, čujte, carevi, čujte! Saula li oplakuješ, nađeni? Jer nađoh, reče Bog, čoveka po srcu mome.“ Danas porodice koje su izgubile svoje najbliže traže upravo to — da ih neko čuje. Da ih čuju kada pitaju šta se dogodilo njihovom detetu, supružniku, ocu ili majci. Da ih čuju kada traže dokumentaciju. Da ih čuju kada traže da se slučaj ispita transparentno. Da ih čuju kada pitaju ko je doneo određenu odluku i da li je neko odgovoran. Ali institucije ne žele da ih čuju! Zbog toga se 20 porodica još 9. maja zajedno obratilo ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, tražeći istinu, transparentnost i odgovornost. Mesecima kasnije, porodice i dalje čekaju odgovor. Zato danas ove reči zvuče snažnije nego ikada: „Čujte, carevi, čujte!“ Jer porodice ne traže privilegiju. Traže da ih država čuje. I da im odgovori.

h3x0r00t7 days ago

Ne znam ko Vam radi kampanju, ali ovo je fenomenalno...za SL. Gledamo poslednji čin, hvala Bogu.

Milana7 days ago

Neverovatna je činjenica da tako pokvaren i zao čovek, nema ni onu najmanju zadršku da od sebe zaštiti bar te ljude koji žive svoje živote van svih svetovnih tokova. Neverovatno je da na najodgovornije pozicije jedne države, dođe čovek nesposoban da oseti stid zbog ZLOupotrebe

Петар ефенди7 days ago

Tebra evo jedan konstruktivan savet: Ovako kad stojiš kao lemez sa isprepletanim prstima i gledaš u daljinu dok pričaš s nekim, izgledaš kao da je neki volšebnik stpao tvoj duh u tuđe telo i nisi se još navikao. Brate probaj malo da se ponašaš kao da nisi alarmantno autističan.

Bogdan Jovanović7 days ago

Krug se polako zatvara, priroda se obnavlja, konacno si opet onaj pravi, izguzvani, mlitavi, nesposobni radikal kakav si bio i kad si dosao na vlast

Andrija Gavrilović7 days ago

Jes' ti tu kao preCednik ili kao kandidat?

Conan Varvarin7 days ago

Saće morati da padne egzorcizam

Boca golgeter6 days ago

Crkva u predizbornoj kampanji... vidi Pahomija da uključiš...

Србијо, мајко 💞🇷🇸💞6 days ago

Сад прочитах. Ово је кршење црквених канона и црквеног Устава, јер се овом посетом у предизборној кампањи злоупотребљава светилиште. Таксативно је набројано да се ово строго забрањује и да повлачи казну свештенству које је омогућило светогрђе у политичке сврхе.

NR17037 days ago

Dodadio si bogu i narodu. Sklanjaj se viṣ̌e.

Vpl7 days ago

Da se POD HITNO MANASTIR OKADI I TO TRI PUTA

Секененре7 days ago

.

zmaj7 days ago

Al si se raspisao. Gusto. STUDENTI POBEĐUJU!

Dobri Isak6 days ago

Radikalski pacov glumi vernika

Vladimir Milutinovic7 days ago

Ne seri Suzana.

Лаза Буџук6 days ago

Дошао си да видиш колико може за њега да се добије пошто си оне на КиМ продао.

T.a.t.k.o.7 days ago

Poslednji put kao slobodan čovek 🙋🏻‍♂️

Dejan7 days ago

Boze sacuvaj, kome ti da se molus jnt

Somebody7 days ago

Padni mrtav.

Stefan6 days ago

Predivan manastir koji treba svako da obiđe, poseban osećaj i mir sam imao na tom svetom mestu.

Mina Ilić6 days ago

Bravo za predsednika, blokaderi nemaju pojima nasu istoriju zato tu i ne idu..oni se klanjaju Dinku Sakicu

Magica7 days ago

👏👏👏

Bgdzoni7 days ago

Znojis se ko kurva u crkvi @avucic

Bojan7 days ago

Sisaj karu majmune

Prozor6 days ago

stavljam na spisak, deluje prelepo kao i svaka svetinja, ali nisam ni znala za ovu

ApodacaGal7 days ago

Obnova i očuvanje naših svetinja i kulturne baštine obaveza su prema budućim pokolenjima.

Related Videos

Како опоро звучи када изговорите „пас луталица“, а иза свега је биће чудесне душе и огромног срца. У порти манастира Копорин имао сам част да једном дивном псу дам име. Предлагали су да се зове Женка, а ја сам једно слово променио и назвао је Жанка.

Како опоро звучи када изговорите „пас луталица“, а иза свега је биће чудесне душе и огромног срца. У порти манастира Копорин имао сам част да једном дивном псу дам име. Предлагали су да се зове Женка, а ја сам једно слово променио и назвао је Жанка.

Александар Вучић

158,425 views • 7 days ago

Велико хвала што сте у оволиком броју дошли у Јагодину. Готово да сам заплакао кад сам видео да и у овако тешком тренутку толико велики број људи хоће да брани и штити своју Србију. Бескрајно вам хвала на томе. Кад сам вас видео у оволиком броју рекао сам да је највећа част на свету бити ваш председник. Не постоји нико поноснији од мене.

Велико хвала што сте у оволиком броју дошли у Јагодину. Готово да сам заплакао кад сам видео да и у овако тешком тренутку толико велики број људи хоће да брани и штити своју Србију. Бескрајно вам хвала на томе. Кад сам вас видео у оволиком броју рекао сам да је највећа част на свету бити ваш председник. Не постоји нико поноснији од мене.

Александар Вучић

90,877 views • 1 year ago

У ЗЕМЉИ ЕКОНОМСКОГ ТИГРА, ПРИЧА КОЈА КИДА ДУШУ... Тамара Мисирлић: "Сваког дана бака Борка стоји на улици и продаје оно што је сама узгајила у својој башти. Понесе мало лука, понесе шта има... и стоји ту сатима. Стоји ту са једним јединим циљем, да скупи новац да подигне споменик својој ћерки. Кад ми је то рекла, гледала ме је право у очи и изговорила реченицу коју никада нећу заборавити: ,,Ја не могу да умрем док јој не подигнем споменик. Не могу да оставим моју ћерку без споменика." Док сам је слушала, толико ме је нешто стегло у грудима. Толико бола, толико љубави и толико достојанства у једној жени која сваког дана стоји на улици и продаје своје поврће. Рекла ми је да некад заради 180 динара, некад 500, некад 600, некад 1000 ако је добар дан. И тако, мало по мало, скупља новац, а уз то брине и о болесној сестри. Из џепа је извадила један папирић. На њему је нацртан споменик, написане димензије и број телефона човека који их ради. Тај папир носи са собом као нешто највредније што има, то је њен циљ, њена мисија, њена последња жеља. У једном тренутку више нисам могла да слушам, а да ништа не кажем. Рекла сам јој: ,,Бако, ми ћемо подићи споменик.“ А она се одмах постидела, онако како то умеју само стари, поштени људи. Почела је да пита: „А како ћу ја то да вратим? Како ћу да се одужим, сине?" Рекла сам јој да ми само да мало лука из своје баште, за салату. И ништа више. Али истина је да сам тог дана ја од ње добила много више од тог лука. Добила сам лекцију шта је мајчинска љубав. Љубав која не престаје ни када живот прође, ни када године притисну, ни када човек остане сам. Љубав због које једна мајка сваког дана стоји на улици, продаје оно што има, и понавља само једну реченицу: ,,Не могу да умрем док моја ћерка не добије споменик." 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

У ЗЕМЉИ ЕКОНОМСКОГ ТИГРА, ПРИЧА КОЈА КИДА ДУШУ... Тамара Мисирлић: "Сваког дана бака Борка стоји на улици и продаје оно што је сама узгајила у својој башти. Понесе мало лука, понесе шта има... и стоји ту сатима. Стоји ту са једним јединим циљем, да скупи новац да подигне споменик својој ћерки. Кад ми је то рекла, гледала ме је право у очи и изговорила реченицу коју никада нећу заборавити: ,,Ја не могу да умрем док јој не подигнем споменик. Не могу да оставим моју ћерку без споменика." Док сам је слушала, толико ме је нешто стегло у грудима. Толико бола, толико љубави и толико достојанства у једној жени која сваког дана стоји на улици и продаје своје поврће. Рекла ми је да некад заради 180 динара, некад 500, некад 600, некад 1000 ако је добар дан. И тако, мало по мало, скупља новац, а уз то брине и о болесној сестри. Из џепа је извадила један папирић. На њему је нацртан споменик, написане димензије и број телефона човека који их ради. Тај папир носи са собом као нешто највредније што има, то је њен циљ, њена мисија, њена последња жеља. У једном тренутку више нисам могла да слушам, а да ништа не кажем. Рекла сам јој: ,,Бако, ми ћемо подићи споменик.“ А она се одмах постидела, онако како то умеју само стари, поштени људи. Почела је да пита: „А како ћу ја то да вратим? Како ћу да се одужим, сине?" Рекла сам јој да ми само да мало лука из своје баште, за салату. И ништа више. Али истина је да сам тог дана ја од ње добила много више од тог лука. Добила сам лекцију шта је мајчинска љубав. Љубав која не престаје ни када живот прође, ни када године притисну, ни када човек остане сам. Љубав због које једна мајка сваког дана стоји на улици, продаје оно што има, и понавља само једну реченицу: ,,Не могу да умрем док моја ћерка не добије споменик." 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Инжењер 🇷🇸

10,975 views • 6 months ago

Шта АНДРЕЈЕВ ТАТА АНЂЕЛКО и Драган Џајић (председник ФСС) раде у друштву са Владом Ђајићем, бившим директором Универзитетског клиничког центра Републике Српске, за кога је Милорад Додик рекао да је сам себе разрешио са те функције јер се нашао „у разговору и ситуацији која укључује наркотике“! Драшко Станивуковић је својевремено објавио виралан снимак у коме како тврди „осуђени криминалац и убица“ пред Ђајића ставља кесу са белим прахом и каже „Види ДРОГУ човече“, на шта Ђајић одговара „Што си толико узимао, што си луд?“. Ђајић даље пита „Колико је?“ и на одговор „40.000“ - каже „Па нисмо толико рекли...“. Додик се од Ђајића оградиo и смениo га са места директора, али, то очигледно тата Анђелку не смета да се њим дружи па чак и позира са широким осмехом. Након Јовањице, Коњуха и осуђеног убице који на Божић пева Вучићу и државном врху на увце, да ли било шта треба да нас изненади?!

Шта АНДРЕЈЕВ ТАТА АНЂЕЛКО и Драган Џајић (председник ФСС) раде у друштву са Владом Ђајићем, бившим директором Универзитетског клиничког центра Републике Српске, за кога је Милорад Додик рекао да је сам себе разрешио са те функције јер се нашао „у разговору и ситуацији која укључује наркотике“! Драшко Станивуковић је својевремено објавио виралан снимак у коме како тврди „осуђени криминалац и убица“ пред Ђајића ставља кесу са белим прахом и каже „Види ДРОГУ човече“, на шта Ђајић одговара „Што си толико узимао, што си луд?“. Ђајић даље пита „Колико је?“ и на одговор „40.000“ - каже „Па нисмо толико рекли...“. Додик се од Ђајића оградиo и смениo га са места директора, али, то очигледно тата Анђелку не смета да се њим дружи па чак и позира са широким осмехом. Након Јовањице, Коњуха и осуђеног убице који на Божић пева Вучићу и државном врху на увце, да ли било шта треба да нас изненади?!

Немања Шаровић

40,248 views • 6 months ago

🚨ЗАБРАЊЕН МИ ЈЕ УЛАЗАК НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ јер сам ПРЕТЊА за јавну и НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ као и МЕЂУНАРОДНЕ ОДНОСЕ!? (Тако каже документ који сам добио) Забрана је издата 26.6.2026. од стране власти у Приштини, без додатних објашњења. Много пута сам ишао на КиМ и никада раније нисам имао проблема. Жао ми је што и ове године нећу бити са нашим народом на литургији у Грачаници и помену Косовским јунацима на Газиместану, али даће Бог да се ускоро видимо поново!🇷🇸☦️🙏 #nemanjasarovic #bezstraha

🚨ЗАБРАЊЕН МИ ЈЕ УЛАЗАК НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ јер сам ПРЕТЊА за јавну и НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ као и МЕЂУНАРОДНЕ ОДНОСЕ!? (Тако каже документ који сам добио) Забрана је издата 26.6.2026. од стране власти у Приштини, без додатних објашњења. Много пута сам ишао на КиМ и никада раније нисам имао проблема. Жао ми је што и ове године нећу бити са нашим народом на литургији у Грачаници и помену Косовским јунацима на Газиместану, али даће Бог да се ускоро видимо поново!🇷🇸☦️🙏 #nemanjasarovic #bezstraha

Немања Шаровић

30,599 views • 3 months ago

Поштовани пријатељи, Желим да вам се захвалим на разумевању због чињенице да у претходна три месеца нисам одговарао на готово свакодневне простачке нападе и лажи који су против мене пласирани у медијима са националном покривеношћу и који су организовано изношени од стране, за ту сврху ангажованих политичких сурогата. Нисам одговарао, не из страха или због било какве политичке калкулације, већ због тога што нисам желео да једно тешко време чиним још тежим. Нисам желео ни да угрожавам достојанство функције коју тренутно обављам и понајвише можда нисам желео да чиним нешто што никада у свом деловању нисам чинио, а то је да претпоставим сопствене интересе интересима странке коју волим и којој са поносом од њеног оснивања припадам. У претходном периоду, делима сам показао да сам спреман да примим, понекада и физички, ударце због уверења које имам и да сам спреман да се заједно са својим пријатељима борим за принципе који су у претходних нешто преко деценије трансформисaли Србију у боље место него што је била. Наставићу да се заједно са својим пријатељима борим и даље, а захвалност за подршку у овом тешком времену онима који су можда могли да је дају сачуваћу за период када је заиста будем имао. Хвала и живели!

Поштовани пријатељи, Желим да вам се захвалим на разумевању због чињенице да у претходна три месеца нисам одговарао на готово свакодневне простачке нападе и лажи који су против мене пласирани у медијима са националном покривеношћу и који су организовано изношени од стране, за ту сврху ангажованих политичких сурогата. Нисам одговарао, не из страха или због било какве политичке калкулације, већ због тога што нисам желео да једно тешко време чиним још тежим. Нисам желео ни да угрожавам достојанство функције коју тренутно обављам и понајвише можда нисам желео да чиним нешто што никада у свом деловању нисам чинио, а то је да претпоставим сопствене интересе интересима странке коју волим и којој са поносом од њеног оснивања припадам. У претходном периоду, делима сам показао да сам спреман да примим, понекада и физички, ударце због уверења које имам и да сам спреман да се заједно са својим пријатељима борим за принципе који су у претходних нешто преко деценије трансформисaли Србију у боље место него што је била. Наставићу да се заједно са својим пријатељима борим и даље, а захвалност за подршку у овом тешком времену онима који су можда могли да је дају сачуваћу за период када је заиста будем имао. Хвала и живели!

Марко Ђурић

49,661 views • 1 year ago

Праштајте браћо и сестре што вам се јављам у моментима када ишчекујемо велику радост, рођење Сина Божијег, али дужан сам да вам укажем на један ужасан скандал у вези са процесом који се води против Николе Селаковића и још троје окривљених пред Посебним одељењем за организовани криминал Вишег суда у Београду. Оптужни предлог, као и позив за претрес, добио сам данас поподне, на Бадњи дан. Веровали или не, оптужни предлог су Н1 и НОВА С цитирали још пре 20 и кусур дана, а ја као бранилац га добијам тек данас. Чак сам и о датуму претреса сазнао од Мариника Тепић, што је ван памети, да бих данас негде око 14 часова тек добио позив и оптужни предлог. Ово је срамота и најбољи показатељ припреме наратива за притисак на рад суда и каква одлука да се донесе. Плашим се да је Селаковићу и осталима пресуда већ донета и да је суђење само фарса.

Праштајте браћо и сестре што вам се јављам у моментима када ишчекујемо велику радост, рођење Сина Божијег, али дужан сам да вам укажем на један ужасан скандал у вези са процесом који се води против Николе Селаковића и још троје окривљених пред Посебним одељењем за организовани криминал Вишег суда у Београду. Оптужни предлог, као и позив за претрес, добио сам данас поподне, на Бадњи дан. Веровали или не, оптужни предлог су Н1 и НОВА С цитирали још пре 20 и кусур дана, а ја као бранилац га добијам тек данас. Чак сам и о датуму претреса сазнао од Мариника Тепић, што је ван памети, да бих данас негде око 14 часова тек добио позив и оптужни предлог. Ово је срамота и најбољи показатељ припреме наратива за притисак на рад суда и каква одлука да се донесе. Плашим се да је Селаковићу и осталима пресуда већ донета и да је суђење само фарса.

Владимир Ђукановић

16,895 views • 8 months ago

Милан Трешњић, мајор ОЗНЕ о злочинима и ослобођењу “Првих петнаест дана по уласку у Београд, Озна је била једини суд и закон. За то време је ликвидирано неколико хиљада сарадника окупатора и грађана. Ја се не осећам кривим, иако сам у томе учествовао. Заклео сам се још као скојевац, кад дођем у Београд и упаднем у ове виле експлоататора, крвопија радничке класе и поштених људи, да ћу пронаћи најлуксузнију вилу неког буржуја, ускочити у њу, потражити најлуксузнији кревет и са чизмама својим партизанским и личким блатом на њима – лећи и преспавати. Тако се и десило. Упао сам те прве ноћи у вилу Тасића, преко пута чувене рестаурације “Дедиње”. А у тој вили су становали немачки пуковници, који су безглаво побегли. У рерни су још цврчале, недопечене, ћурке и гуске. Е ту смо преноћили, уз обилату вечеру, добро вино, есцајг, ма свашта. Променим свој партизански веш, обучем чисту кошуљу, чарапе, нисам наравно променио своју униформу, која је била незаменљива, али све што сам могао променити, ја сам променио. Нисмо ми у партизанима патили од сувишног прибора. Мени је била довољна кашика, виљушка, наравно нож и то је било све; мало соли да имаш и евентуално да носиш са собом резервну кошуљу и гаће. То је мени и мојој групи официра била најбоља вечера у животу. И ја испуних себи обећање и у чизмама легох у кревет са балдахином. То је била дивна ствар.”

Милан Трешњић, мајор ОЗНЕ о злочинима и ослобођењу “Првих петнаест дана по уласку у Београд, Озна је била једини суд и закон. За то време је ликвидирано неколико хиљада сарадника окупатора и грађана. Ја се не осећам кривим, иако сам у томе учествовао. Заклео сам се још као скојевац, кад дођем у Београд и упаднем у ове виле експлоататора, крвопија радничке класе и поштених људи, да ћу пронаћи најлуксузнију вилу неког буржуја, ускочити у њу, потражити најлуксузнији кревет и са чизмама својим партизанским и личким блатом на њима – лећи и преспавати. Тако се и десило. Упао сам те прве ноћи у вилу Тасића, преко пута чувене рестаурације “Дедиње”. А у тој вили су становали немачки пуковници, који су безглаво побегли. У рерни су још цврчале, недопечене, ћурке и гуске. Е ту смо преноћили, уз обилату вечеру, добро вино, есцајг, ма свашта. Променим свој партизански веш, обучем чисту кошуљу, чарапе, нисам наравно променио своју униформу, која је била незаменљива, али све што сам могао променити, ја сам променио. Нисмо ми у партизанима патили од сувишног прибора. Мени је била довољна кашика, виљушка, наравно нож и то је било све; мало соли да имаш и евентуално да носиш са собом резервну кошуљу и гаће. То је мени и мојој групи официра била најбоља вечера у животу. И ја испуних себи обећање и у чизмама легох у кревет са балдахином. То је била дивна ствар.”

Србија чиста и уједињена 🇷🇸🙏☦️

12,212 views • 3 months ago

„То јесте једна контраверзна тема, али ја мислим да лидери морају да отварају контраверзне теме, не да подилазе јавном мњењу, него да указују на проблеме. Ми ћемо, без обзира на критике и молбе које сам ја добио из светских центара да спустим лопту и не таласам, ја сам реко: „Не, ја имам поштовања за ваше приоритете и државне интересе, али немојте да тражите од мене да то буду моји приоритети. То што ви имате Ирак, ја разумем и поштујем, али ја имам Косово.” „То што ви не можете да попијете кафу у Приштини и Призрену па то су појединачни случајеви и инциденти, али ви нисте такви, ви сте разумни. Нека албански бизнисмени купе Теразије својим нарко-доларима и нека Србија буде практично албанска држава. То је оно што ћемо ми спречити.” „Ја сам рекао: ако не важи за Србију оно што важи у Дејтону, а то је да су националне заједнице добиле свој колективни статус и да су границе непромењиве, и да је оно што је било сматрамо светињом, и да се каже: „У реду, те републике из Титове Југославије, оне су државе” — ако то не важи за Србију, па ја мислим да уназад неће важити више ни за кога. Јер, како објаснити сада да је једини преседан направљен управо на Србији?” „Ако ви желите сада да створите албанску државу у 21. веку на територији која припада држави Србији, онда ћете отворити поново процес који сте мислили да сте Дејтоном затворили. И то није моја жеља, ТО ЈЕ ОПИС СТАЊА!”

„То јесте једна контраверзна тема, али ја мислим да лидери морају да отварају контраверзне теме, не да подилазе јавном мњењу, него да указују на проблеме. Ми ћемо, без обзира на критике и молбе које сам ја добио из светских центара да спустим лопту и не таласам, ја сам реко: „Не, ја имам поштовања за ваше приоритете и државне интересе, али немојте да тражите од мене да то буду моји приоритети. То што ви имате Ирак, ја разумем и поштујем, али ја имам Косово.” „То што ви не можете да попијете кафу у Приштини и Призрену па то су појединачни случајеви и инциденти, али ви нисте такви, ви сте разумни. Нека албански бизнисмени купе Теразије својим нарко-доларима и нека Србија буде практично албанска држава. То је оно што ћемо ми спречити.” „Ја сам рекао: ако не важи за Србију оно што важи у Дејтону, а то је да су националне заједнице добиле свој колективни статус и да су границе непромењиве, и да је оно што је било сматрамо светињом, и да се каже: „У реду, те републике из Титове Југославије, оне су државе” — ако то не важи за Србију, па ја мислим да уназад неће важити више ни за кога. Јер, како објаснити сада да је једини преседан направљен управо на Србији?” „Ако ви желите сада да створите албанску државу у 21. веку на територији која припада држави Србији, онда ћете отворити поново процес који сте мислили да сте Дејтоном затворили. И то није моја жеља, ТО ЈЕ ОПИС СТАЊА!”

Blokada Politehnika

38,007 views • 4 months ago

Милошевић је имао хиљаду мана и грешака, а највећа је издаја Крајине. Али од 2. октобра 2000. до 11. марта 2006. све што је урадио је било државнички и за историју. Упозорио је шта нас чека, мирно предао власт, повукао се, мирно прихватио хапшење знајући да му пакују Хаг, мирно отишао у хеликоптер за Тузлу, исправљене кичме ушао у Хаг док га држе полицајци, а снима камера, достојанствено и аргументовао разбио хашку оптужницу. И зато је убијен. Са аспекта свега што нас је снашло, можда би му неки и замерили што се није борио за власт. Али је изгледа и њему било јасно да је та борба без изгледа за успех и да само може донети нове жртве. Овако је показао шта се може десити кад дође ненародна, издајничка и споља инсталирана власт. Да нам се више никад не понови.

Милошевић је имао хиљаду мана и грешака, а највећа је издаја Крајине. Али од 2. октобра 2000. до 11. марта 2006. све што је урадио је било државнички и за историју. Упозорио је шта нас чека, мирно предао власт, повукао се, мирно прихватио хапшење знајући да му пакују Хаг, мирно отишао у хеликоптер за Тузлу, исправљене кичме ушао у Хаг док га држе полицајци, а снима камера, достојанствено и аргументовао разбио хашку оптужницу. И зато је убијен. Са аспекта свега што нас је снашло, можда би му неки и замерили што се није борио за власт. Али је изгледа и њему било јасно да је та борба без изгледа за успех и да само може донети нове жртве. Овако је показао шта се може десити кад дође ненародна, издајничка и споља инсталирана власт. Да нам се више никад не понови.

Народни непријатељ 🇷🇸

21,631 views • 11 months ago

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Дарко Николић

105,257 views • 2 years ago

Рубикон је имао част да нам гост буде чувени професор емеритус економије на Универзитету у Отави и председник и директор Центра за истраживање глобализације Мишел Чосудовски Какво је ваше виђење тренутне светске економије? Да ли тренутна ситуација води новој економској кризи као што је била 2008 године? Како се на светску економију одражавају одлуке Вашингтонске администрације да уводи царине на стране производе и иницирање трговинских ратова као што је са Кином? Да ли процес дедоларизације најављује нову глобалну економију и како ће она изгледати? Која је улога БРИКС а у новој глобалној економији? Могу ли се ратови као што је тренутну сукоб у Украјини, користи да одрже економски поредак који тренутно влада? Зашто је важно да разумемо агресију НАТО на СР Југославију 1999 године? Да ли Србија због свог односа са Русијом и Кином има бољу позицију за будућност? Четвртком од 19ч на нашем Youtube каналу!

Рубикон је имао част да нам гост буде чувени професор емеритус економије на Универзитету у Отави и председник и директор Центра за истраживање глобализације Мишел Чосудовски Какво је ваше виђење тренутне светске економије? Да ли тренутна ситуација води новој економској кризи као што је била 2008 године? Како се на светску економију одражавају одлуке Вашингтонске администрације да уводи царине на стране производе и иницирање трговинских ратова као што је са Кином? Да ли процес дедоларизације најављује нову глобалну економију и како ће она изгледати? Која је улога БРИКС а у новој глобалној економији? Могу ли се ратови као што је тренутну сукоб у Украјини, користи да одрже економски поредак који тренутно влада? Зашто је важно да разумемо агресију НАТО на СР Југославију 1999 године? Да ли Србија због свог односа са Русијом и Кином има бољу позицију за будућност? Четвртком од 19ч на нашем Youtube каналу!

Рубикон

36,497 views • 1 year ago

“Користим прилику и у присуству Високопреосвећеног митрополита Јоаникија, да вам скренем пажњу на то клизиште, врло често се са превише дрскости - не благословене смелости, коментарише сам врх јерархијски наше Цркве, поступци наших епископа, патријараха. Скоро сам имао прилику, једна наша сестра у духовној кризи… па је очекивала од нас да станемо на страну, у светлу данашње поларизације, па је питала зашто ми не станемо на страну ових или оних? Зашто остављамо народ да буде сам? То је та једна, да кажемо, патетична пројава бриге, она постоји, али као пројава духовне незрелости. У једном тренутку тог њеног излагања и бриге… она на једном месту каже да наш Патријарх није њен Патријарх. Пазите, то је тако страшна изјава, трагична, верујемо да је то у афекту изречено… и на то њено исповедање морао сам да се оградим рекавши да ако њен патријарх није наш патријарх наш даљи разговор нема никаквог смисла, и ту се он, заиста, на моје инсистирање, завршио…. Ми имамо Цркву, имамо патријарха, имамо епископе, свештенике, да ли можемо бити бољи? Можемо! Нека свако крене од себе! Отац Рафаило Бољевић 🫶

“Користим прилику и у присуству Високопреосвећеног митрополита Јоаникија, да вам скренем пажњу на то клизиште, врло често се са превише дрскости - не благословене смелости, коментарише сам врх јерархијски наше Цркве, поступци наших епископа, патријараха. Скоро сам имао прилику, једна наша сестра у духовној кризи… па је очекивала од нас да станемо на страну, у светлу данашње поларизације, па је питала зашто ми не станемо на страну ових или оних? Зашто остављамо народ да буде сам? То је та једна, да кажемо, патетична пројава бриге, она постоји, али као пројава духовне незрелости. У једном тренутку тог њеног излагања и бриге… она на једном месту каже да наш Патријарх није њен Патријарх. Пазите, то је тако страшна изјава, трагична, верујемо да је то у афекту изречено… и на то њено исповедање морао сам да се оградим рекавши да ако њен патријарх није наш патријарх наш даљи разговор нема никаквог смисла, и ту се он, заиста, на моје инсистирање, завршио…. Ми имамо Цркву, имамо патријарха, имамо епископе, свештенике, да ли можемо бити бољи? Можемо! Нека свако крене од себе! Отац Рафаило Бољевић 🫶

Вероучитељка

89,337 views • 1 year ago

ВУКАНОВИЋ ЈЕ ПОЛИТИЧКО СРЕДСТВО САРАЈЕВА ЗА ОСТВАРЕЊЕ ЊИХОВОГ ПОЛИТИЧКОГ ЦИЉА - ПОЛИТИЧКУ ЕЛИМИНАЦИЈУ МИЛОРАДА ДОДИКА! Подсјећање на емисију од прије скоро четири године, у којој сам гостовао са Небојшом Вукановићем. Све што сам му рекао тада, стоји и данас, када га са подршком у Републици Српској од једва 1,5 одсто, управо сарајевске странке покушавају инсталирати за министра безбједности. - Зато само Вукановића у Сарајеву не питају шта је за њега 9. јануар. Не питају га чак ни шта мисли о 1. марту. И најбитније, само њега не питају да ли се у Сребреници догодио геноцид.

ВУКАНОВИЋ ЈЕ ПОЛИТИЧКО СРЕДСТВО САРАЈЕВА ЗА ОСТВАРЕЊЕ ЊИХОВОГ ПОЛИТИЧКОГ ЦИЉА - ПОЛИТИЧКУ ЕЛИМИНАЦИЈУ МИЛОРАДА ДОДИКА! Подсјећање на емисију од прије скоро четири године, у којој сам гостовао са Небојшом Вукановићем. Све што сам му рекао тада, стоји и данас, када га са подршком у Републици Српској од једва 1,5 одсто, управо сарајевске странке покушавају инсталирати за министра безбједности. - Зато само Вукановића у Сарајеву не питају шта је за њега 9. јануар. Не питају га чак ни шта мисли о 1. марту. И најбитније, само њега не питају да ли се у Сребреници догодио геноцид.

Радован Ковачевић

11,944 views • 1 year ago

Водитељка РТС-а синоћ је грубо прекршила договор о представљању наше изборне листе. По прописима, она није имала право да прекида говорнике, а чинила је то више пута. Наравно на теми која је најболнија за власт. РТС нам је онемогућио учешће у предизборним дебатама а иста ситуација је и са Н1 телевизијом. Ми смо на овакав третман навикли што не значи да је то нормалан политички и медијски амбијент. Због свега наведеног, јасно вам је зашто је улога друштвених мрежа толико важна. Позивамо вас да делите (ширите) наше објаве и да заједно дођемо до што већег броја људи. Хвала.

Водитељка РТС-а синоћ је грубо прекршила договор о представљању наше изборне листе. По прописима, она није имала право да прекида говорнике, а чинила је то више пута. Наравно на теми која је најболнија за власт. РТС нам је онемогућио учешће у предизборним дебатама а иста ситуација је и са Н1 телевизијом. Ми смо на овакав третман навикли што не значи да је то нормалан политички и медијски амбијент. Због свега наведеног, јасно вам је зашто је улога друштвених мрежа толико важна. Позивамо вас да делите (ширите) наше објаве и да заједно дођемо до што већег броја људи. Хвала.

Доста је било (ДЈБ)

17,708 views • 2 years ago

Блокадери предвођени Петром Ђурићем заустављени након скупа у Краљеву❗ Били пијани и дрогирани, у аутомобилу пронађен и нож 🚨 Полиција је јуче пронашла нож у возилу у којем је био и Петар Ђурић. Иако је возач П. А. синоћ полицији рекао да је нож његов, појавио се снимак на којем се јасно види да је џип возио Петар Ђурић. Ђурић је био позитиван на алкотест и имао 0.92 промила алкохола, а одбио је тест на дрогу. Петар Ђурић, лидер покрета "Ћале ово је за тебе", приведен је синоћ у Краљеву, где се пијан током поступања полиције понашао непристојно, тако што је повишеним тоном изговарао увредљиве речи усмерене против председника Републике Србије и градоначелника Краљева, чиме је у присуству полицијских службеника нарушио јавни ред и мир. Ћале, и ово је било за тебе. Мора да си поносан... 😉

Блокадери предвођени Петром Ђурићем заустављени након скупа у Краљеву❗ Били пијани и дрогирани, у аутомобилу пронађен и нож 🚨 Полиција је јуче пронашла нож у возилу у којем је био и Петар Ђурић. Иако је возач П. А. синоћ полицији рекао да је нож његов, појавио се снимак на којем се јасно види да је џип возио Петар Ђурић. Ђурић је био позитиван на алкотест и имао 0.92 промила алкохола, а одбио је тест на дрогу. Петар Ђурић, лидер покрета "Ћале ово је за тебе", приведен је синоћ у Краљеву, где се пијан током поступања полиције понашао непристојно, тако што је повишеним тоном изговарао увредљиве речи усмерене против председника Републике Србије и градоначелника Краљева, чиме је у присуству полицијских службеника нарушио јавни ред и мир. Ћале, и ово је било за тебе. Мора да си поносан... 😉

Višnja Petrović 🍒

12,970 views • 2 months ago