正在加载视频...

视频加载失败

返回首页

Не постоји боља изведба ове песме на кугли земаљској. Срећан Божић 🇷🇸☦️🇷🇺

martinezzz333's profile picture

МартинеZ ☦️

1,988 subscribers

42,729 次观看 • 1 年前 •via X (Twitter)

艺术音乐
LIVE

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

11 条评论

Djordje Širadović 的头像
Djordje Širadović1 年前

Predivno.

Hold Fast Apparel 的头像
Hold Fast Apparel2 年前

💪 Fearless Faith: No foe can stand in your way when God is by your side.

Горан 的头像
Горан1 年前

Ово је пјесма а ја сам сигуран да че бити стварност све што се у овој пјесми пјева ♥️♥️♥️♥️

DN 的头像
DN1 年前

Даће Бог!

SWatka 的头像
SWatka1 年前

😂niti će

dragana 的头像
dragana1 年前

Sa uživanjem, po ko zna koji put, odgledala 🥰

bumblebee BG 的头像
bumblebee BG1 年前

Naravno da postoji prosečan hor iz Srbije bolje zvuci 10 puta najmanje, svaka čast Kozacima al ni mi ne pevamo Kaljinku bolje od njih

МартинеZ ☦️ 的头像
МартинеZ ☦️1 年前

Не лупетај

Goga 的头像
Goga1 年前

@fiumanka_bg Ne postoji 👍👍👏

ŽivomirRadosavljević 的头像
ŽivomirRadosavljević1 年前

@HelmPrimavera Prevedi samo izvedbu na srpski.

МартинеZ ☦️ 的头像
МартинеZ ☦️1 年前

@HelmPrimavera Изведба

相关视频

Широка и озбиљна је прича око промене идентитета. Ништа не остављају случајности. Да из заборава извучемо изворни текст песме. Можда га неки упамте. 🇷🇸☦️💪
2:41

Широка и озбиљна је прича око промене идентитета. Ништа не остављају случајности. Да из заборава извучемо изворни текст песме. Можда га неки упамте. 🇷🇸☦️💪

GiorgioSanto

32,019 次观看 • 1 年前

Наш дивни колега Михајло говорио је јутрос на скупу „Преци су нам узор”. Срби ланце не љубе! Срећан нам Дан победе! 🇷🇸
0:30

Наш дивни колега Михајло говорио је јутрос на скупу „Преци су нам узор”. Срби ланце не љубе! Срећан нам Дан победе! 🇷🇸

Blokada PFKG

17,943 次观看 • 10 个月前

Нико кући не утече А бијаше Бадње вече Стоји пушка до Бадњака Мојковачкијех јунака. Кад на Божић свиће зора Србе брани Црна Гора Пред Мојковцем кршни тићу Сердар Јанко Вукотићу. Вечни незаборав јунацима 🇷🇸
0:25

Нико кући не утече А бијаше Бадње вече Стоји пушка до Бадњака Мојковачкијех јунака. Кад на Божић свиће зора Србе брани Црна Гора Пред Мојковцем кршни тићу Сердар Јанко Вукотићу. Вечни незаборав јунацима 🇷🇸

Ретуширање и колорисање фотографија

11,184 次观看 • 8 个月前

Гледате ли душмани?! Гледате! Гризете ли усне?! Гризете! И не можете нам ништа! Какви смо данас, бићемо довека! А овакви смо!❤️🇷🇸 Мирно нам спавај генерале и бескрајно Ти хвала на свему, посебно на данас васкрслом српству! ☦️❤️🇷🇸
1:48

Гледате ли душмани?! Гледате! Гризете ли усне?! Гризете! И не можете нам ништа! Какви смо данас, бићемо довека! А овакви смо!❤️🇷🇸 Мирно нам спавај генерале и бескрајно Ти хвала на свему, посебно на данас васкрслом српству! ☦️❤️🇷🇸

Јелена Лазић

10,970 次观看 • 22 天前

Не смемо ово заборавити НИКАД! Текст песме и та сирота деца. Све је морбидно, бизарно и дубоко антисрпски и антихришћански. Држава јалова не функционише. Народ ћути и трпи. Али освета је Божија. Бог ће узвратити на ово и казнити оне који чине ове страхоте. Терати децу да скачу уз овај текст: "Ko ne skače taj je ćaci Ko je ćaci jaja mu na faci Pumpaj, dinstaj, nikad nemoj stati, Sve naplati, bagru hapsi"
1:55

Не смемо ово заборавити НИКАД! Текст песме и та сирота деца. Све је морбидно, бизарно и дубоко антисрпски и антихришћански. Држава јалова не функционише. Народ ћути и трпи. Али освета је Божија. Бог ће узвратити на ово и казнити оне који чине ове страхоте. Терати децу да скачу уз овај текст: "Ko ne skače taj je ćaci Ko je ćaci jaja mu na faci Pumpaj, dinstaj, nikad nemoj stati, Sve naplati, bagru hapsi"

Горан Давидовић

10,331 次观看 • 11 个月前

🚨ЗАБРАЊЕН МИ ЈЕ УЛАЗАК НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ јер сам ПРЕТЊА за јавну и НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ као и МЕЂУНАРОДНЕ ОДНОСЕ!? (Тако каже документ који сам добио) Забрана је издата 26.6.2026. од стране власти у Приштини, без додатних објашњења. Много пута сам ишао на КиМ и никада раније нисам имао проблема. Жао ми је што и ове године нећу бити са нашим народом на литургији у Грачаници и помену Косовским јунацима на Газиместану, али даће Бог да се ускоро видимо поново!🇷🇸☦️🙏 #nemanjasarovic #bezstraha
0:56

🚨ЗАБРАЊЕН МИ ЈЕ УЛАЗАК НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ јер сам ПРЕТЊА за јавну и НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ као и МЕЂУНАРОДНЕ ОДНОСЕ!? (Тако каже документ који сам добио) Забрана је издата 26.6.2026. од стране власти у Приштини, без додатних објашњења. Много пута сам ишао на КиМ и никада раније нисам имао проблема. Жао ми је што и ове године нећу бити са нашим народом на литургији у Грачаници и помену Косовским јунацима на Газиместану, али даће Бог да се ускоро видимо поново!🇷🇸☦️🙏 #nemanjasarovic #bezstraha

Немања Шаровић

30,599 次观看 • 3 个月前

🇷🇸 РЕПУБЛИКА СРПСКА ПУМПА 💪 На Тјентишту је успешно завршено 12. издање музичког фестивала ОК Фест, које је ове године поред богатог музичког програма обележио и изражен друштвени активизам посетилаца. Током трајања фестивала публика је у више наврата послала јасну и недвосмислену подршку актуелном студентском покрету. Поред стандардно добре атмосфере фестивалским простором одјекивали су и политички мотивисани слогани “Ко не скаче тај је ћаци" и "Пумпај". 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
0:21

🇷🇸 РЕПУБЛИКА СРПСКА ПУМПА 💪 На Тјентишту је успешно завршено 12. издање музичког фестивала ОК Фест, које је ове године поред богатог музичког програма обележио и изражен друштвени активизам посетилаца. Током трајања фестивала публика је у више наврата послала јасну и недвосмислену подршку актуелном студентском покрету. Поред стандардно добре атмосфере фестивалским простором одјекивали су и политички мотивисани слогани “Ко не скаче тај је ћаци" и "Пумпај". 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Инжењер 🇷🇸

17,186 次观看 • 2 个月前

🇷🇸🇷🇺 В Сербии прошёл митинг в поддержку специальной военной операции — на улицы вышли граждане, желающие открыто выразить солидарность с российским народом. Это вам не пикеты ФБК в Черногории и Испании по 10 человек.
0:27

🇷🇸🇷🇺 В Сербии прошёл митинг в поддержку специальной военной операции — на улицы вышли граждане, желающие открыто выразить солидарность с российским народом. Это вам не пикеты ФБК в Черногории и Испании по 10 человек.

David Gazzati

67,937 次观看 • 1 个月前

Знате шта ме је посебно импресионирало док сам живела у Србији? 🇷🇸❤️ Руско гостопримство је мало другачије. Дођеш код некога у госте: — Хоћеш чај? ☕️ — Не, хвала. — Важи. 😊 И то је то. Нико те не притиска. 😂 Али са Србима је прича сасвим другачија. — Хоћеш кафу? ☕️ — Не, хвала. — Како то мислиш – не?! 😂 И пре него што уопште стигнеш да скинеш јакну, сто је већ постављен: кафа, ракија, мезе, хлеб, сир, месо... 😄 Кажеш: — Могу да останем само сат времена! А они одговарају: — Ма седи! Куд си кренуо?! 😂 И тако, три сата пролете – испричате се о свему, насмејете се, једете... а пре него што кренеш, сигурно ће ти спаковати нешто да понесеш кући. ❤️ Претпостављам да управо то чини србско гостопримство тако посебним. Овде гост није само позван у кућу – дочекују га као члана породице. 🇷🇸❤️ И искрено, на то се веома брзо навикнеш. 😂 Polina 🇷🇺📍Coach Serbia Kraljevo И КАКО ДА НЕ ВОЛИШ ОВАКВЕ РУСЕ... #трендови
0:42

Знате шта ме је посебно импресионирало док сам живела у Србији? 🇷🇸❤️ Руско гостопримство је мало другачије. Дођеш код некога у госте: — Хоћеш чај? ☕️ — Не, хвала. — Важи. 😊 И то је то. Нико те не притиска. 😂 Али са Србима је прича сасвим другачија. — Хоћеш кафу? ☕️ — Не, хвала. — Како то мислиш – не?! 😂 И пре него што уопште стигнеш да скинеш јакну, сто је већ постављен: кафа, ракија, мезе, хлеб, сир, месо... 😄 Кажеш: — Могу да останем само сат времена! А они одговарају: — Ма седи! Куд си кренуо?! 😂 И тако, три сата пролете – испричате се о свему, насмејете се, једете... а пре него што кренеш, сигурно ће ти спаковати нешто да понесеш кући. ❤️ Претпостављам да управо то чини србско гостопримство тако посебним. Овде гост није само позван у кућу – дочекују га као члана породице. 🇷🇸❤️ И искрено, на то се веома брзо навикнеш. 😂 Polina 🇷🇺📍Coach Serbia Kraljevo И КАКО ДА НЕ ВОЛИШ ОВАКВЕ РУСЕ... #трендови

Ξ Η⊶ ┯ Ξ Η⊶ ┯μ Η μ

18,647 次观看 • 4 天前

💬 #Захарова: Пока Россия направляет авиацию для тушения пожаров в Сербии, в ЕС разжигают антироссийские настроения. 🤝 Россия продолжит по первому зову помогать братскому сербскому народу, совершенно не оглядываясь на мнение и окрики из Брюсселя. #РоссияПомогает 🇷🇺🇷🇸
1:14

💬 #Захарова: Пока Россия направляет авиацию для тушения пожаров в Сербии, в ЕС разжигают антироссийские настроения. 🤝 Россия продолжит по первому зову помогать братскому сербскому народу, совершенно не оглядываясь на мнение и окрики из Брюсселя. #РоссияПомогает 🇷🇺🇷🇸

МИД России 🇷🇺

13,407 次观看 • 1 个月前

Стотине хиљада људи синоћ на улицама Београда. Нема полиције на свету која то може да контролише, а све је прошло у савршеном реду. Ниједан полупан прозор. Сво насиље је долазило из Пионирског парка од људи у црним капуљачама који су бацали петарде и каменице и полупали чак и тракторе. Све најаве власти се показују као обмана и пропао план. Све улице су биле препуне цело поподне и вече. Све српске заставе. Ниједна мајданска. Протести никакве везе немају са ЕУ обојеним револуцијама, а власт се баш упиње да их прикаже као такве. Да Србија има опозицију, студентске захтеве који нису политички и огромну енергију народа коју су покренули, би пратили разумни, рацоионални, политички захтеви, а не покушаји да се студентима преотму протести, димне бомбе у скупштини и трагикомични захтеви за прелазном владом. Тако мали Ђокица очекује да им власт преда власт и сама оде. А шта су паметни политички захтев? Студенти су показали. Захтеви морају бити такви да и велики број гласача власти каже да су захтеви добри. Јер све је не бирачком телу, народу. Бирачи, народ, грађани Србије, су једини суверен. Захтевима морате привући суверена да их привати. Студенти то знају. Да студенти не носе српске заставе, певају српске песме, не показују родољубље, солидарност, не подносе жртву и не обилазе Србију пешке, суверен их не би прихватио. Потези које вуче власт су катастрофални. То почиње да смета и бирачима власти. Што дуже трају протести студената, и што више власт буде лагала, подметала и обмањивала суверена да би се извукла, то ће им подршка бити све мања. Можеш да лажеш неке људе све време, можеш и све људе неко време, али не можеш све људе, све време. Власт је очигледно изгубила легитимитет код суверена. Оно што још има је легалитет (изабрана је на изборима), има стабилну скупштинску већину и подрку у бирачком телу већу од подршке било које друге опозиционе странке, али више не и већинску. Та подршка власти је све мања. Студенти су је начели и она се осипа. Сваку владу бира скупштинска већина. Нема владе без ње. Свуда у свету, док год постоји стабилна скупштинска већина, не постоје прелазне владе. Јер сваку владу мора да изабере скупштинска већина. Када падне влада и нестане скупштинска већина, нова се окупља око договорног прављења прелазне владе да би се уређено дошло до избора. Очекивати од власти са стабилном скупштинском већином да изгласа нечију прелазну владу је неозбиљно. Једини излаз из кризе су избори на свим нивоима. То није и не треба да буде студентски захтев, то треба да буде захтев опозиције. Зна се шта студенти траже и то ће тражити од сваке владе. То мора да буде затев опозиције. Пре избора, морају да се договори чишћење бирачког списка и медијска заступљеност и озбиљна опозиција би већ имала те конкретне захтеве спремне. Чак и без тога, власт је толико изгубила подршку да више не може ни да накраде и купи гласове за победу. ДЈБ има конкретне захтеве за бирачки списак и поштену медијски заступљеност већ годинама, само свим медијима је очигледно приоритет да промовишу лаж да се власт не може победити на изборима јер краду. Да бије било бојкота избора у Београду 2020. и 2024. власт би, и поред крађе, изгубила Београд још пре 5 година. А о београдским општинама да и не говорим. Исто тако и Ниш. Да није било бојкота референдума за промену Устава, власт би изгубила и тај референдум. Замислите када би сви људи са ове слике и сва младост Србије изашла на изборе. Који би то празник за Србију био и каква би то промена била.
1:02

Стотине хиљада људи синоћ на улицама Београда. Нема полиције на свету која то може да контролише, а све је прошло у савршеном реду. Ниједан полупан прозор. Сво насиље је долазило из Пионирског парка од људи у црним капуљачама који су бацали петарде и каменице и полупали чак и тракторе. Све најаве власти се показују као обмана и пропао план. Све улице су биле препуне цело поподне и вече. Све српске заставе. Ниједна мајданска. Протести никакве везе немају са ЕУ обојеним револуцијама, а власт се баш упиње да их прикаже као такве. Да Србија има опозицију, студентске захтеве који нису политички и огромну енергију народа коју су покренули, би пратили разумни, рацоионални, политички захтеви, а не покушаји да се студентима преотму протести, димне бомбе у скупштини и трагикомични захтеви за прелазном владом. Тако мали Ђокица очекује да им власт преда власт и сама оде. А шта су паметни политички захтев? Студенти су показали. Захтеви морају бити такви да и велики број гласача власти каже да су захтеви добри. Јер све је не бирачком телу, народу. Бирачи, народ, грађани Србије, су једини суверен. Захтевима морате привући суверена да их привати. Студенти то знају. Да студенти не носе српске заставе, певају српске песме, не показују родољубље, солидарност, не подносе жртву и не обилазе Србију пешке, суверен их не би прихватио. Потези које вуче власт су катастрофални. То почиње да смета и бирачима власти. Што дуже трају протести студената, и што више власт буде лагала, подметала и обмањивала суверена да би се извукла, то ће им подршка бити све мања. Можеш да лажеш неке људе све време, можеш и све људе неко време, али не можеш све људе, све време. Власт је очигледно изгубила легитимитет код суверена. Оно што још има је легалитет (изабрана је на изборима), има стабилну скупштинску већину и подрку у бирачком телу већу од подршке било које друге опозиционе странке, али више не и већинску. Та подршка власти је све мања. Студенти су је начели и она се осипа. Сваку владу бира скупштинска већина. Нема владе без ње. Свуда у свету, док год постоји стабилна скупштинска већина, не постоје прелазне владе. Јер сваку владу мора да изабере скупштинска већина. Када падне влада и нестане скупштинска већина, нова се окупља око договорног прављења прелазне владе да би се уређено дошло до избора. Очекивати од власти са стабилном скупштинском већином да изгласа нечију прелазну владу је неозбиљно. Једини излаз из кризе су избори на свим нивоима. То није и не треба да буде студентски захтев, то треба да буде захтев опозиције. Зна се шта студенти траже и то ће тражити од сваке владе. То мора да буде затев опозиције. Пре избора, морају да се договори чишћење бирачког списка и медијска заступљеност и озбиљна опозиција би већ имала те конкретне захтеве спремне. Чак и без тога, власт је толико изгубила подршку да више не може ни да накраде и купи гласове за победу. ДЈБ има конкретне захтеве за бирачки списак и поштену медијски заступљеност већ годинама, само свим медијима је очигледно приоритет да промовишу лаж да се власт не може победити на изборима јер краду. Да бије било бојкота избора у Београду 2020. и 2024. власт би, и поред крађе, изгубила Београд још пре 5 година. А о београдским општинама да и не говорим. Исто тако и Ниш. Да није било бојкота референдума за промену Устава, власт би изгубила и тај референдум. Замислите када би сви људи са ове слике и сва младост Србије изашла на изборе. Који би то празник за Србију био и каква би то промена била.

Saša Radulović

28,648 次观看 • 1 年前

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd
4:21

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Дарко Николић

105,257 次观看 • 2 年前

🎦 И оваа година рускиот амбасадор во Македонија (Неговата Екселенција господинот Сергеј Александрович Баздникин), ме повика во руската амбасада во Скопје, за да ми ги честита НОВОГОДИШНИТЕ И БОЖИЌНИ ПРАЗНИЦИ, и за да ми врачи подарок по повод овие празници. 🎄 🎁 Ова беше уште едно мало внимание кон мене (од страна на руската амбасада во земјава) за мојата НЕСКРИЕНА СЛОВЕНОФИЛИЈА, РУСОФИЛИЈА и ПАНСЛАИЗАМ, и во текот на изминатата 2⃣0⃣2⃣4⃣-та година. 🇲🇰 🤝 🇷🇺 📹 И овој пат јас носев снимател со себе, но овој пат не брзав со објавување на видео материјалот од настанов, затоа што сакав ЛИЧНО видео материјалот да го измонтирам (да го изефектуирам и накитам), и од него да создадам едно вистинско мало филмско УМЕТНИЧКО ДЕЛО. 🎨 🎞️ 🎬 Претходно (едно добри 10 години наназад) немав монтирано никаков видео материјал, па овој видо материјал беше вистински предизвик за мене (но и вистинска можност), за да ги повратам своите вештини и знаења во програма за монтирање и ефектуирање на видео и аудио материјали. 🎞️✂️ 🗓️ Ете затоа ми требаше малку повеќе време за да сèто ова го дотерам да изгледа баш вака. 👌 Јас на мојов профил си испишувам своја сопствена биографија и своја сопствена историја, и одлучив да овој мој проект влезе во мојата биографија како нешто поквалитетен продукт, и затоа објавувањево се случува дури денеска за СТАРА НОВА ГОДИНА. ✍️ 📽️ Краткиот филм за настанов трае само 5⃣ минути и 2⃣5⃣ секунди. ЗАДОЛЖИТЕЛНО ПОГЛЕДНИ, и чекам коментар и оценка. 🧐 🗨️ 🔚 И за крај. И ова. Се разбира... 👇 🎊 СРЕЌНА СТАРА НОВА ГОДИНА, ДРАГИ ПРИЈАТЕЛИ! 🥂 🎈 🎉 СРЕЌНА ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА! ☦️ ____________________________________________________ [хаштаг секција] 🇲🇰 #НоваГодина #Божиќ #СтараНоваГодина #ПравославнаНоваГодина #Мултиполарност #Русија #БРИКС #СергејБаздникин #РускаАмбасадаСкопје #ЗоранЈованоски #Стваралац #Македонија #Русија 🇷🇺 #НовыйГод #Рождество #СтарыйНовыйГод #ПравославныйНовыйГод #Многополярность #Россия #БРИКС #СергейБаздникин #ПосольствоРоссииВСкопье #ЗоранЙованоски #Македония #Россия
5:25

🎦 И оваа година рускиот амбасадор во Македонија (Неговата Екселенција господинот Сергеј Александрович Баздникин), ме повика во руската амбасада во Скопје, за да ми ги честита НОВОГОДИШНИТЕ И БОЖИЌНИ ПРАЗНИЦИ, и за да ми врачи подарок по повод овие празници. 🎄 🎁 Ова беше уште едно мало внимание кон мене (од страна на руската амбасада во земјава) за мојата НЕСКРИЕНА СЛОВЕНОФИЛИЈА, РУСОФИЛИЈА и ПАНСЛАИЗАМ, и во текот на изминатата 2⃣0⃣2⃣4⃣-та година. 🇲🇰 🤝 🇷🇺 📹 И овој пат јас носев снимател со себе, но овој пат не брзав со објавување на видео материјалот од настанов, затоа што сакав ЛИЧНО видео материјалот да го измонтирам (да го изефектуирам и накитам), и од него да создадам едно вистинско мало филмско УМЕТНИЧКО ДЕЛО. 🎨 🎞️ 🎬 Претходно (едно добри 10 години наназад) немав монтирано никаков видео материјал, па овој видо материјал беше вистински предизвик за мене (но и вистинска можност), за да ги повратам своите вештини и знаења во програма за монтирање и ефектуирање на видео и аудио материјали. 🎞️✂️ 🗓️ Ете затоа ми требаше малку повеќе време за да сèто ова го дотерам да изгледа баш вака. 👌 Јас на мојов профил си испишувам своја сопствена биографија и своја сопствена историја, и одлучив да овој мој проект влезе во мојата биографија како нешто поквалитетен продукт, и затоа објавувањево се случува дури денеска за СТАРА НОВА ГОДИНА. ✍️ 📽️ Краткиот филм за настанов трае само 5⃣ минути и 2⃣5⃣ секунди. ЗАДОЛЖИТЕЛНО ПОГЛЕДНИ, и чекам коментар и оценка. 🧐 🗨️ 🔚 И за крај. И ова. Се разбира... 👇 🎊 СРЕЌНА СТАРА НОВА ГОДИНА, ДРАГИ ПРИЈАТЕЛИ! 🥂 🎈 🎉 СРЕЌНА ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА! ☦️ ____________________________________________________ [хаштаг секција] 🇲🇰 #НоваГодина #Божиќ #СтараНоваГодина #ПравославнаНоваГодина #Мултиполарност #Русија #БРИКС #СергејБаздникин #РускаАмбасадаСкопје #ЗоранЈованоски #Стваралац #Македонија #Русија 🇷🇺 #НовыйГод #Рождество #СтарыйНовыйГод #ПравославныйНовыйГод #Многополярность #Россия #БРИКС #СергейБаздникин #ПосольствоРоссииВСкопье #ЗоранЙованоски #Македония #Россия

СТВАРАЛАЦ 🇲🇰🤝🇷🇺🇷🇸начитан Брсјак и бич божји

12,893 次观看 • 1 年前

Не плачем ја баш често, али... Ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која следи је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (шта ћете, можда и за ово постоји "архитектонска кривица", рецимо као она када сам вам писао о велшком језику). Као што знате, већ мало више од две деценије сам спортски новинар и нагледао сам се, стварно, свега и свачега. А и наслушао. Међутим, овог викенда ми је поглед застао на снимку који се изненадно појавио преда мном док сам нешто шпартао интернетом, правећи паузу у истраживању за моју нову историјску књигу. А на снимку од десетак секунди - пљушти киша, права провала облака, ал' упркос томе неке девојке загрљене стоје и певају као да су из средњег века дошле. Е, сад, "проблем" са тим снимком је што га је британски ББЦ на Твитеру, баш када сам ја ту свратио, пустио уз шаљив (ма, заправо, погрдан) коментар (просто се Енглези правили Енглези) иако су на снимку биле спортисткиње, и то са територије коју ББЦ "покрива" јер је јавни сервис те државе. А ја баш имам проблем кад неко исмева друге. Нарочито када је реч о овој теми. Зато вас прича одједном води у нешто о чему бих исто "књигу могао да напишем". Води вас у давни 14. век, у једну нестварну јунску битку. Не, није ово прича о Косовском боју. Али... следи нешто што ће вас, имам благи осећај, ганути као да јесте. Тог јуна 1314. са једне стране бојног поља био је "поносни Едвард" (други), енглески краљ, који је решио да под своју пету стави Шкоте једном за свагда. Повео је баш озбиљну војску на тај задатак. Па, само тешких оклопних коњаника је било преко 2.500 (Шкоти нису имали ниједног јединог таквог коњаника), било је са "поносним" и чак 15 хиљада Енглеза-пешадинаца, и три хиљаде стрелаца са оним великим луковима, каквим није било равних у Европи... А Шкоти? Они су имали четири пута мање војника, малтене све пешадија. Али су имали и једну жељу. Слободу. Сада ћемо да прескочимо и распоред замки припремљених за противничку коњицу, и 2.000 година стару тактику коју је, мртав-ладан, Роберт Брус спремио за надолазеће Енглезе, прексочићемо и нестварну дисциплину шкотских малих "дивизија". Просто, овај део приче ћемо да закључимо речима да су Енглези после (потпуно нетипичног за средњи век) дводневног боја - "подвили реп" као никада пре и вратили се одакле су дошли, не знајући шта их је снашло у тој битки код Бенокберна. Али, тај најтежи пораз који су Енглези у целој свој историји доживели у ратовима против Шкота - почео је да бива затрпаван у шкотском сећању захваљујући енглеској чизми која је у потоњим вековима прилично чврсто стала за врат северних суседа. Заправо, више се о томе малтене и није јавно причало. А кад се нешто прећуткује, онда временом и нестаје... И, ту у причу (баш на овај дан на који, ето, годинама већ волим да пишем неке лепе приче) улази један момак. Звао се Рој Вилијамсон. Као дечкић, син адвоката и пијанисткиње, био је избачен из музичке школе јер се правио да зна да чита ноте, а заправо је фрулу свирао на слух. Али, удаљити неког од оног што воли само зато што се не понаша како то од њега други очекују - не значи да ту љубав престаје. Као што никад није престајала ни његова љубав према родној Шкотској. Једном је, када је порастао ту, у свом а шкотском Единбургу, направио музичку групу (иако је био избачен из музичке школе, права је та његова љубав ка музици била. Права, стварно; Заправо ... вечна. А ако није вечна - онда и није љубав, зар не?). Из те врло мале групе су неки одлазили, други у њу долазили, па су после неколико година само Рој Вилијамсон и његов другар Рони Браун остали. И решили да тако, као дует, наступају, чувајући стари шкотски звук. Шездесетих година 20. века Рој је написао речи песме, а заједно су потом компоновали мелодију. Назив песме био је као што гласи и њен први стих - "Цвет Шкотске". Није то била нека ботаничарска песма, иако говори и о брдима (hills) и великој шкотској долини (Glen), већ је то једна врло кратка прича у свега осам стихова о цвету шкотске младости који је учествовао у битки код Бенокберна шест и по векова пре него што је песма настала. Мелодија није била претенциозна. Нису биле претенциозне ни речи. Просто, тих осам стихова били су одраз духа. Одраз кућног васпитања, које се, као такво, "независно од чизме", преносило с колена на колено. А од британских власти углавном је гурано под тепих. Некад и забрањивано, али углавном су те забране извођене "у белим рукавицама". Отприлике онако као што у Америци спортски тимови не могу да се зову "сијукси", "команчи", "апачи" због перфидног правила "Знате, тиме бисмо увредили домороце". Замислите. Е, тако некако је и деценијама, ма - вековима, сан о шкотској слободи био третиран од стране "чизмаша", али, Рој и његов другар Рони Браун су песму изводили кад год би сели или стали да запевају коју. Рој Вилијамсон је, међутим, већ као 54-годишњак преминуо, и - време је потом пролазило... Недеље, месеци, године, сад већ и деценије. Енглези су се понадали да ће та њихова песма, просто, нестати. Утихнути, као и сећање на оно на шта песма, "Цвет Шкотске", подсећа. Такав је, просто био план: да се искључиво зацари стање навике на потчињеност, а да нестане свест о истинској слободи. И, ту прича постаје прилично занимљива. Шкотска, као што знате, нема химну. Не сме ни да је има, јер је она само део једне веће државе. Ал', има ту једна занимљивост. Вероватно сте приметили да у појединим спортовима постоје и репрезентације земаља које нису независне. Како и зашто постоје? Па, ето, зато што су се те репрезентације надметале у тим спортовима пре остатка планете. Тако сад фудбал и играју Шкотска, Велс, Северна Ирска, иако су они само део веће, британске државе - али, играју јер су као такви, Шкоти, Велшани, Ирци, играли фудбал пре него што је ФИФА, као светска фудбалска организација, настала. Тако је и у рагбију, рецимо. Но, те екипе химну не могу да имају јер, ето... нису из независних држава. У ову причу сад улази - баш онај цвет Шкотске. (Због њега сам опет вежбао да преводим и титлујем вам снимак, да би вам овај дан постао лепши, колико год се Енглези трудили да исмеју нешто величанствено. Чека вас тај снимак испод ових исписаних редова, само причекајте који трен, да видите прво зашто је он важан) Наиме, Шкоти (и остали поменути) имају право да пред своје репрезентативне спортске мечеве интонирају неку "свечану песму", која, ето, није химна - јер химну, јелте, стварно не смеју да имају. И, кад су се Шкоти почешкали по глави, размишљајући шта да одаберу, није им избор пао не неке од чудесних песама које су прославиле гајде (нпр. нема ко не зна мелодију "Scotland the brave", али када је људи чују - не знају многи како се она зове), него је избор пао на ово што следи пред вама. А пред вама је мој скромни рад на монтажи у кућним условима. У питању су три врло, врло кратка, обједињена снимка: најпре онај који је ББЦ погрдно описао као "Shower of Scotland" (туширање, пљусак), а на коме се виде девојке које играју рагби за Шкотску. Виде се како стоје на правој провали облака. Стоје у дресовима, не пада им на памет да се склоне, јер треба меч да им почне. И не пада им на памет да ћуте, јер су, попут Роја и Ронија решиле да пркосе забораву. После тих десетак секунди сам вам ставио снимак када је стари, тада 70-годишњи Рони Браун (да, ОНАЈ Рони Браун) позван на један фудбалски меч репрезентације Шкотске, да пред целим стадионом поручи и да "прошлост треба да остане у прошлости". Када чујете његово "Come on!" слободно му се придружите. И, коначно, на крају можете да видите како, на 150. годишњицу првог фудбалског мегдана са Енглеском - цела Шкотска пева и себи и Енглезима нешто. Ал', пева, а да нема ниједног професионалног певача који води певање са центра. Пева цела једна земља из душе, пркосећи чизми и забранама. Да, ту можете да видите како пева и плаче Шкотска, чак и кад њене гајде утихну... ... а пева, просто да све нас подсети на снагу вере, чак и када је чува малишан избачен из музичке школе. Да подсети на силину коју у себи носи искрена подршка, као код истинског пријатеља (чак и кад је старац), ма... пева да подсети колика је важност кућног васпитања (и оног предања с колена на колено) за чување здравог духа једног народа, али пре свега да нас подсети - на свевременост љубави. Јер, ако није вечна, онда и није љубав, зар не? А ако је права, онда и страни краљеви и њихове војске немају шта да траже кад изађете пред њих заједно, као они ономад, оног јуна, века четрнаестог... Видимо се у песми. (Ако заплачете кад и неко са снимка, не брините. Међу својима сте) #FlowerOfScotland
3:30

Не плачем ја баш често, али... Ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која следи је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (шта ћете, можда и за ово постоји "архитектонска кривица", рецимо као она када сам вам писао о велшком језику). Као што знате, већ мало више од две деценије сам спортски новинар и нагледао сам се, стварно, свега и свачега. А и наслушао. Међутим, овог викенда ми је поглед застао на снимку који се изненадно појавио преда мном док сам нешто шпартао интернетом, правећи паузу у истраживању за моју нову историјску књигу. А на снимку од десетак секунди - пљушти киша, права провала облака, ал' упркос томе неке девојке загрљене стоје и певају као да су из средњег века дошле. Е, сад, "проблем" са тим снимком је што га је британски ББЦ на Твитеру, баш када сам ја ту свратио, пустио уз шаљив (ма, заправо, погрдан) коментар (просто се Енглези правили Енглези) иако су на снимку биле спортисткиње, и то са територије коју ББЦ "покрива" јер је јавни сервис те државе. А ја баш имам проблем кад неко исмева друге. Нарочито када је реч о овој теми. Зато вас прича одједном води у нешто о чему бих исто "књигу могао да напишем". Води вас у давни 14. век, у једну нестварну јунску битку. Не, није ово прича о Косовском боју. Али... следи нешто што ће вас, имам благи осећај, ганути као да јесте. Тог јуна 1314. са једне стране бојног поља био је "поносни Едвард" (други), енглески краљ, који је решио да под своју пету стави Шкоте једном за свагда. Повео је баш озбиљну војску на тај задатак. Па, само тешких оклопних коњаника је било преко 2.500 (Шкоти нису имали ниједног јединог таквог коњаника), било је са "поносним" и чак 15 хиљада Енглеза-пешадинаца, и три хиљаде стрелаца са оним великим луковима, каквим није било равних у Европи... А Шкоти? Они су имали четири пута мање војника, малтене све пешадија. Али су имали и једну жељу. Слободу. Сада ћемо да прескочимо и распоред замки припремљених за противничку коњицу, и 2.000 година стару тактику коју је, мртав-ладан, Роберт Брус спремио за надолазеће Енглезе, прексочићемо и нестварну дисциплину шкотских малих "дивизија". Просто, овај део приче ћемо да закључимо речима да су Енглези после (потпуно нетипичног за средњи век) дводневног боја - "подвили реп" као никада пре и вратили се одакле су дошли, не знајући шта их је снашло у тој битки код Бенокберна. Али, тај најтежи пораз који су Енглези у целој свој историји доживели у ратовима против Шкота - почео је да бива затрпаван у шкотском сећању захваљујући енглеској чизми која је у потоњим вековима прилично чврсто стала за врат северних суседа. Заправо, више се о томе малтене и није јавно причало. А кад се нешто прећуткује, онда временом и нестаје... И, ту у причу (баш на овај дан на који, ето, годинама већ волим да пишем неке лепе приче) улази један момак. Звао се Рој Вилијамсон. Као дечкић, син адвоката и пијанисткиње, био је избачен из музичке школе јер се правио да зна да чита ноте, а заправо је фрулу свирао на слух. Али, удаљити неког од оног што воли само зато што се не понаша како то од њега други очекују - не значи да ту љубав престаје. Као што никад није престајала ни његова љубав према родној Шкотској. Једном је, када је порастао ту, у свом а шкотском Единбургу, направио музичку групу (иако је био избачен из музичке школе, права је та његова љубав ка музици била. Права, стварно; Заправо ... вечна. А ако није вечна - онда и није љубав, зар не?). Из те врло мале групе су неки одлазили, други у њу долазили, па су после неколико година само Рој Вилијамсон и његов другар Рони Браун остали. И решили да тако, као дует, наступају, чувајући стари шкотски звук. Шездесетих година 20. века Рој је написао речи песме, а заједно су потом компоновали мелодију. Назив песме био је као што гласи и њен први стих - "Цвет Шкотске". Није то била нека ботаничарска песма, иако говори и о брдима (hills) и великој шкотској долини (Glen), већ је то једна врло кратка прича у свега осам стихова о цвету шкотске младости који је учествовао у битки код Бенокберна шест и по векова пре него што је песма настала. Мелодија није била претенциозна. Нису биле претенциозне ни речи. Просто, тих осам стихова били су одраз духа. Одраз кућног васпитања, које се, као такво, "независно од чизме", преносило с колена на колено. А од британских власти углавном је гурано под тепих. Некад и забрањивано, али углавном су те забране извођене "у белим рукавицама". Отприлике онако као што у Америци спортски тимови не могу да се зову "сијукси", "команчи", "апачи" због перфидног правила "Знате, тиме бисмо увредили домороце". Замислите. Е, тако некако је и деценијама, ма - вековима, сан о шкотској слободи био третиран од стране "чизмаша", али, Рој и његов другар Рони Браун су песму изводили кад год би сели или стали да запевају коју. Рој Вилијамсон је, међутим, већ као 54-годишњак преминуо, и - време је потом пролазило... Недеље, месеци, године, сад већ и деценије. Енглези су се понадали да ће та њихова песма, просто, нестати. Утихнути, као и сећање на оно на шта песма, "Цвет Шкотске", подсећа. Такав је, просто био план: да се искључиво зацари стање навике на потчињеност, а да нестане свест о истинској слободи. И, ту прича постаје прилично занимљива. Шкотска, као што знате, нема химну. Не сме ни да је има, јер је она само део једне веће државе. Ал', има ту једна занимљивост. Вероватно сте приметили да у појединим спортовима постоје и репрезентације земаља које нису независне. Како и зашто постоје? Па, ето, зато што су се те репрезентације надметале у тим спортовима пре остатка планете. Тако сад фудбал и играју Шкотска, Велс, Северна Ирска, иако су они само део веће, британске државе - али, играју јер су као такви, Шкоти, Велшани, Ирци, играли фудбал пре него што је ФИФА, као светска фудбалска организација, настала. Тако је и у рагбију, рецимо. Но, те екипе химну не могу да имају јер, ето... нису из независних држава. У ову причу сад улази - баш онај цвет Шкотске. (Због њега сам опет вежбао да преводим и титлујем вам снимак, да би вам овај дан постао лепши, колико год се Енглези трудили да исмеју нешто величанствено. Чека вас тај снимак испод ових исписаних редова, само причекајте који трен, да видите прво зашто је он важан) Наиме, Шкоти (и остали поменути) имају право да пред своје репрезентативне спортске мечеве интонирају неку "свечану песму", која, ето, није химна - јер химну, јелте, стварно не смеју да имају. И, кад су се Шкоти почешкали по глави, размишљајући шта да одаберу, није им избор пао не неке од чудесних песама које су прославиле гајде (нпр. нема ко не зна мелодију "Scotland the brave", али када је људи чују - не знају многи како се она зове), него је избор пао на ово што следи пред вама. А пред вама је мој скромни рад на монтажи у кућним условима. У питању су три врло, врло кратка, обједињена снимка: најпре онај који је ББЦ погрдно описао као "Shower of Scotland" (туширање, пљусак), а на коме се виде девојке које играју рагби за Шкотску. Виде се како стоје на правој провали облака. Стоје у дресовима, не пада им на памет да се склоне, јер треба меч да им почне. И не пада им на памет да ћуте, јер су, попут Роја и Ронија решиле да пркосе забораву. После тих десетак секунди сам вам ставио снимак када је стари, тада 70-годишњи Рони Браун (да, ОНАЈ Рони Браун) позван на један фудбалски меч репрезентације Шкотске, да пред целим стадионом поручи и да "прошлост треба да остане у прошлости". Када чујете његово "Come on!" слободно му се придружите. И, коначно, на крају можете да видите како, на 150. годишњицу првог фудбалског мегдана са Енглеском - цела Шкотска пева и себи и Енглезима нешто. Ал', пева, а да нема ниједног професионалног певача који води певање са центра. Пева цела једна земља из душе, пркосећи чизми и забранама. Да, ту можете да видите како пева и плаче Шкотска, чак и кад њене гајде утихну... ... а пева, просто да све нас подсети на снагу вере, чак и када је чува малишан избачен из музичке школе. Да подсети на силину коју у себи носи искрена подршка, као код истинског пријатеља (чак и кад је старац), ма... пева да подсети колика је важност кућног васпитања (и оног предања с колена на колено) за чување здравог духа једног народа, али пре свега да нас подсети - на свевременост љубави. Јер, ако није вечна, онда и није љубав, зар не? А ако је права, онда и страни краљеви и њихове војске немају шта да траже кад изађете пред њих заједно, као они ономад, оног јуна, века четрнаестог... Видимо се у песми. (Ако заплачете кад и неко са снимка, не брините. Међу својима сте) #FlowerOfScotland

Дарко Николић

30,890 次观看 • 2 年前