Video wird geladen...

Video konnte nicht geladen werden

Beim Laden dieses Videos ist ein Problem aufgetreten. Dies könnte an einem vorübergehenden Netzwerkproblem liegen oder das Video ist möglicherweise nicht verfügbar.

На факултету учимо да овако НЕ радимо свој посао: - одвоји што мање времена за тему - издвоји што мање детаља - буди сумњичав о апсолутно свему што износиш о теми и поткрепи то узречицама "наводно, како кажу, тврдње"... А имали сте две недеље да научите, само да сте хтели...

Blokada FPN

11,788 subscribers

36,534 Aufrufe • vor 7 Monaten •via X (Twitter)

Comedy Bildung Nachrichten & Politik

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

0 Kommentare

Keine Kommentare verfügbar

Kommentare vom Original-Post werden hier angezeigt

Ähnliche Videos

Господине Dragan Djilas, будите уверени да ћу наставити да причам о Ваших 619 милиона евра, које не само да сте сами пријавили, већ сте и неколико пута јавно то поновили и рекли да се поносите тиме. Тиме сте додатно увредили све људе у Србији који су, ваљда, глупи, па нису могли да зараде 619 милиона евра за 10 година ваше владавине. Још једном – ви сте за 10 година власти, док је око 500 хиљада људи остало без посла, сами пријавили да сте „зарадили“ 619 МИЛИОНА ЕВРА, или 2.164.336 просечних плата (у ваше време) медицинске сестре у Србији. Човече, 180 хиљада година треба да живи и све време ради једна медицинска сестра да би зарадила оно што сте Ви украли за само 10 година! Дакле, порекло новца који сте сами пријавили – знамо. Тај новац директно води порекло из џепова свих грађана Србије. Прикупили сте га преко пореза и ставили у ваш џеп. Нисте одговарали захваљујући „реформи судства“ из 2009. године када сте око 1.000 људи из правосуђа отерали на улицу, а све тужиоце и судије постављали по партијском кључу и то у општинским одборима странке познате као „жуто предузеће“. Што се насиља у породици тиче, у прилогу је службена белешка од 7. децембра 2014. године, а тиче се бруталног насиља над Ивом Ђилас. Или сам и то измислила? Да ли сте, господине Ђилас, тукли ову жену, а онда и њеног оца и да ли сте јој, као што је сама пријавила, претили речима „Одрубићу ти главу“? Да ли се и тиме поносите, као што се поносите, како сте сами рекли, тиме што сте „зарадили“ 619 милиона евра за 10 година власти? Још једном – да, наставићу да причам о овоме, јер Србија ово никада не сме да заборави.

Господине Dragan Djilas, будите уверени да ћу наставити да причам о Ваших 619 милиона евра, које не само да сте сами пријавили, већ сте и неколико пута јавно то поновили и рекли да се поносите тиме. Тиме сте додатно увредили све људе у Србији који су, ваљда, глупи, па нису могли да зараде 619 милиона евра за 10 година ваше владавине. Још једном – ви сте за 10 година власти, док је око 500 хиљада људи остало без посла, сами пријавили да сте „зарадили“ 619 МИЛИОНА ЕВРА, или 2.164.336 просечних плата (у ваше време) медицинске сестре у Србији. Човече, 180 хиљада година треба да живи и све време ради једна медицинска сестра да би зарадила оно што сте Ви украли за само 10 година! Дакле, порекло новца који сте сами пријавили – знамо. Тај новац директно води порекло из џепова свих грађана Србије. Прикупили сте га преко пореза и ставили у ваш џеп. Нисте одговарали захваљујући „реформи судства“ из 2009. године када сте око 1.000 људи из правосуђа отерали на улицу, а све тужиоце и судије постављали по партијском кључу и то у општинским одборима странке познате као „жуто предузеће“. Што се насиља у породици тиче, у прилогу је службена белешка од 7. децембра 2014. године, а тиче се бруталног насиља над Ивом Ђилас. Или сам и то измислила? Да ли сте, господине Ђилас, тукли ову жену, а онда и њеног оца и да ли сте јој, као што је сама пријавила, претили речима „Одрубићу ти главу“? Да ли се и тиме поносите, као што се поносите, како сте сами рекли, тиме што сте „зарадили“ 619 милиона евра за 10 година власти? Још једном – да, наставићу да причам о овоме, јер Србија ово никада не сме да заборави.

Ana Brnabic

113,573 Aufrufe • vor 1 Jahr

Прво, Спајићу и остали, не постоје „косовски Срби“, као што не постоје ни „црногорски Срби“. Постоје само Срби. Да ишта знате о српском народу не бисте такве глупости ни говорили. Своју љубав према Русији показали сте тако што сте Русима прво узели паре, онда им увели све пакете санкција, а на крају и визе, па вам је најпаметније да о Русији и односима Србије са Русијом ћутите. Не бави се Вучић вама, него се ви из дана у дан бавите Вучићем. Не прође вам дан без Вучића у изјавама, интервјуима и саопштењима, а онда покушавате да представите како он тобоже тражи сукоб са вама. Једини разлог зашто се толико бавите Вучићем јесте да сакријете колико сте бедни и снисходљиви према Хрватима и свима осталима. Колико вас понижавају и газе, док ви пред њима пузите и увијате се као кишне глисте, па онда на Вучићу покушавате да покажете некакву снагу и кичму коју пред другима немате. Али шта год радила да докаже супротно, кишна глиста кичму нема, нити ће је имати. О издаји вам је тек најбоље да не говорите, ако имало памети имате, кад сте се већ части и морала ослободили. Издали сте литије. Издали сте Србе који су вас подржавали и којима не дате ни језик ни заставу. Издали сте Српску православну цркву. Издали сте Јакова Милатовића. Издали сте и сопствено српство, ако га је икада и било, оног тренутка када сте се одрекли држављанства Србије да бисте се дочепали фотеље у Подгорици. На крају сте издали и достојанство Црне Горе коју водите. Јер вам народ у Црној Гори није дао подршку да Мила Ђукановића љубите у руку, а Пленковића и Милановића од главе до пете, највише се задржавајући у јужном делу леђа. Је ли Александар Вучић послао делегацију да са усташама прославља „Олују“ или сте то урадили ви? Је ли Александар Вучић признао лажну државу Косово и са Аљбином Куртијем успостављао „добросуседске односе“ или то радите ви? Је ли Вучић тај који се одриче сопственог држављанства због фотеље или сте то урадили ви? И после свега тога ви сте нашли да другима држите лекције о издаји? А то што сте нашли своје изданке у Београду који ће да вам правдају ваше издаје причама о некаквом „полицентричном српству“ је посебна прича. Такве теорије можда можете да наручите, поручите и платите својим гласноговорницима по Београду да их измишљају и шире како би вам обезбедили идеолошко покриће за оно што радите. Али то што сте нашли некога да вам правда поступке не значи ни да сте у праву, ни да смо ми слепи и не видимо шта радите. Знамо и ко сте и шта сте. Знамо шта сте обећавали, знамо захваљујући коме сте дошли ту где сте данас и видимо шта радите сада. Зато, када следећи пут пожелите да говорите о Вучићу, Србији, Србима и издаји, најпре се погледајте у огледало, ако за то уопште имате храбрости.

Прво, Спајићу и остали, не постоје „косовски Срби“, као што не постоје ни „црногорски Срби“. Постоје само Срби. Да ишта знате о српском народу не бисте такве глупости ни говорили. Своју љубав према Русији показали сте тако што сте Русима прво узели паре, онда им увели све пакете санкција, а на крају и визе, па вам је најпаметније да о Русији и односима Србије са Русијом ћутите. Не бави се Вучић вама, него се ви из дана у дан бавите Вучићем. Не прође вам дан без Вучића у изјавама, интервјуима и саопштењима, а онда покушавате да представите како он тобоже тражи сукоб са вама. Једини разлог зашто се толико бавите Вучићем јесте да сакријете колико сте бедни и снисходљиви према Хрватима и свима осталима. Колико вас понижавају и газе, док ви пред њима пузите и увијате се као кишне глисте, па онда на Вучићу покушавате да покажете некакву снагу и кичму коју пред другима немате. Али шта год радила да докаже супротно, кишна глиста кичму нема, нити ће је имати. О издаји вам је тек најбоље да не говорите, ако имало памети имате, кад сте се већ части и морала ослободили. Издали сте литије. Издали сте Србе који су вас подржавали и којима не дате ни језик ни заставу. Издали сте Српску православну цркву. Издали сте Јакова Милатовића. Издали сте и сопствено српство, ако га је икада и било, оног тренутка када сте се одрекли држављанства Србије да бисте се дочепали фотеље у Подгорици. На крају сте издали и достојанство Црне Горе коју водите. Јер вам народ у Црној Гори није дао подршку да Мила Ђукановића љубите у руку, а Пленковића и Милановића од главе до пете, највише се задржавајући у јужном делу леђа. Је ли Александар Вучић послао делегацију да са усташама прославља „Олују“ или сте то урадили ви? Је ли Александар Вучић признао лажну државу Косово и са Аљбином Куртијем успостављао „добросуседске односе“ или то радите ви? Је ли Вучић тај који се одриче сопственог држављанства због фотеље или сте то урадили ви? И после свега тога ви сте нашли да другима држите лекције о издаји? А то што сте нашли своје изданке у Београду који ће да вам правдају ваше издаје причама о некаквом „полицентричном српству“ је посебна прича. Такве теорије можда можете да наручите, поручите и платите својим гласноговорницима по Београду да их измишљају и шире како би вам обезбедили идеолошко покриће за оно што радите. Али то што сте нашли некога да вам правда поступке не значи ни да сте у праву, ни да смо ми слепи и не видимо шта радите. Знамо и ко сте и шта сте. Знамо шта сте обећавали, знамо захваљујући коме сте дошли ту где сте данас и видимо шта радите сада. Зато, када следећи пут пожелите да говорите о Вучићу, Србији, Србима и издаји, најпре се погледајте у огледало, ако за то уопште имате храбрости.

Миленко Јованов

12,816 Aufrufe • vor 22 Tagen

„То јесте једна контраверзна тема, али ја мислим да лидери морају да отварају контраверзне теме, не да подилазе јавном мњењу, него да указују на проблеме. Ми ћемо, без обзира на критике и молбе које сам ја добио из светских центара да спустим лопту и не таласам, ја сам реко: „Не, ја имам поштовања за ваше приоритете и државне интересе, али немојте да тражите од мене да то буду моји приоритети. То што ви имате Ирак, ја разумем и поштујем, али ја имам Косово.” „То што ви не можете да попијете кафу у Приштини и Призрену па то су појединачни случајеви и инциденти, али ви нисте такви, ви сте разумни. Нека албански бизнисмени купе Теразије својим нарко-доларима и нека Србија буде практично албанска држава. То је оно што ћемо ми спречити.” „Ја сам рекао: ако не важи за Србију оно што важи у Дејтону, а то је да су националне заједнице добиле свој колективни статус и да су границе непромењиве, и да је оно што је било сматрамо светињом, и да се каже: „У реду, те републике из Титове Југославије, оне су државе” — ако то не важи за Србију, па ја мислим да уназад неће важити више ни за кога. Јер, како објаснити сада да је једини преседан направљен управо на Србији?” „Ако ви желите сада да створите албанску државу у 21. веку на територији која припада држави Србији, онда ћете отворити поново процес који сте мислили да сте Дејтоном затворили. И то није моја жеља, ТО ЈЕ ОПИС СТАЊА!”

„То јесте једна контраверзна тема, али ја мислим да лидери морају да отварају контраверзне теме, не да подилазе јавном мњењу, него да указују на проблеме. Ми ћемо, без обзира на критике и молбе које сам ја добио из светских центара да спустим лопту и не таласам, ја сам реко: „Не, ја имам поштовања за ваше приоритете и државне интересе, али немојте да тражите од мене да то буду моји приоритети. То што ви имате Ирак, ја разумем и поштујем, али ја имам Косово.” „То што ви не можете да попијете кафу у Приштини и Призрену па то су појединачни случајеви и инциденти, али ви нисте такви, ви сте разумни. Нека албански бизнисмени купе Теразије својим нарко-доларима и нека Србија буде практично албанска држава. То је оно што ћемо ми спречити.” „Ја сам рекао: ако не важи за Србију оно што важи у Дејтону, а то је да су националне заједнице добиле свој колективни статус и да су границе непромењиве, и да је оно што је било сматрамо светињом, и да се каже: „У реду, те републике из Титове Југославије, оне су државе” — ако то не важи за Србију, па ја мислим да уназад неће важити више ни за кога. Јер, како објаснити сада да је једини преседан направљен управо на Србији?” „Ако ви желите сада да створите албанску државу у 21. веку на територији која припада држави Србији, онда ћете отворити поново процес који сте мислили да сте Дејтоном затворили. И то није моја жеља, ТО ЈЕ ОПИС СТАЊА!”

Blokada Politehnika

37,971 Aufrufe • vor 3 Monaten

Само да подсетим на модус операнди медијских група за притисак. Све је стало у минут. Дакле, наратив је увек исти: сваки састанак председника Републике Србије Александар Вучић је „плаћен“, или је део „предизборне кампање“ (у било којој земљи, потпуно небитно), увек је „Србија на губитку“, и, врхунац, кад је на истоку, што није на западу, а кад је на западу, што није на истоку! У свему су, ипак, најбламантнији спинови типа - неће да му се јави Путин, па Вучић иде код Трампа, а онда уследи да неће Трамп да га види, па иде код Путина – и то све пишу исти медији! Никада се до сада није десило да се председник Србије састао са најважнијим светским лидерима, најутицајнијим светским државницима, или да је организовао њихову посету Србији (коју смо пре Вучића могли само да сањамо), а да медијске групе за притисак (Н1, Нова, Данас и слични) о томе известе као о нечему позитивном за нашу земљу и све њене грађане. Не, они сваки пут нађу све бизарнији начин да о томе известе критикујући председника Вучића и убеђујући све нас да је нешто што је, без сумње сјајно за нашу земљу, у ствари – ужасно. Тако и сада. Увек све исто из те кухиње.

Само да подсетим на модус операнди медијских група за притисак. Све је стало у минут. Дакле, наратив је увек исти: сваки састанак председника Републике Србије Александар Вучић је „плаћен“, или је део „предизборне кампање“ (у било којој земљи, потпуно небитно), увек је „Србија на губитку“, и, врхунац, кад је на истоку, што није на западу, а кад је на западу, што није на истоку! У свему су, ипак, најбламантнији спинови типа - неће да му се јави Путин, па Вучић иде код Трампа, а онда уследи да неће Трамп да га види, па иде код Путина – и то све пишу исти медији! Никада се до сада није десило да се председник Србије састао са најважнијим светским лидерима, најутицајнијим светским државницима, или да је организовао њихову посету Србији (коју смо пре Вучића могли само да сањамо), а да медијске групе за притисак (Н1, Нова, Данас и слични) о томе известе као о нечему позитивном за нашу земљу и све њене грађане. Не, они сваки пут нађу све бизарнији начин да о томе известе критикујући председника Вучића и убеђујући све нас да је нешто што је, без сумње сјајно за нашу земљу, у ствари – ужасно. Тако и сада. Увек све исто из те кухиње.

Ana Brnabic

39,097 Aufrufe • vor 1 Jahr

Водитељка РТС-а синоћ је грубо прекршила договор о представљању наше изборне листе. По прописима, она није имала право да прекида говорнике, а чинила је то више пута. Наравно на теми која је најболнија за власт. РТС нам је онемогућио учешће у предизборним дебатама а иста ситуација је и са Н1 телевизијом. Ми смо на овакав третман навикли што не значи да је то нормалан политички и медијски амбијент. Због свега наведеног, јасно вам је зашто је улога друштвених мрежа толико важна. Позивамо вас да делите (ширите) наше објаве и да заједно дођемо до што већег броја људи. Хвала.

Водитељка РТС-а синоћ је грубо прекршила договор о представљању наше изборне листе. По прописима, она није имала право да прекида говорнике, а чинила је то више пута. Наравно на теми која је најболнија за власт. РТС нам је онемогућио учешће у предизборним дебатама а иста ситуација је и са Н1 телевизијом. Ми смо на овакав третман навикли што не значи да је то нормалан политички и медијски амбијент. Због свега наведеног, јасно вам је зашто је улога друштвених мрежа толико важна. Позивамо вас да делите (ширите) наше објаве и да заједно дођемо до што већег броја људи. Хвала.

Доста је било (ДЈБ)

17,706 Aufrufe • vor 2 Jahren

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Дарко Николић

105,231 Aufrufe • vor 2 Jahren

Госпођо Цвијановић, неком ко је, како кажете, „неозбиљан“, „неискусан“ и „без знања“, посветити оволики текст и написати готово роман, говори управо супротно од онога што сте хтјели доказати. А када Ви говорите о флоскулама, то звучи прилично иронично, јер Ваше политичко средње име годинама је управо - флоскула. Док Ви настављате политику увреда, омаловажавања и личних квалификација, ја ћу наставити да разговарам, отварам врата и борим се за Републику Српску аргументима, а не етикетама. И на крају, увијек се покаже да се ријечи изговорене с висине најбрже врате као бумеранг.

Госпођо Цвијановић, неком ко је, како кажете, „неозбиљан“, „неискусан“ и „без знања“, посветити оволики текст и написати готово роман, говори управо супротно од онога што сте хтјели доказати. А када Ви говорите о флоскулама, то звучи прилично иронично, јер Ваше политичко средње име годинама је управо - флоскула. Док Ви настављате политику увреда, омаловажавања и личних квалификација, ја ћу наставити да разговарам, отварам врата и борим се за Републику Српску аргументима, а не етикетама. И на крају, увијек се покаже да се ријечи изговорене с висине најбрже врате као бумеранг.

Драшко Станивуковић

11,476 Aufrufe • vor 3 Monaten

‼️Како је о Рачку говорио адвокат Миша Огњановић: "Ми смо успели да докажемо да 43 тела која су пронађена у Јарузи нису цивили убијени од стране припадника српске полиције. Доставили су нам око 1.200 фотографија тих тела. Данима сам само то гледао, чинило ми се да што више гледам, све мање видим. А онда сам, уз Божју помоћ, угледао како се на једној од тих фотографија види да крв тече узбрдо. Ти људи су пресвучени, њима су скидане униформе ОВК-а, на сваком од тих тела су биле откопчане панталоне, јер их је на брзину неко облачио. Дакле, они су требали да се пењy уз Јаругу и наводно на 30 метара испред њих стајала су два српска полицајца која су на њих пуцала из митраљеза. Сви су наводно погођени у груди и горње екстремитете, а пошто су се кретали узбрдо, нико од њих није пао главом низбрдо, него обрнуто. А гравитација и сила кинетичке тежине чине то да су морали да падну обрнуто од затеченог стања".

‼️Како је о Рачку говорио адвокат Миша Огњановић: "Ми смо успели да докажемо да 43 тела која су пронађена у Јарузи нису цивили убијени од стране припадника српске полиције. Доставили су нам око 1.200 фотографија тих тела. Данима сам само то гледао, чинило ми се да што више гледам, све мање видим. А онда сам, уз Божју помоћ, угледао како се на једној од тих фотографија види да крв тече узбрдо. Ти људи су пресвучени, њима су скидане униформе ОВК-а, на сваком од тих тела су биле откопчане панталоне, јер их је на брзину неко облачио. Дакле, они су требали да се пењy уз Јаругу и наводно на 30 метара испред њих стајала су два српска полицајца која су на њих пуцала из митраљеза. Сви су наводно погођени у груди и горње екстремитете, а пошто су се кретали узбрдо, нико од њих није пао главом низбрдо, него обрнуто. А гравитација и сила кинетичке тежине чине то да су морали да падну обрнуто од затеченог стања".

Инжењер 🇷🇸

33,462 Aufrufe • vor 7 Monaten

Ово се не ради. Овако се не говори. Уместо да схвате колико су погрешли и да гледају како да почну да праве промене, влада се закопава све дубље. Ово је трагедија за коју је крива власт. Ово се не ради. Овако се не говори. Млади људи дубље осећају неправду од старијих људи. Старији људи рационализују много више. Млад човек не прави такве компромисе. Млади људи вам говоре колико сте забрљали и колико су провидни поккушаји да се одговорност гурне под тепих. Ако влада заиста жели промену, прву ствар коју би морала да уради је да затвори све друге објекте без употребне дозволе док не добију употребну дозволу. И приступи ревизији свих пројеката. Ово би требао и да буде главни захтев власти. Цела Србија очекује промену. И гласачи власти очекују промену. И они виде корупцију и нестручност. И чланови СНС-а такође виде разне типове који не узимају само кајмак већ и пола млека. И они гледају изнад главе да ли ће им нешто пасти на главу. Било би паметно за власт и добро за све грађане, да власт схвати ово. Технологија власти која се ослања на буразерску економију која је огрезла у корупцији не може да опстане. То мора да се мења. Не каже се за бадава: можеш како хоћеш, али не можеш докле хоћеш. Оно што је изазвало погибију 15 људи и још двоје за чији се живот и даље боре лекари, је неодговорност власти која је пустила објекат без употребне дозволе у употребу. Кривицу носи и корупција и нестручност за изградњу, али главни разлог за трагидју је што је непроверен објекат без употребне дозволе пуштен у употребу. Да се то није десило, да је због корупције и нестручне изградње само пала надстрешница, то би била "само" материјална штета. Ову трагедију и жељу грађана за променом обилато користи цела НВО булумента. Надам се да неће успети. Борба за промену иде и против лоше власти, њихових медија и њених лоших кадрова и против НВО булументе и њихових спонзора и медија. Због њих борба и јесте дупло тежа.

Ово се не ради. Овако се не говори. Уместо да схвате колико су погрешли и да гледају како да почну да праве промене, влада се закопава све дубље. Ово је трагедија за коју је крива власт. Ово се не ради. Овако се не говори. Млади људи дубље осећају неправду од старијих људи. Старији људи рационализују много више. Млад човек не прави такве компромисе. Млади људи вам говоре колико сте забрљали и колико су провидни поккушаји да се одговорност гурне под тепих. Ако влада заиста жели промену, прву ствар коју би морала да уради је да затвори све друге објекте без употребне дозволе док не добију употребну дозволу. И приступи ревизији свих пројеката. Ово би требао и да буде главни захтев власти. Цела Србија очекује промену. И гласачи власти очекују промену. И они виде корупцију и нестручност. И чланови СНС-а такође виде разне типове који не узимају само кајмак већ и пола млека. И они гледају изнад главе да ли ће им нешто пасти на главу. Било би паметно за власт и добро за све грађане, да власт схвати ово. Технологија власти која се ослања на буразерску економију која је огрезла у корупцији не може да опстане. То мора да се мења. Не каже се за бадава: можеш како хоћеш, али не можеш докле хоћеш. Оно што је изазвало погибију 15 људи и још двоје за чији се живот и даље боре лекари, је неодговорност власти која је пустила објекат без употребне дозволе у употребу. Кривицу носи и корупција и нестручност за изградњу, али главни разлог за трагидју је што је непроверен објекат без употребне дозволе пуштен у употребу. Да се то није десило, да је због корупције и нестручне изградње само пала надстрешница, то би била "само" материјална штета. Ову трагедију и жељу грађана за променом обилато користи цела НВО булумента. Надам се да неће успети. Борба за промену иде и против лоше власти, њихових медија и њених лоших кадрова и против НВО булументе и њихових спонзора и медија. Због њих борба и јесте дупло тежа.

Saša Radulović

22,354 Aufrufe • vor 1 Jahr

Надреално!!!! Против ове жене, која је иначе тужила Васељенску и мене, поднето је 12 дисциплинских пријава и то јер је вређала колеге, није радила свој посао, висила по кафићима за време радног времена, давала савете насилницима како да нападају полицију а да им полиција не врати, бавила се политиком са места тужиоца... О њеној стручности је тужно и говорити, ли то су Загоркини кадрови. Сада ПРИЗНАЈЕ ДА ОДАЈЕ ПОВЕРЉИВЕ ПОДАТКЕ ИЗ СЛУЧАЈЕВА НОВИНАРИМА. Па ово нигде нема нигде!!!!!

Надреално!!!! Против ове жене, која је иначе тужила Васељенску и мене, поднето је 12 дисциплинских пријава и то јер је вређала колеге, није радила свој посао, висила по кафићима за време радног времена, давала савете насилницима како да нападају полицију а да им полиција не врати, бавила се политиком са места тужиоца... О њеној стручности је тужно и говорити, ли то су Загоркини кадрови. Сада ПРИЗНАЈЕ ДА ОДАЈЕ ПОВЕРЉИВЕ ПОДАТКЕ ИЗ СЛУЧАЈЕВА НОВИНАРИМА. Па ово нигде нема нигде!!!!!

Весна Веизовић

12,257 Aufrufe • vor 6 Monaten

Др Војислав Шешељ анализирао Студентски Меморандум о Косову и Метохији: Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Како вам делује, ево сад гледам и слике тога што сте причали, како вам делује скуп студената? И за 23. су најавили да ће се окупити, да се сад већ... Др Војислав Шешељ: Они то громогласно најављују, али ја мислим да ће бити много мање учесника него што је било прошле године за 15. март или за 28. јун за Видовдан. Биће много, много мање учесника, јер долази до извесног освешћивања међу досадашњим студентима блокадерима. Међу њима је пукло свако јединство. Сад, ја мислим, сваки такозвани пленум своју политику води. А који им је доказ за то? Чули сте за овај скуп у Крагујевцу? Милена Томовић: Добро, пленума, је л'? Да. Др Војислав Шешељ: Не, то... то је био скуп студената блокадара... Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: ...који је организовао један или неколико пленума, не бих то могао прецизно да вам кажем. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Али је интересантно да је на том скупу прокламован меморандум о Косову и Метохији. Милена Томовић: Студенти? Др Војислав Шешељ: Студенти, блокадери. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: И то је велика промена у односу на њихово досадашње понашање. До сада нико није хтео да говори о Косову и Метохији, нико није хтео да говори о судбини Републике Српске, нико није хтео да говори о лажним оптужбама за геноцид у Сребреници, нико није хтео да говори о супротстављању притисцима да уведемо санкције Русији, нико није хтео да говори о положају српског народа у Црној Гори итд. Милена Томовић: Јесте. Др Војислав Шешељ: Нешто се сад као променило. Ја сам ту прилично опрезан. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Прво, не знам колико је пленума ово усвојило и ко тачно стоји иза овога. Ово сигурно није јединствен став свих пленума. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Они вероватно нису били ни консултовани. А сад сви ћуте о томе, изненађени су. Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Али како ми то да знамо? Др Војислав Шешељ: Међу тим студентима, ја сам уверен, има још људи који су у основи патриотски расположени, али су у неким заблудама. Они су изманипулисани. ТВ Студио Б, емисија "Отворени Балкан", 20. мај 2026. 1/9

Др Војислав Шешељ анализирао Студентски Меморандум о Косову и Метохији: Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Како вам делује, ево сад гледам и слике тога што сте причали, како вам делује скуп студената? И за 23. су најавили да ће се окупити, да се сад већ... Др Војислав Шешељ: Они то громогласно најављују, али ја мислим да ће бити много мање учесника него што је било прошле године за 15. март или за 28. јун за Видовдан. Биће много, много мање учесника, јер долази до извесног освешћивања међу досадашњим студентима блокадерима. Међу њима је пукло свако јединство. Сад, ја мислим, сваки такозвани пленум своју политику води. А који им је доказ за то? Чули сте за овај скуп у Крагујевцу? Милена Томовић: Добро, пленума, је л'? Да. Др Војислав Шешељ: Не, то... то је био скуп студената блокадара... Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: ...који је организовао један или неколико пленума, не бих то могао прецизно да вам кажем. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Али је интересантно да је на том скупу прокламован меморандум о Косову и Метохији. Милена Томовић: Студенти? Др Војислав Шешељ: Студенти, блокадери. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: И то је велика промена у односу на њихово досадашње понашање. До сада нико није хтео да говори о Косову и Метохији, нико није хтео да говори о судбини Републике Српске, нико није хтео да говори о лажним оптужбама за геноцид у Сребреници, нико није хтео да говори о супротстављању притисцима да уведемо санкције Русији, нико није хтео да говори о положају српског народа у Црној Гори итд. Милена Томовић: Јесте. Др Војислав Шешељ: Нешто се сад као променило. Ја сам ту прилично опрезан. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Прво, не знам колико је пленума ово усвојило и ко тачно стоји иза овога. Ово сигурно није јединствен став свих пленума. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Они вероватно нису били ни консултовани. А сад сви ћуте о томе, изненађени су. Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Али како ми то да знамо? Др Војислав Шешељ: Међу тим студентима, ја сам уверен, има још људи који су у основи патриотски расположени, али су у неким заблудама. Они су изманипулисани. ТВ Студио Б, емисија "Отворени Балкан", 20. мај 2026. 1/9

Српски радикали

11,224 Aufrufe • vor 3 Monaten

Ево иде нова доза лудила - Вучић прогања породицу Небојше Павковића. Идемо редом о овој измишљотини: - ово лупетање засновано је на изјави Жарка Поповића Попа, али се односи на унуку Небојше Павковића, не на ћерку; - Поповић је само рекао да његова унука није добила посао у БИА, не тврдећи да има било какве квалификације, већ само да би било лепо да њу држава запосли због деде: „макар да диже рампу у БИА” (његов цитат); - Поповић не тврди да јој је било ко рекао "ви сте унука ратног злочинца"; - Медија центар Одбрана, издавачка кућа Министарства одбране, је 2018. године издала Павковићеву четворотомну књигу "Трећа армија 78 дана у загрљају Милосрдног анђела", затим 2019. друго издање књиге "Мирис барута и крви на Косову и Метохији" и 2021. књигу "Кошаре и Паштрик српски Термопили"; - од 2017. до 2023. директори БИА били су Александар Вулин и Бранислав Гашић, а Вулин је од 2017. до 2020. био министар одбране, што је Гашић данас - зашто они издају Павковићеве књиге ако наводно нису желели да му запосле унуку (па није се десило!); - Павковићевог најближег сарадника генерала Лазаревића су по повратку из Хага на аеродрому дочекали управо Братислав Гашић и Никола Селаковић, што опет демантује ова лупетања, а Лазаревић данас активно подржава Вучића и одлази на митинге подршке; - генерал Талијан има 55 година и неће бити никаквог ванредног пензионисања, већ ће у пензију кад му дође време по закону, а никакав сукоб између њега и Вучића није постојао о ангажовању 72. специјалне на протестима (јесте један старији и бенигнији из 2023. године, па као што видимо Вучић га није ни отерао у пензију ни сменио са положаја за ове две и по године); - ако му Вучић наводно прогања породицу, зашто га Павковић хвали у сваком интервјуу уназад 7 година (први интервју из затвора дао 2018, а ово се наводно десило 2017)?

Ево иде нова доза лудила - Вучић прогања породицу Небојше Павковића. Идемо редом о овој измишљотини: - ово лупетање засновано је на изјави Жарка Поповића Попа, али се односи на унуку Небојше Павковића, не на ћерку; - Поповић је само рекао да његова унука није добила посао у БИА, не тврдећи да има било какве квалификације, већ само да би било лепо да њу држава запосли због деде: „макар да диже рампу у БИА” (његов цитат); - Поповић не тврди да јој је било ко рекао "ви сте унука ратног злочинца"; - Медија центар Одбрана, издавачка кућа Министарства одбране, је 2018. године издала Павковићеву четворотомну књигу "Трећа армија 78 дана у загрљају Милосрдног анђела", затим 2019. друго издање књиге "Мирис барута и крви на Косову и Метохији" и 2021. књигу "Кошаре и Паштрик српски Термопили"; - од 2017. до 2023. директори БИА били су Александар Вулин и Бранислав Гашић, а Вулин је од 2017. до 2020. био министар одбране, што је Гашић данас - зашто они издају Павковићеве књиге ако наводно нису желели да му запосле унуку (па није се десило!); - Павковићевог најближег сарадника генерала Лазаревића су по повратку из Хага на аеродрому дочекали управо Братислав Гашић и Никола Селаковић, што опет демантује ова лупетања, а Лазаревић данас активно подржава Вучића и одлази на митинге подршке; - генерал Талијан има 55 година и неће бити никаквог ванредног пензионисања, већ ће у пензију кад му дође време по закону, а никакав сукоб између њега и Вучића није постојао о ангажовању 72. специјалне на протестима (јесте један старији и бенигнији из 2023. године, па као што видимо Вучић га није ни отерао у пензију ни сменио са положаја за ове две и по године); - ако му Вучић наводно прогања породицу, зашто га Павковић хвали у сваком интервјуу уназад 7 година (први интервју из затвора дао 2018, а ово се наводно десило 2017)?

Народни непријатељ 🇷🇸

13,226 Aufrufe • vor 11 Monaten

У ЗЕМЉИ ЕКОНОМСКОГ ТИГРА, ПРИЧА КОЈА КИДА ДУШУ... Тамара Мисирлић: "Сваког дана бака Борка стоји на улици и продаје оно што је сама узгајила у својој башти. Понесе мало лука, понесе шта има... и стоји ту сатима. Стоји ту са једним јединим циљем, да скупи новац да подигне споменик својој ћерки. Кад ми је то рекла, гледала ме је право у очи и изговорила реченицу коју никада нећу заборавити: ,,Ја не могу да умрем док јој не подигнем споменик. Не могу да оставим моју ћерку без споменика." Док сам је слушала, толико ме је нешто стегло у грудима. Толико бола, толико љубави и толико достојанства у једној жени која сваког дана стоји на улици и продаје своје поврће. Рекла ми је да некад заради 180 динара, некад 500, некад 600, некад 1000 ако је добар дан. И тако, мало по мало, скупља новац, а уз то брине и о болесној сестри. Из џепа је извадила један папирић. На њему је нацртан споменик, написане димензије и број телефона човека који их ради. Тај папир носи са собом као нешто највредније што има, то је њен циљ, њена мисија, њена последња жеља. У једном тренутку више нисам могла да слушам, а да ништа не кажем. Рекла сам јој: ,,Бако, ми ћемо подићи споменик.“ А она се одмах постидела, онако како то умеју само стари, поштени људи. Почела је да пита: „А како ћу ја то да вратим? Како ћу да се одужим, сине?" Рекла сам јој да ми само да мало лука из своје баште, за салату. И ништа више. Али истина је да сам тог дана ја од ње добила много више од тог лука. Добила сам лекцију шта је мајчинска љубав. Љубав која не престаје ни када живот прође, ни када године притисну, ни када човек остане сам. Љубав због које једна мајка сваког дана стоји на улици, продаје оно што има, и понавља само једну реченицу: ,,Не могу да умрем док моја ћерка не добије споменик." 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

У ЗЕМЉИ ЕКОНОМСКОГ ТИГРА, ПРИЧА КОЈА КИДА ДУШУ... Тамара Мисирлић: "Сваког дана бака Борка стоји на улици и продаје оно што је сама узгајила у својој башти. Понесе мало лука, понесе шта има... и стоји ту сатима. Стоји ту са једним јединим циљем, да скупи новац да подигне споменик својој ћерки. Кад ми је то рекла, гледала ме је право у очи и изговорила реченицу коју никада нећу заборавити: ,,Ја не могу да умрем док јој не подигнем споменик. Не могу да оставим моју ћерку без споменика." Док сам је слушала, толико ме је нешто стегло у грудима. Толико бола, толико љубави и толико достојанства у једној жени која сваког дана стоји на улици и продаје своје поврће. Рекла ми је да некад заради 180 динара, некад 500, некад 600, некад 1000 ако је добар дан. И тако, мало по мало, скупља новац, а уз то брине и о болесној сестри. Из џепа је извадила један папирић. На њему је нацртан споменик, написане димензије и број телефона човека који их ради. Тај папир носи са собом као нешто највредније што има, то је њен циљ, њена мисија, њена последња жеља. У једном тренутку више нисам могла да слушам, а да ништа не кажем. Рекла сам јој: ,,Бако, ми ћемо подићи споменик.“ А она се одмах постидела, онако како то умеју само стари, поштени људи. Почела је да пита: „А како ћу ја то да вратим? Како ћу да се одужим, сине?" Рекла сам јој да ми само да мало лука из своје баште, за салату. И ништа више. Али истина је да сам тог дана ја од ње добила много више од тог лука. Добила сам лекцију шта је мајчинска љубав. Љубав која не престаје ни када живот прође, ни када године притисну, ни када човек остане сам. Љубав због које једна мајка сваког дана стоји на улици, продаје оно што има, и понавља само једну реченицу: ,,Не могу да умрем док моја ћерка не добије споменик." 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Инжењер 🇷🇸

10,975 Aufrufe • vor 6 Monaten

Кажу људи да сваки човек умире два пута, једном када се прекида тај земаљски живот, и за оне који верују у Господа Бога почиње вечни, и кажу да постоји једна друга, тежа, гора смрт, а то је смрт када они који умру буду заборављени. Ми смо били на путу да се забораве сви они који су, суштински, бесмртни. Пошто смо ћутали, готово су нас убедили да треба да се стидимо оних који су били најхрабрији, оних који су били најбољи, а онда они који су били мање храбри или су имали више среће, су хтели да нам наметну да ми оне најодважније треба да заборавимо. Хероје са Кошара не заборављамо, њихова борба остаће урезана у срцу сваког Србина, учићемо српску децу да су они симбол патриотизма и у сећању на њих стасаваће нове генерације младих патриота.

Кажу људи да сваки човек умире два пута, једном када се прекида тај земаљски живот, и за оне који верују у Господа Бога почиње вечни, и кажу да постоји једна друга, тежа, гора смрт, а то је смрт када они који умру буду заборављени. Ми смо били на путу да се забораве сви они који су, суштински, бесмртни. Пошто смо ћутали, готово су нас убедили да треба да се стидимо оних који су били најхрабрији, оних који су били најбољи, а онда они који су били мање храбри или су имали више среће, су хтели да нам наметну да ми оне најодважније треба да заборавимо. Хероје са Кошара не заборављамо, њихова борба остаће урезана у срцу сваког Србина, учићемо српску децу да су они симбол патриотизма и у сећању на њих стасаваће нове генерације младих патриота.

Милош Вучевић

19,527 Aufrufe • vor 4 Monaten