Loading video...

Video Failed to Load

There was a problem loading this video. This could be due to a temporary network issue or the video might be unavailable.

На Тровачници Пинк, сусрет интелектуалне елите, прелепотица и згодних фрајера. Хумор на све стране, еротски набој на врхунцу... милиница 🥰

Инжењер 🇷🇸

22,449 subscribers

11,034 views • 9 months ago •via X (Twitter)

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

0 Comments

No comments available

Comments from the original post will appear here

Related Videos

Рафаило је изјавом да је овај патријарх ГЛАВА НАШЕ ЦРКВЕ и да свака реч критике ће нам бити на суд и осуду, излупетао се за све паре што је добио. Јереси просипа на све стране. ГЛАВА НАШЕ ЦРКВЕ ЈЕ ГОСПОД НАШ И СПАСИТЕЉ НАШ ИСУС ХРИСТОС! Не ЋАЦИЈАРХ ХРВ8СЛАВ!

Рафаило је изјавом да је овај патријарх ГЛАВА НАШЕ ЦРКВЕ и да свака реч критике ће нам бити на суд и осуду, излупетао се за све паре што је добио. Јереси просипа на све стране. ГЛАВА НАШЕ ЦРКВЕ ЈЕ ГОСПОД НАШ И СПАСИТЕЉ НАШ ИСУС ХРИСТОС! Не ЋАЦИЈАРХ ХРВ8СЛАВ!

Ћацијарх Профитије

10,351 views • 8 months ago

На раскрсници на којој студенти и грађани већ 460 дана свакодневно одају почаст за 16 жртава, СНС је одлучио да буде трн у оку грађанима Земуна и постави своје штандове са све четири стране раскрснице. Никада до сада нису били на овој раскрсници. Да ли СНС жели да 16 минута тишине замени са својих 16 штандова?

На раскрсници на којој студенти и грађани већ 460 дана свакодневно одају почаст за 16 жртава, СНС је одлучио да буде трн у оку грађанима Земуна и постави своје штандове са све четири стране раскрснице. Никада до сада нису били на овој раскрсници. Да ли СНС жели да 16 минута тишине замени са својих 16 штандова?

Poljoprivredni blokada

20,594 views • 5 months ago

Сад је и најглупљима постало јасно оно што одавно говорим, да Владимир Путин и Доналд Трамп имају комуникацију и сарађују јако добро. А наши политичари, и власт и оПозиција, не разумеју промене које се дешавају, јер су сви везани за глобалистичке елите којима служе, и воде овај народ и државу у пропаст. Наша будућност зависи од тога да све те лопове и издајнике пошаљемо у затвор и на сметлиште историје.

Сад је и најглупљима постало јасно оно што одавно говорим, да Владимир Путин и Доналд Трамп имају комуникацију и сарађују јако добро. А наши политичари, и власт и оПозиција, не разумеју промене које се дешавају, јер су сви везани за глобалистичке елите којима служе, и воде овај народ и државу у пропаст. Наша будућност зависи од тога да све те лопове и издајнике пошаљемо у затвор и на сметлиште историје.

Срђан Ного

15,138 views • 7 months ago

🛣️Путеви на северу Косова и Метохије су још један доказ системске репресије и дискриминације над Србима. Снимак магистралног пута од Јариња до Косовске Митровице 40 км. Нико ништа није улагао 26 година. Зато што на северу Косова и Метохије у четири општине живе Срби. А поред је снимак како се асфалтира јужно од Ибра где живе Шиптари. Све чешће се стиче утисак да је све усмерено ка томе да се живот Србима отежа до мере да на крају сами одлуче да напусте своје домове. Стање главног магистралног пута Рашка-Приштина на деоници од Јариња до Митровице је постало алармантно и директно угрожава свакодневни живот грађана. Овај пут представља кључну саобраћајницу за север Косова и Метохије, али и важну транзитну руту са ширим регионалним значајем. До недавно овај пут одржавала је српска компанија "Косметпут", и то без трошка за буџет лажне државе "Косово". У међувремену су тзв. косовске власти протерале компанију "Косметпут" са Косова и Метохије и преузеле одржавање путева преко тзв. министарства за инфраструктуру, које је формално одговорно за њихово одржавање, али се на терену не виде никакви радови и путеви који су неопходни свим становницима севера Косова и Меотхије за свакодневни живот и рад се не одржавају, што је довело до критичног стања путева. На северу Косов и Метохије углавном живе Срби и ово је класичан пример дискриминације. И док остатак Косово и Метохије има најмодерније путеве и брзе саобраћајнице са по четири или шест трака између свих делова Косова и Метохије, овај пут на северу Косова и Метохије остаје као средство за дисциплиновање и кажњавање Срба од стране Шиптара. Ацу Шиптара Александар Вучић Александар Вучић није брига, он и жели да протера Србе са Косова и Метохије, да би његова браћа по оцу могла слободно да се шире.

🛣️Путеви на северу Косова и Метохије су још један доказ системске репресије и дискриминације над Србима. Снимак магистралног пута од Јариња до Косовске Митровице 40 км. Нико ништа није улагао 26 година. Зато што на северу Косова и Метохије у четири општине живе Срби. А поред је снимак како се асфалтира јужно од Ибра где живе Шиптари. Све чешће се стиче утисак да је све усмерено ка томе да се живот Србима отежа до мере да на крају сами одлуче да напусте своје домове. Стање главног магистралног пута Рашка-Приштина на деоници од Јариња до Митровице је постало алармантно и директно угрожава свакодневни живот грађана. Овај пут представља кључну саобраћајницу за север Косова и Метохије, али и важну транзитну руту са ширим регионалним значајем. До недавно овај пут одржавала је српска компанија "Косметпут", и то без трошка за буџет лажне државе "Косово". У међувремену су тзв. косовске власти протерале компанију "Косметпут" са Косова и Метохије и преузеле одржавање путева преко тзв. министарства за инфраструктуру, које је формално одговорно за њихово одржавање, али се на терену не виде никакви радови и путеви који су неопходни свим становницима севера Косова и Меотхије за свакодневни живот и рад се не одржавају, што је довело до критичног стања путева. На северу Косов и Метохије углавном живе Срби и ово је класичан пример дискриминације. И док остатак Косово и Метохије има најмодерније путеве и брзе саобраћајнице са по четири или шест трака између свих делова Косова и Метохије, овај пут на северу Косова и Метохије остаје као средство за дисциплиновање и кажњавање Срба од стране Шиптара. Ацу Шиптара Александар Вучић Александар Вучић није брига, он и жели да протера Србе са Косова и Метохије, да би његова браћа по оцу могла слободно да се шире.

Косово је ❤️ Србије! 🇷🇸❤️🇷🇺

16,183 views • 6 months ago

Банда из Росу-а је јутрос ухапсила петоро наших Срба у Сувом грлу. Суво грло је наше село од неких 300 душа. У њему живе изузетни домаћини и права браћа. Знам их и то са поносом могу да кажем. Зашто ово пишем? Не очекујем да пробудим емпатију код ових аКтИвИсТа. Било којих и било чијих. Они су отров. Очекујем од вас нормалних, обичних Срба да се на тренутак замислите. Само на тренутак. На два -три сата вожње од централне Србије, Срби се хапсе само зато што су Срби. А овде се о томе ћути. Све стране ћуте о томе. Знате на кога мислим. Сви ћуте. То им није агенда. А Срби страдају. Свакодневно. Наш народ страда, нама пред очима. У нашој тишини. Гласној тишини да гласнија не може бити. Толико. Издржите браћо.

Банда из Росу-а је јутрос ухапсила петоро наших Срба у Сувом грлу. Суво грло је наше село од неких 300 душа. У њему живе изузетни домаћини и права браћа. Знам их и то са поносом могу да кажем. Зашто ово пишем? Не очекујем да пробудим емпатију код ових аКтИвИсТа. Било којих и било чијих. Они су отров. Очекујем од вас нормалних, обичних Срба да се на тренутак замислите. Само на тренутак. На два -три сата вожње од централне Србије, Срби се хапсе само зато што су Срби. А овде се о томе ћути. Све стране ћуте о томе. Знате на кога мислим. Сви ћуте. То им није агенда. А Срби страдају. Свакодневно. Наш народ страда, нама пред очима. У нашој тишини. Гласној тишини да гласнија не може бити. Толико. Издржите браћо.

Васил Z РСБ 🇷🇸 ⭐⭐⭐ 🇷🇺 1244 🇨🇳

13,248 views • 6 months ago

Никола Кончаревић, приведен због насиља у Новом Саду (снимак испод), чији отац у отвореном писму најприземније вређа и најотвореније прети Александар Вучић, је у последњих 10 година, током владавине тог Александар Вучић и СНС СРБИЈА, као млади филмски и ТВ редитељ, тек свршени студент, добио шансу да ради за Српско народно позориште (СНП), да његове представе буду истовремено извођене у Новом Саду и Зрењанину, као и широм Војводине, да буде промовисан у медијима као што је новосадски Дневник. Радио је на пројектима Телекома Србије. Радио је, поштовани грађани, и за (омражени) ПИНК. Његов филм који је радио за Пинк је добио и награду на фестивалу чији је оснивач Лазар Ристовски - опет неки СНС. Исти тај Никола Кончаревић, коме су пружене све те прилике и шансе, захваљујући борби свих нас за бољу и богатију Србију, дошао је испред тог СНС-а да уништава просторије наше странке, нашу имовину и напада, псује и вређа младића који је наш члан. Његов отац отишао је корак даље и упутио језиве претње председнику Србије. Е, то је прича о бахатости без граница, лудилу друштвених мрежа, то је резултат парада лицемерја, полуинформација и лажних вести које нам сервирају медији који штите интерес власника, а не интерес јавности. Па ако је истина оно што опозиција и Шолакови медији стално понављају, да живимо у одвратној, СНС-овској Србији где је све „партија, братија и корупција“ – шта је Никола Кончаревић који је радио за СНП, Телеком, Пинк, позоришта широм Србије – партија, братија или нас је корумпирао? Или су све, увек само лажи? Биће да су лажи. И да завршим најважнијим – сва дешавања која имамо прилике да видимо у претходним данима, па тако и активности Николе Кончаревића због којих је приведен, не служе на част достојанству жртава стравичне трагедије у Новом Саду. Не исказују саосећање у болу њихових пориодица. Не пружају подршку повређенима који се и даље боре за живот. Ми ћемо наставићемо да инсистирамо на проналажењу одговорних за трагедију, њиховом процесуирању и кажњавању, али то је посао институција, не улице. А оваквима као што су Кончаревић и отац - на част. Добро је да људи знају истину.

Никола Кончаревић, приведен због насиља у Новом Саду (снимак испод), чији отац у отвореном писму најприземније вређа и најотвореније прети Александар Вучић, је у последњих 10 година, током владавине тог Александар Вучић и СНС СРБИЈА, као млади филмски и ТВ редитељ, тек свршени студент, добио шансу да ради за Српско народно позориште (СНП), да његове представе буду истовремено извођене у Новом Саду и Зрењанину, као и широм Војводине, да буде промовисан у медијима као што је новосадски Дневник. Радио је на пројектима Телекома Србије. Радио је, поштовани грађани, и за (омражени) ПИНК. Његов филм који је радио за Пинк је добио и награду на фестивалу чији је оснивач Лазар Ристовски - опет неки СНС. Исти тај Никола Кончаревић, коме су пружене све те прилике и шансе, захваљујући борби свих нас за бољу и богатију Србију, дошао је испред тог СНС-а да уништава просторије наше странке, нашу имовину и напада, псује и вређа младића који је наш члан. Његов отац отишао је корак даље и упутио језиве претње председнику Србије. Е, то је прича о бахатости без граница, лудилу друштвених мрежа, то је резултат парада лицемерја, полуинформација и лажних вести које нам сервирају медији који штите интерес власника, а не интерес јавности. Па ако је истина оно што опозиција и Шолакови медији стално понављају, да живимо у одвратној, СНС-овској Србији где је све „партија, братија и корупција“ – шта је Никола Кончаревић који је радио за СНП, Телеком, Пинк, позоришта широм Србије – партија, братија или нас је корумпирао? Или су све, увек само лажи? Биће да су лажи. И да завршим најважнијим – сва дешавања која имамо прилике да видимо у претходним данима, па тако и активности Николе Кончаревића због којих је приведен, не служе на част достојанству жртава стравичне трагедије у Новом Саду. Не исказују саосећање у болу њихових пориодица. Не пружају подршку повређенима који се и даље боре за живот. Ми ћемо наставићемо да инсистирамо на проналажењу одговорних за трагедију, њиховом процесуирању и кажњавању, али то је посао институција, не улице. А оваквима као што су Кончаревић и отац - на част. Добро је да људи знају истину.

Ana Brnabic

162,311 views • 1 year ago

‼️Како је о Рачку говорио адвокат Миша Огњановић: "Ми смо успели да докажемо да 43 тела која су пронађена у Јарузи нису цивили убијени од стране припадника српске полиције. Доставили су нам око 1.200 фотографија тих тела. Данима сам само то гледао, чинило ми се да што више гледам, све мање видим. А онда сам, уз Божју помоћ, угледао како се на једној од тих фотографија види да крв тече узбрдо. Ти људи су пресвучени, њима су скидане униформе ОВК-а, на сваком од тих тела су биле откопчане панталоне, јер их је на брзину неко облачио. Дакле, они су требали да се пењy уз Јаругу и наводно на 30 метара испред њих стајала су два српска полицајца која су на њих пуцала из митраљеза. Сви су наводно погођени у груди и горње екстремитете, а пошто су се кретали узбрдо, нико од њих није пао главом низбрдо, него обрнуто. А гравитација и сила кинетичке тежине чине то да су морали да падну обрнуто од затеченог стања".

‼️Како је о Рачку говорио адвокат Миша Огњановић: "Ми смо успели да докажемо да 43 тела која су пронађена у Јарузи нису цивили убијени од стране припадника српске полиције. Доставили су нам око 1.200 фотографија тих тела. Данима сам само то гледао, чинило ми се да што више гледам, све мање видим. А онда сам, уз Божју помоћ, угледао како се на једној од тих фотографија види да крв тече узбрдо. Ти људи су пресвучени, њима су скидане униформе ОВК-а, на сваком од тих тела су биле откопчане панталоне, јер их је на брзину неко облачио. Дакле, они су требали да се пењy уз Јаругу и наводно на 30 метара испред њих стајала су два српска полицајца која су на њих пуцала из митраљеза. Сви су наводно погођени у груди и горње екстремитете, а пошто су се кретали узбрдо, нико од њих није пао главом низбрдо, него обрнуто. А гравитација и сила кинетичке тежине чине то да су морали да падну обрнуто од затеченог стања".

Инжењер 🇷🇸

33,462 views • 7 months ago

⚠️Пазите како возите, лудака на све стране па и из контрасмера.. МАГЛА ЈЕ “Vreme je 1h unazad(nije vraćeno na kameri) Dakle 9:56 obilaznica preko Pupinovog mosta kod Borče. Lično moj snimak. Čovek normalno vozi suprotnim smerom.”

⚠️Пазите како возите, лудака на све стране па и из контрасмера.. МАГЛА ЈЕ “Vreme je 1h unazad(nije vraćeno na kameri) Dakle 9:56 obilaznica preko Pupinovog mosta kod Borče. Lično moj snimak. Čovek normalno vozi suprotnim smerom.”

Србија чиста и уједињена 🇷🇸🙏☦️

22,641 views • 8 months ago

Пепео Крајине и мук Европе Операција "Олуја", изведена у августу 1995. године, представља једно од највећих етничких чишћења у модерној европској историји. Током ове војно-полицијске акције, уз подршку НАТО-а и садејство снага Армије БиХ, са својих вековних огњишта из Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације протерано је више од 250.000 Срба. То није био само војни пораз нити губитак територије, већ системски покушај брисања читавог једног народа са простора који је вековима насељавао. Трагични биланс ове операције броји 2000 погинула и нестала лица, међу којима је чак 1.250 цивила. Већину страдалих чиниле су најрањивије категорије - више од три четвртине убијених били су старији од 60 година, међу жртвама је 566 жена и десеторо деце млађе од 14 година. Међу свим епизодама овог прогона, напад хрватске авијације на немоћну избегличку колону на Петровачкој цести и у месту Сводна остаје злочин без преседана. Ракетирање колоне стараца, жена и деце која се у тракторима и аутомобилима повлачила дубоко на територији Босне и Херцеговине није било никаква војна омашка. То је био директан чин усмерен на физичко уништење људи у бегу — необорив доказ намере да се српском народу онемогући чак и голо преживљавање. Ипак, селективна примена међународног права омогућила је да ови злочини остану без казне. Међународни суд правде јесте квалификовао "Олују" као етничко чишћење, али је одбио да је прогласи геноцидом, постављајући готово недостижне аршине када су у питању српске жртве. Са друге стране, западна политика и судство су у случају Сребренице инсистирали на квалификацији геноцида, занемарујући чињенице о војном саставу колоне, као и доказе о накнандним уписивањима на спискове жртава. На тај начин створена је дубока асиметрија у којој се масовни злочини над Србима релативизују, док се српском народу намеће колективна кривица. Док протерани народ и даље зацељује ране, у земљи чланици Европске уније та иста "Олуја" се слави као државни празник. Док се у Хрватској на концертима окупља пола милиона људи уз песме које отворено величају усташку идеологију и фашистичко наслеђе Независне Државе Хрватске, Брисел остаје нем. То ћутање Европе није новост - оно представља наставак историјског континуитета занемаривања српског страдања, које се поновило кроз исту матрицу прогона започету у Јасеновцу, Јадовну и на Козари. Ипак, и поред свих покушаја да се избришу трагови вековног постојања, дужност према жртвама остаје трајна: очување сећања на све који су изгубили своје животе, домове и завичај.

Пепео Крајине и мук Европе Операција "Олуја", изведена у августу 1995. године, представља једно од највећих етничких чишћења у модерној европској историји. Током ове војно-полицијске акције, уз подршку НАТО-а и садејство снага Армије БиХ, са својих вековних огњишта из Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације протерано је више од 250.000 Срба. То није био само војни пораз нити губитак територије, већ системски покушај брисања читавог једног народа са простора који је вековима насељавао. Трагични биланс ове операције броји 2000 погинула и нестала лица, међу којима је чак 1.250 цивила. Већину страдалих чиниле су најрањивије категорије - више од три четвртине убијених били су старији од 60 година, међу жртвама је 566 жена и десеторо деце млађе од 14 година. Међу свим епизодама овог прогона, напад хрватске авијације на немоћну избегличку колону на Петровачкој цести и у месту Сводна остаје злочин без преседана. Ракетирање колоне стараца, жена и деце која се у тракторима и аутомобилима повлачила дубоко на територији Босне и Херцеговине није било никаква војна омашка. То је био директан чин усмерен на физичко уништење људи у бегу — необорив доказ намере да се српском народу онемогући чак и голо преживљавање. Ипак, селективна примена међународног права омогућила је да ови злочини остану без казне. Међународни суд правде јесте квалификовао "Олују" као етничко чишћење, али је одбио да је прогласи геноцидом, постављајући готово недостижне аршине када су у питању српске жртве. Са друге стране, западна политика и судство су у случају Сребренице инсистирали на квалификацији геноцида, занемарујући чињенице о војном саставу колоне, као и доказе о накнандним уписивањима на спискове жртава. На тај начин створена је дубока асиметрија у којој се масовни злочини над Србима релативизују, док се српском народу намеће колективна кривица. Док протерани народ и даље зацељује ране, у земљи чланици Европске уније та иста "Олуја" се слави као државни празник. Док се у Хрватској на концертима окупља пола милиона људи уз песме које отворено величају усташку идеологију и фашистичко наслеђе Независне Државе Хрватске, Брисел остаје нем. То ћутање Европе није новост - оно представља наставак историјског континуитета занемаривања српског страдања, које се поновило кроз исту матрицу прогона започету у Јасеновцу, Јадовну и на Козари. Ипак, и поред свих покушаја да се избришу трагови вековног постојања, дужност према жртвама остаје трајна: очување сећања на све који су изгубили своје животе, домове и завичај.

Јелена Ђоковић Ивић

42,754 views • 27 days ago

Зоран Ћирјаковић, јoш један велики србски интелектуалац и политички конвертит, који је попут Чеде Антића напустио другосрбијански табор, доживео катарзу и постао перјаница напредних патријота. Шта више, као творац кованице "аутошовинизам", Ћира је постао архи-првосрбијанац, који одређује ко је добар Србин, а ко је отпадник, односно аутошовиниста. Аутошовиниста сте нпр. ако вам се гаде ријалити програми попут Задруге, Елите, итд. Аутошовиниста сте ако вам је бизарно све ово са напредњачким вашарима и шаторима по Србији... и ако у томе видите манипулацију... јер ето ви се гадите шатора, природног понашања, весеља... Аутошовиниста сте ако вам се не допада прављење џиновских ломача уочи Божића, уз напијање и пуцњаву. Аутошовиниста сте ако критикујете понашање црквених великодостојника. И нема везе што се Ћира декларише као атеиста, ако укажете на било каква непочинства у цркви... напредни верници ће вам налепити управо Ћирину етикету. Наравно, нама везе ни то што прича као педер. Чак и да се отворено декларише као педер, било би му опроштено....јер као што знамо, сваки геј је = наказа, коју треба протерати, личновати, ако већ није Ана Брнабић, Аздејковић или неки други режимски геј. Баш као што је и сваки Хрват усташа осим ако није Брнаба или Бакарец - унук усташког сатника одликованог од стране Хитлера. Знамо и да је Северина разарала Србију, а не Блер, Шредер и Клинтон... па је ужаснија њена подршка него било шта.Тако стоје ствари у напредњачком паралелном универзуму. Међутим, онај који хвали Мурата као јунака каквог Срби немају, онај који је довео Шредера у Арену на дан годишњице српског страдања и изјавио да му је то огромна част и нешто што ће са поносом оставити својој деци – тај не заслужује етикету аутошовинисте, већ напротив, заслужује да се, њему у част, реч председник пише великим словом. Ћира чак и зна ко ће све бити на студентској листи. Све јаснооо...

Зоран Ћирјаковић, јoш један велики србски интелектуалац и политички конвертит, који је попут Чеде Антића напустио другосрбијански табор, доживео катарзу и постао перјаница напредних патријота. Шта више, као творац кованице "аутошовинизам", Ћира је постао архи-првосрбијанац, који одређује ко је добар Србин, а ко је отпадник, односно аутошовиниста. Аутошовиниста сте нпр. ако вам се гаде ријалити програми попут Задруге, Елите, итд. Аутошовиниста сте ако вам је бизарно све ово са напредњачким вашарима и шаторима по Србији... и ако у томе видите манипулацију... јер ето ви се гадите шатора, природног понашања, весеља... Аутошовиниста сте ако вам се не допада прављење џиновских ломача уочи Божића, уз напијање и пуцњаву. Аутошовиниста сте ако критикујете понашање црквених великодостојника. И нема везе што се Ћира декларише као атеиста, ако укажете на било каква непочинства у цркви... напредни верници ће вам налепити управо Ћирину етикету. Наравно, нама везе ни то што прича као педер. Чак и да се отворено декларише као педер, било би му опроштено....јер као што знамо, сваки геј је = наказа, коју треба протерати, личновати, ако већ није Ана Брнабић, Аздејковић или неки други режимски геј. Баш као што је и сваки Хрват усташа осим ако није Брнаба или Бакарец - унук усташког сатника одликованог од стране Хитлера. Знамо и да је Северина разарала Србију, а не Блер, Шредер и Клинтон... па је ужаснија њена подршка него било шта.Тако стоје ствари у напредњачком паралелном универзуму. Међутим, онај који хвали Мурата као јунака каквог Срби немају, онај који је довео Шредера у Арену на дан годишњице српског страдања и изјавио да му је то огромна част и нешто што ће са поносом оставити својој деци – тај не заслужује етикету аутошовинисте, већ напротив, заслужује да се, њему у част, реч председник пише великим словом. Ћира чак и зна ко ће све бити на студентској листи. Све јаснооо...

Инжењер 🇷🇸

19,037 views • 14 days ago

Никада не заборавити шта су снс битанге радиле српској деци 👇 Студент Владимир Ђорђевић, брутално је претучен у ноћи 14. августа у Ваљеву од стране криминалне СНС банде. Са тешким повредама пребачен је у ваљевску болницу, где му је саопштено да је СНС банда упала у његову кућу и малтретирала његову мајку. Владимиров отац је преминуо док је био дете и он каже да му је мајка „његово све на свету!“ И како каже она стара: „Где год да се налазиш, увек те прате две сенке. Божији поглед и мајчина мисао.“ Видео је преузет из документарног филма „Преседан“ ауторке Тамаре Аћимовић.

Никада не заборавити шта су снс битанге радиле српској деци 👇 Студент Владимир Ђорђевић, брутално је претучен у ноћи 14. августа у Ваљеву од стране криминалне СНС банде. Са тешким повредама пребачен је у ваљевску болницу, где му је саопштено да је СНС банда упала у његову кућу и малтретирала његову мајку. Владимиров отац је преминуо док је био дете и он каже да му је мајка „његово све на свету!“ И како каже она стара: „Где год да се налазиш, увек те прате две сенке. Божији поглед и мајчина мисао.“ Видео је преузет из документарног филма „Преседан“ ауторке Тамаре Аћимовић.

Инжењер 🇷🇸

18,529 views • 7 months ago

Искрено не знам која сила стоји иза ње, али после свега виђеног у последњих годину дана и више уклањање Загорке Доловац из рада Судства морало би да будне хитно спроведено. Није довољно то што грађани за за целу годину нису имали ниједно обраћање особе која стоји на челу судства, и која де факто руководи истрагом као да јој је циљ изазивање ерупције беса јавног мњења, већ имамо невероватне примере непотизма и именовања потпуно неадекватних, а посебно безбедносно инкриминисаних особа и надасве све више доказа где је и она сама доведена у везу са различитим спољашњим елементима. И сама назнака оваквог стања би била довољна да само њено присуство у просторијама Суда буде доведено у питање од стране надлежних органа државе Србије.

Искрено не знам која сила стоји иза ње, али после свега виђеног у последњих годину дана и више уклањање Загорке Доловац из рада Судства морало би да будне хитно спроведено. Није довољно то што грађани за за целу годину нису имали ниједно обраћање особе која стоји на челу судства, и која де факто руководи истрагом као да јој је циљ изазивање ерупције беса јавног мњења, већ имамо невероватне примере непотизма и именовања потпуно неадекватних, а посебно безбедносно инкриминисаних особа и надасве све више доказа где је и она сама доведена у везу са различитим спољашњим елементима. И сама назнака оваквог стања би била довољна да само њено присуство у просторијама Суда буде доведено у питање од стране надлежних органа државе Србије.

MilanSremac

19,392 views • 9 months ago

Не плачем ја баш често, али... Ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која следи је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (шта ћете, можда и за ово постоји "архитектонска кривица", рецимо као она када сам вам писао о велшком језику). Као што знате, већ мало више од две деценије сам спортски новинар и нагледао сам се, стварно, свега и свачега. А и наслушао. Међутим, овог викенда ми је поглед застао на снимку који се изненадно појавио преда мном док сам нешто шпартао интернетом, правећи паузу у истраживању за моју нову историјску књигу. А на снимку од десетак секунди - пљушти киша, права провала облака, ал' упркос томе неке девојке загрљене стоје и певају као да су из средњег века дошле. Е, сад, "проблем" са тим снимком је што га је британски ББЦ на Твитеру, баш када сам ја ту свратио, пустио уз шаљив (ма, заправо, погрдан) коментар (просто се Енглези правили Енглези) иако су на снимку биле спортисткиње, и то са територије коју ББЦ "покрива" јер је јавни сервис те државе. А ја баш имам проблем кад неко исмева друге. Нарочито када је реч о овој теми. Зато вас прича одједном води у нешто о чему бих исто "књигу могао да напишем". Води вас у давни 14. век, у једну нестварну јунску битку. Не, није ово прича о Косовском боју. Али... следи нешто што ће вас, имам благи осећај, ганути као да јесте. Тог јуна 1314. са једне стране бојног поља био је "поносни Едвард" (други), енглески краљ, који је решио да под своју пету стави Шкоте једном за свагда. Повео је баш озбиљну војску на тај задатак. Па, само тешких оклопних коњаника је било преко 2.500 (Шкоти нису имали ниједног јединог таквог коњаника), било је са "поносним" и чак 15 хиљада Енглеза-пешадинаца, и три хиљаде стрелаца са оним великим луковима, каквим није било равних у Европи... А Шкоти? Они су имали четири пута мање војника, малтене све пешадија. Али су имали и једну жељу. Слободу. Сада ћемо да прескочимо и распоред замки припремљених за противничку коњицу, и 2.000 година стару тактику коју је, мртав-ладан, Роберт Брус спремио за надолазеће Енглезе, прексочићемо и нестварну дисциплину шкотских малих "дивизија". Просто, овај део приче ћемо да закључимо речима да су Енглези после (потпуно нетипичног за средњи век) дводневног боја - "подвили реп" као никада пре и вратили се одакле су дошли, не знајући шта их је снашло у тој битки код Бенокберна. Али, тај најтежи пораз који су Енглези у целој свој историји доживели у ратовима против Шкота - почео је да бива затрпаван у шкотском сећању захваљујући енглеској чизми која је у потоњим вековима прилично чврсто стала за врат северних суседа. Заправо, више се о томе малтене и није јавно причало. А кад се нешто прећуткује, онда временом и нестаје... И, ту у причу (баш на овај дан на који, ето, годинама већ волим да пишем неке лепе приче) улази један момак. Звао се Рој Вилијамсон. Као дечкић, син адвоката и пијанисткиње, био је избачен из музичке школе јер се правио да зна да чита ноте, а заправо је фрулу свирао на слух. Али, удаљити неког од оног што воли само зато што се не понаша како то од њега други очекују - не значи да ту љубав престаје. Као што никад није престајала ни његова љубав према родној Шкотској. Једном је, када је порастао ту, у свом а шкотском Единбургу, направио музичку групу (иако је био избачен из музичке школе, права је та његова љубав ка музици била. Права, стварно; Заправо ... вечна. А ако није вечна - онда и није љубав, зар не?). Из те врло мале групе су неки одлазили, други у њу долазили, па су после неколико година само Рој Вилијамсон и његов другар Рони Браун остали. И решили да тако, као дует, наступају, чувајући стари шкотски звук. Шездесетих година 20. века Рој је написао речи песме, а заједно су потом компоновали мелодију. Назив песме био је као што гласи и њен први стих - "Цвет Шкотске". Није то била нека ботаничарска песма, иако говори и о брдима (hills) и великој шкотској долини (Glen), већ је то једна врло кратка прича у свега осам стихова о цвету шкотске младости који је учествовао у битки код Бенокберна шест и по векова пре него што је песма настала. Мелодија није била претенциозна. Нису биле претенциозне ни речи. Просто, тих осам стихова били су одраз духа. Одраз кућног васпитања, које се, као такво, "независно од чизме", преносило с колена на колено. А од британских власти углавном је гурано под тепих. Некад и забрањивано, али углавном су те забране извођене "у белим рукавицама". Отприлике онако као што у Америци спортски тимови не могу да се зову "сијукси", "команчи", "апачи" због перфидног правила "Знате, тиме бисмо увредили домороце". Замислите. Е, тако некако је и деценијама, ма - вековима, сан о шкотској слободи био третиран од стране "чизмаша", али, Рој и његов другар Рони Браун су песму изводили кад год би сели или стали да запевају коју. Рој Вилијамсон је, међутим, већ као 54-годишњак преминуо, и - време је потом пролазило... Недеље, месеци, године, сад већ и деценије. Енглези су се понадали да ће та њихова песма, просто, нестати. Утихнути, као и сећање на оно на шта песма, "Цвет Шкотске", подсећа. Такав је, просто био план: да се искључиво зацари стање навике на потчињеност, а да нестане свест о истинској слободи. И, ту прича постаје прилично занимљива. Шкотска, као што знате, нема химну. Не сме ни да је има, јер је она само део једне веће државе. Ал', има ту једна занимљивост. Вероватно сте приметили да у појединим спортовима постоје и репрезентације земаља које нису независне. Како и зашто постоје? Па, ето, зато што су се те репрезентације надметале у тим спортовима пре остатка планете. Тако сад фудбал и играју Шкотска, Велс, Северна Ирска, иако су они само део веће, британске државе - али, играју јер су као такви, Шкоти, Велшани, Ирци, играли фудбал пре него што је ФИФА, као светска фудбалска организација, настала. Тако је и у рагбију, рецимо. Но, те екипе химну не могу да имају јер, ето... нису из независних држава. У ову причу сад улази - баш онај цвет Шкотске. (Због њега сам опет вежбао да преводим и титлујем вам снимак, да би вам овај дан постао лепши, колико год се Енглези трудили да исмеју нешто величанствено. Чека вас тај снимак испод ових исписаних редова, само причекајте који трен, да видите прво зашто је он важан) Наиме, Шкоти (и остали поменути) имају право да пред своје репрезентативне спортске мечеве интонирају неку "свечану песму", која, ето, није химна - јер химну, јелте, стварно не смеју да имају. И, кад су се Шкоти почешкали по глави, размишљајући шта да одаберу, није им избор пао не неке од чудесних песама које су прославиле гајде (нпр. нема ко не зна мелодију "Scotland the brave", али када је људи чују - не знају многи како се она зове), него је избор пао на ово што следи пред вама. А пред вама је мој скромни рад на монтажи у кућним условима. У питању су три врло, врло кратка, обједињена снимка: најпре онај који је ББЦ погрдно описао као "Shower of Scotland" (туширање, пљусак), а на коме се виде девојке које играју рагби за Шкотску. Виде се како стоје на правој провали облака. Стоје у дресовима, не пада им на памет да се склоне, јер треба меч да им почне. И не пада им на памет да ћуте, јер су, попут Роја и Ронија решиле да пркосе забораву. После тих десетак секунди сам вам ставио снимак када је стари, тада 70-годишњи Рони Браун (да, ОНАЈ Рони Браун) позван на један фудбалски меч репрезентације Шкотске, да пред целим стадионом поручи и да "прошлост треба да остане у прошлости". Када чујете његово "Come on!" слободно му се придружите. И, коначно, на крају можете да видите како, на 150. годишњицу првог фудбалског мегдана са Енглеском - цела Шкотска пева и себи и Енглезима нешто. Ал', пева, а да нема ниједног професионалног певача који води певање са центра. Пева цела једна земља из душе, пркосећи чизми и забранама. Да, ту можете да видите како пева и плаче Шкотска, чак и кад њене гајде утихну... ... а пева, просто да све нас подсети на снагу вере, чак и када је чува малишан избачен из музичке школе. Да подсети на силину коју у себи носи искрена подршка, као код истинског пријатеља (чак и кад је старац), ма... пева да подсети колика је важност кућног васпитања (и оног предања с колена на колено) за чување здравог духа једног народа, али пре свега да нас подсети - на свевременост љубави. Јер, ако није вечна, онда и није љубав, зар не? А ако је права, онда и страни краљеви и њихове војске немају шта да траже кад изађете пред њих заједно, као они ономад, оног јуна, века четрнаестог... Видимо се у песми. (Ако заплачете кад и неко са снимка, не брините. Међу својима сте) #FlowerOfScotland

Не плачем ја баш често, али... Ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која следи је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (шта ћете, можда и за ово постоји "архитектонска кривица", рецимо као она када сам вам писао о велшком језику). Као што знате, већ мало више од две деценије сам спортски новинар и нагледао сам се, стварно, свега и свачега. А и наслушао. Међутим, овог викенда ми је поглед застао на снимку који се изненадно појавио преда мном док сам нешто шпартао интернетом, правећи паузу у истраживању за моју нову историјску књигу. А на снимку од десетак секунди - пљушти киша, права провала облака, ал' упркос томе неке девојке загрљене стоје и певају као да су из средњег века дошле. Е, сад, "проблем" са тим снимком је што га је британски ББЦ на Твитеру, баш када сам ја ту свратио, пустио уз шаљив (ма, заправо, погрдан) коментар (просто се Енглези правили Енглези) иако су на снимку биле спортисткиње, и то са територије коју ББЦ "покрива" јер је јавни сервис те државе. А ја баш имам проблем кад неко исмева друге. Нарочито када је реч о овој теми. Зато вас прича одједном води у нешто о чему бих исто "књигу могао да напишем". Води вас у давни 14. век, у једну нестварну јунску битку. Не, није ово прича о Косовском боју. Али... следи нешто што ће вас, имам благи осећај, ганути као да јесте. Тог јуна 1314. са једне стране бојног поља био је "поносни Едвард" (други), енглески краљ, који је решио да под своју пету стави Шкоте једном за свагда. Повео је баш озбиљну војску на тај задатак. Па, само тешких оклопних коњаника је било преко 2.500 (Шкоти нису имали ниједног јединог таквог коњаника), било је са "поносним" и чак 15 хиљада Енглеза-пешадинаца, и три хиљаде стрелаца са оним великим луковима, каквим није било равних у Европи... А Шкоти? Они су имали четири пута мање војника, малтене све пешадија. Али су имали и једну жељу. Слободу. Сада ћемо да прескочимо и распоред замки припремљених за противничку коњицу, и 2.000 година стару тактику коју је, мртав-ладан, Роберт Брус спремио за надолазеће Енглезе, прексочићемо и нестварну дисциплину шкотских малих "дивизија". Просто, овај део приче ћемо да закључимо речима да су Енглези после (потпуно нетипичног за средњи век) дводневног боја - "подвили реп" као никада пре и вратили се одакле су дошли, не знајући шта их је снашло у тој битки код Бенокберна. Али, тај најтежи пораз који су Енглези у целој свој историји доживели у ратовима против Шкота - почео је да бива затрпаван у шкотском сећању захваљујући енглеској чизми која је у потоњим вековима прилично чврсто стала за врат северних суседа. Заправо, више се о томе малтене и није јавно причало. А кад се нешто прећуткује, онда временом и нестаје... И, ту у причу (баш на овај дан на који, ето, годинама већ волим да пишем неке лепе приче) улази један момак. Звао се Рој Вилијамсон. Као дечкић, син адвоката и пијанисткиње, био је избачен из музичке школе јер се правио да зна да чита ноте, а заправо је фрулу свирао на слух. Али, удаљити неког од оног што воли само зато што се не понаша како то од њега други очекују - не значи да ту љубав престаје. Као што никад није престајала ни његова љубав према родној Шкотској. Једном је, када је порастао ту, у свом а шкотском Единбургу, направио музичку групу (иако је био избачен из музичке школе, права је та његова љубав ка музици била. Права, стварно; Заправо ... вечна. А ако није вечна - онда и није љубав, зар не?). Из те врло мале групе су неки одлазили, други у њу долазили, па су после неколико година само Рој Вилијамсон и његов другар Рони Браун остали. И решили да тако, као дует, наступају, чувајући стари шкотски звук. Шездесетих година 20. века Рој је написао речи песме, а заједно су потом компоновали мелодију. Назив песме био је као што гласи и њен први стих - "Цвет Шкотске". Није то била нека ботаничарска песма, иако говори и о брдима (hills) и великој шкотској долини (Glen), већ је то једна врло кратка прича у свега осам стихова о цвету шкотске младости који је учествовао у битки код Бенокберна шест и по векова пре него што је песма настала. Мелодија није била претенциозна. Нису биле претенциозне ни речи. Просто, тих осам стихова били су одраз духа. Одраз кућног васпитања, које се, као такво, "независно од чизме", преносило с колена на колено. А од британских власти углавном је гурано под тепих. Некад и забрањивано, али углавном су те забране извођене "у белим рукавицама". Отприлике онако као што у Америци спортски тимови не могу да се зову "сијукси", "команчи", "апачи" због перфидног правила "Знате, тиме бисмо увредили домороце". Замислите. Е, тако некако је и деценијама, ма - вековима, сан о шкотској слободи био третиран од стране "чизмаша", али, Рој и његов другар Рони Браун су песму изводили кад год би сели или стали да запевају коју. Рој Вилијамсон је, међутим, већ као 54-годишњак преминуо, и - време је потом пролазило... Недеље, месеци, године, сад већ и деценије. Енглези су се понадали да ће та њихова песма, просто, нестати. Утихнути, као и сећање на оно на шта песма, "Цвет Шкотске", подсећа. Такав је, просто био план: да се искључиво зацари стање навике на потчињеност, а да нестане свест о истинској слободи. И, ту прича постаје прилично занимљива. Шкотска, као што знате, нема химну. Не сме ни да је има, јер је она само део једне веће државе. Ал', има ту једна занимљивост. Вероватно сте приметили да у појединим спортовима постоје и репрезентације земаља које нису независне. Како и зашто постоје? Па, ето, зато што су се те репрезентације надметале у тим спортовима пре остатка планете. Тако сад фудбал и играју Шкотска, Велс, Северна Ирска, иако су они само део веће, британске државе - али, играју јер су као такви, Шкоти, Велшани, Ирци, играли фудбал пре него што је ФИФА, као светска фудбалска организација, настала. Тако је и у рагбију, рецимо. Но, те екипе химну не могу да имају јер, ето... нису из независних држава. У ову причу сад улази - баш онај цвет Шкотске. (Због њега сам опет вежбао да преводим и титлујем вам снимак, да би вам овај дан постао лепши, колико год се Енглези трудили да исмеју нешто величанствено. Чека вас тај снимак испод ових исписаних редова, само причекајте који трен, да видите прво зашто је он важан) Наиме, Шкоти (и остали поменути) имају право да пред своје репрезентативне спортске мечеве интонирају неку "свечану песму", која, ето, није химна - јер химну, јелте, стварно не смеју да имају. И, кад су се Шкоти почешкали по глави, размишљајући шта да одаберу, није им избор пао не неке од чудесних песама које су прославиле гајде (нпр. нема ко не зна мелодију "Scotland the brave", али када је људи чују - не знају многи како се она зове), него је избор пао на ово што следи пред вама. А пред вама је мој скромни рад на монтажи у кућним условима. У питању су три врло, врло кратка, обједињена снимка: најпре онај који је ББЦ погрдно описао као "Shower of Scotland" (туширање, пљусак), а на коме се виде девојке које играју рагби за Шкотску. Виде се како стоје на правој провали облака. Стоје у дресовима, не пада им на памет да се склоне, јер треба меч да им почне. И не пада им на памет да ћуте, јер су, попут Роја и Ронија решиле да пркосе забораву. После тих десетак секунди сам вам ставио снимак када је стари, тада 70-годишњи Рони Браун (да, ОНАЈ Рони Браун) позван на један фудбалски меч репрезентације Шкотске, да пред целим стадионом поручи и да "прошлост треба да остане у прошлости". Када чујете његово "Come on!" слободно му се придружите. И, коначно, на крају можете да видите како, на 150. годишњицу првог фудбалског мегдана са Енглеском - цела Шкотска пева и себи и Енглезима нешто. Ал', пева, а да нема ниједног професионалног певача који води певање са центра. Пева цела једна земља из душе, пркосећи чизми и забранама. Да, ту можете да видите како пева и плаче Шкотска, чак и кад њене гајде утихну... ... а пева, просто да све нас подсети на снагу вере, чак и када је чува малишан избачен из музичке школе. Да подсети на силину коју у себи носи искрена подршка, као код истинског пријатеља (чак и кад је старац), ма... пева да подсети колика је важност кућног васпитања (и оног предања с колена на колено) за чување здравог духа једног народа, али пре свега да нас подсети - на свевременост љубави. Јер, ако није вечна, онда и није љубав, зар не? А ако је права, онда и страни краљеви и њихове војске немају шта да траже кад изађете пред њих заједно, као они ономад, оног јуна, века четрнаестог... Видимо се у песми. (Ако заплачете кад и неко са снимка, не брините. Међу својима сте) #FlowerOfScotland

Дарко Николић

30,890 views • 2 years ago