Загрузка видео...

Не удалось загрузить видео

Возникла проблема при загрузке этого видео. Это может быть связано с временными проблемами сети или видео может быть недоступно.

На главную

Питао сам ChatGPT да заборави навијање и, на основу свих доступних анкета, изборних резултата, трендова и кретања бирачког тела до данас, ПРОЦЕНИ ИЗБОРЕ У СРБИЈИ. Добио сам: 🎓 СТУДЕНТСКА ЛИСТА: 45–49% 🐀 СНС: 36–40% Није анкета. Није жеља. Није Информер. То је процена укрштањем доступних података. И сад је... show more

Инжењер 🇷🇸

28,115 subscribers

24,735 просмотров • 10 дней назад •via X (Twitter)

Новости и политика

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

Комментарии: 34

Фото профиля ivan_forum

ivan_forum10 дней назад

Who the f*ck is S”Narodna Srbija” 🤣😂😅

Фото профиля Господин Министар

Господин Министар10 дней назад

Брзо ће избори па ћеш видети разлику између ЧетГПТ и живота 😉…

Фото профиля Инжењер 🇷🇸

Инжењер 🇷🇸10 дней назад

Амин, Боже дај. 🙏

Фото профиля Goran Arsic

Goran Arsic10 дней назад

Ovo je genijalno,257 poslanika u zbiru, a manjine zaboravili,to što dobiju 15 tak mandata, zabole ih stojko

Фото профиля Ninca

Ninca10 дней назад

Ko je Narodna Srbija???

Фото профиля Sloter Nik

Sloter Nik10 дней назад

To je na osnovu, podataka koje ste preplavili sa lažnim podacima🫵

Фото профиля Lord Ogi

Lord Ogi10 дней назад

Aman ko je narodna srbija?

Фото профиля Небојша Грујић

Небојша Грујић10 дней назад

на основу лажних анкета може да се добије само приближан лажни резултат.

Фото профиля Др Орао Небески 🇷🇸 Устав РС

Др Орао Небески 🇷🇸 Устав РС10 дней назад

За Народну Србију нико чуо није

Фото профиля Dragan Popović

Dragan Popović9 дней назад

Da si dobio kontra rezultate, verovatno bi za tebe ChatGPT bio "ćaci"...

Фото профиля Goran Arsic

Goran Arsic10 дней назад

Tako ja pitao za WC u fudbalu, reče mi Brasil šampion, popišnuo sam od sreće, navijam za Beasil. Kad ono , prc.

Фото профиля Morphine

Morphine10 дней назад

Pozudan ti je reper😄pa kako se ne smejati budali koja 24/7 spava na X laže,spinuje,priča sa ChatGPT (to mu jedini ortak izgleda) kakav si jadnik 😄zakopaj se u govna tamo ti je mesto jer si fekalna bakterija tamo ti je toplo i imaš hrane.

Фото профиля dodi

dodi10 дней назад

Fale manjine

Фото профиля Бобел

Бобел10 дней назад

У ситуацији да Народна Србија треба да формира власт са Студентском листом, догодило би се исто као када је у Београду требао Несторовић са Опозицијом да формира власт...

Фото профиля Б.Ђурић адв.👑🇷🇸

Б.Ђурић адв.👑🇷🇸10 дней назад

Народна Србија Алексића ће једина још прећи цензус.

Фото профиля Saša

Saša10 дней назад

Pitaj ga kolega i 26.10, šta to bi 😀😀😀

Фото профиля Dus_An_Ki

Dus_An_Ki10 дней назад

Хахахаха...Питао је чет ...хахаха

Фото профиля Ko pobeđuje?

Ko pobeđuje?10 дней назад

Taj tvoj Čeda nešto baguje. Izračunao je da skupština ima 257 poslanika!? Zategni ga malo 😉

Фото профиля Bogdan Nikolic

Bogdan Nikolic10 дней назад

Ovo se zove ocaj. 😂

Фото профиля Goran Arsic

Goran Arsic10 дней назад

🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣

Фото профиля Jaćim Milunović

Jaćim Milunović9 дней назад

Podseća li procena na PRECENU?

Фото профиля KajaNole●* 🦋🐊

KajaNole●* 🦋🐊10 дней назад

102 mandata Vucicu... jebote. PREVISE!!

Фото профиля Млађан Рашчанин

Млађан Рашчанин8 дней назад

Нема шансе. СНС да још некима побеђује

Фото профиля Zorić Pavle

Zorić Pavle9 дней назад

Potpuna debilana!

Фото профиля svetlana

svetlana10 дней назад

СНС: 36–40% МЛого је, куме, мЛого.

Фото профиля Boban Gajic

Boban Gajic9 дней назад

Ko ima da plati koaliciju. Ako ovih 18 dobiju koluko ko trazi oformice vladu sa Vucicem. Ici ce i do 20mil.

Фото профиля Iceman

Iceman10 дней назад

🤡🤡🤡🤡🤡

Фото профиля Rankeza

Rankeza10 дней назад

ako raspise, studenti pobedjuju

Фото профиля bill brandt

bill brandt10 дней назад

Procena je na osnovu svih dostupnih podataka a to su ankete CRTE, NSPM i još jedne ankete koja nije anketa već model. Sve 3 "agencije" otvoreno navijaju protiv vlasti. Čekamo ipsos.

Фото профиля mihailo

mihailo10 дней назад

Jaka ovde Narodna Srbija ?

Фото профиля reality1001

reality100110 дней назад

Jedino što nije ukrstio sigurne glasove u svim javnim preduzećima, ministarstvima, socijalne slučajeve...

Фото профиля MS

MS10 дней назад

49% SL znaci da smo pukli ko zvecke. Treba nam 70% da bi se ista promenilo

Фото профиля Olgica Rajković

Olgica Rajković9 дней назад

Pa ima izbora

Фото профиля Петер Келнер

Петер Келнер10 дней назад

Tanko, tanko

Похожие видео

Поставићу вам овде један низ твитова којима сам покушао да вам објасним шта се дешава у свету и ко води игру. Глумци су вам свима познати. Ако до сад нисте укапирали да је ово финална борба против хришћанства и белог човека ја вам ту не могу помоћи. Рећи ћу вам само да је та борба почела 1999. г. бобардовањем ср југославије отимањем Косова и Метохије. Операције олуја и бљесак су биле само увод у то и дисциплиновање Срба, познатих по својој ратоборности и спремности да изгину сви до последњег. Што није искључено да ће се на крају и десити, као што ће нестати и многи други народи који нису спремни да постану Гоје. Ништа што се дешава у србистану није случајно, све је пројектовано из једног центра од Рибникара па сад до пада надстрешнице. Ја знам да многи од вас то не виде и да и не могу да виде јер је ово никад снажнија psyop операција. Држе вас у стању благе анестезије и дозирају по потреби мало хемијом мало вибрацијама и немогуће је да се пробудите из матрикса. Једини начин је да све што сте до сад мислили да знате заборавите, све је лаж.

Поставићу вам овде један низ твитова којима сам покушао да вам објасним шта се дешава у свету и ко води игру. Глумци су вам свима познати. Ако до сад нисте укапирали да је ово финална борба против хришћанства и белог човека ја вам ту не могу помоћи. Рећи ћу вам само да је та борба почела 1999. г. бобардовањем ср југославије отимањем Косова и Метохије. Операције олуја и бљесак су биле само увод у то и дисциплиновање Срба, познатих по својој ратоборности и спремности да изгину сви до последњег. Што није искључено да ће се на крају и десити, као што ће нестати и многи други народи који нису спремни да постану Гоје. Ништа што се дешава у србистану није случајно, све је пројектовано из једног центра од Рибникара па сад до пада надстрешнице. Ја знам да многи од вас то не виде и да и не могу да виде јер је ово никад снажнија psyop операција. Држе вас у стању благе анестезије и дозирају по потреби мало хемијом мало вибрацијама и немогуће је да се пробудите из матрикса. Једини начин је да све што сте до сад мислили да знате заборавите, све је лаж.

☦️Милан Ђорђевић☦️

56,794 просмотров • 1 год назад

Данас је истекао петнаестодневни рок који су шиптарске власти дале Србима да уклоне своје викендице са језера Газиводе. Јесте, управо оних Газивода које Александар Вучић није дао. У том року су имали право да поднесу захтев за заштиту имовине, што су сви и урадили, али су и поред тога што на захтеве није одговорено шиптари дошли са дугим цевима и машинама и викендице порушили. На другом снимку видите да народ просечног коефицијента интелигенције 50 кличе оном ко је то потписао. Поред свих парадокса који постоје у математици и филозофији, на које ни данас нема одговора (зато се и зову парадокси-„наизглед апсурдно, али ипак истинито"), надам се да ће се једног дана изучавати и ,,Ћаци парадокс'', у ком је један народ нестајао и до нестанка клицао и тапшао оном који је до нестанка довео.

Данас је истекао петнаестодневни рок који су шиптарске власти дале Србима да уклоне своје викендице са језера Газиводе. Јесте, управо оних Газивода које Александар Вучић није дао. У том року су имали право да поднесу захтев за заштиту имовине, што су сви и урадили, али су и поред тога што на захтеве није одговорено шиптари дошли са дугим цевима и машинама и викендице порушили. На другом снимку видите да народ просечног коефицијента интелигенције 50 кличе оном ко је то потписао. Поред свих парадокса који постоје у математици и филозофији, на које ни данас нема одговора (зато се и зову парадокси-„наизглед апсурдно, али ипак истинито"), надам се да ће се једног дана изучавати и ,,Ћаци парадокс'', у ком је један народ нестајао и до нестанка клицао и тапшао оном који је до нестанка довео.

Ж. Пантелић-Бунар 1244

25,930 просмотров • 1 месяц назад

🚨Плачи вољена земљо Србијо. Домаћин, Никола Будјевац из краљевачког села Тавник јутрос је просуо пун лактофриз млека од 420л. Вучићу Александар Вучић Александар Вучић и Гламочићу надам се да сте сада задовољни и да ће вас газде споља и увознички лоби дебело наградити. Успели сте што нико није до сада. Ово што радите према људима на селу и њиховој деци је злочин какав се не памти у Србији. Робијаћете у то будите сигурни!

🚨Плачи вољена земљо Србијо. Домаћин, Никола Будјевац из краљевачког села Тавник јутрос је просуо пун лактофриз млека од 420л. Вучићу Александар Вучић Александар Вучић и Гламочићу надам се да сте сада задовољни и да ће вас газде споља и увознички лоби дебело наградити. Успели сте што нико није до сада. Ово што радите према људима на селу и њиховој деци је злочин какав се не памти у Србији. Робијаћете у то будите сигурни!

Косово је ❤️ Србије! 🇷🇸❤️🇷🇺

11,250 просмотров • 8 месяцев назад

Само да подсетим на модус операнди медијских група за притисак. Све је стало у минут. Дакле, наратив је увек исти: сваки састанак председника Републике Србије Александар Вучић је „плаћен“, или је део „предизборне кампање“ (у било којој земљи, потпуно небитно), увек је „Србија на губитку“, и, врхунац, кад је на истоку, што није на западу, а кад је на западу, што није на истоку! У свему су, ипак, најбламантнији спинови типа - неће да му се јави Путин, па Вучић иде код Трампа, а онда уследи да неће Трамп да га види, па иде код Путина – и то све пишу исти медији! Никада се до сада није десило да се председник Србије састао са најважнијим светским лидерима, најутицајнијим светским државницима, или да је организовао њихову посету Србији (коју смо пре Вучића могли само да сањамо), а да медијске групе за притисак (Н1, Нова, Данас и слични) о томе известе као о нечему позитивном за нашу земљу и све њене грађане. Не, они сваки пут нађу све бизарнији начин да о томе известе критикујући председника Вучића и убеђујући све нас да је нешто што је, без сумње сјајно за нашу земљу, у ствари – ужасно. Тако и сада. Увек све исто из те кухиње.

Само да подсетим на модус операнди медијских група за притисак. Све је стало у минут. Дакле, наратив је увек исти: сваки састанак председника Републике Србије Александар Вучић је „плаћен“, или је део „предизборне кампање“ (у било којој земљи, потпуно небитно), увек је „Србија на губитку“, и, врхунац, кад је на истоку, што није на западу, а кад је на западу, што није на истоку! У свему су, ипак, најбламантнији спинови типа - неће да му се јави Путин, па Вучић иде код Трампа, а онда уследи да неће Трамп да га види, па иде код Путина – и то све пишу исти медији! Никада се до сада није десило да се председник Србије састао са најважнијим светским лидерима, најутицајнијим светским државницима, или да је организовао њихову посету Србији (коју смо пре Вучића могли само да сањамо), а да медијске групе за притисак (Н1, Нова, Данас и слични) о томе известе као о нечему позитивном за нашу земљу и све њене грађане. Не, они сваки пут нађу све бизарнији начин да о томе известе критикујући председника Вучића и убеђујући све нас да је нешто што је, без сумње сјајно за нашу земљу, у ствари – ужасно. Тако и сада. Увек све исто из те кухиње.

Ana Brnabic

39,097 просмотров • 1 год назад

Сад сте се сетили Марије Јанковић Дебељак. Кад сам указивао на то шта ради, тада сте је бранили. Неправда која погађа једног, погађа све нас. Кад ћутиш кад се неправда догађа другом, само је питање дана кад ћеш доћи ти на ред. Марија Јанковић Дебељак својевремено је била у Трећем суду са Драганом Милошевићем, и била је сервилна према свим његовим захтевима, због тога ју је пребацио из Првог суда у Виши да би наставили тамо где су стали. Ово није ништа шта ћете тек видети од ње. Ако мислите да ће се уплашити медијских текстова, неће, напротив, врло је осветољубива. Послушник је сваке власти, већ једном није прошла реизбор, не зато што није била по вољи, већ из других околности, и кад је враћена почела је да се свети. Она је једна од 650 разрешених судија која има чланску СНС, али нема исписницу. Позната је по томе што је човеку поставила браниоца по службеној дужности, иако је имао не једног, не два него три изабрана браниоца⁉️Позната је и што јој записници нису веродостојни, чак и кад је због тога тонски снимано суђење, али она не уноси ствари у записник и поред бројних ургенција. Суди без блама странкама са којима има личне кривичне и парничне спорове, као и кад је родбински повезана са једном страном у поступку⁉️ Стриц јој је Драгољуб Јанковић, бивши министар правде, кадар ЈУЛ -а, који је као председник Првог општинског суда 1996. године поништио победу коалиције Заједно на локалним изборима. Брат од стрица јој је судија Раша Јанковић, који је одређивао притворе, баш као она сада, па је 2010. године после протеста против Геј параде, и познат је по образложењу којим одређује притвор "јер се окривљени очигледно противи западним цивилизацијским вредностима којима ова држава тежи"⁉️ Нема везе којој политичкој опцији припадаш, цела породица суди како у том тренутку одговара властима. Колико дуго понављам да су судије и тужиоци највећу кривци за све што нам се дешава, са су канцер друштва, и кад средимо правосуђе средили смо 90% наших проблема.

Сад сте се сетили Марије Јанковић Дебељак. Кад сам указивао на то шта ради, тада сте је бранили. Неправда која погађа једног, погађа све нас. Кад ћутиш кад се неправда догађа другом, само је питање дана кад ћеш доћи ти на ред. Марија Јанковић Дебељак својевремено је била у Трећем суду са Драганом Милошевићем, и била је сервилна према свим његовим захтевима, због тога ју је пребацио из Првог суда у Виши да би наставили тамо где су стали. Ово није ништа шта ћете тек видети од ње. Ако мислите да ће се уплашити медијских текстова, неће, напротив, врло је осветољубива. Послушник је сваке власти, већ једном није прошла реизбор, не зато што није била по вољи, већ из других околности, и кад је враћена почела је да се свети. Она је једна од 650 разрешених судија која има чланску СНС, али нема исписницу. Позната је по томе што је човеку поставила браниоца по службеној дужности, иако је имао не једног, не два него три изабрана браниоца⁉️Позната је и што јој записници нису веродостојни, чак и кад је због тога тонски снимано суђење, али она не уноси ствари у записник и поред бројних ургенција. Суди без блама странкама са којима има личне кривичне и парничне спорове, као и кад је родбински повезана са једном страном у поступку⁉️ Стриц јој је Драгољуб Јанковић, бивши министар правде, кадар ЈУЛ -а, који је као председник Првог општинског суда 1996. године поништио победу коалиције Заједно на локалним изборима. Брат од стрица јој је судија Раша Јанковић, који је одређивао притворе, баш као она сада, па је 2010. године после протеста против Геј параде, и познат је по образложењу којим одређује притвор "јер се окривљени очигледно противи западним цивилизацијским вредностима којима ова држава тежи"⁉️ Нема везе којој политичкој опцији припадаш, цела породица суди како у том тренутку одговара властима. Колико дуго понављам да су судије и тужиоци највећу кривци за све што нам се дешава, са су канцер друштва, и кад средимо правосуђе средили смо 90% наших проблема.

Срђан Ного

29,978 просмотров • 1 год назад

Др Војислав Шешељ анализирао Студентски Меморандум о Косову и Метохији: Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Како вам делује, ево сад гледам и слике тога што сте причали, како вам делује скуп студената? И за 23. су најавили да ће се окупити, да се сад већ... Др Војислав Шешељ: Они то громогласно најављују, али ја мислим да ће бити много мање учесника него што је било прошле године за 15. март или за 28. јун за Видовдан. Биће много, много мање учесника, јер долази до извесног освешћивања међу досадашњим студентима блокадерима. Међу њима је пукло свако јединство. Сад, ја мислим, сваки такозвани пленум своју политику води. А који им је доказ за то? Чули сте за овај скуп у Крагујевцу? Милена Томовић: Добро, пленума, је л'? Да. Др Војислав Шешељ: Не, то... то је био скуп студената блокадара... Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: ...који је организовао један или неколико пленума, не бих то могао прецизно да вам кажем. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Али је интересантно да је на том скупу прокламован меморандум о Косову и Метохији. Милена Томовић: Студенти? Др Војислав Шешељ: Студенти, блокадери. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: И то је велика промена у односу на њихово досадашње понашање. До сада нико није хтео да говори о Косову и Метохији, нико није хтео да говори о судбини Републике Српске, нико није хтео да говори о лажним оптужбама за геноцид у Сребреници, нико није хтео да говори о супротстављању притисцима да уведемо санкције Русији, нико није хтео да говори о положају српског народа у Црној Гори итд. Милена Томовић: Јесте. Др Војислав Шешељ: Нешто се сад као променило. Ја сам ту прилично опрезан. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Прво, не знам колико је пленума ово усвојило и ко тачно стоји иза овога. Ово сигурно није јединствен став свих пленума. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Они вероватно нису били ни консултовани. А сад сви ћуте о томе, изненађени су. Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Али како ми то да знамо? Др Војислав Шешељ: Међу тим студентима, ја сам уверен, има још људи који су у основи патриотски расположени, али су у неким заблудама. Они су изманипулисани. ТВ Студио Б, емисија "Отворени Балкан", 20. мај 2026. 1/9

Др Војислав Шешељ анализирао Студентски Меморандум о Косову и Метохији: Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Како вам делује, ево сад гледам и слике тога што сте причали, како вам делује скуп студената? И за 23. су најавили да ће се окупити, да се сад већ... Др Војислав Шешељ: Они то громогласно најављују, али ја мислим да ће бити много мање учесника него што је било прошле године за 15. март или за 28. јун за Видовдан. Биће много, много мање учесника, јер долази до извесног освешћивања међу досадашњим студентима блокадерима. Међу њима је пукло свако јединство. Сад, ја мислим, сваки такозвани пленум своју политику води. А који им је доказ за то? Чули сте за овај скуп у Крагујевцу? Милена Томовић: Добро, пленума, је л'? Да. Др Војислав Шешељ: Не, то... то је био скуп студената блокадара... Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: ...који је организовао један или неколико пленума, не бих то могао прецизно да вам кажем. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Али је интересантно да је на том скупу прокламован меморандум о Косову и Метохији. Милена Томовић: Студенти? Др Војислав Шешељ: Студенти, блокадери. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: И то је велика промена у односу на њихово досадашње понашање. До сада нико није хтео да говори о Косову и Метохији, нико није хтео да говори о судбини Републике Српске, нико није хтео да говори о лажним оптужбама за геноцид у Сребреници, нико није хтео да говори о супротстављању притисцима да уведемо санкције Русији, нико није хтео да говори о положају српског народа у Црној Гори итд. Милена Томовић: Јесте. Др Војислав Шешељ: Нешто се сад као променило. Ја сам ту прилично опрезан. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Прво, не знам колико је пленума ово усвојило и ко тачно стоји иза овога. Ово сигурно није јединствен став свих пленума. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Они вероватно нису били ни консултовани. А сад сви ћуте о томе, изненађени су. Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Али како ми то да знамо? Др Војислав Шешељ: Међу тим студентима, ја сам уверен, има још људи који су у основи патриотски расположени, али су у неким заблудама. Они су изманипулисани. ТВ Студио Б, емисија "Отворени Балкан", 20. мај 2026. 1/9

Српски радикали

11,224 просмотров • 3 месяцев назад

„Не могу да седим, а не могу ни да лежим. Кад треба да устанем, зубе кидам. Неки пут и по целу ноћ не могу да спавам – ај што ме убише болови, него мисао кад увати... Некад сам радио, обезбеђивао породицу, а сад богами дошло тешко време. Ради деце ми је највише, мали су још, шта ће они...” Није могао сузе задржати Добривоје Шљивић који је некада био на бранику Отаџбине на Косову и Метохији, а данас се бори с карциномом плућа и другим здравственим проблемима. Помозимо да Шљивићи добију кућу:

„Не могу да седим, а не могу ни да лежим. Кад треба да устанем, зубе кидам. Неки пут и по целу ноћ не могу да спавам – ај што ме убише болови, него мисао кад увати... Некад сам радио, обезбеђивао породицу, а сад богами дошло тешко време. Ради деце ми је највише, мали су још, шта ће они...” Није могао сузе задржати Добривоје Шљивић који је некада био на бранику Отаџбине на Косову и Метохији, а данас се бори с карциномом плућа и другим здравственим проблемима. Помозимо да Шљивићи добију кућу:

Srbi za Srbe

29,598 просмотров • 1 год назад

„Не могу да седим, а не могу ни да лежим. Кад треба да устанем, зубе кидам. Неки пут и по целу ноћ не могу да спавам – ај што ме убише болови, него мисао кад увати... Некад сам радио, обезбеђивао породицу, а сад богами дошло тешко време. Ради деце ми је највише, мали су још, шта ће они...” При нашој првој посети, није могао сузе задржати Добривоје Шљивић који је некада био на бранику Отаџбине на Косову и Метохији, а данас се бори с карциномом плућа и другим здравственим проблемима. Погледајте сада његову срећу!

„Не могу да седим, а не могу ни да лежим. Кад треба да устанем, зубе кидам. Неки пут и по целу ноћ не могу да спавам – ај што ме убише болови, него мисао кад увати... Некад сам радио, обезбеђивао породицу, а сад богами дошло тешко време. Ради деце ми је највише, мали су још, шта ће они...” При нашој првој посети, није могао сузе задржати Добривоје Шљивић који је некада био на бранику Отаџбине на Косову и Метохији, а данас се бори с карциномом плућа и другим здравственим проблемима. Погледајте сада његову срећу!

Srbi za Srbe

12,931 просмотров • 6 месяцев назад

Без икаквог повода, на ТВ Нова С, 30. јула 2025. године, Драган Ђилас је рекао: "Имамо познатог интелектуалца Мила Ломпара, али он је био на једној песничкој вечери посвећеној Радовану Караџићу. Желео бих да моја деца у школи уче песме Шантића и Диса, а не Радована Караџића." Увек спреман да се „тржишно” укључи у корист Вучићу, Ђилас ме је својевремено напао зато што сам говорио против Француско-немачког плана за Косово и Метохију: који је Вучић прихватио. Било је то у априлу 2023. године. Како тржиште не зна за морал, тако је и Ђилас доцније, како пише Политика од 4. децембра 2024. године, занемаривши шта је раније говорио, одједном напао Вучића због прихватања тог плана. Као и Вучић, тако и Ђилас уплиће своју децу у политички живот: у циљу изазивања емоционалног ефекта код публике. Они чине сопствену децу политичким улогом својих каријера. Такви су закони пропагандног погона. Одакле уопште помисао да ће деца у школи учити песме Радована Караџића зато што је објављена књига његових песама? Човек који се бори да води државне послове, као послове најопштијег реда, који подразумевају знање о појединим сегментима друштва, нема основних знања о томе како настаје школски програм. Он не зна да садржај уџбеника и лектире одређују вишестепене установе у оквиру Министарства просвете. То није ни у каквој вези са објављивањем књига код појединих издавача. А ако то зна, док говори како говори, онда он свесно лаже публику. Избор је једноставан: или не зна или лаже. Као што Вучићева ћерка студира у Берлину, док се он обрачунава са српским студентима, тако је Ђиласова ћерка студирала у Лондону. У тим градовима никад нису предавали о Шантићу и Дису. Тако се на песника који је написао песму "Остајте овде" позива човек чија је ћерка студирала у Лондону. И – колико је познато јавности – овде и не живи. Ђилас такође тврди – у једној од бројних објава против мене – да лажем када кажем да је, као опозициони политичар, одласком на председничко канабе 2022. године, после општих избора, дао кредибилитет Александру Вучићу. Он не разликује легитимитет Вучићевог избора за председника државе од кредибилитета истог човека као носиоца републичких и београдских листа СНС-а. Јер, резултати избора су се разликовали, па се председнички резултат не може аутоматски преносити на посланичке и одборничке резултате. Док легитимитат значи законско право на посед, дотле кредибилитет значи добру репутацију, кредитну способност појединца. Ако су републички и београдски избори били под сумњом, ако је опозициона јавност тврдила да су се одвијали у нерегуларним условима, како је могуће да носилац листе владајуће странке – буде кредибилан у тој ствари? Зар његов кредибилитет није угрожен опозиционом тврдњом да двојица сусретника иду изнад својих надлежности, јер о изборима треба да одлучује суд? И шта је била тема састанка са Вучићем после општих избора 2022. године: састанка који је – како пише Слободна Европа од 11. априла 2022. године – негативно оцењен у опозиционој јавности? Ако их је тако оцењивала опозициона јавност, у чему се огледа моја тобожња лаж? О теми тог сусрета било је – преноси Слободна Европа – разних мишљења. И нико се није сетио да су њих двојица можда разговарали о школовању деце и о Шантићевој поезији!

Без икаквог повода, на ТВ Нова С, 30. јула 2025. године, Драган Ђилас је рекао: "Имамо познатог интелектуалца Мила Ломпара, али он је био на једној песничкој вечери посвећеној Радовану Караџићу. Желео бих да моја деца у школи уче песме Шантића и Диса, а не Радована Караџића." Увек спреман да се „тржишно” укључи у корист Вучићу, Ђилас ме је својевремено напао зато што сам говорио против Француско-немачког плана за Косово и Метохију: који је Вучић прихватио. Било је то у априлу 2023. године. Како тржиште не зна за морал, тако је и Ђилас доцније, како пише Политика од 4. децембра 2024. године, занемаривши шта је раније говорио, одједном напао Вучића због прихватања тог плана. Као и Вучић, тако и Ђилас уплиће своју децу у политички живот: у циљу изазивања емоционалног ефекта код публике. Они чине сопствену децу политичким улогом својих каријера. Такви су закони пропагандног погона. Одакле уопште помисао да ће деца у школи учити песме Радована Караџића зато што је објављена књига његових песама? Човек који се бори да води државне послове, као послове најопштијег реда, који подразумевају знање о појединим сегментима друштва, нема основних знања о томе како настаје школски програм. Он не зна да садржај уџбеника и лектире одређују вишестепене установе у оквиру Министарства просвете. То није ни у каквој вези са објављивањем књига код појединих издавача. А ако то зна, док говори како говори, онда он свесно лаже публику. Избор је једноставан: или не зна или лаже. Као што Вучићева ћерка студира у Берлину, док се он обрачунава са српским студентима, тако је Ђиласова ћерка студирала у Лондону. У тим градовима никад нису предавали о Шантићу и Дису. Тако се на песника који је написао песму "Остајте овде" позива човек чија је ћерка студирала у Лондону. И – колико је познато јавности – овде и не живи. Ђилас такође тврди – у једној од бројних објава против мене – да лажем када кажем да је, као опозициони политичар, одласком на председничко канабе 2022. године, после општих избора, дао кредибилитет Александру Вучићу. Он не разликује легитимитет Вучићевог избора за председника државе од кредибилитета истог човека као носиоца републичких и београдских листа СНС-а. Јер, резултати избора су се разликовали, па се председнички резултат не може аутоматски преносити на посланичке и одборничке резултате. Док легитимитат значи законско право на посед, дотле кредибилитет значи добру репутацију, кредитну способност појединца. Ако су републички и београдски избори били под сумњом, ако је опозициона јавност тврдила да су се одвијали у нерегуларним условима, како је могуће да носилац листе владајуће странке – буде кредибилан у тој ствари? Зар његов кредибилитет није угрожен опозиционом тврдњом да двојица сусретника иду изнад својих надлежности, јер о изборима треба да одлучује суд? И шта је била тема састанка са Вучићем после општих избора 2022. године: састанка који је – како пише Слободна Европа од 11. априла 2022. године – негативно оцењен у опозиционој јавности? Ако их је тако оцењивала опозициона јавност, у чему се огледа моја тобожња лаж? О теми тог сусрета било је – преноси Слободна Европа – разних мишљења. И нико се није сетио да су њих двојица можда разговарали о школовању деце и о Шантићевој поезији!

Milo Lompar

36,355 просмотров • 2 месяцев назад

„То јесте једна контраверзна тема, али ја мислим да лидери морају да отварају контраверзне теме, не да подилазе јавном мњењу, него да указују на проблеме. Ми ћемо, без обзира на критике и молбе које сам ја добио из светских центара да спустим лопту и не таласам, ја сам реко: „Не, ја имам поштовања за ваше приоритете и државне интересе, али немојте да тражите од мене да то буду моји приоритети. То што ви имате Ирак, ја разумем и поштујем, али ја имам Косово.” „То што ви не можете да попијете кафу у Приштини и Призрену па то су појединачни случајеви и инциденти, али ви нисте такви, ви сте разумни. Нека албански бизнисмени купе Теразије својим нарко-доларима и нека Србија буде практично албанска држава. То је оно што ћемо ми спречити.” „Ја сам рекао: ако не важи за Србију оно што важи у Дејтону, а то је да су националне заједнице добиле свој колективни статус и да су границе непромењиве, и да је оно што је било сматрамо светињом, и да се каже: „У реду, те републике из Титове Југославије, оне су државе” — ако то не важи за Србију, па ја мислим да уназад неће важити више ни за кога. Јер, како објаснити сада да је једини преседан направљен управо на Србији?” „Ако ви желите сада да створите албанску државу у 21. веку на територији која припада држави Србији, онда ћете отворити поново процес који сте мислили да сте Дејтоном затворили. И то није моја жеља, ТО ЈЕ ОПИС СТАЊА!”

„То јесте једна контраверзна тема, али ја мислим да лидери морају да отварају контраверзне теме, не да подилазе јавном мњењу, него да указују на проблеме. Ми ћемо, без обзира на критике и молбе које сам ја добио из светских центара да спустим лопту и не таласам, ја сам реко: „Не, ја имам поштовања за ваше приоритете и државне интересе, али немојте да тражите од мене да то буду моји приоритети. То што ви имате Ирак, ја разумем и поштујем, али ја имам Косово.” „То што ви не можете да попијете кафу у Приштини и Призрену па то су појединачни случајеви и инциденти, али ви нисте такви, ви сте разумни. Нека албански бизнисмени купе Теразије својим нарко-доларима и нека Србија буде практично албанска држава. То је оно што ћемо ми спречити.” „Ја сам рекао: ако не важи за Србију оно што важи у Дејтону, а то је да су националне заједнице добиле свој колективни статус и да су границе непромењиве, и да је оно што је било сматрамо светињом, и да се каже: „У реду, те републике из Титове Југославије, оне су државе” — ако то не важи за Србију, па ја мислим да уназад неће важити више ни за кога. Јер, како објаснити сада да је једини преседан направљен управо на Србији?” „Ако ви желите сада да створите албанску државу у 21. веку на територији која припада држави Србији, онда ћете отворити поново процес који сте мислили да сте Дејтоном затворили. И то није моја жеља, ТО ЈЕ ОПИС СТАЊА!”

Blokada Politehnika

37,981 просмотров • 4 месяцев назад

Зоран Ћирјаковић, јoш један велики србски интелектуалац и политички конвертит, који је попут Чеде Антића напустио другосрбијански табор, доживео катарзу и постао перјаница напредних патријота. Шта више, као творац кованице "аутошовинизам", Ћира је постао архи-првосрбијанац, који одређује ко је добар Србин, а ко је отпадник, односно аутошовиниста. Аутошовиниста сте нпр. ако вам се гаде ријалити програми попут Задруге, Елите, итд. Аутошовиниста сте ако вам је бизарно све ово са напредњачким вашарима и шаторима по Србији... и ако у томе видите манипулацију... јер ето ви се гадите шатора, природног понашања, весеља... Аутошовиниста сте ако вам се не допада прављење џиновских ломача уочи Божића, уз напијање и пуцњаву. Аутошовиниста сте ако критикујете понашање црквених великодостојника. И нема везе што се Ћира декларише као атеиста, ако укажете на било каква непочинства у цркви... напредни верници ће вам налепити управо Ћирину етикету. Наравно, нама везе ни то што прича као педер. Чак и да се отворено декларише као педер, било би му опроштено....јер као што знамо, сваки геј је = наказа, коју треба протерати, личновати, ако већ није Ана Брнабић, Аздејковић или неки други режимски геј. Баш као што је и сваки Хрват усташа осим ако није Брнаба или Бакарец - унук усташког сатника одликованог од стране Хитлера. Знамо и да је Северина разарала Србију, а не Блер, Шредер и Клинтон... па је ужаснија њена подршка него било шта.Тако стоје ствари у напредњачком паралелном универзуму. Међутим, онај који хвали Мурата као јунака каквог Срби немају, онај који је довео Шредера у Арену на дан годишњице српског страдања и изјавио да му је то огромна част и нешто што ће са поносом оставити својој деци – тај не заслужује етикету аутошовинисте, већ напротив, заслужује да се, њему у част, реч председник пише великим словом. Ћира чак и зна ко ће све бити на студентској листи. Све јаснооо...

Зоран Ћирјаковић, јoш један велики србски интелектуалац и политички конвертит, који је попут Чеде Антића напустио другосрбијански табор, доживео катарзу и постао перјаница напредних патријота. Шта више, као творац кованице "аутошовинизам", Ћира је постао архи-првосрбијанац, који одређује ко је добар Србин, а ко је отпадник, односно аутошовиниста. Аутошовиниста сте нпр. ако вам се гаде ријалити програми попут Задруге, Елите, итд. Аутошовиниста сте ако вам је бизарно све ово са напредњачким вашарима и шаторима по Србији... и ако у томе видите манипулацију... јер ето ви се гадите шатора, природног понашања, весеља... Аутошовиниста сте ако вам се не допада прављење џиновских ломача уочи Божића, уз напијање и пуцњаву. Аутошовиниста сте ако критикујете понашање црквених великодостојника. И нема везе што се Ћира декларише као атеиста, ако укажете на било каква непочинства у цркви... напредни верници ће вам налепити управо Ћирину етикету. Наравно, нама везе ни то што прича као педер. Чак и да се отворено декларише као педер, било би му опроштено....јер као што знамо, сваки геј је = наказа, коју треба протерати, личновати, ако већ није Ана Брнабић, Аздејковић или неки други режимски геј. Баш као што је и сваки Хрват усташа осим ако није Брнаба или Бакарец - унук усташког сатника одликованог од стране Хитлера. Знамо и да је Северина разарала Србију, а не Блер, Шредер и Клинтон... па је ужаснија њена подршка него било шта.Тако стоје ствари у напредњачком паралелном универзуму. Међутим, онај који хвали Мурата као јунака каквог Срби немају, онај који је довео Шредера у Арену на дан годишњице српског страдања и изјавио да му је то огромна част и нешто што ће са поносом оставити својој деци – тај не заслужује етикету аутошовинисте, већ напротив, заслужује да се, њему у част, реч председник пише великим словом. Ћира чак и зна ко ће све бити на студентској листи. Све јаснооо...

Инжењер 🇷🇸

19,115 просмотров • 29 дней назад

Не плачем ја баш често, али... Ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која следи је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (шта ћете, можда и за ово постоји "архитектонска кривица", рецимо као она када сам вам писао о велшком језику). Као што знате, већ мало више од две деценије сам спортски новинар и нагледао сам се, стварно, свега и свачега. А и наслушао. Међутим, овог викенда ми је поглед застао на снимку који се изненадно појавио преда мном док сам нешто шпартао интернетом, правећи паузу у истраживању за моју нову историјску књигу. А на снимку од десетак секунди - пљушти киша, права провала облака, ал' упркос томе неке девојке загрљене стоје и певају као да су из средњег века дошле. Е, сад, "проблем" са тим снимком је што га је британски ББЦ на Твитеру, баш када сам ја ту свратио, пустио уз шаљив (ма, заправо, погрдан) коментар (просто се Енглези правили Енглези) иако су на снимку биле спортисткиње, и то са територије коју ББЦ "покрива" јер је јавни сервис те државе. А ја баш имам проблем кад неко исмева друге. Нарочито када је реч о овој теми. Зато вас прича одједном води у нешто о чему бих исто "књигу могао да напишем". Води вас у давни 14. век, у једну нестварну јунску битку. Не, није ово прича о Косовском боју. Али... следи нешто што ће вас, имам благи осећај, ганути као да јесте. Тог јуна 1314. са једне стране бојног поља био је "поносни Едвард" (други), енглески краљ, који је решио да под своју пету стави Шкоте једном за свагда. Повео је баш озбиљну војску на тај задатак. Па, само тешких оклопних коњаника је било преко 2.500 (Шкоти нису имали ниједног јединог таквог коњаника), било је са "поносним" и чак 15 хиљада Енглеза-пешадинаца, и три хиљаде стрелаца са оним великим луковима, каквим није било равних у Европи... А Шкоти? Они су имали четири пута мање војника, малтене све пешадија. Али су имали и једну жељу. Слободу. Сада ћемо да прескочимо и распоред замки припремљених за противничку коњицу, и 2.000 година стару тактику коју је, мртав-ладан, Роберт Брус спремио за надолазеће Енглезе, прексочићемо и нестварну дисциплину шкотских малих "дивизија". Просто, овај део приче ћемо да закључимо речима да су Енглези после (потпуно нетипичног за средњи век) дводневног боја - "подвили реп" као никада пре и вратили се одакле су дошли, не знајући шта их је снашло у тој битки код Бенокберна. Али, тај најтежи пораз који су Енглези у целој свој историји доживели у ратовима против Шкота - почео је да бива затрпаван у шкотском сећању захваљујући енглеској чизми која је у потоњим вековима прилично чврсто стала за врат северних суседа. Заправо, више се о томе малтене и није јавно причало. А кад се нешто прећуткује, онда временом и нестаје... И, ту у причу (баш на овај дан на који, ето, годинама већ волим да пишем неке лепе приче) улази један момак. Звао се Рој Вилијамсон. Као дечкић, син адвоката и пијанисткиње, био је избачен из музичке школе јер се правио да зна да чита ноте, а заправо је фрулу свирао на слух. Али, удаљити неког од оног што воли само зато што се не понаша како то од њега други очекују - не значи да ту љубав престаје. Као што никад није престајала ни његова љубав према родној Шкотској. Једном је, када је порастао ту, у свом а шкотском Единбургу, направио музичку групу (иако је био избачен из музичке школе, права је та његова љубав ка музици била. Права, стварно; Заправо ... вечна. А ако није вечна - онда и није љубав, зар не?). Из те врло мале групе су неки одлазили, други у њу долазили, па су после неколико година само Рој Вилијамсон и његов другар Рони Браун остали. И решили да тако, као дует, наступају, чувајући стари шкотски звук. Шездесетих година 20. века Рој је написао речи песме, а заједно су потом компоновали мелодију. Назив песме био је као што гласи и њен први стих - "Цвет Шкотске". Није то била нека ботаничарска песма, иако говори и о брдима (hills) и великој шкотској долини (Glen), већ је то једна врло кратка прича у свега осам стихова о цвету шкотске младости који је учествовао у битки код Бенокберна шест и по векова пре него што је песма настала. Мелодија није била претенциозна. Нису биле претенциозне ни речи. Просто, тих осам стихова били су одраз духа. Одраз кућног васпитања, које се, као такво, "независно од чизме", преносило с колена на колено. А од британских власти углавном је гурано под тепих. Некад и забрањивано, али углавном су те забране извођене "у белим рукавицама". Отприлике онако као што у Америци спортски тимови не могу да се зову "сијукси", "команчи", "апачи" због перфидног правила "Знате, тиме бисмо увредили домороце". Замислите. Е, тако некако је и деценијама, ма - вековима, сан о шкотској слободи био третиран од стране "чизмаша", али, Рој и његов другар Рони Браун су песму изводили кад год би сели или стали да запевају коју. Рој Вилијамсон је, међутим, већ као 54-годишњак преминуо, и - време је потом пролазило... Недеље, месеци, године, сад већ и деценије. Енглези су се понадали да ће та њихова песма, просто, нестати. Утихнути, као и сећање на оно на шта песма, "Цвет Шкотске", подсећа. Такав је, просто био план: да се искључиво зацари стање навике на потчињеност, а да нестане свест о истинској слободи. И, ту прича постаје прилично занимљива. Шкотска, као што знате, нема химну. Не сме ни да је има, јер је она само део једне веће државе. Ал', има ту једна занимљивост. Вероватно сте приметили да у појединим спортовима постоје и репрезентације земаља које нису независне. Како и зашто постоје? Па, ето, зато што су се те репрезентације надметале у тим спортовима пре остатка планете. Тако сад фудбал и играју Шкотска, Велс, Северна Ирска, иако су они само део веће, британске државе - али, играју јер су као такви, Шкоти, Велшани, Ирци, играли фудбал пре него што је ФИФА, као светска фудбалска организација, настала. Тако је и у рагбију, рецимо. Но, те екипе химну не могу да имају јер, ето... нису из независних држава. У ову причу сад улази - баш онај цвет Шкотске. (Због њега сам опет вежбао да преводим и титлујем вам снимак, да би вам овај дан постао лепши, колико год се Енглези трудили да исмеју нешто величанствено. Чека вас тај снимак испод ових исписаних редова, само причекајте који трен, да видите прво зашто је он важан) Наиме, Шкоти (и остали поменути) имају право да пред своје репрезентативне спортске мечеве интонирају неку "свечану песму", која, ето, није химна - јер химну, јелте, стварно не смеју да имају. И, кад су се Шкоти почешкали по глави, размишљајући шта да одаберу, није им избор пао не неке од чудесних песама које су прославиле гајде (нпр. нема ко не зна мелодију "Scotland the brave", али када је људи чују - не знају многи како се она зове), него је избор пао на ово што следи пред вама. А пред вама је мој скромни рад на монтажи у кућним условима. У питању су три врло, врло кратка, обједињена снимка: најпре онај који је ББЦ погрдно описао као "Shower of Scotland" (туширање, пљусак), а на коме се виде девојке које играју рагби за Шкотску. Виде се како стоје на правој провали облака. Стоје у дресовима, не пада им на памет да се склоне, јер треба меч да им почне. И не пада им на памет да ћуте, јер су, попут Роја и Ронија решиле да пркосе забораву. После тих десетак секунди сам вам ставио снимак када је стари, тада 70-годишњи Рони Браун (да, ОНАЈ Рони Браун) позван на један фудбалски меч репрезентације Шкотске, да пред целим стадионом поручи и да "прошлост треба да остане у прошлости". Када чујете његово "Come on!" слободно му се придружите. И, коначно, на крају можете да видите како, на 150. годишњицу првог фудбалског мегдана са Енглеском - цела Шкотска пева и себи и Енглезима нешто. Ал', пева, а да нема ниједног професионалног певача који води певање са центра. Пева цела једна земља из душе, пркосећи чизми и забранама. Да, ту можете да видите како пева и плаче Шкотска, чак и кад њене гајде утихну... ... а пева, просто да све нас подсети на снагу вере, чак и када је чува малишан избачен из музичке школе. Да подсети на силину коју у себи носи искрена подршка, као код истинског пријатеља (чак и кад је старац), ма... пева да подсети колика је важност кућног васпитања (и оног предања с колена на колено) за чување здравог духа једног народа, али пре свега да нас подсети - на свевременост љубави. Јер, ако није вечна, онда и није љубав, зар не? А ако је права, онда и страни краљеви и њихове војске немају шта да траже кад изађете пред њих заједно, као они ономад, оног јуна, века четрнаестог... Видимо се у песми. (Ако заплачете кад и неко са снимка, не брините. Међу својима сте) #FlowerOfScotland

Не плачем ја баш често, али... Ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која следи је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (шта ћете, можда и за ово постоји "архитектонска кривица", рецимо као она када сам вам писао о велшком језику). Као што знате, већ мало више од две деценије сам спортски новинар и нагледао сам се, стварно, свега и свачега. А и наслушао. Међутим, овог викенда ми је поглед застао на снимку који се изненадно појавио преда мном док сам нешто шпартао интернетом, правећи паузу у истраживању за моју нову историјску књигу. А на снимку од десетак секунди - пљушти киша, права провала облака, ал' упркос томе неке девојке загрљене стоје и певају као да су из средњег века дошле. Е, сад, "проблем" са тим снимком је што га је британски ББЦ на Твитеру, баш када сам ја ту свратио, пустио уз шаљив (ма, заправо, погрдан) коментар (просто се Енглези правили Енглези) иако су на снимку биле спортисткиње, и то са територије коју ББЦ "покрива" јер је јавни сервис те државе. А ја баш имам проблем кад неко исмева друге. Нарочито када је реч о овој теми. Зато вас прича одједном води у нешто о чему бих исто "књигу могао да напишем". Води вас у давни 14. век, у једну нестварну јунску битку. Не, није ово прича о Косовском боју. Али... следи нешто што ће вас, имам благи осећај, ганути као да јесте. Тог јуна 1314. са једне стране бојног поља био је "поносни Едвард" (други), енглески краљ, који је решио да под своју пету стави Шкоте једном за свагда. Повео је баш озбиљну војску на тај задатак. Па, само тешких оклопних коњаника је било преко 2.500 (Шкоти нису имали ниједног јединог таквог коњаника), било је са "поносним" и чак 15 хиљада Енглеза-пешадинаца, и три хиљаде стрелаца са оним великим луковима, каквим није било равних у Европи... А Шкоти? Они су имали четири пута мање војника, малтене све пешадија. Али су имали и једну жељу. Слободу. Сада ћемо да прескочимо и распоред замки припремљених за противничку коњицу, и 2.000 година стару тактику коју је, мртав-ладан, Роберт Брус спремио за надолазеће Енглезе, прексочићемо и нестварну дисциплину шкотских малих "дивизија". Просто, овај део приче ћемо да закључимо речима да су Енглези после (потпуно нетипичног за средњи век) дводневног боја - "подвили реп" као никада пре и вратили се одакле су дошли, не знајући шта их је снашло у тој битки код Бенокберна. Али, тај најтежи пораз који су Енглези у целој свој историји доживели у ратовима против Шкота - почео је да бива затрпаван у шкотском сећању захваљујући енглеској чизми која је у потоњим вековима прилично чврсто стала за врат северних суседа. Заправо, више се о томе малтене и није јавно причало. А кад се нешто прећуткује, онда временом и нестаје... И, ту у причу (баш на овај дан на који, ето, годинама већ волим да пишем неке лепе приче) улази један момак. Звао се Рој Вилијамсон. Као дечкић, син адвоката и пијанисткиње, био је избачен из музичке школе јер се правио да зна да чита ноте, а заправо је фрулу свирао на слух. Али, удаљити неког од оног што воли само зато што се не понаша како то од њега други очекују - не значи да ту љубав престаје. Као што никад није престајала ни његова љубав према родној Шкотској. Једном је, када је порастао ту, у свом а шкотском Единбургу, направио музичку групу (иако је био избачен из музичке школе, права је та његова љубав ка музици била. Права, стварно; Заправо ... вечна. А ако није вечна - онда и није љубав, зар не?). Из те врло мале групе су неки одлазили, други у њу долазили, па су после неколико година само Рој Вилијамсон и његов другар Рони Браун остали. И решили да тако, као дует, наступају, чувајући стари шкотски звук. Шездесетих година 20. века Рој је написао речи песме, а заједно су потом компоновали мелодију. Назив песме био је као што гласи и њен први стих - "Цвет Шкотске". Није то била нека ботаничарска песма, иако говори и о брдима (hills) и великој шкотској долини (Glen), већ је то једна врло кратка прича у свега осам стихова о цвету шкотске младости који је учествовао у битки код Бенокберна шест и по векова пре него што је песма настала. Мелодија није била претенциозна. Нису биле претенциозне ни речи. Просто, тих осам стихова били су одраз духа. Одраз кућног васпитања, које се, као такво, "независно од чизме", преносило с колена на колено. А од британских власти углавном је гурано под тепих. Некад и забрањивано, али углавном су те забране извођене "у белим рукавицама". Отприлике онако као што у Америци спортски тимови не могу да се зову "сијукси", "команчи", "апачи" због перфидног правила "Знате, тиме бисмо увредили домороце". Замислите. Е, тако некако је и деценијама, ма - вековима, сан о шкотској слободи био третиран од стране "чизмаша", али, Рој и његов другар Рони Браун су песму изводили кад год би сели или стали да запевају коју. Рој Вилијамсон је, међутим, већ као 54-годишњак преминуо, и - време је потом пролазило... Недеље, месеци, године, сад већ и деценије. Енглези су се понадали да ће та њихова песма, просто, нестати. Утихнути, као и сећање на оно на шта песма, "Цвет Шкотске", подсећа. Такав је, просто био план: да се искључиво зацари стање навике на потчињеност, а да нестане свест о истинској слободи. И, ту прича постаје прилично занимљива. Шкотска, као што знате, нема химну. Не сме ни да је има, јер је она само део једне веће државе. Ал', има ту једна занимљивост. Вероватно сте приметили да у појединим спортовима постоје и репрезентације земаља које нису независне. Како и зашто постоје? Па, ето, зато што су се те репрезентације надметале у тим спортовима пре остатка планете. Тако сад фудбал и играју Шкотска, Велс, Северна Ирска, иако су они само део веће, британске државе - али, играју јер су као такви, Шкоти, Велшани, Ирци, играли фудбал пре него што је ФИФА, као светска фудбалска организација, настала. Тако је и у рагбију, рецимо. Но, те екипе химну не могу да имају јер, ето... нису из независних држава. У ову причу сад улази - баш онај цвет Шкотске. (Због њега сам опет вежбао да преводим и титлујем вам снимак, да би вам овај дан постао лепши, колико год се Енглези трудили да исмеју нешто величанствено. Чека вас тај снимак испод ових исписаних редова, само причекајте који трен, да видите прво зашто је он важан) Наиме, Шкоти (и остали поменути) имају право да пред своје репрезентативне спортске мечеве интонирају неку "свечану песму", која, ето, није химна - јер химну, јелте, стварно не смеју да имају. И, кад су се Шкоти почешкали по глави, размишљајући шта да одаберу, није им избор пао не неке од чудесних песама које су прославиле гајде (нпр. нема ко не зна мелодију "Scotland the brave", али када је људи чују - не знају многи како се она зове), него је избор пао на ово што следи пред вама. А пред вама је мој скромни рад на монтажи у кућним условима. У питању су три врло, врло кратка, обједињена снимка: најпре онај који је ББЦ погрдно описао као "Shower of Scotland" (туширање, пљусак), а на коме се виде девојке које играју рагби за Шкотску. Виде се како стоје на правој провали облака. Стоје у дресовима, не пада им на памет да се склоне, јер треба меч да им почне. И не пада им на памет да ћуте, јер су, попут Роја и Ронија решиле да пркосе забораву. После тих десетак секунди сам вам ставио снимак када је стари, тада 70-годишњи Рони Браун (да, ОНАЈ Рони Браун) позван на један фудбалски меч репрезентације Шкотске, да пред целим стадионом поручи и да "прошлост треба да остане у прошлости". Када чујете његово "Come on!" слободно му се придружите. И, коначно, на крају можете да видите како, на 150. годишњицу првог фудбалског мегдана са Енглеском - цела Шкотска пева и себи и Енглезима нешто. Ал', пева, а да нема ниједног професионалног певача који води певање са центра. Пева цела једна земља из душе, пркосећи чизми и забранама. Да, ту можете да видите како пева и плаче Шкотска, чак и кад њене гајде утихну... ... а пева, просто да све нас подсети на снагу вере, чак и када је чува малишан избачен из музичке школе. Да подсети на силину коју у себи носи искрена подршка, као код истинског пријатеља (чак и кад је старац), ма... пева да подсети колика је важност кућног васпитања (и оног предања с колена на колено) за чување здравог духа једног народа, али пре свега да нас подсети - на свевременост љубави. Јер, ако није вечна, онда и није љубав, зар не? А ако је права, онда и страни краљеви и њихове војске немају шта да траже кад изађете пред њих заједно, као они ономад, оног јуна, века четрнаестог... Видимо се у песми. (Ако заплачете кад и неко са снимка, не брините. Међу својима сте) #FlowerOfScotland

Дарко Николић

30,890 просмотров • 2 лет назад

**ГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН, ЛОНДОН, 1916.** „Господо, Дошао сам из земље која је крвава од главе до пете, из земље која лежи на крсту већ две године, распета између два моћна царства, која је бранила својим грудима не само своју слободу него и вашу. Дошао сам из земље чији је народ још пре пет стотина година пролио своју крв за крст часни и слободу златну на Косову Пољу. Од онда до данас Косово је постало симбол нашег националног етоса – симбол жртве, верности и васкрсења. Кад смо пре две године ушли у овај рат, ми смо знали да идемо у ново Косово. Ми смо знали да ће Србија морати поново да падне, али смо знали и то, да ће њена смрт бити семе будућег живота – не само њеног живота, него и живота Европе. Српски војник није постављао питање да ли ће преживети. Он је знао само да мора испунити своју дужност. Он је бранио кућни праг, али је бранио и вашу отаџбину; бранио је слободу свих малих народа; бранио је морални поредак света. Немојте мислити да је Србија данас мртва. Не! Србија је само на Голготи. А свака Голгота света завршила се васкрсењем. И ја вам кажем: васкрснуће и Србија! Наш народ није народ који живи од хлеба, него од идеала. Његов хлеб је слобода, његова вода је правда, његов ваздух је вера у Бога. Ми Срби нисмо велики бројем, али смо велики историјом и велики духом. Ми смо попут оних древних народа који су више волели да изгину него да погазе своју душу. Ако би Србија и престала да постоји као држава, она никада не би престала да живи као идеал. Идеали су бесмртни. Зато се данас, на овај свети дан, на Видовдан, клањам сенима наших мученика и молим се Богу да подари снагу и британском народу и свима нашим савезницима, да издржимо до краја и да се изборимо за праведан мир. Јер само праведан мир може бити трајан. И само слобода за све може бити темељ будућности света." • „Дошао сам из земље која је крвава, али не покорена.“ • „Србија и данас пролази своје Косово – и чека своје васкрсење.“ • „Српски војник није бранио само своју кућу, већ слободу Европе.“ • „Ми нисмо народ који живи од хлеба, већ од идеала.“ • „Ако и падне као држава, Србија никада неће умрети као идеал.“ • „Не мислите да је Србија мртва – она је на Голготи, а Голгота се увек завршава победом.“

ГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН, ЛОНДОН, 1916. „Господо, Дошао сам из земље која је крвава од главе до пете, из земље која лежи на крсту већ две године, распета између два моћна царства, која је бранила својим грудима не само своју слободу него и вашу. Дошао сам из земље чији је народ још пре пет стотина година пролио своју крв за крст часни и слободу златну на Косову Пољу. Од онда до данас Косово је постало симбол нашег националног етоса – симбол жртве, верности и васкрсења. Кад смо пре две године ушли у овај рат, ми смо знали да идемо у ново Косово. Ми смо знали да ће Србија морати поново да падне, али смо знали и то, да ће њена смрт бити семе будућег живота – не само њеног живота, него и живота Европе. Српски војник није постављао питање да ли ће преживети. Он је знао само да мора испунити своју дужност. Он је бранио кућни праг, али је бранио и вашу отаџбину; бранио је слободу свих малих народа; бранио је морални поредак света. Немојте мислити да је Србија данас мртва. Не! Србија је само на Голготи. А свака Голгота света завршила се васкрсењем. И ја вам кажем: васкрснуће и Србија! Наш народ није народ који живи од хлеба, него од идеала. Његов хлеб је слобода, његова вода је правда, његов ваздух је вера у Бога. Ми Срби нисмо велики бројем, али смо велики историјом и велики духом. Ми смо попут оних древних народа који су више волели да изгину него да погазе своју душу. Ако би Србија и престала да постоји као држава, она никада не би престала да живи као идеал. Идеали су бесмртни. Зато се данас, на овај свети дан, на Видовдан, клањам сенима наших мученика и молим се Богу да подари снагу и британском народу и свима нашим савезницима, да издржимо до краја и да се изборимо за праведан мир. Јер само праведан мир може бити трајан. И само слобода за све може бити темељ будућности света." • „Дошао сам из земље која је крвава, али не покорена.“ • „Србија и данас пролази своје Косово – и чека своје васкрсење.“ • „Српски војник није бранио само своју кућу, већ слободу Европе.“ • „Ми нисмо народ који живи од хлеба, већ од идеала.“ • „Ако и падне као држава, Србија никада неће умрети као идеал.“ • „Не мислите да је Србија мртва – она је на Голготи, а Голгота се увек завршава победом.“

Јелена Ђоковић Ивић

17,975 просмотров • 9 месяцев назад

Пажљиво послушајте како је Владимир Путин вечерас на Међународном дискусионом клубу „Валдај“ у Сочију одговорио на питање у вези са дешавањима у Србији последњих неколико месеци: - Видите, увек има људи, посебно младих људи, који не разумеју добро тренутне проблеме, који не знају историју тих проблема и последице до којих доводе илегалне промене власти, посебно обојене револуције. До чега је довела обојена револуција у Украјини? Мислим да то сви разумеју. Те обојене револуције су протиуставна, илегална преузимања власти, да будемо искрени. Обично то не води ничему добром. Обично је боље поштовати Устав и закон. Отворено говорећи, можда се то у Србији не каже директно, али порука је јасна. Они обећавају да ће "све бити у реду", али никада не кажу – какво "у реду"? По којој цени? То се прећуткује, а резултат је готово увек супротан од онога што народ очекује... - Многи млади у Србији који протестују су у суштини патриоте и битно је наставити дијалог са њима, што Вучић и покушава. Они никада не би требало да забораве кроз коју патњу је прошао српски народ пре Првог светског рата, после Првог светског рата и за време Другог светског рата, после Другог светског рата... Снаге које их сада гурају на улицу желе да српски народ страда још више, казао је Путин. Путин је на крају излагања демантовао да није у добрим односима са председником Србије.

Пажљиво послушајте како је Владимир Путин вечерас на Међународном дискусионом клубу „Валдај“ у Сочију одговорио на питање у вези са дешавањима у Србији последњих неколико месеци: - Видите, увек има људи, посебно младих људи, који не разумеју добро тренутне проблеме, који не знају историју тих проблема и последице до којих доводе илегалне промене власти, посебно обојене револуције. До чега је довела обојена револуција у Украјини? Мислим да то сви разумеју. Те обојене револуције су протиуставна, илегална преузимања власти, да будемо искрени. Обично то не води ничему добром. Обично је боље поштовати Устав и закон. Отворено говорећи, можда се то у Србији не каже директно, али порука је јасна. Они обећавају да ће "све бити у реду", али никада не кажу – какво "у реду"? По којој цени? То се прећуткује, а резултат је готово увек супротан од онога што народ очекује... - Многи млади у Србији који протестују су у суштини патриоте и битно је наставити дијалог са њима, што Вучић и покушава. Они никада не би требало да забораве кроз коју патњу је прошао српски народ пре Првог светског рата, после Првог светског рата и за време Другог светског рата, после Другог светског рата... Снаге које их сада гурају на улицу желе да српски народ страда још више, казао је Путин. Путин је на крају излагања демантовао да није у добрим односима са председником Србије.

David Babić 🇷🇸

25,129 просмотров • 11 месяцев назад

Пшеничников: Тренутак истине током Зеленског посете Београду: званично је објављено отварање заједничког погона за производњу јуришних дронова у Србији са Украјином. Тренутак истине је коначно стигао. Српски председник Вучић и његов гост, украјински гад, открили су своју тајну. Вучић је признао да су током званичне посете Зеленског Београду, он и Зеленски постигли договор о отварању заједничког погона за производњу јуришних дронова у Србији. Вучић је рекао да Србија већ има заједнички погон за производњу дронова са Израелом на својој територији. А Украјина, тврдио је, такође има велико искуство у овој области. Вучић је најавио да ће заједнички погон за производњу јуришних дронова са Украјином бити отворен у Србији између 15. и 20. септембра ове године. Нема потребе објашњавати коме и у које сврхе ће се ови дронови из Србије испоручивати. Данас цела Европа ради за Украјину, снабдевајући је јуришним дроновима. У ствари, Запад нема задатак да успостави производни погон у Украјини који би могао бити уништен једним ракетним ударом. Циљ је да се производња дронова распореди по целој Европи и тиме обезбеде ове фабрике. Сада је и Србија у тој акцији. Председник Вучић заслужује честитке: отворено се придружио редовима оних који ће снабдевати Кијев оружјем, тачније борбеним дроновима, који ће летети у Русију. Сви Вучићеви претходни изговори о томе да га није брига где се испоручује извоз српског оружја више не важе. Вучић се отворено придружио редовима непријатеља Русије и, по наређењу Вашингтона и Брисела, покушава да одвоји Србију и њен народ од Русије, претварајући своју земљу и Србе у наше непријатеље. Сада, у веома вероватном рату који САД и Европа спремају против Русије, руске ракете ће циљати не само војне фабрике у Западној Европи, већ и оне у Србији. Ово је главни резултат Зеленске посете Београду. То је кулминација циничних и издајничких политика председника Вучића, који је, да би одржао сопствену моћ и подршку САД и Европе, спреман да братски српски народ претвори у непријатеље Руса.

Пшеничников: Тренутак истине током Зеленског посете Београду: званично је објављено отварање заједничког погона за производњу јуришних дронова у Србији са Украјином. Тренутак истине је коначно стигао. Српски председник Вучић и његов гост, украјински гад, открили су своју тајну. Вучић је признао да су током званичне посете Зеленског Београду, он и Зеленски постигли договор о отварању заједничког погона за производњу јуришних дронова у Србији. Вучић је рекао да Србија већ има заједнички погон за производњу дронова са Израелом на својој територији. А Украјина, тврдио је, такође има велико искуство у овој области. Вучић је најавио да ће заједнички погон за производњу јуришних дронова са Украјином бити отворен у Србији између 15. и 20. септембра ове године. Нема потребе објашњавати коме и у које сврхе ће се ови дронови из Србије испоручивати. Данас цела Европа ради за Украјину, снабдевајући је јуришним дроновима. У ствари, Запад нема задатак да успостави производни погон у Украјини који би могао бити уништен једним ракетним ударом. Циљ је да се производња дронова распореди по целој Европи и тиме обезбеде ове фабрике. Сада је и Србија у тој акцији. Председник Вучић заслужује честитке: отворено се придружио редовима оних који ће снабдевати Кијев оружјем, тачније борбеним дроновима, који ће летети у Русију. Сви Вучићеви претходни изговори о томе да га није брига где се испоручује извоз српског оружја више не важе. Вучић се отворено придружио редовима непријатеља Русије и, по наређењу Вашингтона и Брисела, покушава да одвоји Србију и њен народ од Русије, претварајући своју земљу и Србе у наше непријатеље. Сада, у веома вероватном рату који САД и Европа спремају против Русије, руске ракете ће циљати не само војне фабрике у Западној Европи, већ и оне у Србији. Ово је главни резултат Зеленске посете Београду. То је кулминација циничних и издајничких политика председника Вучића, који је, да би одржао сопствену моћ и подршку САД и Европе, спреман да братски српски народ претвори у непријатеље Руса.

Косово је ❤️ Србије! 🇷🇸❤️🇷🇺

12,884 просмотров • 1 месяц назад