正在加载视频...

视频加载失败

加载此视频时出现问题。这可能是由于临时网络问题，或视频可能不可用。

Милан Брдар: Хрвати су организовали алпинисте који се спуштају у јаме где су Србе бацали, ваде кости и шаљу на спаљивање. Сутра неће бити трага од Срба у Хрватској. Преораће гробља, испразниће јаме, биће чисте. То се ради десет година већ и тај пројекат финансирају ЕУ институције

Ивана Бојовић 🇷🇸🇷🇺

4,861 subscribers

14,440 次观看 • 3 个月前 •via X (Twitter)

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

0 条评论

暂无评论

原始帖子的评论将显示在这里

相关视频

"ЕУ није у интересу да Србија буде слободна земља. Њима у ЕУ је у интересу да ми будемо Конго Европе." Овај видео би требао да погледа сваки политичар и сваки "медиј" и сваки "НВО" активиста и сви који заступају "ЕУ нема алтернативу" политику и тиме помажу претварању Србије и целог Балкана у колонију јефтине радне снаге и паркинг за прљаве технологије. ЕУ није Европа. ЕУ је рак на леђима Европе и Европљана. Европа је наш континент. ЕУ је џендеризована творевина која ради у интересу глобалних корпорација и као таква неће опстати. ЕУ политичари на власти раде горе ствари од наше власти, само су нам далеко па не видимо. Али они су проблем за њихове грађане, а наша лоша власт је наш проблем. Ако желимо слободу, демократију, достојанство, то није ЕУ. Тамо тога нема. Тамо само има много више "крвавих" пара и зато нам деца иду тамо. Да зараде. А како би било да ми сами уредимо сопствену земљу, да направимо систем и уведемо ред и да од Србије направимо земљу у којој се лепо и радо живи? Да не будемо мотачница каблова и извозник деце, већ да направимо систем у коме се цени знање и у коме нас воде најбољи? Јер једино тако ће и бити пара. ЕУ нам у томе неће помоћи. ЕУ жели да одржжава хаос на Балкану на тихој ватри, инвестира у мрежњу и поделе, па онда може да потпали буре барута кад им је то потребно. Да би се Србија уздигла и полетела, мора прво да прогледа. Ова девојка гледа широм отворених очију. Драга децо, драги студенти, погледајте дом наш, погледајте га отворених очију, погледајте га очима ове девојке. Јер то је заиста свет у коме живимо. И тај поглед је пут ка слободи. Слобода је стање духа, слобода је поглед на свет. Погледајмо тим погледом. Прелеп је.

"ЕУ није у интересу да Србија буде слободна земља. Њима у ЕУ је у интересу да ми будемо Конго Европе." Овај видео би требао да погледа сваки политичар и сваки "медиј" и сваки "НВО" активиста и сви који заступају "ЕУ нема алтернативу" политику и тиме помажу претварању Србије и целог Балкана у колонију јефтине радне снаге и паркинг за прљаве технологије. ЕУ није Европа. ЕУ је рак на леђима Европе и Европљана. Европа је наш континент. ЕУ је џендеризована творевина која ради у интересу глобалних корпорација и као таква неће опстати. ЕУ политичари на власти раде горе ствари од наше власти, само су нам далеко па не видимо. Али они су проблем за њихове грађане, а наша лоша власт је наш проблем. Ако желимо слободу, демократију, достојанство, то није ЕУ. Тамо тога нема. Тамо само има много више "крвавих" пара и зато нам деца иду тамо. Да зараде. А како би било да ми сами уредимо сопствену земљу, да направимо систем и уведемо ред и да од Србије направимо земљу у којој се лепо и радо живи? Да не будемо мотачница каблова и извозник деце, већ да направимо систем у коме се цени знање и у коме нас воде најбољи? Јер једино тако ће и бити пара. ЕУ нам у томе неће помоћи. ЕУ жели да одржжава хаос на Балкану на тихој ватри, инвестира у мрежњу и поделе, па онда може да потпали буре барута кад им је то потребно. Да би се Србија уздигла и полетела, мора прво да прогледа. Ова девојка гледа широм отворених очију. Драга децо, драги студенти, погледајте дом наш, погледајте га отворених очију, погледајте га очима ове девојке. Јер то је заиста свет у коме живимо. И тај поглед је пут ка слободи. Слобода је стање духа, слобода је поглед на свет. Погледајмо тим погледом. Прелеп је.

Saša Radulović

24,740 次观看 • 1 年前

Осуђујем насилне покушаје да се спречи скуп испред Основне школе "Иво Лола Рибар" у Новом Саду, који су организовали родитељи који желе да се деца врате у школе. Још је невероватније и за сваки презир да неко вређа малолетну децу, ученике, који траже да иду у школе. То је потпуни крах сваког нормалног и цивилизованог понашања и деловања.То и смета онима који хоће да нам сруше државу. Они не могу да поднесу окупљање родитеља, професора и учитеља у толиком броју, а који траже само једну ствар - да школе раде нормално и да се ђаци врате у учионице. Данас је десетак хулигана буквално ушло међу те људе, вршила физичко и вербално насиље, кидала озвучење, физички ударала родитеље који су били на скупу подршке ђацима у школама. Звиждали су и вређали Немањи, ученику који има 16 година и који је само тражио да се врати са својим другарима у њихове школе. Невероватно је да неко врши насиље над родитељима који траже да им деца иду у школе и над професорима који хоће да раде свој посао. То је заиста невероватно и очекујем да тужилаштво и полиција процесуирају све хулигане који су нападали мирне грађане Новог Сада. Наравно да је ових хулигана било десет пута мање него грађана и да је потпуно доживео крах позив на контрамитинг и насиље над родитељима, професорима, учитељима и грађанима.

Осуђујем насилне покушаје да се спречи скуп испред Основне школе "Иво Лола Рибар" у Новом Саду, који су организовали родитељи који желе да се деца врате у школе. Још је невероватније и за сваки презир да неко вређа малолетну децу, ученике, који траже да иду у школе. То је потпуни крах сваког нормалног и цивилизованог понашања и деловања.То и смета онима који хоће да нам сруше државу. Они не могу да поднесу окупљање родитеља, професора и учитеља у толиком броју, а који траже само једну ствар - да школе раде нормално и да се ђаци врате у учионице. Данас је десетак хулигана буквално ушло међу те људе, вршила физичко и вербално насиље, кидала озвучење, физички ударала родитеље који су били на скупу подршке ђацима у школама. Звиждали су и вређали Немањи, ученику који има 16 година и који је само тражио да се врати са својим другарима у њихове школе. Невероватно је да неко врши насиље над родитељима који траже да им деца иду у школе и над професорима који хоће да раде свој посао. То је заиста невероватно и очекујем да тужилаштво и полиција процесуирају све хулигане који су нападали мирне грађане Новог Сада. Наравно да је ових хулигана било десет пута мање него грађана и да је потпуно доживео крах позив на контрамитинг и насиље над родитељима, професорима, учитељима и грађанима.

Милош Вучевић

19,260 次观看 • 1 年前

“Постоје места где и тишина плаче. Пребиловци су једно од њих. Ту су нестале целе породице, мајке које су грлиле своју децу до последњег даха, а нису добили ни гроб ни крст. Јаме Херцеговине су њихове гробнице. Док су изношене свете кости Пребиловачких мученика, стало је срце човеку чију су трудну супругу усташе живу бацили у јаму. Народ који заборави своје мученике, заборавља и себе. Зато памтимо, да се зло назове правим именом, а истина остане вечна. Бог да прости душе Пребиловачким и Доњохерцеговачким мученицима и подари им Царство Небеско, а нама незаборав. ☦️☦️☦️”

“Постоје места где и тишина плаче. Пребиловци су једно од њих. Ту су нестале целе породице, мајке које су грлиле своју децу до последњег даха, а нису добили ни гроб ни крст. Јаме Херцеговине су њихове гробнице. Док су изношене свете кости Пребиловачких мученика, стало је срце човеку чију су трудну супругу усташе живу бацили у јаму. Народ који заборави своје мученике, заборавља и себе. Зато памтимо, да се зло назове правим именом, а истина остане вечна. Бог да прости душе Пребиловачким и Доњохерцеговачким мученицима и подари им Царство Небеско, а нама незаборав. ☦️☦️☦️”

Ђурђијина мама

10,515 次观看 • 1 个月前

Молим људе да погледају овај ТВ прилог од пре 12 година (из 2012. године). Сећате се - тада је на власти била коалиција окупљена око Demokratska stranka (ДС), више-мање иста као и све коалиције од 2000. године (ДС-ДСС-Г17 Плус). Најважније из прилога: (1) Јадарит – минерал који садржи литијум, а о коме се прича већ 7 година. (Дакле, од 2005. године!) (2) Захваљујући истражним бушотинама и пројекту, места у околини су почела да оживљавају, а мештани су од бушотина успели да направе профит. Отварање рудника, о чему се размишља, било би добро за лозничку општину. (3) Држава ће тражити да се на нашој територији прерађује руда и производи роба. (АХА! Која држава - они људи који вас данас убеђују да нису за литијум, да су против Рио Тинта, који протестују? Тада су у власти, и активни у политици, као власт, били и Драган Ђилас, и Борко Стефановић, и Срђан Миливојевић, и Мариника Тепић, и Зоран Лутовац, и Милош Јовановић, а држава је очигледно планирала, и рудник, и прераду литијума!) Ратко Ристић каже да је ћутао зато што га "нико ништа није ни питао" и зато што је пројекат био "обавијен велом тајни". А истина је да су о пројекту сви причали на свим медијима и то само и искључиво позитивно. Где су тада били Кокановићи, Петковићи и Ђедовићи да протестују? Где је била Љиљана Браловић? Драгана Ђорђевић? Како и зашто су сви ћутали до 2022. године ако их заиста брине литијум и утицај на животну средину? Једноставно: Немају ови протести и ова хистерија која се ствара никакве везе ни са литијумом ни са животном средином. Овај пројекат би Србији, а понајвише западној Србији, донео новац, радна места, стратешку и лидерску позицију као европског и светског снабдевача стратешке сировине и производа. Донео би Србији политичку снагу и позицију, полуге моћи, о каквима нисмо могли ни да сањамо. Донео би енергетску и економску независност. Има много земаља и обавештајних служби широм света које не желе да виде Србију у таквој позицији. То је разумљиво. Штета је само што су у Србији нашли - неке вољне, неке свакако невољне, али преварене, погрешно информисане или теоретичаре завере - као партнере да им помогну у томе да се Србија спречи да искористи своја богатства за себе. Ми се морамо борити за овај пројекат разговором са људима, укључивањем наших најбољих стручњака, без обзира на њихово политичко опредељење, транспарентношћу и вером у наше људе и ову земљу.

Молим људе да погледају овај ТВ прилог од пре 12 година (из 2012. године). Сећате се - тада је на власти била коалиција окупљена око Demokratska stranka (ДС), више-мање иста као и све коалиције од 2000. године (ДС-ДСС-Г17 Плус). Најважније из прилога: (1) Јадарит – минерал који садржи литијум, а о коме се прича већ 7 година. (Дакле, од 2005. године!) (2) Захваљујући истражним бушотинама и пројекту, места у околини су почела да оживљавају, а мештани су од бушотина успели да направе профит. Отварање рудника, о чему се размишља, било би добро за лозничку општину. (3) Држава ће тражити да се на нашој територији прерађује руда и производи роба. (АХА! Која држава - они људи који вас данас убеђују да нису за литијум, да су против Рио Тинта, који протестују? Тада су у власти, и активни у политици, као власт, били и Драган Ђилас, и Борко Стефановић, и Срђан Миливојевић, и Мариника Тепић, и Зоран Лутовац, и Милош Јовановић, а држава је очигледно планирала, и рудник, и прераду литијума!) Ратко Ристић каже да је ћутао зато што га "нико ништа није ни питао" и зато што је пројекат био "обавијен велом тајни". А истина је да су о пројекту сви причали на свим медијима и то само и искључиво позитивно. Где су тада били Кокановићи, Петковићи и Ђедовићи да протестују? Где је била Љиљана Браловић? Драгана Ђорђевић? Како и зашто су сви ћутали до 2022. године ако их заиста брине литијум и утицај на животну средину? Једноставно: Немају ови протести и ова хистерија која се ствара никакве везе ни са литијумом ни са животном средином. Овај пројекат би Србији, а понајвише западној Србији, донео новац, радна места, стратешку и лидерску позицију као европског и светског снабдевача стратешке сировине и производа. Донео би Србији политичку снагу и позицију, полуге моћи, о каквима нисмо могли ни да сањамо. Донео би енергетску и економску независност. Има много земаља и обавештајних служби широм света које не желе да виде Србију у таквој позицији. То је разумљиво. Штета је само што су у Србији нашли - неке вољне, неке свакако невољне, али преварене, погрешно информисане или теоретичаре завере - као партнере да им помогну у томе да се Србија спречи да искористи своја богатства за себе. Ми се морамо борити за овај пројекат разговором са људима, укључивањем наших најбољих стручњака, без обзира на њихово политичко опредељење, транспарентношћу и вером у наше људе и ову земљу.

Ana Brnabic

50,648 次观看 • 2 年前

СРБИЈА ЈЕ ЈУЧЕ СУШТИНСКИ ПОСТАЛА ЧЛАНИЦА ЕУ Србија је јуче, потписивањем Меморандума о стратешком партнерству са Европском унијом о одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима - суштински постала чланица ЕУ. Јучерашњи дан остаће у историји као један од најзначајнијих датума. Формално ће се чланство десити у наредном периоду, али ово је практично први пут да су ЕУ и Немачка нашле конкретан економски интерес за сарадњу са Србијом. До сад су то биле жеље и интереси за проширењем, испуњавали су се услови, а сада постајемо део стратешке производње у ЕУ. Европа покушава да се припреми за време које долази, што значи да се сировине чија су налазишта на континенту користе у европској производњи, а Србија је постала кључна земља у том плану. Србија ће обезбедити више од 20 одсто укупне производње јадарита за ауто-индустрију у Европи. Председник Вучић постигао је победу, јер је осигурао да се јадарит прерађује у Србији. Не да се извози као сировина, већ да добијемо фабрике батерија, а можда и још неких произвођача електричних аутомобила. То је велика победа Србије. Пројекат Јадар доноси, директно и индиректно, 20.000 нових радних места, односно препород за западну Србију и шест милијарди евра директних инвестиција. Када је реч о друмској и железничкој инфраструктури, то ће значити 1,15 милијарди евра инвестиција у том крају. Вучићев потез је историјски, јер је обезбедио будућност Србије. Омогућио је да се у Србији живи пристојно од сопственог рада, да буду боље плате, пензије, да се отварају нова радна места, раст БДП-а итд. Зато ће се о јучерашњем дану тек говорити у будућности.

СРБИЈА ЈЕ ЈУЧЕ СУШТИНСКИ ПОСТАЛА ЧЛАНИЦА ЕУ Србија је јуче, потписивањем Меморандума о стратешком партнерству са Европском унијом о одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима - суштински постала чланица ЕУ. Јучерашњи дан остаће у историји као један од најзначајнијих датума. Формално ће се чланство десити у наредном периоду, али ово је практично први пут да су ЕУ и Немачка нашле конкретан економски интерес за сарадњу са Србијом. До сад су то биле жеље и интереси за проширењем, испуњавали су се услови, а сада постајемо део стратешке производње у ЕУ. Европа покушава да се припреми за време које долази, што значи да се сировине чија су налазишта на континенту користе у европској производњи, а Србија је постала кључна земља у том плану. Србија ће обезбедити више од 20 одсто укупне производње јадарита за ауто-индустрију у Европи. Председник Вучић постигао је победу, јер је осигурао да се јадарит прерађује у Србији. Не да се извози као сировина, већ да добијемо фабрике батерија, а можда и још неких произвођача електричних аутомобила. То је велика победа Србије. Пројекат Јадар доноси, директно и индиректно, 20.000 нових радних места, односно препород за западну Србију и шест милијарди евра директних инвестиција. Када је реч о друмској и железничкој инфраструктури, то ће значити 1,15 милијарди евра инвестиција у том крају. Вучићев потез је историјски, јер је обезбедио будућност Србије. Омогућио је да се у Србији живи пристојно од сопственог рада, да буду боље плате, пензије, да се отварају нова радна места, раст БДП-а итд. Зато ће се о јучерашњем дану тек говорити у будућности.

Горан Весић

54,338 次观看 • 2 年前

Пепео Крајине и мук Европе Операција "Олуја", изведена у августу 1995. године, представља једно од највећих етничких чишћења у модерној европској историји. Током ове војно-полицијске акције, уз подршку НАТО-а и садејство снага Армије БиХ, са својих вековних огњишта из Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације протерано је више од 250.000 Срба. То није био само војни пораз нити губитак територије, већ системски покушај брисања читавог једног народа са простора који је вековима насељавао. Трагични биланс ове операције броји 2000 погинула и нестала лица, међу којима је чак 1.250 цивила. Већину страдалих чиниле су најрањивије категорије - више од три четвртине убијених били су старији од 60 година, међу жртвама је 566 жена и десеторо деце млађе од 14 година. Међу свим епизодама овог прогона, напад хрватске авијације на немоћну избегличку колону на Петровачкој цести и у месту Сводна остаје злочин без преседана. Ракетирање колоне стараца, жена и деце која се у тракторима и аутомобилима повлачила дубоко на територији Босне и Херцеговине није било никаква војна омашка. То је био директан чин усмерен на физичко уништење људи у бегу — необорив доказ намере да се српском народу онемогући чак и голо преживљавање. Ипак, селективна примена међународног права омогућила је да ови злочини остану без казне. Међународни суд правде јесте квалификовао "Олују" као етничко чишћење, али је одбио да је прогласи геноцидом, постављајући готово недостижне аршине када су у питању српске жртве. Са друге стране, западна политика и судство су у случају Сребренице инсистирали на квалификацији геноцида, занемарујући чињенице о војном саставу колоне, као и доказе о накнандним уписивањима на спискове жртава. На тај начин створена је дубока асиметрија у којој се масовни злочини над Србима релативизују, док се српском народу намеће колективна кривица. Док протерани народ и даље зацељује ране, у земљи чланици Европске уније та иста "Олуја" се слави као државни празник. Док се у Хрватској на концертима окупља пола милиона људи уз песме које отворено величају усташку идеологију и фашистичко наслеђе Независне Државе Хрватске, Брисел остаје нем. То ћутање Европе није новост - оно представља наставак историјског континуитета занемаривања српског страдања, које се поновило кроз исту матрицу прогона започету у Јасеновцу, Јадовну и на Козари. Ипак, и поред свих покушаја да се избришу трагови вековног постојања, дужност према жртвама остаје трајна: очување сећања на све који су изгубили своје животе, домове и завичај.

Пепео Крајине и мук Европе Операција "Олуја", изведена у августу 1995. године, представља једно од највећих етничких чишћења у модерној европској историји. Током ове војно-полицијске акције, уз подршку НАТО-а и садејство снага Армије БиХ, са својих вековних огњишта из Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације протерано је више од 250.000 Срба. То није био само војни пораз нити губитак територије, већ системски покушај брисања читавог једног народа са простора који је вековима насељавао. Трагични биланс ове операције броји 2000 погинула и нестала лица, међу којима је чак 1.250 цивила. Већину страдалих чиниле су најрањивије категорије - више од три четвртине убијених били су старији од 60 година, међу жртвама је 566 жена и десеторо деце млађе од 14 година. Међу свим епизодама овог прогона, напад хрватске авијације на немоћну избегличку колону на Петровачкој цести и у месту Сводна остаје злочин без преседана. Ракетирање колоне стараца, жена и деце која се у тракторима и аутомобилима повлачила дубоко на територији Босне и Херцеговине није било никаква војна омашка. То је био директан чин усмерен на физичко уништење људи у бегу — необорив доказ намере да се српском народу онемогући чак и голо преживљавање. Ипак, селективна примена међународног права омогућила је да ови злочини остану без казне. Међународни суд правде јесте квалификовао "Олују" као етничко чишћење, али је одбио да је прогласи геноцидом, постављајући готово недостижне аршине када су у питању српске жртве. Са друге стране, западна политика и судство су у случају Сребренице инсистирали на квалификацији геноцида, занемарујући чињенице о војном саставу колоне, као и доказе о накнандним уписивањима на спискове жртава. На тај начин створена је дубока асиметрија у којој се масовни злочини над Србима релативизују, док се српском народу намеће колективна кривица. Док протерани народ и даље зацељује ране, у земљи чланици Европске уније та иста "Олуја" се слави као државни празник. Док се у Хрватској на концертима окупља пола милиона људи уз песме које отворено величају усташку идеологију и фашистичко наслеђе Независне Државе Хрватске, Брисел остаје нем. То ћутање Европе није новост - оно представља наставак историјског континуитета занемаривања српског страдања, које се поновило кроз исту матрицу прогона започету у Јасеновцу, Јадовну и на Козари. Ипак, и поред свих покушаја да се избришу трагови вековног постојања, дужност према жртвама остаје трајна: очување сећања на све који су изгубили своје животе, домове и завичај.

Јелена Ђоковић Ивић

42,940 次观看 • 1 个月前

Муслимани у БиХ су имали 4 начина да избегну рат, сва три би им донела њихову независност и сва три су предложили Срби - СДС и Радован Караџић. Они су изабрали 5. начин који им је дао панисламиста Алија Изетбеговић. 1. Караџић и СДС су предлагали поделу суверенитета на три степена, па да Срби у БиХ ако желе припадају и Србији и БиХ, Хрвати ако желе и Хрватској и БиХ, а Муслимани да имају своју потпуно самосталну аутономну област у оквиру независне БиХ. 2. Караџић и СДС су рекли да немају ништа против да Муслимани и Хрвати, ако желе, изађу из Југославије и да Срби неће користити уставне механизме да их у томе спрече, али да не могу они изводити Србе из Југославије ако они желе да живе у њој. Другим речима, Муслимани имају право на своју државу, али немају право да Србима намећу у којој ће држави да живе. 3. Милошевић је нудио Изетбеговићу да буде први председник крње Југославије. Тако би се избегао крвави рат и 100.000 мртвих, а БиХ би за 10-15 година отишла у независност мирно као и Црна Гора. 4. Фикрет Абдић је добио 200.000 гласова Муслимана више од Изетбеговића, али су СДА и њене паравојне формације спречиле Абдића да буде први председавајући Председништва БиХ. Абдић је био против рата и до рата са њим не би дошло. И на крају је победила опција 5. Да Алија доводи муџахедине да секу Србима главе на Озрену. И сад ми треба да се извињавамо што нисмо пристали на то?

Муслимани у БиХ су имали 4 начина да избегну рат, сва три би им донела њихову независност и сва три су предложили Срби - СДС и Радован Караџић. Они су изабрали 5. начин који им је дао панисламиста Алија Изетбеговић. 1. Караџић и СДС су предлагали поделу суверенитета на три степена, па да Срби у БиХ ако желе припадају и Србији и БиХ, Хрвати ако желе и Хрватској и БиХ, а Муслимани да имају своју потпуно самосталну аутономну област у оквиру независне БиХ. 2. Караџић и СДС су рекли да немају ништа против да Муслимани и Хрвати, ако желе, изађу из Југославије и да Срби неће користити уставне механизме да их у томе спрече, али да не могу они изводити Србе из Југославије ако они желе да живе у њој. Другим речима, Муслимани имају право на своју државу, али немају право да Србима намећу у којој ће држави да живе. 3. Милошевић је нудио Изетбеговићу да буде први председник крње Југославије. Тако би се избегао крвави рат и 100.000 мртвих, а БиХ би за 10-15 година отишла у независност мирно као и Црна Гора. 4. Фикрет Абдић је добио 200.000 гласова Муслимана више од Изетбеговића, али су СДА и њене паравојне формације спречиле Абдића да буде први председавајући Председништва БиХ. Абдић је био против рата и до рата са њим не би дошло. И на крају је победила опција 5. Да Алија доводи муџахедине да секу Србима главе на Озрену. И сад ми треба да се извињавамо што нисмо пристали на то?

Народни непријатељ 🇷🇸

45,582 次观看 • 16 天前

Наш отац Лука тренутно је изложен лажним оптужбама од стране исламских фан*тика и медија којима сметају српска гробља. Они су уклонили крстове са гробова стрељаних Срба, који су на том месту положени у време Првог светског рата, а које је отац Лука поново поставио у настојању да исправи неправду. На том месту су некада стајали српски споменици, али су они оскрнављени и бачени, након чега је ту подигнуто муслиманско гробље. Један од тих српских споменика успео је да буде сачуван и сакривен у Тузли. Отац Лука га је пронашао и вратио у Сребреницу, у манастир Карно. Пре пар дана, на Богојављење, поставио је три крста на месту страдања српских мученика, заједно са породицама страдалих што је изазвало негодовање муслиманске заједнице, јер се у непосредној близини налази њихово гробље, које је, подигнуто без званичних дозвола и благослова. Отац Лука је обавио разговоре са начелником полиције и начелником општине, те је надлежним институцијама предао материјалне доказе који потврђују да никога није угрозио. Напротив, настојали су да сачувају српско гробље, које је јасно обележено на аустријској карти из 1880. године. На том месту почивају српски страдалници из Првог светског рата, сахрањени 1914. године. Константни су напади на игумана Луку и манастир Карно, честа су ловачка пушкарања у близини манастира, чак су ловачки пси увођени у манастирски комплекс током службе и нападали Оца Луку. Отац Лука је велики Србин, великог срца, пастир нашег народа и не боји се никога осим Бога и то им најтеже пада јер му не могу ништа, па овим путем покушавају да се окупе у медијима и у комемтарима на друштвеним мрежама па прете разним стварима…

Наш отац Лука тренутно је изложен лажним оптужбама од стране исламских фан*тика и медија којима сметају српска гробља. Они су уклонили крстове са гробова стрељаних Срба, који су на том месту положени у време Првог светског рата, а које је отац Лука поново поставио у настојању да исправи неправду. На том месту су некада стајали српски споменици, али су они оскрнављени и бачени, након чега је ту подигнуто муслиманско гробље. Један од тих српских споменика успео је да буде сачуван и сакривен у Тузли. Отац Лука га је пронашао и вратио у Сребреницу, у манастир Карно. Пре пар дана, на Богојављење, поставио је три крста на месту страдања српских мученика, заједно са породицама страдалих што је изазвало негодовање муслиманске заједнице, јер се у непосредној близини налази њихово гробље, које је, подигнуто без званичних дозвола и благослова. Отац Лука је обавио разговоре са начелником полиције и начелником општине, те је надлежним институцијама предао материјалне доказе који потврђују да никога није угрозио. Напротив, настојали су да сачувају српско гробље, које је јасно обележено на аустријској карти из 1880. године. На том месту почивају српски страдалници из Првог светског рата, сахрањени 1914. године. Константни су напади на игумана Луку и манастир Карно, честа су ловачка пушкарања у близини манастира, чак су ловачки пси увођени у манастирски комплекс током службе и нападали Оца Луку. Отац Лука је велики Србин, великог срца, пастир нашег народа и не боји се никога осим Бога и то им најтеже пада јер му не могу ништа, па овим путем покушавају да се окупе у медијима и у комемтарима на друштвеним мрежама па прете разним стварима…

Севастократор

26,726 次观看 • 1 年前

Република Српска сарађује са Русијом. Додик је направио договор са САД-ом. Скинули су му санкције. Мађарска сарађује са Русијом и нема санкције. Значи договори су могући. САД и Русија сарађују и договорају заједничке инвестиције. Откуд онда Србији санкције и зашто нема ни договора ни разговора већ само шамарчине? САД је променила своју политику. Неће се више бавити "изградњом нација". САД се окренула себи. САД наравно и даље жели да доминира светом. Само им се приступ потпуно променио. На ту промену их је приморала Кина која их је стигла и у многим областима и престигла. Зато морају да мењају игру. У тој промени, ЕУ је постала непотребан вишак. ЕУ ћациленд тога још увек није свестан. Због медијсог мрака у ЕУ, ни Европљани нису свесни шта им њихови ћаци политичари раде. Србија је са својим политиком и даље потпуно на страни ЕУ ћациленда. Велики скандал са фирмом која је из Србије и Венецуеле утицала на гласачке машине у САД-у показује дубину те погрешне процене. И у томе треба тражити и разлог за проблеме са САД-ом које цела Србија осећа. САД већ отворен говори о укидању грађанина Шмита и потпуно недемократских и нелегалних "Бонских овлашћења". На Савету Безбедности УН-а амерички амбасадор је говорио о томе. ЕУ ћацији су покушали да ублаже ставове САД-а, али слаба вајда. САД говори да грађани БиХ морају међусобом да се договоре о будућности БиХ. Пре свих муслимани и православци. Муслимани у БиХ су пореклом Срби (преци су им сами за себе говорили да су Срби). У БиХ Турака практично нема. Генетика је једна, иста и код муслимана и код православаца. Било би паметно за све да схвате да им ЕУ није пријатељ. Главни узрок нестабилности у БиХ је немачки грађанин Шмит. Главни кривац за рат 90-тих је Немачка. Немачкој одговара хаос и мржња на Балкану јер тако добија радну снагу за своју индустрију. ЕУ води ту и такву политику. Мислити да ти је твој комшија, који ти је и брат по крви, непријатељ, а да ти странац који ти је непријатељ ту да ти помогне и пујда те на комшију, је врхунац лудила којим Немачка влада овим просторима две стотине година. И никако да научимо. И том лудилу и пропадамо сви заједно.

Република Српска сарађује са Русијом. Додик је направио договор са САД-ом. Скинули су му санкције. Мађарска сарађује са Русијом и нема санкције. Значи договори су могући. САД и Русија сарађују и договорају заједничке инвестиције. Откуд онда Србији санкције и зашто нема ни договора ни разговора већ само шамарчине? САД је променила своју политику. Неће се више бавити "изградњом нација". САД се окренула себи. САД наравно и даље жели да доминира светом. Само им се приступ потпуно променио. На ту промену их је приморала Кина која их је стигла и у многим областима и престигла. Зато морају да мењају игру. У тој промени, ЕУ је постала непотребан вишак. ЕУ ћациленд тога још увек није свестан. Због медијсог мрака у ЕУ, ни Европљани нису свесни шта им њихови ћаци политичари раде. Србија је са својим политиком и даље потпуно на страни ЕУ ћациленда. Велики скандал са фирмом која је из Србије и Венецуеле утицала на гласачке машине у САД-у показује дубину те погрешне процене. И у томе треба тражити и разлог за проблеме са САД-ом које цела Србија осећа. САД већ отворен говори о укидању грађанина Шмита и потпуно недемократских и нелегалних "Бонских овлашћења". На Савету Безбедности УН-а амерички амбасадор је говорио о томе. ЕУ ћацији су покушали да ублаже ставове САД-а, али слаба вајда. САД говори да грађани БиХ морају међусобом да се договоре о будућности БиХ. Пре свих муслимани и православци. Муслимани у БиХ су пореклом Срби (преци су им сами за себе говорили да су Срби). У БиХ Турака практично нема. Генетика је једна, иста и код муслимана и код православаца. Било би паметно за све да схвате да им ЕУ није пријатељ. Главни узрок нестабилности у БиХ је немачки грађанин Шмит. Главни кривац за рат 90-тих је Немачка. Немачкој одговара хаос и мржња на Балкану јер тако добија радну снагу за своју индустрију. ЕУ води ту и такву политику. Мислити да ти је твој комшија, који ти је и брат по крви, непријатељ, а да ти странац који ти је непријатељ ту да ти помогне и пујда те на комшију, је врхунац лудила којим Немачка влада овим просторима две стотине година. И никако да научимо. И том лудилу и пропадамо сви заједно.

Saša Radulović

27,640 次观看 • 9 个月前

За вас који нисте из Београда... Цео потез од Трга па скоро до Славије је од недавно ограђен са непрекидним низом ограде (ограда пролази и са доње стране ћациленда). И није једини проблем што у ситуацији, као што је ова са снимка, живот грађана може бити у опасности, већ замислите нпр. да некоме у једној од зграда позли! Хитна помоћ не може да приђе, већ мора да блокира цео саобраћај, јер возило не може да се попне на тротоар. Друго, да би убацили пацијента у возило, морају да га носе до првог семафора, јер једино нема ограде на пешачком прелазу. Замислите да се деси велики пожар или било шта друго... Наравно да о овоме нису размишљали, јер су то људи који се само играју "државе" кроз прање новца за приватне џепове. Схватате ли да ни један тзв. функционер СНС-а буквално нема, не само основно образовање, већ су сви когнитивно осакаћени! Они се играју власти са нашим новцем... 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

За вас који нисте из Београда... Цео потез од Трга па скоро до Славије је од недавно ограђен са непрекидним низом ограде (ограда пролази и са доње стране ћациленда). И није једини проблем што у ситуацији, као што је ова са снимка, живот грађана може бити у опасности, већ замислите нпр. да некоме у једној од зграда позли! Хитна помоћ не може да приђе, већ мора да блокира цео саобраћај, јер возило не може да се попне на тротоар. Друго, да би убацили пацијента у возило, морају да га носе до првог семафора, јер једино нема ограде на пешачком прелазу. Замислите да се деси велики пожар или било шта друго... Наравно да о овоме нису размишљали, јер су то људи који се само играју "државе" кроз прање новца за приватне џепове. Схватате ли да ни један тзв. функционер СНС-а буквално нема, не само основно образовање, већ су сви когнитивно осакаћени! Они се играју власти са нашим новцем... 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Инжењер 🇷🇸

42,871 次观看 • 3 个月前

Стотине хиљада људи синоћ на улицама Београда. Нема полиције на свету која то може да контролише, а све је прошло у савршеном реду. Ниједан полупан прозор. Сво насиље је долазило из Пионирског парка од људи у црним капуљачама који су бацали петарде и каменице и полупали чак и тракторе. Све најаве власти се показују као обмана и пропао план. Све улице су биле препуне цело поподне и вече. Све српске заставе. Ниједна мајданска. Протести никакве везе немају са ЕУ обојеним револуцијама, а власт се баш упиње да их прикаже као такве. Да Србија има опозицију, студентске захтеве који нису политички и огромну енергију народа коју су покренули, би пратили разумни, рацоионални, политички захтеви, а не покушаји да се студентима преотму протести, димне бомбе у скупштини и трагикомични захтеви за прелазном владом. Тако мали Ђокица очекује да им власт преда власт и сама оде. А шта су паметни политички захтев? Студенти су показали. Захтеви морају бити такви да и велики број гласача власти каже да су захтеви добри. Јер све је не бирачком телу, народу. Бирачи, народ, грађани Србије, су једини суверен. Захтевима морате привући суверена да их привати. Студенти то знају. Да студенти не носе српске заставе, певају српске песме, не показују родољубље, солидарност, не подносе жртву и не обилазе Србију пешке, суверен их не би прихватио. Потези које вуче власт су катастрофални. То почиње да смета и бирачима власти. Што дуже трају протести студената, и што више власт буде лагала, подметала и обмањивала суверена да би се извукла, то ће им подршка бити све мања. Можеш да лажеш неке људе све време, можеш и све људе неко време, али не можеш све људе, све време. Власт је очигледно изгубила легитимитет код суверена. Оно што још има је легалитет (изабрана је на изборима), има стабилну скупштинску већину и подрку у бирачком телу већу од подршке било које друге опозиционе странке, али више не и већинску. Та подршка власти је све мања. Студенти су је начели и она се осипа. Сваку владу бира скупштинска већина. Нема владе без ње. Свуда у свету, док год постоји стабилна скупштинска већина, не постоје прелазне владе. Јер сваку владу мора да изабере скупштинска већина. Када падне влада и нестане скупштинска већина, нова се окупља око договорног прављења прелазне владе да би се уређено дошло до избора. Очекивати од власти са стабилном скупштинском већином да изгласа нечију прелазну владу је неозбиљно. Једини излаз из кризе су избори на свим нивоима. То није и не треба да буде студентски захтев, то треба да буде захтев опозиције. Зна се шта студенти траже и то ће тражити од сваке владе. То мора да буде затев опозиције. Пре избора, морају да се договори чишћење бирачког списка и медијска заступљеност и озбиљна опозиција би већ имала те конкретне захтеве спремне. Чак и без тога, власт је толико изгубила подршку да више не може ни да накраде и купи гласове за победу. ДЈБ има конкретне захтеве за бирачки списак и поштену медијски заступљеност већ годинама, само свим медијима је очигледно приоритет да промовишу лаж да се власт не може победити на изборима јер краду. Да бије било бојкота избора у Београду 2020. и 2024. власт би, и поред крађе, изгубила Београд још пре 5 година. А о београдским општинама да и не говорим. Исто тако и Ниш. Да није било бојкота референдума за промену Устава, власт би изгубила и тај референдум. Замислите када би сви људи са ове слике и сва младост Србије изашла на изборе. Који би то празник за Србију био и каква би то промена била.

Стотине хиљада људи синоћ на улицама Београда. Нема полиције на свету која то може да контролише, а све је прошло у савршеном реду. Ниједан полупан прозор. Сво насиље је долазило из Пионирског парка од људи у црним капуљачама који су бацали петарде и каменице и полупали чак и тракторе. Све најаве власти се показују као обмана и пропао план. Све улице су биле препуне цело поподне и вече. Све српске заставе. Ниједна мајданска. Протести никакве везе немају са ЕУ обојеним револуцијама, а власт се баш упиње да их прикаже као такве. Да Србија има опозицију, студентске захтеве који нису политички и огромну енергију народа коју су покренули, би пратили разумни, рацоионални, политички захтеви, а не покушаји да се студентима преотму протести, димне бомбе у скупштини и трагикомични захтеви за прелазном владом. Тако мали Ђокица очекује да им власт преда власт и сама оде. А шта су паметни политички захтев? Студенти су показали. Захтеви морају бити такви да и велики број гласача власти каже да су захтеви добри. Јер све је не бирачком телу, народу. Бирачи, народ, грађани Србије, су једини суверен. Захтевима морате привући суверена да их привати. Студенти то знају. Да студенти не носе српске заставе, певају српске песме, не показују родољубље, солидарност, не подносе жртву и не обилазе Србију пешке, суверен их не би прихватио. Потези које вуче власт су катастрофални. То почиње да смета и бирачима власти. Што дуже трају протести студената, и што више власт буде лагала, подметала и обмањивала суверена да би се извукла, то ће им подршка бити све мања. Можеш да лажеш неке људе све време, можеш и све људе неко време, али не можеш све људе, све време. Власт је очигледно изгубила легитимитет код суверена. Оно што још има је легалитет (изабрана је на изборима), има стабилну скупштинску већину и подрку у бирачком телу већу од подршке било које друге опозиционе странке, али више не и већинску. Та подршка власти је све мања. Студенти су је начели и она се осипа. Сваку владу бира скупштинска већина. Нема владе без ње. Свуда у свету, док год постоји стабилна скупштинска већина, не постоје прелазне владе. Јер сваку владу мора да изабере скупштинска већина. Када падне влада и нестане скупштинска већина, нова се окупља око договорног прављења прелазне владе да би се уређено дошло до избора. Очекивати од власти са стабилном скупштинском већином да изгласа нечију прелазну владу је неозбиљно. Једини излаз из кризе су избори на свим нивоима. То није и не треба да буде студентски захтев, то треба да буде захтев опозиције. Зна се шта студенти траже и то ће тражити од сваке владе. То мора да буде затев опозиције. Пре избора, морају да се договори чишћење бирачког списка и медијска заступљеност и озбиљна опозиција би већ имала те конкретне захтеве спремне. Чак и без тога, власт је толико изгубила подршку да више не може ни да накраде и купи гласове за победу. ДЈБ има конкретне захтеве за бирачки списак и поштену медијски заступљеност већ годинама, само свим медијима је очигледно приоритет да промовишу лаж да се власт не може победити на изборима јер краду. Да бије било бојкота избора у Београду 2020. и 2024. власт би, и поред крађе, изгубила Београд још пре 5 година. А о београдским општинама да и не говорим. Исто тако и Ниш. Да није било бојкота референдума за промену Устава, власт би изгубила и тај референдум. Замислите када би сви људи са ове слике и сва младост Србије изашла на изборе. Који би то празник за Србију био и каква би то промена била.

Saša Radulović

28,648 次观看 • 1 年前

‼️ Шта се крије иза синоћње афере тзв. Music Week? За оне који нису упућени- Синоћ је пријављен инцидент на музичком фестивалу у Београду. Неки кажу да су се људи боли ножевима. Затим да то није тачно, већ неко дигао панику, људи се попалили и направили стампедо. Онда сада хапсе неку госпођу од 60+ година "због дизања панике". Иначе, хапсе због тога, али не видимо да је било ко ухапшен због афера као што су предаја Космета, Коњух, Данка, надстрешница, наплатна рампа итд. Шта се заправо крије иза овога? 👇

‼️ Шта се крије иза синоћње афере тзв. Music Week? За оне који нису упућени- Синоћ је пријављен инцидент на музичком фестивалу у Београду. Неки кажу да су се људи боли ножевима. Затим да то није тачно, већ неко дигао панику, људи се попалили и направили стампедо. Онда сада хапсе неку госпођу од 60+ година "због дизања панике". Иначе, хапсе због тога, али не видимо да је било ко ухапшен због афера као што су предаја Космета, Коњух, Данка, надстрешница, наплатна рампа итд. Шта се заправо крије иза овога? 👇

Инжењер 🇷🇸

13,319 次观看 • 2 个月前

Кадрови косидбе људских живота у житном пољу из филма "Нож" представљају уметничку и драматизовану аналогију за веома стварну, сурову историјску праксу коју су усташке снаге спроводиле током геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској (НДХ) од 1941. до 1945. године. Иако је сцена са чипом полегнутих људи у житу које косачи "жању" метафорички приказ дехуманизације, њена суштина почива на бројним историјским изворима, архивској грађи и сведочењима преживелих. Употреба пољопривредних алата и идеологија затирања: Усташки режим је од самог формирања НДХ у пролеће 1941. године започео систематски прогон и уништење српског становништва. У руралним крајевима Босне, Херцеговине, Лике, Кордуна, Баније и Далмације, масовна убиства нису спровођена искључиво ватреним оружјем или у организованим логорима. Због недостатка муниције, али и ради свесног продубљивања терора и унижења жртава, џелати су масовно користили хладно оружје и свакодневне реквизите из сеоских домаћинстава - косе, српове, косијере, секире и виле. Усташка пропаганда и наредбодавци често су користили реторику у којој су Срби називани "коровом" или "непожељним елементом" који треба "пожњети" или "покосити" са хрватске земље. Тако је чин пољопривредног рада, који иначе симболише живот и прехрану, претворен у средство масовног убијања. Историјски документи и сведочанства: Страдања током летњих месеци 1941. године - управо у време када су трајале косидбе и жетве - забележена су у хиљадама страница архивске грађе: Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (1945–1948): Детаљни записници о саслушању сведока бележе да су усташке патроле упадале директно на имања и њиве, хватајући сељаке током рада. На многим локацијама у Херцеговини (Чапљина, Љубиње, Гацко, Клепци, Пребиловци) цивили су убијани сопственим алатком коју су донели да обрађују земљу. Италијански војни извештаји: Официри 2. италијанске армије, који су деловали у окупационој зони која је обухватала Херцеговину и Далмацију, слали су комaнди у Риму детаљне извештаје о садизму усташких формација. У њима се наводи да су српска села потпуно опустошена током пољских радова, а да су методама варварског убијања хладним оружјем биле запрепашћене и саме италијанске трупе. Историографска дела (Саво Скоко, др Ђуро Затезало, др Милорад Екмечић): Историчари који су детаљно проучавали лето 1941. у Херцеговини и Далмацији истичу да су усташе често приморавале комшије или заробљенике да гледају или чак учествују у мучењу сопствених сународника. Садистички елемент - наведен у филму кроз наредбу да се "коси српско жито" - одражава стварни психолошки лом који су џелати наметали локалном становништву, претварајући познанике у џелате и жртве. Филмски кадар косидбе стога премошћује јаз између уметничке метафоре и сурове реалности: он сажима историјску чињеницу да су српски сељаци 1941. године убијани на сопственим њивама, оруђем за рад, и да је њихово страдање у идеологији НДХ било третирано не као убијање људи, већ као рутинско "чишћење терена", на најмонструозније начине. Памтимо!

Кадрови косидбе људских живота у житном пољу из филма "Нож" представљају уметничку и драматизовану аналогију за веома стварну, сурову историјску праксу коју су усташке снаге спроводиле током геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској (НДХ) од 1941. до 1945. године. Иако је сцена са чипом полегнутих људи у житу које косачи "жању" метафорички приказ дехуманизације, њена суштина почива на бројним историјским изворима, архивској грађи и сведочењима преживелих. Употреба пољопривредних алата и идеологија затирања: Усташки режим је од самог формирања НДХ у пролеће 1941. године започео систематски прогон и уништење српског становништва. У руралним крајевима Босне, Херцеговине, Лике, Кордуна, Баније и Далмације, масовна убиства нису спровођена искључиво ватреним оружјем или у организованим логорима. Због недостатка муниције, али и ради свесног продубљивања терора и унижења жртава, џелати су масовно користили хладно оружје и свакодневне реквизите из сеоских домаћинстава - косе, српове, косијере, секире и виле. Усташка пропаганда и наредбодавци често су користили реторику у којој су Срби називани "коровом" или "непожељним елементом" који треба "пожњети" или "покосити" са хрватске земље. Тако је чин пољопривредног рада, који иначе симболише живот и прехрану, претворен у средство масовног убијања. Историјски документи и сведочанства: Страдања током летњих месеци 1941. године - управо у време када су трајале косидбе и жетве - забележена су у хиљадама страница архивске грађе: Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (1945–1948): Детаљни записници о саслушању сведока бележе да су усташке патроле упадале директно на имања и њиве, хватајући сељаке током рада. На многим локацијама у Херцеговини (Чапљина, Љубиње, Гацко, Клепци, Пребиловци) цивили су убијани сопственим алатком коју су донели да обрађују земљу. Италијански војни извештаји: Официри 2. италијанске армије, који су деловали у окупационој зони која је обухватала Херцеговину и Далмацију, слали су комaнди у Риму детаљне извештаје о садизму усташких формација. У њима се наводи да су српска села потпуно опустошена током пољских радова, а да су методама варварског убијања хладним оружјем биле запрепашћене и саме италијанске трупе. Историографска дела (Саво Скоко, др Ђуро Затезало, др Милорад Екмечић): Историчари који су детаљно проучавали лето 1941. у Херцеговини и Далмацији истичу да су усташе често приморавале комшије или заробљенике да гледају или чак учествују у мучењу сопствених сународника. Садистички елемент - наведен у филму кроз наредбу да се "коси српско жито" - одражава стварни психолошки лом који су џелати наметали локалном становништву, претварајући познанике у џелате и жртве. Филмски кадар косидбе стога премошћује јаз између уметничке метафоре и сурове реалности: он сажима историјску чињеницу да су српски сељаци 1941. године убијани на сопственим њивама, оруђем за рад, и да је њихово страдање у идеологији НДХ било третирано не као убијање људи, већ као рутинско "чишћење терена", на најмонструозније начине. Памтимо!

Јелена Ђоковић Ивић

37,131 次观看 • 1 个月前

СЛОВЕНЦИ СУ НА "ТАЈНОМ ПЛЕНУМУ" 1966. ДОНЕЛИ СПИСАК О СМЕЊИВАЊУ 42 НАЈУСПЕШНИЈИХ СРПСКИХ ДИРЕКТОРА У ЦИЉУ РУШЕЊА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ И ПРЕДУЗЕЋА У ЕКСПАНЗИЈИ Прича о економском и друштвеном урушавању Србије у другој половини 20. века није била последица случајности нити спонтаних тржишних кретања, већ део директног и пажљиво планираног удара на све што је српско. О томе са свим својим стручним и људским кредибилитетом сведочи Миодраг Чеперковић - рударски инжењер, један од оснивача и професор на Факултету организационих наука, од 1982. године члан Њујоршке академије наука, дугогодишњи директор Смедеревске железаре и човек за кога се сматра да је дао кључни допринос развоју црне металургије и индустрије Србије. Чеперковић отворено открива позадину овог плана и подсећа на речи из тог времена: "Донета је одлука да се руши привредно руководство Србије. Направљен је списак од 42 директора који се безусловно морају сменити, да би се депресирала експанзија српске привреде." У тренутку када је тај списак направљен, Србија је била у пуном економском замаху - са гигантима попут Електронске индустрије Ниш која је била убедљиво највећа у својој бранши, Заставе у Крагујевцу, Ваљаонице бакра у Севојну, моћном црном металургијом, развијеним банкарским системом и спољнотрговинским гигантима попут Генералекспорта. Смена 42 најуспешнија директора није била обична кадровска промена, већ системско уклањање људи који су знали како да воде велике системе. Лишити Србију њених најспособнијих привредника значило је зауставити њену даљу економску експанзију и свести је на подређени положај, чије су се последице осећале деценијама касније. То планско обезглављивање српске привреде није погодило само економију; то је био део ширег, систематског затирања српске историје, сузбијања културе и слабљења националног утицаја, чије тешке последице осећамо и данас.

СЛОВЕНЦИ СУ НА "ТАЈНОМ ПЛЕНУМУ" 1966. ДОНЕЛИ СПИСАК О СМЕЊИВАЊУ 42 НАЈУСПЕШНИЈИХ СРПСКИХ ДИРЕКТОРА У ЦИЉУ РУШЕЊА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ И ПРЕДУЗЕЋА У ЕКСПАНЗИЈИ Прича о економском и друштвеном урушавању Србије у другој половини 20. века није била последица случајности нити спонтаних тржишних кретања, већ део директног и пажљиво планираног удара на све што је српско. О томе са свим својим стручним и људским кредибилитетом сведочи Миодраг Чеперковић - рударски инжењер, један од оснивача и професор на Факултету организационих наука, од 1982. године члан Њујоршке академије наука, дугогодишњи директор Смедеревске железаре и човек за кога се сматра да је дао кључни допринос развоју црне металургије и индустрије Србије. Чеперковић отворено открива позадину овог плана и подсећа на речи из тог времена: "Донета је одлука да се руши привредно руководство Србије. Направљен је списак од 42 директора који се безусловно морају сменити, да би се депресирала експанзија српске привреде." У тренутку када је тај списак направљен, Србија је била у пуном економском замаху - са гигантима попут Електронске индустрије Ниш која је била убедљиво највећа у својој бранши, Заставе у Крагујевцу, Ваљаонице бакра у Севојну, моћном црном металургијом, развијеним банкарским системом и спољнотрговинским гигантима попут Генералекспорта. Смена 42 најуспешнија директора није била обична кадровска промена, већ системско уклањање људи који су знали како да воде велике системе. Лишити Србију њених најспособнијих привредника значило је зауставити њену даљу економску експанзију и свести је на подређени положај, чије су се последице осећале деценијама касније. То планско обезглављивање српске привреде није погодило само економију; то је био део ширег, систематског затирања српске историје, сузбијања културе и слабљења националног утицаја, чије тешке последице осећамо и данас.

Јелена Ђоковић Ивић

18,587 次观看 • 2 个月前

Вучић сада иде на маргинализацију и лагано гашење Универзитета у Београду, јер то место је последња брана преумљењу Срба, које је тај дрипац најавио и започео у јануару 2014. Високо образовање намерава да преда "инвеститорима" са Запада, који ће нас темељно обрадити и "опрати" нам мозак, и то све за наше паре. Уништавање остатка Србије Аца Шиптар ради по истом моделу, корак по корак, по којем је Космет у потпуности предао Шиптарима. Заправо, у Србији су још једино високошколске установе остале једним делом српске. Све остало (војска, полиција, правосуђе) контролишу странци. Сви процеси који се надаље буду одвијали на овом српском простору ићи ће ка уништавању националног поноса, ка понижавању и расељавању народа Србије, тако да од наше отаџбине на крају остане само име - љуштура без садржаја.

Вучић сада иде на маргинализацију и лагано гашење Универзитета у Београду, јер то место је последња брана преумљењу Срба, које је тај дрипац најавио и започео у јануару 2014. Високо образовање намерава да преда "инвеститорима" са Запада, који ће нас темељно обрадити и "опрати" нам мозак, и то све за наше паре. Уништавање остатка Србије Аца Шиптар ради по истом моделу, корак по корак, по којем је Космет у потпуности предао Шиптарима. Заправо, у Србији су још једино високошколске установе остале једним делом српске. Све остало (војска, полиција, правосуђе) контролишу странци. Сви процеси који се надаље буду одвијали на овом српском простору ићи ће ка уништавању националног поноса, ка понижавању и расељавању народа Србије, тако да од наше отаџбине на крају остане само име - љуштура без садржаја.

Душан Гостељски 1244

13,297 次观看 • 5 个月前

Мислим да је вријеме да се појединим људима коначно каже ДОСТА. Наратив који су задњих година заступали довео их је управо тамо гдје се данас налазе. Сваки пут када је требало на режимским медијима бранити Владу и Додика, били су међу првима у реду. И данас их користе за исте сврхе у гебелсовским прилозима, заједно са Драгом Вуковићем и сличним „аналитичарима“ који су годинама политички опстајали захваљујући Српској демократској странци. Управо је таква политика један од кључних разлога због којих смо губили изборе. Свјестан сам да ће режимски медији и ову моју изјаву покушати злоупотријебити, али више нема смисла ћутати и толерисати понашања која су нас довела у ову позицију. Поштујем све заслуге и све што је Милован учинио у прошлости. Међутим, вријеме је учинило своје. Данас је његово мјесто на челу стола за Петровдан, међу оснивачима и ветеранима странке, да свједочи о тешким временима, о стварању Републике Српске и да подсјећа ко је подржавао Венс-Овенов план и друге одлуке које су биле супротне интересима Републике Српске. Размисли само о једној ствари: држиш ли данас соколачки СДС као таоца своје сујете и политике која је доживјела пораз? Али данас је неко друго вријеме. Вријеме које тражи нове људе, нову енергију, нове идеје и нови имиџ. Ако желимо да побјеђујемо, онда то морамо створити и наметнути. Политика не живи од успомена на јуче, већ од визије за сутра!

Мислим да је вријеме да се појединим људима коначно каже ДОСТА. Наратив који су задњих година заступали довео их је управо тамо гдје се данас налазе. Сваки пут када је требало на режимским медијима бранити Владу и Додика, били су међу првима у реду. И данас их користе за исте сврхе у гебелсовским прилозима, заједно са Драгом Вуковићем и сличним „аналитичарима“ који су годинама политички опстајали захваљујући Српској демократској странци. Управо је таква политика један од кључних разлога због којих смо губили изборе. Свјестан сам да ће режимски медији и ову моју изјаву покушати злоупотријебити, али више нема смисла ћутати и толерисати понашања која су нас довела у ову позицију. Поштујем све заслуге и све што је Милован учинио у прошлости. Међутим, вријеме је учинило своје. Данас је његово мјесто на челу стола за Петровдан, међу оснивачима и ветеранима странке, да свједочи о тешким временима, о стварању Републике Српске и да подсјећа ко је подржавао Венс-Овенов план и друге одлуке које су биле супротне интересима Републике Српске. Размисли само о једној ствари: држиш ли данас соколачки СДС као таоца своје сујете и политике која је доживјела пораз? Али данас је неко друго вријеме. Вријеме које тражи нове људе, нову енергију, нове идеје и нови имиџ. Ако желимо да побјеђујемо, онда то морамо створити и наметнути. Политика не живи од успомена на јуче, већ од визије за сутра!

Marinko Bozovic

10,459 次观看 • 3 个月前

Пуковник Ратко Младић као командант Книнског корпуса ЈНА и Милан Бабић, председник Српског народног вијећа у Хрватској - село Кијево 1991. године. Младић као професионални официр изричито одбија да му се у зони одговорности шетају униформисани појединци, макар били и Срби. Бабићу каже да се пресвуче у цивилно одело, да не изазива пометњу. Младић са собом вукља новинара ХТВ-а из Загреба, јер нема шта да крије. Он је официр једине легитимне и легалне војске на том простору. Међутим, Бабић улази у жустру расправу са хрватским новинаром, прети му, галами... Младић покушава да смири ситуацију и умирује Бабића. Обојица су завршила у Хагу. Бабић се нагодио са тужилаштвом, признао кривицу, свалио кривицу на Милошевића и Србију, преговарао да буде сведок тужилаштва против Милошевића и на крају је извршио кукавичко самоубиство у 50. години живота. Ратко Младић није окривио ниједног свог подређеног, ниједног сарадника, чак ни Милошевића. Наравно, ни Србију. Бранио се јуначки, али услед тешког здравственог стања видно отежано. Преживео је више можданих удара, годинама остао везан за кревет, отворене су му декубитне ране, ускраћена му је здравствена нега... Исповедио се, причестио и испустио душу у 84. години живота. Е ту је разлика између галамџија које се прсе док не дође стани-пани и оних смирених и разумних који знају шта им је чинити кад дође опасност. По овом моделу треба посматрати и овдашње политичаре, нарочито "десне интелектуалце" - што се више заклињу у Косово, мање су на њему били, посебно 1998. и 1999. године. Од Милоша Јовановића, Милоша Ковића, Мила Ломпара, Дејана Мировића, Владимира Димитријевића, па даље редом. А сви су тих година имали 20-30 година...

Пуковник Ратко Младић као командант Книнског корпуса ЈНА и Милан Бабић, председник Српског народног вијећа у Хрватској - село Кијево 1991. године. Младић као професионални официр изричито одбија да му се у зони одговорности шетају униформисани појединци, макар били и Срби. Бабићу каже да се пресвуче у цивилно одело, да не изазива пометњу. Младић са собом вукља новинара ХТВ-а из Загреба, јер нема шта да крије. Он је официр једине легитимне и легалне војске на том простору. Међутим, Бабић улази у жустру расправу са хрватским новинаром, прети му, галами... Младић покушава да смири ситуацију и умирује Бабића. Обојица су завршила у Хагу. Бабић се нагодио са тужилаштвом, признао кривицу, свалио кривицу на Милошевића и Србију, преговарао да буде сведок тужилаштва против Милошевића и на крају је извршио кукавичко самоубиство у 50. години живота. Ратко Младић није окривио ниједног свог подређеног, ниједног сарадника, чак ни Милошевића. Наравно, ни Србију. Бранио се јуначки, али услед тешког здравственог стања видно отежано. Преживео је више можданих удара, годинама остао везан за кревет, отворене су му декубитне ране, ускраћена му је здравствена нега... Исповедио се, причестио и испустио душу у 84. години живота. Е ту је разлика између галамџија које се прсе док не дође стани-пани и оних смирених и разумних који знају шта им је чинити кад дође опасност. По овом моделу треба посматрати и овдашње политичаре, нарочито "десне интелектуалце" - што се више заклињу у Косово, мање су на њему били, посебно 1998. и 1999. године. Од Милоша Јовановића, Милоша Ковића, Мила Ломпара, Дејана Мировића, Владимира Димитријевића, па даље редом. А сви су тих година имали 20-30 година...

Народни непријатељ 🇷🇸

33,056 次观看 • 21 天前