Video wird geladen...

Video konnte nicht geladen werden

Zur Startseite

Осим брзе саобраћајнице која од Великог Градишта иде ка Голупцу, завршавамо и велики број улица и сеоских путева, а питање водоснабдевања остаје кључно за следећу Владу. Захвалан сам на прелепом дочеку. Ипак, људи се највише смеју онима који „главу дају“, али на ТВ дуел не смеју.

11,918 Aufrufe • vor 23 Stunden •via X (Twitter)

33 Kommentare

Profilbild von Dobar Loš Zao
Dobar Loš Zaovor 22 Stunden

Inače si poznat po tome što si redovno izlazio na duele sa političkim protivnicima u proteklih 14 godina.

Profilbild von TaciTaci
TaciTacivor 22 Stunden

Zahvaljujuci vama mnogo je izgradjeno puteva, brzis saobracajnica. I nastavljamo dalje da gradimo

Profilbild von Psycho Killer
Psycho Killervor 23 Stunden

Kvalitet puteva vrhunski kao i u Beogradu, garancija 10 dana, nakon toga kreću kolotrazi i pukotine! Pokažite mi jednu ulicu u Beogradu koju ste radili a koja je izdržala mesec dana! Pogledajte na šta liči Brankov most a kada je kompletno presvučen?

Profilbild von Igor Vujanović
Igor Vujanovićvor 23 Stunden

Kako mislite završavamo? Zar vi niste običan građanin?

Profilbild von Slađan Mijailović
Slađan Mijailovićvor 22 Stunden

Uskoro:

Profilbild von Strahinja Mirković
Strahinja Mirkovićvor 22 Stunden

Hvala na svemu što radite za naš narod.

Profilbild von Muad'Dib (Paul Atreides)
Muad'Dib (Paul Atreides)vor 23 Stunden

A ona kanalizacija u Borči? A Metro?

Profilbild von V
Vvor 23 Stunden

Radikalu evo ti odgovora i nesmaraj više.

Profilbild von Bez Cenzure
Bez Cenzurevor 22 Stunden

Срдановић изиграва лидера и просипа празне пароле. На његове салонске фатаморгане Србија одговара радом и одговориће оловком 25. октобра и то за убедљиву победу Листе број 1!

Profilbild von Milan Jokić
Milan Jokićvor 22 Stunden

U potpunosti se slažem sa vama.

Profilbild von grdAna 🌪️
grdAna 🌪️vor 23 Stunden

pogrešno si razumeo taj smeh, smeju se tebi, ceo život

Profilbild von Jovan Trivić
Jovan Trivićvor 22 Stunden

Tako je. Idemo jako u nove pobede.

Profilbild von Prometheus
Prometheusvor 23 Stunden

Rece neko ko ce pre spaliti celu Srbiju, nego otkriti dokumentaciju za nadstresnicu u Novom Sadu. Pametnom dosta.

Profilbild von Nemanja
Nemanjavor 22 Stunden

Ovo su odlicne vesti! Hvala Vam na svemu!💪

Profilbild von Maki
Makivor 22 Stunden

Moraćemo da te blokiramo, ne vredi .. i dalje izlećeš, a sad si samo jedan ćaci bot

Profilbild von Filip Jarić
Filip Jarićvor 22 Stunden

Srbija se razvija i napreduje iz dana u dan zahvaljujući vašoj mudroj i pametnoj politici.

Profilbild von SarmaBrate
SarmaBratevor 22 Stunden

Dela se vide na terenu. Brza saobraćajnica je od ogromnog značaja za ceo kraj, a lokalni putevi su ono što narodu svakodnevno znači!

Profilbild von Petra Terzic
Petra Terzicvor 22 Stunden

Od puteva i ulica do vodosnabdevanja građani najbolje vide šta se radi na terenu

Profilbild von ТВИТЕРРОЖДЕР
ТВИТЕРРОЖДЕРvor 23 Stunden

Ovakvog VELEIZDAJNIKA svet nije video

Profilbild von Forever a Grobari
Forever a Grobarivor 22 Stunden

Nisi imao tv duel 14 godina, jel ti se smeju?

Profilbild von Секененре
Секененреvor 22 Stunden

Јеси ли се пријавио служби за запошљавање, добихњш картонче и јављаш се тромесечно.

Profilbild von radnik_iz_mml
radnik_iz_mmlvor 19 Stunden

Svim srcem uz Vučića.

Profilbild von Ivan Jović
Ivan Jovićvor 22 Stunden

Svaka čast. Ponosni smo na vas.

Profilbild von M. Aleksic
M. Aleksicvor 23 Stunden

Jos nisi vratio odecu u fundus ili si i to zaplenio kao one skupe poklone koje si pisao da kostaju 600 dinara a kostaju 600 evra. Lopov bedni

Profilbild von dragana
draganavor 22 Stunden

Uđoh samo da ti poblokiram botove, ometaju te sa izmišljenim, pozitivnim komentarima...

Profilbild von ganepecikoza
ganepecikozavor 22 Stunden

Idemo jako, pobeda zagarantovana 💪

Profilbild von Народ се пробудио!!!
Народ се пробудио!!!vor 23 Stunden

Камионче, сапунче, конопче.

Profilbild von Nemanja Milić
Nemanja Milićvor 22 Stunden

Imate podršku pristojne Srbije.

Profilbild von Zna se ko pobeđuje
Zna se ko pobeđujevor 21 Stunden

Ovo je pravi napredak. Nastavite da gradite!

Profilbild von Bjanko
Bjankovor 19 Stunden

Liče, pa tvoja hrabrost po pitanju izlaska na duel je na nivou statističke greške, tačno 0️⃣,5️⃣4️⃣% jer si na (apsolutnoj) svevlasti bio tačno 5️⃣.1️⃣1️⃣5️⃣ dana a ni na jedan duel nisi smeo da izadeš. TAČNO 🅾️ duela imaš. I sada si se 2️⃣7️⃣ dana pred gubitak izbora setio duela. 🤣🤣❕

Profilbild von Teodora
Teodoravor 22 Stunden

TV dueli su jedno, a razgovor sa ljudima na terenu nešto sasvim drugo. Ko želi javnu funkciju, treba otvoreno da razgovara i sa građanima i sa političkim protivnicima.

Profilbild von Dara
Daravor 22 Stunden

Neka im se smeju....Drugo blokaderi nisu ni zaslužili!!!

Profilbild von želja tvoja jedina
želja tvoja jedinavor 22 Stunden

ne ide ti neimarstvood ruke, pa to ti je čega god da se dotakneš ruši se i ubija i za to će uskoro da sledi odgovornost! što manje budeš gradio, manje ćeš da budeš kriv ali kako onda da se ugradiš? eeeee..

Ähnliche Videos

🛣️Путеви на северу Косова и Метохије су још један доказ системске репресије и дискриминације над Србима. Снимак магистралног пута од Јариња до Косовске Митровице 40 км. Нико ништа није улагао 26 година. Зато што на северу Косова и Метохије у четири општине живе Срби. А поред је снимак како се асфалтира јужно од Ибра где живе Шиптари. Све чешће се стиче утисак да је све усмерено ка томе да се живот Србима отежа до мере да на крају сами одлуче да напусте своје домове. Стање главног магистралног пута Рашка-Приштина на деоници од Јариња до Митровице је постало алармантно и директно угрожава свакодневни живот грађана. Овај пут представља кључну саобраћајницу за север Косова и Метохије, али и важну транзитну руту са ширим регионалним значајем. До недавно овај пут одржавала је српска компанија "Косметпут", и то без трошка за буџет лажне државе "Косово". У међувремену су тзв. косовске власти протерале компанију "Косметпут" са Косова и Метохије и преузеле одржавање путева преко тзв. министарства за инфраструктуру, које је формално одговорно за њихово одржавање, али се на терену не виде никакви радови и путеви који су неопходни свим становницима севера Косова и Меотхије за свакодневни живот и рад се не одржавају, што је довело до критичног стања путева. На северу Косов и Метохије углавном живе Срби и ово је класичан пример дискриминације. И док остатак Косово и Метохије има најмодерније путеве и брзе саобраћајнице са по четири или шест трака између свих делова Косова и Метохије, овај пут на северу Косова и Метохије остаје као средство за дисциплиновање и кажњавање Срба од стране Шиптара. Ацу Шиптара Александар Вучић Александар Вучић није брига, он и жели да протера Србе са Косова и Метохије, да би његова браћа по оцу могла слободно да се шире.

Косово је ❤️ Србије! 🇷🇸❤️🇷🇺

16,183 Aufrufe • vor 7 Monaten

Неке од претњи и увреда које сам добијао последњих дана, након потпуно фабриковане и безброј пута поновљене лажне вести о споразуму о довођењу странаца. Не препоручујем за гледање, осим уколико нисте психијатар или јавни тужилац. То је само један од праваца ширења лажи и мржње. Узгред, истина је да сам пре неколико дана и нападнут на улици док сам, заједно са својим трима ћеркама, узраста 9, 8 и 5 година, опуштено и сâм шетао местом коме припадам од рођења. Починилац је вишеструко осуђивани насилник из другог места, који је у тренутку напада био и под дејством наркотика. Пријавио сам полицији и тужилаштву, да ураде свој посао — не и јавности. Осим што се трудим да чувам приватност своје породице, трудим се и да, колико могу, сачувам и не трујем додатно јавни простор. Не треба ми ни за шта ни улога жртве. Многи пријатељи и колеге пролазе горе. Сада, међутим, видим да се ипак и о паклу, увредама, претњама и вербалном насиљу, које сам од насилника прошао на улици заједно са својим девојчицама, лаже и спинује у сврху пропаганде. Признајем, тешко ће ми пасти ако будем морао да објашњавам ћеркама — а изгледа да хоћу — зашто је за неке људе човек који нас је напао жртва, а нико није ни питао за бол и трауму које су оне доживеле. Нека им је на част.

Марко Ђурић

52,443 Aufrufe • vor 1 Jahr

**ГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН, ЛОНДОН, 1916.** „Господо, Дошао сам из земље која је крвава од главе до пете, из земље која лежи на крсту већ две године, распета између два моћна царства, која је бранила својим грудима не само своју слободу него и вашу. Дошао сам из земље чији је народ још пре пет стотина година пролио своју крв за крст часни и слободу златну на Косову Пољу. Од онда до данас Косово је постало симбол нашег националног етоса – симбол жртве, верности и васкрсења. Кад смо пре две године ушли у овај рат, ми смо знали да идемо у ново Косово. Ми смо знали да ће Србија морати поново да падне, али смо знали и то, да ће њена смрт бити семе будућег живота – не само њеног живота, него и живота Европе. Српски војник није постављао питање да ли ће преживети. Он је знао само да мора испунити своју дужност. Он је бранио кућни праг, али је бранио и вашу отаџбину; бранио је слободу свих малих народа; бранио је морални поредак света. Немојте мислити да је Србија данас мртва. Не! Србија је само на Голготи. А свака Голгота света завршила се васкрсењем. И ја вам кажем: васкрснуће и Србија! Наш народ није народ који живи од хлеба, него од идеала. Његов хлеб је слобода, његова вода је правда, његов ваздух је вера у Бога. Ми Срби нисмо велики бројем, али смо велики историјом и велики духом. Ми смо попут оних древних народа који су више волели да изгину него да погазе своју душу. Ако би Србија и престала да постоји као држава, она никада не би престала да живи као идеал. Идеали су бесмртни. Зато се данас, на овај свети дан, на Видовдан, клањам сенима наших мученика и молим се Богу да подари снагу и британском народу и свима нашим савезницима, да издржимо до краја и да се изборимо за праведан мир. Јер само праведан мир може бити трајан. И само слобода за све може бити темељ будућности света." • „Дошао сам из земље која је крвава, али не покорена.“ • „Србија и данас пролази своје Косово – и чека своје васкрсење.“ • „Српски војник није бранио само своју кућу, већ слободу Европе.“ • „Ми нисмо народ који живи од хлеба, већ од идеала.“ • „Ако и падне као држава, Србија никада неће умрети као идеал.“ • „Не мислите да је Србија мртва – она је на Голготи, а Голгота се увек завршава победом.“

Јелена Ђоковић Ивић

17,975 Aufrufe • vor 10 Monaten

Ово се не ради. Овако се не говори. Уместо да схвате колико су погрешли и да гледају како да почну да праве промене, влада се закопава све дубље. Ово је трагедија за коју је крива власт. Ово се не ради. Овако се не говори. Млади људи дубље осећају неправду од старијих људи. Старији људи рационализују много више. Млад човек не прави такве компромисе. Млади људи вам говоре колико сте забрљали и колико су провидни поккушаји да се одговорност гурне под тепих. Ако влада заиста жели промену, прву ствар коју би морала да уради је да затвори све друге објекте без употребне дозволе док не добију употребну дозволу. И приступи ревизији свих пројеката. Ово би требао и да буде главни захтев власти. Цела Србија очекује промену. И гласачи власти очекују промену. И они виде корупцију и нестручност. И чланови СНС-а такође виде разне типове који не узимају само кајмак већ и пола млека. И они гледају изнад главе да ли ће им нешто пасти на главу. Било би паметно за власт и добро за све грађане, да власт схвати ово. Технологија власти која се ослања на буразерску економију која је огрезла у корупцији не може да опстане. То мора да се мења. Не каже се за бадава: можеш како хоћеш, али не можеш докле хоћеш. Оно што је изазвало погибију 15 људи и још двоје за чији се живот и даље боре лекари, је неодговорност власти која је пустила објекат без употребне дозволе у употребу. Кривицу носи и корупција и нестручност за изградњу, али главни разлог за трагидју је што је непроверен објекат без употребне дозволе пуштен у употребу. Да се то није десило, да је због корупције и нестручне изградње само пала надстрешница, то би била "само" материјална штета. Ову трагедију и жељу грађана за променом обилато користи цела НВО булумента. Надам се да неће успети. Борба за промену иде и против лоше власти, њихових медија и њених лоших кадрова и против НВО булументе и њихових спонзора и медија. Због њих борба и јесте дупло тежа.

Saša Radulović

22,356 Aufrufe • vor 1 Jahr

Поштовани грађани, сада је јасно да се у Србији најављује доба политичког тероризма најавом такозваних грађанских хапшења функнционера. Тако се ставара алиби за напад на сваког ко обавља уставом прописану фунцију добијену одлуком народа на изборима. Медији који то уздижу и подржавају и појава великог новца за ту агенду распирује атмосферу мржње, блокада и сукоба до неслућених размјера најавом линча за све који не мисле као они. Злоупотреба младих, поготово студената и организација на факултетима у до сада невиђеном обиму, говори о модусу операнди и огромним средствима која се улажу у почетак међусрпских сукоба првенствено у Београду и Новом Саду. И трагедија људи који су изгубили животе у несрећи у Новом саду изгубила је појам емпатије и злоупотребљава се за изазивање подјела у друштву и афирмацију међусобне мржње у нашем народу и грађанима. Даме и господо, и браћо и сестре, молим вас да видите на чијој су страни Аида Ћоровић, Динко Глухоњић, Мариника Тепић и слично друштво и да би у интересу свога народа, своје државе и свих нас увијек требало да одаберете супротну страну од оне коју они заступају. Посвађани смо немоћни да се бранимо, а уједињени смо несаломљиви. Само тако Србија дјелује у свом, а не у интересу својих противника и непријатеља.

Ненад Стевандић

145,477 Aufrufe • vor 1 Jahr

Моје обраћање на данашњој ванредној конференцији за новинаре у Влади Републике Србије НЕ МОГУ ДА ПРИХВАТИМ КРИВИЦУ, ОСТАВКУ ПОДНОСИМ КАО ОДГОВОРАН И МОРАЛАН ЧОВЕК Поштоване грађанке и грађани, Прошао је Дан жалости у Републици Србији поводом страшне трагедије која се догодила на железничкој станици у Новом Саду. Нисам се до сада оглашавао из пијетета према страдалима и њиховим породицама. Био сам те страшне ноћи на железничкој станици у Новом Саду молећи се да храбри спасиоци спасу бар још један живот. Оставку сам понудио истог дана председнику Владе Србије када се догодила несрећа у Новом Саду и саопштио своју намеру да поднесем оставку председнику Републике Србије. Желим да вас обавестим да ћу сутра ујутру званично поднети оставку на место министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре председнику Владе Републике Србије. Када Народна скупштина буде констатовала моју оставку, престаћу да обављам ову функцију и у техничком мандату. Не могу да прихватим кривицу за смрт 14 људи јер ни ја, ни људи који раде са мном, немамо ни трунку одговорности за трагедију која се догодила. Сигуран сам да ће то да покаже истрага коју води надлежно тужилаштво. Први сам се одазвао позиву тужилаштва као министар јер министарство на чијем сам челу жели да се утврди ко је одговаран за несрећу која се догодила. Оставку подносим јер као одговоран човек желим да личним примером покажем да у данашњој Србији постоји морална одговорност за то што се таква страшна несрећа догодила у ресору који водим. Зашто не могу да прихватим кривицу? Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктура апсолутно ниједним својим актом није могло да утиче на пројекат, квалитет и надзор радова на станици у Новом Саду. Зато желим да јавности Србије саопштим хронологију издавања документације за пројектовање и реконструкцију железничке станице у Новом Саду. 09. 10. 2017. године – Инфраструктура железнице Србије дала је пројектни задатак ЦИП-у за израду идејног пројекта. 27. 02. 2018. године – Потписан је уговор о изради идејног пројекта између МГСИ и Саобраћајног института ЦИП. 07. 07. 2018. године – Потписан је комерцијални Уговор о модернизацији и реконструкцији мађарско-српске железнице на територији Републике Србије. У периоду од 06. 04. 2020. до 30. 09. 2021. године –МГСИ издаје локацијске услове. 06. 08. 2020. године – Републичка ревизиона комисија даје Извештај о стручној контроли пројекта који пре тога урадио Саобраћајни институт ЦИП. 21.04.2020. године – Потписан је уговор о пројектовању између извођача и Саобраћајног института ЦИП. 21. 10. 2021. године – Завод за заштиту споменика културе Новог Сада дао је конзерваторске услове. 28. 10. 2021. године – Коначан Извештај о урађеној техничкој контроли пројекта за грађевинску дозволу од стране компаније „ЦЕСТРА”, коју је требало да ангажује Инфраструктура железнице Србије. 2021. године – Урађен пројекат за грађевинску дозволу према пројектном задатку за израду пројекта за грађевинску дозволу коју је урадила Инфраструктура железнице. 26. 10. 2021. године – Издата грађевинска дозвола. 12. 08. 2022. године – Дата сагласност Завода за заштиту споменика културе Нови Сад на урађен пројекат за извођење. Све се ово догодило пре него што сам изабран за министра у Влади Републике Србије. Да будем јасан, у мом мандату урађен је само коначан пројекат за извођење који чак и не одобрава министарство на чијем сам челу. Извођење радова радио је кинески конзорцијум ”China Railway“ и „CCCC“, надзор конзорцијум „Утибер” и „Ежис”, а инвеститор радова је Инфраструктура железница Србије. МГСИ је према овом уговору било само финансијер. Желео сам да јавно прочитам ову хронологију комплетне документације за изградњу железничке пруге, а у склопу тога и железничке станице Ноби, сад не зато да бих у било кога упро прстом, већ да бих показао да као министар у свом мандату нисам донео ниједан акт који је могао да има утицај на крајње исходиште овог пројекта. Позивам надлежне органе, пре свега тужилаштво, да што је пре могуће утврде ко је одговоран због несреће која се догодила, ко је у кругу пројектант, извођач радова, надзор и инвеститор није урадио свој посао односно због кога је умрло 14 невиних људи. Тако ће се скинути љага са имена многих људи који су ових дана помињани у јавности. Такође, очекујем да се утврди зашто Инфраструктура железнице није одржавала станицу у Новом Саду јер је то њихова законска обавеза. Управо зато што се многи инфраструктурни пројекти не одржавају пре неколико недеља сам поднео иницијативу да се уради Закон о одржавању инфраструктуре. Надам се да ће ову добру идеју спровести неко ко долази после мене. Верујем да ће и други који су именовани на функције од Владе Републике Србије, а били су директно или индиректно у ланцу доношења одлука у случају реконструкције станице, следити мој пример. На крају, желим да вам кажем нешто лично. Трпео сам ових дана увреде и нападе оних који сваку трагедију и сваку смрт покушавају да злоупотребе за скупљање политичких поена. Трпео сам увреде оних који мисле да је нечија смрт и несрећа њихова шанса да се докопају власти. Трпео сам увреде и оних који су се смејали због тога што сам гутао кнедле и једва изговарао речи тог страшног дана на железничкој станици у Новом Саду, јер сам пре тога видео тела људи који су пронађени испод рушевина. Када су ме оптуживали да глумим, полазили су од себе, јер они мисле да је и смрт политичка шанса. Људи који данас раде са мном и ја, плачемо за тим људима. Ја и данас размишљам о деки који је са унукама кренуо на воз и нико од њих није жив. Плакаћу за њима док сам жив као човек. Иако нажалост немам децу, не могу да дозволим да било ко упире прстом у мене и каже да сам одговоран за смрт неког детета. Посебно не гори од мене. Оставку подносим као одговоран човек свестан да ова трагедија није смела да се догоди. Слушао сам ових дана приче о моралу. Не бих да причам о моралу људи који су те придике држали али морал подразумева праведност. А правда је да одговарају они коју су криви, а не да се оптужују невини. Желим да будем потпуно јасан. Министар сам постао као члан Српске напредне странке (СНС СРБИЈА) на предлог председника Вучића. У политику сам се вратио због Александра Вучића (Александар Вучић) и бићу ту док се он бави политиком. Кажем ово због оних у мојој странци који су ме претходних дана прозивали да покажем одговорност, а сами нису одговорни за било шта. Ја одговорност и част имам, а потрудићу се да покажем у будућности колико је они немају. Поносан сам члан Српске напредне странке и председништва наше организације и то ћу остати и сада када нисам министар. Захвалан сам Александру Вучићу на поверењу и сигуран сам да сам то поверење оправдао. Њему лично увек ћу бити на располагању. Још једном желим да изразим саучешће породицама страдалих. Њихове најближе нико не може да врати. Трагедија је страшна и молим све, медије, политичке странке и невладине организације да се суздрже, да не злоупотребљавају трагедију. Да дозволе да истражни органи заврше у миру свој посао, а да ми као друштво нађемо снаге да се ово више никада не понови. Желим да се захвалим медијима на сарадњи јер било је и тешких тренутака, али ја верујем да су медији, када су добронамерни, најбољи коректив политике. Одлазим са ове функције чисте савести и поносан на резултате који остају иза мене и мог тима. Радили смо у најбољој вери искључиво у интересу Србије. Хвала на пажњи!

Горан Весић

92,063 Aufrufe • vor 1 Jahr

Кесић је у својој емисији редовно исмевао Републику Српску и тамошње Србе, нарочито у време референдума за заштиту 9. јануара. Исмевао је географски облик Републике Српске, али му не смета хрватска кифла кад иде у Ровињ. Исмевао је право народа на самоопредељење, али је у емисији она два дебила Видојковића и Кулачина понижавао оне који су против независности "Косова". Кесић је аутошовиниста и антисрпски пропагандиста. Неталентовани кревељко на кога се ложе врачарске тетке у менопаузи и ликови са мањком тестостерона. Не брани он никакву слободу медија, него својих 500.000 евра за 30 сати програма годишње. Али то што је уобразио да због тога што за две секунде заради нечију месечну плату сам вреди више од пар милиона Срба, озбиљно се зајебао. Антисрпску пропаганду настави на јутјубу, а ја ћу радо гледати сваку твоју емисију и редовно пријављивати администрацији свако твоје ширење мржње.

Народни непријатељ 🇷🇸

19,767 Aufrufe • vor 16 Tagen

Оно јуче је слика избора у Србији. Безобразно су покрали, као и увек до сада. И опет им пролази, баш као и сваки пут. И тако ће бити док ми не одлучимо да је доста и то окончамо. Не признаје се изборна крађа, и не узимају се мандати са покрадених избора, јер је то легализација крађе и саучесништво. Да ли постоји ико нормалан који мисли да се ова мафија руши изборима? Да ће се било који наредни избори разликовати од ових? Мислите ли да ће ови батинаши и криминалци признати икада да су изгубили изборе? Да ће само једног дана да се пробуде и кажу нећемо више да вас бијемо, крадемо, уништавамо, доста је било. Ја не знам да постоји случај у свету да се неко спасао криминалца који га рекетира и малтретира тако што га је молио да престане. Напротив, сви примери у свету показују да људи који су се спасили криминалаца који су их рекетирали су то успели на 2 начина: или се обратиш јачем криминалцу који ти то реши, али онда њему плаћаш рекет, или су се супроставили, пребии или упуцали криминалце. Знамо са ким имамо посла, и да је за њих то питање живота, јер знају шта су радили, али и за нас је. А нас је много више.

Срђан Ного

15,855 Aufrufe • vor 6 Monaten

Стотине хиљада људи синоћ на улицама Београда. Нема полиције на свету која то може да контролише, а све је прошло у савршеном реду. Ниједан полупан прозор. Сво насиље је долазило из Пионирског парка од људи у црним капуљачама који су бацали петарде и каменице и полупали чак и тракторе. Све најаве власти се показују као обмана и пропао план. Све улице су биле препуне цело поподне и вече. Све српске заставе. Ниједна мајданска. Протести никакве везе немају са ЕУ обојеним револуцијама, а власт се баш упиње да их прикаже као такве. Да Србија има опозицију, студентске захтеве који нису политички и огромну енергију народа коју су покренули, би пратили разумни, рацоионални, политички захтеви, а не покушаји да се студентима преотму протести, димне бомбе у скупштини и трагикомични захтеви за прелазном владом. Тако мали Ђокица очекује да им власт преда власт и сама оде. А шта су паметни политички захтев? Студенти су показали. Захтеви морају бити такви да и велики број гласача власти каже да су захтеви добри. Јер све је не бирачком телу, народу. Бирачи, народ, грађани Србије, су једини суверен. Захтевима морате привући суверена да их привати. Студенти то знају. Да студенти не носе српске заставе, певају српске песме, не показују родољубље, солидарност, не подносе жртву и не обилазе Србију пешке, суверен их не би прихватио. Потези које вуче власт су катастрофални. То почиње да смета и бирачима власти. Што дуже трају протести студената, и што више власт буде лагала, подметала и обмањивала суверена да би се извукла, то ће им подршка бити све мања. Можеш да лажеш неке људе све време, можеш и све људе неко време, али не можеш све људе, све време. Власт је очигледно изгубила легитимитет код суверена. Оно што још има је легалитет (изабрана је на изборима), има стабилну скупштинску већину и подрку у бирачком телу већу од подршке било које друге опозиционе странке, али више не и већинску. Та подршка власти је све мања. Студенти су је начели и она се осипа. Сваку владу бира скупштинска већина. Нема владе без ње. Свуда у свету, док год постоји стабилна скупштинска већина, не постоје прелазне владе. Јер сваку владу мора да изабере скупштинска већина. Када падне влада и нестане скупштинска већина, нова се окупља око договорног прављења прелазне владе да би се уређено дошло до избора. Очекивати од власти са стабилном скупштинском већином да изгласа нечију прелазну владу је неозбиљно. Једини излаз из кризе су избори на свим нивоима. То није и не треба да буде студентски захтев, то треба да буде захтев опозиције. Зна се шта студенти траже и то ће тражити од сваке владе. То мора да буде затев опозиције. Пре избора, морају да се договори чишћење бирачког списка и медијска заступљеност и озбиљна опозиција би већ имала те конкретне захтеве спремне. Чак и без тога, власт је толико изгубила подршку да више не може ни да накраде и купи гласове за победу. ДЈБ има конкретне захтеве за бирачки списак и поштену медијски заступљеност већ годинама, само свим медијима је очигледно приоритет да промовишу лаж да се власт не може победити на изборима јер краду. Да бије било бојкота избора у Београду 2020. и 2024. власт би, и поред крађе, изгубила Београд још пре 5 година. А о београдским општинама да и не говорим. Исто тако и Ниш. Да није било бојкота референдума за промену Устава, власт би изгубила и тај референдум. Замислите када би сви људи са ове слике и сва младост Србије изашла на изборе. Који би то празник за Србију био и каква би то промена била.

Saša Radulović

28,648 Aufrufe • vor 1 Jahr

Поштовани пријатељи, Желим да вам се захвалим на разумевању због чињенице да у претходна три месеца нисам одговарао на готово свакодневне простачке нападе и лажи који су против мене пласирани у медијима са националном покривеношћу и који су организовано изношени од стране, за ту сврху ангажованих политичких сурогата. Нисам одговарао, не из страха или због било какве политичке калкулације, већ због тога што нисам желео да једно тешко време чиним још тежим. Нисам желео ни да угрожавам достојанство функције коју тренутно обављам и понајвише можда нисам желео да чиним нешто што никада у свом деловању нисам чинио, а то је да претпоставим сопствене интересе интересима странке коју волим и којој са поносом од њеног оснивања припадам. У претходном периоду, делима сам показао да сам спреман да примим, понекада и физички, ударце због уверења које имам и да сам спреман да се заједно са својим пријатељима борим за принципе који су у претходних нешто преко деценије трансформисaли Србију у боље место него што је била. Наставићу да се заједно са својим пријатељима борим и даље, а захвалност за подршку у овом тешком времену онима који су можда могли да је дају сачуваћу за период када је заиста будем имао. Хвала и живели!

Марко Ђурић

49,661 Aufrufe • vor 1 Jahr

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Дарко Николић

105,257 Aufrufe • vor 2 Jahren

Мислим да је вријеме да се појединим људима коначно каже ДОСТА. Наратив који су задњих година заступали довео их је управо тамо гдје се данас налазе. Сваки пут када је требало на режимским медијима бранити Владу и Додика, били су међу првима у реду. И данас их користе за исте сврхе у гебелсовским прилозима, заједно са Драгом Вуковићем и сличним „аналитичарима“ који су годинама политички опстајали захваљујући Српској демократској странци. Управо је таква политика један од кључних разлога због којих смо губили изборе. Свјестан сам да ће режимски медији и ову моју изјаву покушати злоупотријебити, али више нема смисла ћутати и толерисати понашања која су нас довела у ову позицију. Поштујем све заслуге и све што је Милован учинио у прошлости. Међутим, вријеме је учинило своје. Данас је његово мјесто на челу стола за Петровдан, међу оснивачима и ветеранима странке, да свједочи о тешким временима, о стварању Републике Српске и да подсјећа ко је подржавао Венс-Овенов план и друге одлуке које су биле супротне интересима Републике Српске. Размисли само о једној ствари: држиш ли данас соколачки СДС као таоца своје сујете и политике која је доживјела пораз? Али данас је неко друго вријеме. Вријеме које тражи нове људе, нову енергију, нове идеје и нови имиџ. Ако желимо да побјеђујемо, онда то морамо створити и наметнути. Политика не живи од успомена на јуче, већ од визије за сутра!

Marinko Bozovic

10,459 Aufrufe • vor 3 Monaten

Пепео Крајине и мук Европе ​Операција "Олуја", изведена у августу 1995. године, представља једно од највећих етничких чишћења у модерној европској историји. Током ове војно-полицијске акције, уз подршку НАТО-а и садејство снага Армије БиХ, са својих вековних огњишта из Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације протерано је више од 250.000 Срба. То није био само војни пораз нити губитак територије, већ системски покушај брисања читавог једног народа са простора који је вековима насељавао. ​Трагични биланс ове операције броји 2000 погинула и нестала лица, међу којима је чак 1.250 цивила. Већину страдалих чиниле су најрањивије категорије - више од три четвртине убијених били су старији од 60 година, међу жртвама је 566 жена и десеторо деце млађе од 14 година. ​Међу свим епизодама овог прогона, напад хрватске авијације на немоћну избегличку колону на Петровачкој цести и у месту Сводна остаје злочин без преседана. Ракетирање колоне стараца, жена и деце која се у тракторима и аутомобилима повлачила дубоко на територији Босне и Херцеговине није било никаква војна омашка. То је био директан чин усмерен на физичко уништење људи у бегу — необорив доказ намере да се српском народу онемогући чак и голо преживљавање. ​Ипак, селективна примена међународног права омогућила је да ови злочини остану без казне. Међународни суд правде јесте квалификовао "Олују" као етничко чишћење, али је одбио да је прогласи геноцидом, постављајући готово недостижне аршине када су у питању српске жртве. Са друге стране, западна политика и судство су у случају Сребренице инсистирали на квалификацији геноцида, занемарујући чињенице о војном саставу колоне, као и доказе о накнандним уписивањима на спискове жртава. На тај начин створена је дубока асиметрија у којој се масовни злочини над Србима релативизују, док се српском народу намеће колективна кривица. ​Док протерани народ и даље зацељује ране, у земљи чланици Европске уније та иста "Олуја" се слави као државни празник. Док се у Хрватској на концертима окупља пола милиона људи уз песме које отворено величају усташку идеологију и фашистичко наслеђе Независне Државе Хрватске, Брисел остаје нем. ​То ћутање Европе није новост - оно представља наставак историјског континуитета занемаривања српског страдања, које се поновило кроз исту матрицу прогона започету у Јасеновцу, Јадовну и на Козари. Ипак, и поред свих покушаја да се избришу трагови вековног постојања, дужност према жртвама остаје трајна: очување сећања на све који су изгубили своје животе, домове и завичај.

Јелена Ђоковић Ивић

42,940 Aufrufe • vor 1 Monat