Загрузка видео...

Не удалось загрузить видео

На главную

Овај је подигао улог до неба, Александар Вучић ти ћутиш, а!! "Убиство у коме је учествовао Милић на очиглед швајцарског и белгијског амбасадора, отвара Пандорину кутију. Сву документацију сам сачувао."

10,590 просмотров • 3 месяцев назад •via X (Twitter)

Комментарии: 0

Нет доступных комментариев

Здесь появятся комментарии из оригинального поста

Похожие видео

Само да подсетим на модус операнди медијских група за притисак. Све је стало у минут. Дакле, наратив је увек исти: сваки састанак председника Републике Србије Александар Вучић је „плаћен“, или је део „предизборне кампање“ (у било којој земљи, потпуно небитно), увек је „Србија на губитку“, и, врхунац, кад је на истоку, што није на западу, а кад је на западу, што није на истоку! У свему су, ипак, најбламантнији спинови типа - неће да му се јави Путин, па Вучић иде код Трампа, а онда уследи да неће Трамп да га види, па иде код Путина – и то све пишу исти медији! Никада се до сада није десило да се председник Србије састао са најважнијим светским лидерима, најутицајнијим светским државницима, или да је организовао њихову посету Србији (коју смо пре Вучића могли само да сањамо), а да медијске групе за притисак (Н1, Нова, Данас и слични) о томе известе као о нечему позитивном за нашу земљу и све њене грађане. Не, они сваки пут нађу све бизарнији начин да о томе известе критикујући председника Вучића и убеђујући све нас да је нешто што је, без сумње сјајно за нашу земљу, у ствари – ужасно. Тако и сада. Увек све исто из те кухиње.

Ana Brnabic

39,097 просмотров • 1 год назад

Никола Кончаревић, приведен због насиља у Новом Саду (снимак испод), чији отац у отвореном писму најприземније вређа и најотвореније прети Александар Вучић, је у последњих 10 година, током владавине тог Александар Вучић и СНС СРБИЈА, као млади филмски и ТВ редитељ, тек свршени студент, добио шансу да ради за Српско народно позориште (СНП), да његове представе буду истовремено извођене у Новом Саду и Зрењанину, као и широм Војводине, да буде промовисан у медијима као што је новосадски Дневник. Радио је на пројектима Телекома Србије. Радио је, поштовани грађани, и за (омражени) ПИНК. Његов филм који је радио за Пинк је добио и награду на фестивалу чији је оснивач Лазар Ристовски - опет неки СНС. Исти тај Никола Кончаревић, коме су пружене све те прилике и шансе, захваљујући борби свих нас за бољу и богатију Србију, дошао је испред тог СНС-а да уништава просторије наше странке, нашу имовину и напада, псује и вређа младића који је наш члан. Његов отац отишао је корак даље и упутио језиве претње председнику Србије. Е, то је прича о бахатости без граница, лудилу друштвених мрежа, то је резултат парада лицемерја, полуинформација и лажних вести које нам сервирају медији који штите интерес власника, а не интерес јавности. Па ако је истина оно што опозиција и Шолакови медији стално понављају, да живимо у одвратној, СНС-овској Србији где је све „партија, братија и корупција“ – шта је Никола Кончаревић који је радио за СНП, Телеком, Пинк, позоришта широм Србије – партија, братија или нас је корумпирао? Или су све, увек само лажи? Биће да су лажи. И да завршим најважнијим – сва дешавања која имамо прилике да видимо у претходним данима, па тако и активности Николе Кончаревића због којих је приведен, не служе на част достојанству жртава стравичне трагедије у Новом Саду. Не исказују саосећање у болу њихових пориодица. Не пружају подршку повређенима који се и даље боре за живот. Ми ћемо наставићемо да инсистирамо на проналажењу одговорних за трагедију, њиховом процесуирању и кажњавању, али то је посао институција, не улице. А оваквима као што су Кончаревић и отац - на част. Добро је да људи знају истину.

Ana Brnabic

162,311 просмотров • 1 год назад

🛣️Путеви на северу Косова и Метохије су још један доказ системске репресије и дискриминације над Србима. Снимак магистралног пута од Јариња до Косовске Митровице 40 км. Нико ништа није улагао 26 година. Зато што на северу Косова и Метохије у четири општине живе Срби. А поред је снимак како се асфалтира јужно од Ибра где живе Шиптари. Све чешће се стиче утисак да је све усмерено ка томе да се живот Србима отежа до мере да на крају сами одлуче да напусте своје домове. Стање главног магистралног пута Рашка-Приштина на деоници од Јариња до Митровице је постало алармантно и директно угрожава свакодневни живот грађана. Овај пут представља кључну саобраћајницу за север Косова и Метохије, али и важну транзитну руту са ширим регионалним значајем. До недавно овај пут одржавала је српска компанија "Косметпут", и то без трошка за буџет лажне државе "Косово". У међувремену су тзв. косовске власти протерале компанију "Косметпут" са Косова и Метохије и преузеле одржавање путева преко тзв. министарства за инфраструктуру, које је формално одговорно за њихово одржавање, али се на терену не виде никакви радови и путеви који су неопходни свим становницима севера Косова и Меотхије за свакодневни живот и рад се не одржавају, што је довело до критичног стања путева. На северу Косов и Метохије углавном живе Срби и ово је класичан пример дискриминације. И док остатак Косово и Метохије има најмодерније путеве и брзе саобраћајнице са по четири или шест трака између свих делова Косова и Метохије, овај пут на северу Косова и Метохије остаје као средство за дисциплиновање и кажњавање Срба од стране Шиптара. Ацу Шиптара Александар Вучић Александар Вучић није брига, он и жели да протера Србе са Косова и Метохије, да би његова браћа по оцу могла слободно да се шире.

Косово је ❤️ Србије! 🇷🇸❤️🇷🇺

16,183 просмотров • 7 месяцев назад

УЗМИ ПУШКУ ИЗ ВИТРИНЕ, ПА СЕ СПУСТИ ДО ПРИШТИНЕ На видеу је извесна Дајана Пауновић, чија истоимена регистрована фондација промовише и унапређује равноправност полова. (Дајана изгледа заговара и неке друге циљеве.) Нисам успео да нађем ко је аутор песме и текста, она је на интернету забележена тек на једном месту, на Инстаграм налогу неке Улемек Катарине. Стварчица је прилично вешто израђена, и рекао бих да иза ње стоје професионалци. (У следећем коментару пренећу је целу.) Када погледамо идеолошки образац, то је уобичајена Blut und Boden песма, будница крви и тла. Текст позива на освету Космета, прича о жртвовању синова за тај свети циљ, како ће Исус Христос у том прегалаштву бити на Српској страни. Укратко, текст је још једна белешка националистичког пијанства и зла. Када сам први пут видео ово делце, пред очима ми се указала слика Дајане Пауновић како наоружана до зуба грудима јуриша на Приштину, жртвујући у том јуришу и своју децу, и како одмах за њом јуришају сви СНС-СРС великодостојници. А онда сам се сетио да су сви ти несуђени јуришници рат проводили далеко од фронта, усељавајући се у нове станове или држећи жестоке конференције за штампу по Београду. Ова лепршава жена из Сен Морица (тамо зимује) део је хиљадокраке хоботнице, која по задатку а неки пут и вери, трује јавни простор Србије. Стотине и хиљаде интернет налога, десетине националних и стотине локалних медија, разна удружења, СНС-БИА-ФСБ spin off-ови, па чак и музеји и културна друштва, раде на томе да преумљују грађане Србије на злу страну и на историјски ћорсокак. Не би се рекло да у томе немaју успеха.

Predrag Brajovic

28,344 просмотров • 6 месяцев назад

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Дарко Николић

105,257 просмотров • 2 лет назад

**ГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН, ЛОНДОН, 1916.** „Господо, Дошао сам из земље која је крвава од главе до пете, из земље која лежи на крсту већ две године, распета између два моћна царства, која је бранила својим грудима не само своју слободу него и вашу. Дошао сам из земље чији је народ још пре пет стотина година пролио своју крв за крст часни и слободу златну на Косову Пољу. Од онда до данас Косово је постало симбол нашег националног етоса – симбол жртве, верности и васкрсења. Кад смо пре две године ушли у овај рат, ми смо знали да идемо у ново Косово. Ми смо знали да ће Србија морати поново да падне, али смо знали и то, да ће њена смрт бити семе будућег живота – не само њеног живота, него и живота Европе. Српски војник није постављао питање да ли ће преживети. Он је знао само да мора испунити своју дужност. Он је бранио кућни праг, али је бранио и вашу отаџбину; бранио је слободу свих малих народа; бранио је морални поредак света. Немојте мислити да је Србија данас мртва. Не! Србија је само на Голготи. А свака Голгота света завршила се васкрсењем. И ја вам кажем: васкрснуће и Србија! Наш народ није народ који живи од хлеба, него од идеала. Његов хлеб је слобода, његова вода је правда, његов ваздух је вера у Бога. Ми Срби нисмо велики бројем, али смо велики историјом и велики духом. Ми смо попут оних древних народа који су више волели да изгину него да погазе своју душу. Ако би Србија и престала да постоји као држава, она никада не би престала да живи као идеал. Идеали су бесмртни. Зато се данас, на овај свети дан, на Видовдан, клањам сенима наших мученика и молим се Богу да подари снагу и британском народу и свима нашим савезницима, да издржимо до краја и да се изборимо за праведан мир. Јер само праведан мир може бити трајан. И само слобода за све може бити темељ будућности света." • „Дошао сам из земље која је крвава, али не покорена.“ • „Србија и данас пролази своје Косово – и чека своје васкрсење.“ • „Српски војник није бранио само своју кућу, већ слободу Европе.“ • „Ми нисмо народ који живи од хлеба, већ од идеала.“ • „Ако и падне као држава, Србија никада неће умрети као идеал.“ • „Не мислите да је Србија мртва – она је на Голготи, а Голгота се увек завршава победом.“

Јелена Ђоковић Ивић

17,975 просмотров • 10 месяцев назад

Драган Ђилас је одавно симбол бахатости, насиља и дивљаштва , а најновији инцидент који је започео лично он показао је још једном право лице антисрпске опозиције, која већ више од месец дана прижељкује нереде, насиље и дубоке поделе у нашем друштву. Понашање Драгана Ђиласа на снимку који је објавила његова странка, није понашање нормалног човека, политичара, него батинаша и силеџије. Драган Ђилас, режисер новог насиља на улицама, напао је младе људе, само зато што му се њихове активности, а које раде активисти свих странака, нису свиделе. Толико је агресиван, жељан сукоба, да то више не може да сакрије. Човек који покушава да унесе хаос у Србију, поделу међу људима, братоубилачке сукобе, па чак и да преузме протесте од студената, да би себе приказао као најважнијег и најбитнијег у редовима опозиције. Замислимо шта би било да је Александар Вучић урадио нешто слично. Сваки дан се лепе плакати, исписују графити против њега. Са много горим порукама и претњама, нападима на његову децу и породицу, позивима на линч и физичку ликвидацију. Како бисмо ми требали да реагујемо када нам сваки дан говоре да смо убице, да су нам „руке крваве“, да смо убили 15 људи. А он, Драган Ђилас лично, је потписник најгорег насиља само зато што му је неко рекао да је лопов, што узгред и јесте, по сопственом признању. Коме није било јасно након дешавања у Скупштини да је насиље једини језик којим говори Ђилас, више нема дилеме! Све маске су пале! Закони у Србији морају да се поштују и примењују, јер Србија је демократска земља! Неће бити грађанског рата у Србији, неће бити братоубилачких сукоба и неће бити обојене револуције! Закон мора да важи подједнако за све, па и за Драгана Ђиласа!

Милош Вучевић

26,521 просмотров • 1 год назад

Ово је један од основних проблема друштвених мрежа, али и последица неактивности наших тужилаштава. Свако сме да каже шта год жели и да изговори какву год хоће лаж у циљу узнемиравања јавности, а нико не реагује. Све што чујете у видеу овог „инфлуенсера“ је лаж. Нико никакве млекаре није продао 2022. године. И Књаз Милош и Бамби и Имлек су продати до 2006. На исти начин као што су у апсолутној тишини, без јавних расправа и сагласности грађана, до 2008. године, за бедних 60 милиона евра продата скоро сва наша водоизворишта. Све је то урадила бивша блокадерска власт и никакве везе нема ни са Александар Вучић, ни са СНС СРБИЈА. А посебна је лаж да било шта од тога има везе са Сорошем, као и да се већина наших млечних производа добија из млека у праху. Према информацијама које ја имам још као ПВ, само Имлек откупљује у просеку 250 милиона литара млека годишње од произвођача у Србији. Циљ оваквих лажи, које брзо постају виралне, је узнемиравање јавности. Оне директно утичу на подривање економске активности у Србији, таргетирање председника Вучића и институција, као и слабљење наших пољопривредних и прерађивачких капацитета. Да ли ће се тужилаштво у било ком тренутку пробудити и кренути да ради свој посао?

Ana Brnabic

14,731 просмотров • 8 месяцев назад

Захтевамо хапшење насилника Владимира Мандића! Функционер Српске напредне странке Владимир Мандић физички је насрнуо на Немању Шаровића и екипу КТВ телевизије на јавном скупу одржаном 5. новембра ове године. Наиме, приликом доласка присталица СНС и „Срба са КиМ против блокада“ на скуп у Ћациленду, Мандић је у улици Краља Милана пришао Шаровићу, и без било каквог повода или упозорења, снажно га ударио по рукама, избивши му микрофон. То је био сигнал да и људи који су били са њим у друштву насрну на екипу КТВ гађајући их флашама и топовским ударима, док је сам Мандић чак и пљунуо у правцу новинарске екипе КТВ. Инциденд су пратиле бројне увреде на рачун Немање Шаровића коме су напредњаци у једном тренутку слоижно и громогласно скандирали „Шаровићу Усташо!“ Посебно истичемо да је нападу присуствовао и немо га посматрао велики број униформисаних полицајаца које је предводио Радослав Репац, као и више инспектора Одељења за јавни ред и мир, полицијске управе Београд. Нико од присутних припадника МУП-а Србије није реаговао како би заштитио новинарску екипу која је извештавала у преносу уживо, нити је покушао да у складу са законом приведе напредњачке насилнике. Захтевамо хитну реакцију тужилаштва и полиције, хапшење Владимира Мандића и других нападача као и њихово задржавање у притвору, јер би њихов останак на слободи извесно довео до понављања истог или сличног кривичног дела. Апелујемо на медије да овога пута непристрасно и професионално, у складу са принципима новинарске етике, известе јавност о јучерашњем нападу на Немању Шаровића и екипу КТВ телевизије, јер ћутањем насилницима дају јасан сигнал да су напади на њих дозвољени те да са нападима треба да наставе.

Немања Шаровић

16,735 просмотров • 10 месяцев назад