Video yükleniyor...

Video Yüklenemedi

Bu video yüklenirken bir sorun oluştu. Bu geçici bir ağ sorunundan kaynaklanıyor olabilir veya video kullanılamıyor olabilir.

Ana Sayfaya Dön

‼️ ПОРУКА СА ДАНАШЊЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЈЕ КРИСТАЛНО ЈАСНА: ВИ ЗНАТЕ. МИ ЗНАМО ДА ВИ ЗНАТЕ. А САД ЗНА И ЦЕЛА СРБИЈА. Зато толика паника. Зато аутобуси, кордони, Ћациленд и свакодневне представе. МИРИШЕ НА КРАЈ. А тај мирис има само једно име: ❤️🇷🇸 СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ!

Инжењер 🇷🇸

27,795 subscribers

11,280 görüntüleme • 1 gün önce •via X (Twitter)

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

0 Yorum

Yorum bulunmuyor

Orijinal gönderinin yorumları burada görünecek

Benzer Videolar

Република Српска сарађује са Русијом. Додик је направио договор са САД-ом. Скинули су му санкције. Мађарска сарађује са Русијом и нема санкције. Значи договори су могући. САД и Русија сарађују и договорају заједничке инвестиције. Откуд онда Србији санкције и зашто нема ни договора ни разговора већ само шамарчине? САД је променила своју политику. Неће се више бавити "изградњом нација". САД се окренула себи. САД наравно и даље жели да доминира светом. Само им се приступ потпуно променио. На ту промену их је приморала Кина која их је стигла и у многим областима и престигла. Зато морају да мењају игру. У тој промени, ЕУ је постала непотребан вишак. ЕУ ћациленд тога још увек није свестан. Због медијсог мрака у ЕУ, ни Европљани нису свесни шта им њихови ћаци политичари раде. Србија је са својим политиком и даље потпуно на страни ЕУ ћациленда. Велики скандал са фирмом која је из Србије и Венецуеле утицала на гласачке машине у САД-у показује дубину те погрешне процене. И у томе треба тражити и разлог за проблеме са САД-ом које цела Србија осећа. САД већ отворен говори о укидању грађанина Шмита и потпуно недемократских и нелегалних "Бонских овлашћења". На Савету Безбедности УН-а амерички амбасадор је говорио о томе. ЕУ ћацији су покушали да ублаже ставове САД-а, али слаба вајда. САД говори да грађани БиХ морају међусобом да се договоре о будућности БиХ. Пре свих муслимани и православци. Муслимани у БиХ су пореклом Срби (преци су им сами за себе говорили да су Срби). У БиХ Турака практично нема. Генетика је једна, иста и код муслимана и код православаца. Било би паметно за све да схвате да им ЕУ није пријатељ. Главни узрок нестабилности у БиХ је немачки грађанин Шмит. Главни кривац за рат 90-тих је Немачка. Немачкој одговара хаос и мржња на Балкану јер тако добија радну снагу за своју индустрију. ЕУ води ту и такву политику. Мислити да ти је твој комшија, који ти је и брат по крви, непријатељ, а да ти странац који ти је непријатељ ту да ти помогне и пујда те на комшију, је врхунац лудила којим Немачка влада овим просторима две стотине година. И никако да научимо. И том лудилу и пропадамо сви заједно.

Република Српска сарађује са Русијом. Додик је направио договор са САД-ом. Скинули су му санкције. Мађарска сарађује са Русијом и нема санкције. Значи договори су могући. САД и Русија сарађују и договорају заједничке инвестиције. Откуд онда Србији санкције и зашто нема ни договора ни разговора већ само шамарчине? САД је променила своју политику. Неће се више бавити "изградњом нација". САД се окренула себи. САД наравно и даље жели да доминира светом. Само им се приступ потпуно променио. На ту промену их је приморала Кина која их је стигла и у многим областима и престигла. Зато морају да мењају игру. У тој промени, ЕУ је постала непотребан вишак. ЕУ ћациленд тога још увек није свестан. Због медијсог мрака у ЕУ, ни Европљани нису свесни шта им њихови ћаци политичари раде. Србија је са својим политиком и даље потпуно на страни ЕУ ћациленда. Велики скандал са фирмом која је из Србије и Венецуеле утицала на гласачке машине у САД-у показује дубину те погрешне процене. И у томе треба тражити и разлог за проблеме са САД-ом које цела Србија осећа. САД већ отворен говори о укидању грађанина Шмита и потпуно недемократских и нелегалних "Бонских овлашћења". На Савету Безбедности УН-а амерички амбасадор је говорио о томе. ЕУ ћацији су покушали да ублаже ставове САД-а, али слаба вајда. САД говори да грађани БиХ морају међусобом да се договоре о будућности БиХ. Пре свих муслимани и православци. Муслимани у БиХ су пореклом Срби (преци су им сами за себе говорили да су Срби). У БиХ Турака практично нема. Генетика је једна, иста и код муслимана и код православаца. Било би паметно за све да схвате да им ЕУ није пријатељ. Главни узрок нестабилности у БиХ је немачки грађанин Шмит. Главни кривац за рат 90-тих је Немачка. Немачкој одговара хаос и мржња на Балкану јер тако добија радну снагу за своју индустрију. ЕУ води ту и такву политику. Мислити да ти је твој комшија, који ти је и брат по крви, непријатељ, а да ти странац који ти је непријатељ ту да ти помогне и пујда те на комшију, је врхунац лудила којим Немачка влада овим просторима две стотине година. И никако да научимо. И том лудилу и пропадамо сви заједно.

Saša Radulović

27,640 görüntüleme • 9 ay önce

Србија је хтела да започне спровођење „специјалне војне операције“, али су Косову помогле САД Сједињене Државе заједно са Косовом спречиле су „много већи напад“ Србије након Бањске. Вашингтон је упутио Србији политичку поруку и упозорење „о томе шта може да се деси“, изјавила је шиптарка Османи у интервјуу за емисију „Fidani“. Османи је рекла да претња за Косово није престала оружаним сукобом у Бањској, тврдећи да је Србија имала „много већи план“ против Косова, који је, како је навела, спречен захваљујући САД. „Опасност није била само у акту агресије у Бањској. Ризик је трајао и после тога, јер је Србија имала много већи план против Косова, и ми смо га спречили заједно са САД“, изјавила је Османи. Она је такође навела да је реакција САД била „на два фронта“. „Прва интервенција била је политичка порука коју су САД упутиле Србији, а друго је био начин на који су САД зауставиле Србију, објашњавајући јој шта може да се деси“, рекла је она. Османи је истакла да је управо она одржавала контакт са САД, односно комуницирала је заједно са америчким амбасадором тог времена и Саветом за националну безбедност Беле куће. Последње изјаве Османи су наставак низа сличних изјава с њене стране, као и изјава председника САД Доналда Трампа. Подсећају на видео снимак на којем Трамп поздравља Османи као члана Савета мира САД, а она руком показује телефонски позив. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Србија је хтела да започне спровођење „специјалне војне операције“, али су Косову помогле САД Сједињене Државе заједно са Косовом спречиле су „много већи напад“ Србије након Бањске. Вашингтон је упутио Србији политичку поруку и упозорење „о томе шта може да се деси“, изјавила је шиптарка Османи у интервјуу за емисију „Fidani“. Османи је рекла да претња за Косово није престала оружаним сукобом у Бањској, тврдећи да је Србија имала „много већи план“ против Косова, који је, како је навела, спречен захваљујући САД. „Опасност није била само у акту агресије у Бањској. Ризик је трајао и после тога, јер је Србија имала много већи план против Косова, и ми смо га спречили заједно са САД“, изјавила је Османи. Она је такође навела да је реакција САД била „на два фронта“. „Прва интервенција била је политичка порука коју су САД упутиле Србији, а друго је био начин на који су САД зауставиле Србију, објашњавајући јој шта може да се деси“, рекла је она. Османи је истакла да је управо она одржавала контакт са САД, односно комуницирала је заједно са америчким амбасадором тог времена и Саветом за националну безбедност Беле куће. Последње изјаве Османи су наставак низа сличних изјава с њене стране, као и изјава председника САД Доналда Трампа. Подсећају на видео снимак на којем Трамп поздравља Османи као члана Савета мира САД, а она руком показује телефонски позив. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Инжењер 🇷🇸

11,585 görüntüleme • 3 ay önce

„СРБИЈА ИМА МАЛОГ ШАМПИОНА! ❤️🥇 Деветогодишњи Богдан Обрадовић из Лознице освојио је златну медаљу и титулу првака Европе у бразилском џију-џицуу на Европском првенству у Београду! У финалу је подигао руку ка небу и посветио победу својој мајци Наташи, која је преминула пре 2 месеца. Током борби носио је мајицу са њеном сликом и натписом „Мамин шампион“. А данас слави 9. рођендан – најлепши поклон који је могао да добије! Браво мали борац, цела Србија те воли💪😢🇷🇸“

„СРБИЈА ИМА МАЛОГ ШАМПИОНА! ❤️🥇 Деветогодишњи Богдан Обрадовић из Лознице освојио је златну медаљу и титулу првака Европе у бразилском џију-џицуу на Европском првенству у Београду! У финалу је подигао руку ка небу и посветио победу својој мајци Наташи, која је преминула пре 2 месеца. Током борби носио је мајицу са њеном сликом и натписом „Мамин шампион“. А данас слави 9. рођендан – најлепши поклон који је могао да добије! Браво мали борац, цела Србија те воли💪😢🇷🇸“

Ђурђијина мама

11,552 görüntüleme • 6 ay önce

Сад откривате топлу воду, а ко ме прати зна да сам још 2020. године објаснио откуд Драшку Станивуковићу богатство и како је прогуран у политику.Његов отац је паре направио преко Неше Роминга, који је њему и Игору Додику дао посао са допунама мобилних телефона у Босни и Херцеговини, а све то имају зато што су отели фирму Цертус и патент од законитог власника. И Славиша Кокеза је био део напредњачке екипе која је покривала Нешу Роминга и његове незаконитости, захваљујући томе је узео прве озбиљне паре. Неша Роминг му прави и покриће за новац кроз куповину Вин Вина од Кокезе за преко 100 милиона евра. Кокезу и Станивуковића управо спаја Ненад Ковач звани Неша Роминг. Одавно су сви они повезани и умрежени, и раде заједно, а и даље нико на јавној сцени не сме да спомене име човека који је у средишту свега тога и који их је повезао.

Сад откривате топлу воду, а ко ме прати зна да сам још 2020. године објаснио откуд Драшку Станивуковићу богатство и како је прогуран у политику.Његов отац је паре направио преко Неше Роминга, који је њему и Игору Додику дао посао са допунама мобилних телефона у Босни и Херцеговини, а све то имају зато што су отели фирму Цертус и патент од законитог власника. И Славиша Кокеза је био део напредњачке екипе која је покривала Нешу Роминга и његове незаконитости, захваљујући томе је узео прве озбиљне паре. Неша Роминг му прави и покриће за новац кроз куповину Вин Вина од Кокезе за преко 100 милиона евра. Кокезу и Станивуковића управо спаја Ненад Ковач звани Неша Роминг. Одавно су сви они повезани и умрежени, и раде заједно, а и даље нико на јавној сцени не сме да спомене име човека који је у средишту свега тога и који их је повезао.

Срђан Ного

24,300 görüntüleme • 2 ay önce

Последњи интервју Аце Гице, самозваног прцолонаследника постојебине: - увек за Југославију; - смеје се на помен Велике Србије, пита шта је то; - папа треба да дође у Србију; - треба у ЕУ зато што "тамо наша market"; - имао лепу сарадњу са Дрновшеком, а тај повео разбијање те Југославије; - жена му "врло умрла" уместо уморна и имао "један drink" - ово посебно за ботове који ће сад да пишу како зна српски.

Последњи интервју Аце Гице, самозваног прцолонаследника постојебине: - увек за Југославију; - смеје се на помен Велике Србије, пита шта је то; - папа треба да дође у Србију; - треба у ЕУ зато што "тамо наша market"; - имао лепу сарадњу са Дрновшеком, а тај повео разбијање те Југославије; - жена му "врло умрла" уместо уморна и имао "један drink" - ово посебно за ботове који ће сад да пишу како зна српски.

Народни непријатељ 🇷🇸

18,176 görüntüleme • 10 ay önce

Банда из Росу-а је јутрос ухапсила петоро наших Срба у Сувом грлу. Суво грло је наше село од неких 300 душа. У њему живе изузетни домаћини и права браћа. Знам их и то са поносом могу да кажем. Зашто ово пишем? Не очекујем да пробудим емпатију код ових аКтИвИсТа. Било којих и било чијих. Они су отров. Очекујем од вас нормалних, обичних Срба да се на тренутак замислите. Само на тренутак. На два -три сата вожње од централне Србије, Срби се хапсе само зато што су Срби. А овде се о томе ћути. Све стране ћуте о томе. Знате на кога мислим. Сви ћуте. То им није агенда. А Срби страдају. Свакодневно. Наш народ страда, нама пред очима. У нашој тишини. Гласној тишини да гласнија не може бити. Толико. Издржите браћо.

Банда из Росу-а је јутрос ухапсила петоро наших Срба у Сувом грлу. Суво грло је наше село од неких 300 душа. У њему живе изузетни домаћини и права браћа. Знам их и то са поносом могу да кажем. Зашто ово пишем? Не очекујем да пробудим емпатију код ових аКтИвИсТа. Било којих и било чијих. Они су отров. Очекујем од вас нормалних, обичних Срба да се на тренутак замислите. Само на тренутак. На два -три сата вожње од централне Србије, Срби се хапсе само зато што су Срби. А овде се о томе ћути. Све стране ћуте о томе. Знате на кога мислим. Сви ћуте. То им није агенда. А Срби страдају. Свакодневно. Наш народ страда, нама пред очима. У нашој тишини. Гласној тишини да гласнија не може бити. Толико. Издржите браћо.

Васил Z РСБ 🇷🇸 ⭐⭐⭐ 🇷🇺 1244 🇨🇳

13,248 görüntüleme • 6 ay önce

Каже онај новинарчић шиљокуран, да српском генералу ни за гроб не сме да се зна. Види шиљокуран, кад наш генерал једнога дана оде Богу на истину, има достојно да га сахранимо и да му подигнемо споменик у сваком граду, селу и засеоку, где год српска нога хода. Прошло је то време самопоништења нас Срба и наше славне историје. А сви ви антисрпски шиљокурани, пукните од муке и од мржње! Хвала Ти рођени за ослобођење Сребренице! Хвала Ти за Републику Српску!❤️🇷🇸

Каже онај новинарчић шиљокуран, да српском генералу ни за гроб не сме да се зна. Види шиљокуран, кад наш генерал једнога дана оде Богу на истину, има достојно да га сахранимо и да му подигнемо споменик у сваком граду, селу и засеоку, где год српска нога хода. Прошло је то време самопоништења нас Срба и наше славне историје. А сви ви антисрпски шиљокурани, пукните од муке и од мржње! Хвала Ти рођени за ослобођење Сребренице! Хвала Ти за Републику Српску!❤️🇷🇸

Јелена Лазић

11,649 görüntüleme • 1 yıl önce

"ЕУ није у интересу да Србија буде слободна земља. Њима у ЕУ је у интересу да ми будемо Конго Европе." Овај видео би требао да погледа сваки политичар и сваки "медиј" и сваки "НВО" активиста и сви који заступају "ЕУ нема алтернативу" политику и тиме помажу претварању Србије и целог Балкана у колонију јефтине радне снаге и паркинг за прљаве технологије. ЕУ није Европа. ЕУ је рак на леђима Европе и Европљана. Европа је наш континент. ЕУ је џендеризована творевина која ради у интересу глобалних корпорација и као таква неће опстати. ЕУ политичари на власти раде горе ствари од наше власти, само су нам далеко па не видимо. Али они су проблем за њихове грађане, а наша лоша власт је наш проблем. Ако желимо слободу, демократију, достојанство, то није ЕУ. Тамо тога нема. Тамо само има много више "крвавих" пара и зато нам деца иду тамо. Да зараде. А како би било да ми сами уредимо сопствену земљу, да направимо систем и уведемо ред и да од Србије направимо земљу у којој се лепо и радо живи? Да не будемо мотачница каблова и извозник деце, већ да направимо систем у коме се цени знање и у коме нас воде најбољи? Јер једино тако ће и бити пара. ЕУ нам у томе неће помоћи. ЕУ жели да одржжава хаос на Балкану на тихој ватри, инвестира у мрежњу и поделе, па онда може да потпали буре барута кад им је то потребно. Да би се Србија уздигла и полетела, мора прво да прогледа. Ова девојка гледа широм отворених очију. Драга децо, драги студенти, погледајте дом наш, погледајте га отворених очију, погледајте га очима ове девојке. Јер то је заиста свет у коме живимо. И тај поглед је пут ка слободи. Слобода је стање духа, слобода је поглед на свет. Погледајмо тим погледом. Прелеп је.

"ЕУ није у интересу да Србија буде слободна земља. Њима у ЕУ је у интересу да ми будемо Конго Европе." Овај видео би требао да погледа сваки политичар и сваки "медиј" и сваки "НВО" активиста и сви који заступају "ЕУ нема алтернативу" политику и тиме помажу претварању Србије и целог Балкана у колонију јефтине радне снаге и паркинг за прљаве технологије. ЕУ није Европа. ЕУ је рак на леђима Европе и Европљана. Европа је наш континент. ЕУ је џендеризована творевина која ради у интересу глобалних корпорација и као таква неће опстати. ЕУ политичари на власти раде горе ствари од наше власти, само су нам далеко па не видимо. Али они су проблем за њихове грађане, а наша лоша власт је наш проблем. Ако желимо слободу, демократију, достојанство, то није ЕУ. Тамо тога нема. Тамо само има много више "крвавих" пара и зато нам деца иду тамо. Да зараде. А како би било да ми сами уредимо сопствену земљу, да направимо систем и уведемо ред и да од Србије направимо земљу у којој се лепо и радо живи? Да не будемо мотачница каблова и извозник деце, већ да направимо систем у коме се цени знање и у коме нас воде најбољи? Јер једино тако ће и бити пара. ЕУ нам у томе неће помоћи. ЕУ жели да одржжава хаос на Балкану на тихој ватри, инвестира у мрежњу и поделе, па онда може да потпали буре барута кад им је то потребно. Да би се Србија уздигла и полетела, мора прво да прогледа. Ова девојка гледа широм отворених очију. Драга децо, драги студенти, погледајте дом наш, погледајте га отворених очију, погледајте га очима ове девојке. Јер то је заиста свет у коме живимо. И тај поглед је пут ка слободи. Слобода је стање духа, слобода је поглед на свет. Погледајмо тим погледом. Прелеп је.

Saša Radulović

24,724 görüntüleme • 1 yıl önce

Одлично је ово са правосуђем што ради Вучић, јер је потпуно оголио систем. Речи председника Уставног суда Владана Петрова да треба отпустити све судије и тужиоце који не слушају председника су корисне за све нас. Он је само јавно изговорио оно што је било у пракси до сада. И треба званично да се у сваку судску одлуку унесе да се доноси у име Александра, Андреја, Данила, Вукана, Милице Вучић, јер је у пракси тако. Они су само омогућили да сви сада знамо оно што су до сада малобројни знали а многи осећали на својој кожи али нису схватали, е сада су отворили очи народу. Сад када чујете некога да после овога каже како има часних и поштених судија и тужилаца, знајте да је део система или припадник СНС криминалног клана.

Одлично је ово са правосуђем што ради Вучић, јер је потпуно оголио систем. Речи председника Уставног суда Владана Петрова да треба отпустити све судије и тужиоце који не слушају председника су корисне за све нас. Он је само јавно изговорио оно што је било у пракси до сада. И треба званично да се у сваку судску одлуку унесе да се доноси у име Александра, Андреја, Данила, Вукана, Милице Вучић, јер је у пракси тако. Они су само омогућили да сви сада знамо оно што су до сада малобројни знали а многи осећали на својој кожи али нису схватали, е сада су отворили очи народу. Сад када чујете некога да после овога каже како има часних и поштених судија и тужилаца, знајте да је део система или припадник СНС криминалног клана.

Срђан Ного

22,342 görüntüleme • 7 ay önce

Прво, Спајићу и остали, не постоје „косовски Срби“, као што не постоје ни „црногорски Срби“. Постоје само Срби. Да ишта знате о српском народу не бисте такве глупости ни говорили. Своју љубав према Русији показали сте тако што сте Русима прво узели паре, онда им увели све пакете санкција, а на крају и визе, па вам је најпаметније да о Русији и односима Србије са Русијом ћутите. Не бави се Вучић вама, него се ви из дана у дан бавите Вучићем. Не прође вам дан без Вучића у изјавама, интервјуима и саопштењима, а онда покушавате да представите како он тобоже тражи сукоб са вама. Једини разлог зашто се толико бавите Вучићем јесте да сакријете колико сте бедни и снисходљиви према Хрватима и свима осталима. Колико вас понижавају и газе, док ви пред њима пузите и увијате се као кишне глисте, па онда на Вучићу покушавате да покажете некакву снагу и кичму коју пред другима немате. Али шта год радила да докаже супротно, кишна глиста кичму нема, нити ће је имати. О издаји вам је тек најбоље да не говорите, ако имало памети имате, кад сте се већ части и морала ослободили. Издали сте литије. Издали сте Србе који су вас подржавали и којима не дате ни језик ни заставу. Издали сте Српску православну цркву. Издали сте Јакова Милатовића. Издали сте и сопствено српство, ако га је икада и било, оног тренутка када сте се одрекли држављанства Србије да бисте се дочепали фотеље у Подгорици. На крају сте издали и достојанство Црне Горе коју водите. Јер вам народ у Црној Гори није дао подршку да Мила Ђукановића љубите у руку, а Пленковића и Милановића од главе до пете, највише се задржавајући у јужном делу леђа. Је ли Александар Вучић послао делегацију да са усташама прославља „Олују“ или сте то урадили ви? Је ли Александар Вучић признао лажну државу Косово и са Аљбином Куртијем успостављао „добросуседске односе“ или то радите ви? Је ли Вучић тај који се одриче сопственог држављанства због фотеље или сте то урадили ви? И после свега тога ви сте нашли да другима држите лекције о издаји? А то што сте нашли своје изданке у Београду који ће да вам правдају ваше издаје причама о некаквом „полицентричном српству“ је посебна прича. Такве теорије можда можете да наручите, поручите и платите својим гласноговорницима по Београду да их измишљају и шире како би вам обезбедили идеолошко покриће за оно што радите. Али то што сте нашли некога да вам правда поступке не значи ни да сте у праву, ни да смо ми слепи и не видимо шта радите. Знамо и ко сте и шта сте. Знамо шта сте обећавали, знамо захваљујући коме сте дошли ту где сте данас и видимо шта радите сада. Зато, када следећи пут пожелите да говорите о Вучићу, Србији, Србима и издаји, најпре се погледајте у огледало, ако за то уопште имате храбрости.

Прво, Спајићу и остали, не постоје „косовски Срби“, као што не постоје ни „црногорски Срби“. Постоје само Срби. Да ишта знате о српском народу не бисте такве глупости ни говорили. Своју љубав према Русији показали сте тако што сте Русима прво узели паре, онда им увели све пакете санкција, а на крају и визе, па вам је најпаметније да о Русији и односима Србије са Русијом ћутите. Не бави се Вучић вама, него се ви из дана у дан бавите Вучићем. Не прође вам дан без Вучића у изјавама, интервјуима и саопштењима, а онда покушавате да представите како он тобоже тражи сукоб са вама. Једини разлог зашто се толико бавите Вучићем јесте да сакријете колико сте бедни и снисходљиви према Хрватима и свима осталима. Колико вас понижавају и газе, док ви пред њима пузите и увијате се као кишне глисте, па онда на Вучићу покушавате да покажете некакву снагу и кичму коју пред другима немате. Али шта год радила да докаже супротно, кишна глиста кичму нема, нити ће је имати. О издаји вам је тек најбоље да не говорите, ако имало памети имате, кад сте се већ части и морала ослободили. Издали сте литије. Издали сте Србе који су вас подржавали и којима не дате ни језик ни заставу. Издали сте Српску православну цркву. Издали сте Јакова Милатовића. Издали сте и сопствено српство, ако га је икада и било, оног тренутка када сте се одрекли држављанства Србије да бисте се дочепали фотеље у Подгорици. На крају сте издали и достојанство Црне Горе коју водите. Јер вам народ у Црној Гори није дао подршку да Мила Ђукановића љубите у руку, а Пленковића и Милановића од главе до пете, највише се задржавајући у јужном делу леђа. Је ли Александар Вучић послао делегацију да са усташама прославља „Олују“ или сте то урадили ви? Је ли Александар Вучић признао лажну државу Косово и са Аљбином Куртијем успостављао „добросуседске односе“ или то радите ви? Је ли Вучић тај који се одриче сопственог држављанства због фотеље или сте то урадили ви? И после свега тога ви сте нашли да другима држите лекције о издаји? А то што сте нашли своје изданке у Београду који ће да вам правдају ваше издаје причама о некаквом „полицентричном српству“ је посебна прича. Такве теорије можда можете да наручите, поручите и платите својим гласноговорницима по Београду да их измишљају и шире како би вам обезбедили идеолошко покриће за оно што радите. Али то што сте нашли некога да вам правда поступке не значи ни да сте у праву, ни да смо ми слепи и не видимо шта радите. Знамо и ко сте и шта сте. Знамо шта сте обећавали, знамо захваљујући коме сте дошли ту где сте данас и видимо шта радите сада. Зато, када следећи пут пожелите да говорите о Вучићу, Србији, Србима и издаји, најпре се погледајте у огледало, ако за то уопште имате храбрости.

Миленко Јованов

12,816 görüntüleme • 22 gün önce

Кавчић има среће што су у студију били камерман и Цвјетин, јер да нису, прошао би ко генерал Вук Обрадовић са Љиљаном Несторовић. Погледајте нападе на Alek Kavčić и Мило Ломпар. Зашто? Поред њих има још 248 кандидата на студентској листи, ал само нападају њих двојицу. Ломпару замерају националну идеју, ал шта замерају Кавчићу? Да је руски шпијун?! Човек живео у Америци, тамо зарадио новац, има америчко држављанство. Смешно. Недавно су Ломпар и Кавчић јавно подржали Изјаву, као контролни механизам који су студенти усвојили. И после тога крећу велики напади на њих, јер сметају и морају их склонити са студентске листе. Ако њих двојица потпишу изјаву, шта да раде онда Јасмина Пауновић, Зденко Томановић и 246 осталих, који се изјаве боје као ђаво од крста? Како онда да превеслају народ? Е зато су напади на њих двојицу. Требао је Кавчић да пита morgenmuffel, ако подржава студенте, да ли би потписала изјаву у којој гарантује морално, материјално и кривично, да никад није спровела аутоцензуру, да није прећутала неку вест, да је све информације објавила, да никад није дезинфорисала јавност, да никад није по наруџбини, и за новац, нападала одређене људе? П. С. А ако ју је стварно Кавчић извређао, свака му част, порастао је у мом оку још више, јер има крви, има петљу, жив је човек, па је реаговао на нападе ове калаштуре и поставио је на место.

Кавчић има среће што су у студију били камерман и Цвјетин, јер да нису, прошао би ко генерал Вук Обрадовић са Љиљаном Несторовић. Погледајте нападе на Alek Kavčić и Мило Ломпар. Зашто? Поред њих има још 248 кандидата на студентској листи, ал само нападају њих двојицу. Ломпару замерају националну идеју, ал шта замерају Кавчићу? Да је руски шпијун?! Човек живео у Америци, тамо зарадио новац, има америчко држављанство. Смешно. Недавно су Ломпар и Кавчић јавно подржали Изјаву, као контролни механизам који су студенти усвојили. И после тога крећу велики напади на њих, јер сметају и морају их склонити са студентске листе. Ако њих двојица потпишу изјаву, шта да раде онда Јасмина Пауновић, Зденко Томановић и 246 осталих, који се изјаве боје као ђаво од крста? Како онда да превеслају народ? Е зато су напади на њих двојицу. Требао је Кавчић да пита morgenmuffel, ако подржава студенте, да ли би потписала изјаву у којој гарантује морално, материјално и кривично, да никад није спровела аутоцензуру, да није прећутала неку вест, да је све информације објавила, да никад није дезинфорисала јавност, да никад није по наруџбини, и за новац, нападала одређене људе? П. С. А ако ју је стварно Кавчић извређао, свака му част, порастао је у мом оку још више, јер има крви, има петљу, жив је човек, па је реаговао на нападе ове калаштуре и поставио је на место.

Срђан Ного

69,412 görüntüleme • 9 ay önce

Шта можда нисте знали, а требало је? 22. октобра 2024. Вучић је најавио могуће партнерство између државе и Рио Тинта. Само шест дана касније на Њузмакс Балканс (где ми не можемо ни да привиримо), гостује народна посланица, Јелена Павловић са Небојшом Крстићем и изјављује да "само и искључиво држава може да" вади литијум и да се "све потпуно мења" ако држава то ради. Како смо ми који живимо у Јадру и Рађевини против пројекта "Јадар" у било чијој реализацији јер је пројекат деструктиван, логично и са пуним правом смо реаговали негативно на ову њену изјаву. Неће се сумпорна киселина претворити у млеко ако пројекат изводе Кинези, Руси, ЕУ или Срби. Наш став је одувек био да рудник не може и тачка. Пазите сад, адвокатица и народна посланица, Јелена Павловић, подноси тужбу против нашег удружења и председника удружења, тражи 500.000 динарс за "душевну бол" због наше реакције на снимак који видите доле. У међувремену, уважена госпођа Павловић нас назива "корисним идиотима, будалама и его манијацима" у својим јавним објавама. Све то ради са позиције народног посланика. Колико је тужби и кривичних пријава поднела против Вучића, братије и Рио Тинта? Ми не знамо ни за једну, али је зато тужила људе који су покренули борбу против рудника 2019, исте године када је она аплаудирала Вучићу. Нама Вучић никад није дошао на протест нити решио било шта нити бисмо икада прихватили тако нешто. Кад нас је народни посланик, Владимир Ђукановић, назвао "кретенима" због борбе против рудника литијума, добио је кривичну пријаву. У чему је разлика између његовог поступка и ње која нас назива будалама? Да нагласим да нас је будалама назвала јавно након што смо се јавно супротставили њеном тадашњем партијском другару, Браниславу Антонијевићу, који је изјавио да је "рударење јадарита безбедно". Не можете ви да доносите одлуке о нашим животима, а да ми ћутимо и данас застрашујете слап тужбама. Једва чекамо суђење, бићете обавештени о времену и месту одржавања рочишта чим добијемо обавештење. Сви сте позвани 😁

Шта можда нисте знали, а требало је? 22. октобра 2024. Вучић је најавио могуће партнерство између државе и Рио Тинта. Само шест дана касније на Њузмакс Балканс (где ми не можемо ни да привиримо), гостује народна посланица, Јелена Павловић са Небојшом Крстићем и изјављује да "само и искључиво држава може да" вади литијум и да се "све потпуно мења" ако држава то ради. Како смо ми који живимо у Јадру и Рађевини против пројекта "Јадар" у било чијој реализацији јер је пројекат деструктиван, логично и са пуним правом смо реаговали негативно на ову њену изјаву. Неће се сумпорна киселина претворити у млеко ако пројекат изводе Кинези, Руси, ЕУ или Срби. Наш став је одувек био да рудник не може и тачка. Пазите сад, адвокатица и народна посланица, Јелена Павловић, подноси тужбу против нашег удружења и председника удружења, тражи 500.000 динарс за "душевну бол" због наше реакције на снимак који видите доле. У међувремену, уважена госпођа Павловић нас назива "корисним идиотима, будалама и его манијацима" у својим јавним објавама. Све то ради са позиције народног посланика. Колико је тужби и кривичних пријава поднела против Вучића, братије и Рио Тинта? Ми не знамо ни за једну, али је зато тужила људе који су покренули борбу против рудника 2019, исте године када је она аплаудирала Вучићу. Нама Вучић никад није дошао на протест нити решио било шта нити бисмо икада прихватили тако нешто. Кад нас је народни посланик, Владимир Ђукановић, назвао "кретенима" због борбе против рудника литијума, добио је кривичну пријаву. У чему је разлика између његовог поступка и ње која нас назива будалама? Да нагласим да нас је будалама назвала јавно након што смо се јавно супротставили њеном тадашњем партијском другару, Браниславу Антонијевићу, који је изјавио да је "рударење јадарита безбедно". Не можете ви да доносите одлуке о нашим животима, а да ми ћутимо и данас застрашујете слап тужбама. Једва чекамо суђење, бићете обавештени о времену и месту одржавања рочишта чим добијемо обавештење. Сви сте позвани 😁

Zaštitimo Jadar i Rađevinu

35,563 görüntüleme • 2 ay önce

У ЗЕМЉИ ЕКОНОМСКОГ ТИГРА, ПРИЧА КОЈА КИДА ДУШУ... Тамара Мисирлић: "Сваког дана бака Борка стоји на улици и продаје оно што је сама узгајила у својој башти. Понесе мало лука, понесе шта има... и стоји ту сатима. Стоји ту са једним јединим циљем, да скупи новац да подигне споменик својој ћерки. Кад ми је то рекла, гледала ме је право у очи и изговорила реченицу коју никада нећу заборавити: ,,Ја не могу да умрем док јој не подигнем споменик. Не могу да оставим моју ћерку без споменика." Док сам је слушала, толико ме је нешто стегло у грудима. Толико бола, толико љубави и толико достојанства у једној жени која сваког дана стоји на улици и продаје своје поврће. Рекла ми је да некад заради 180 динара, некад 500, некад 600, некад 1000 ако је добар дан. И тако, мало по мало, скупља новац, а уз то брине и о болесној сестри. Из џепа је извадила један папирић. На њему је нацртан споменик, написане димензије и број телефона човека који их ради. Тај папир носи са собом као нешто највредније што има, то је њен циљ, њена мисија, њена последња жеља. У једном тренутку више нисам могла да слушам, а да ништа не кажем. Рекла сам јој: ,,Бако, ми ћемо подићи споменик.“ А она се одмах постидела, онако како то умеју само стари, поштени људи. Почела је да пита: „А како ћу ја то да вратим? Како ћу да се одужим, сине?" Рекла сам јој да ми само да мало лука из своје баште, за салату. И ништа више. Али истина је да сам тог дана ја од ње добила много више од тог лука. Добила сам лекцију шта је мајчинска љубав. Љубав која не престаје ни када живот прође, ни када године притисну, ни када човек остане сам. Љубав због које једна мајка сваког дана стоји на улици, продаје оно што има, и понавља само једну реченицу: ,,Не могу да умрем док моја ћерка не добије споменик." 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

У ЗЕМЉИ ЕКОНОМСКОГ ТИГРА, ПРИЧА КОЈА КИДА ДУШУ... Тамара Мисирлић: "Сваког дана бака Борка стоји на улици и продаје оно што је сама узгајила у својој башти. Понесе мало лука, понесе шта има... и стоји ту сатима. Стоји ту са једним јединим циљем, да скупи новац да подигне споменик својој ћерки. Кад ми је то рекла, гледала ме је право у очи и изговорила реченицу коју никада нећу заборавити: ,,Ја не могу да умрем док јој не подигнем споменик. Не могу да оставим моју ћерку без споменика." Док сам је слушала, толико ме је нешто стегло у грудима. Толико бола, толико љубави и толико достојанства у једној жени која сваког дана стоји на улици и продаје своје поврће. Рекла ми је да некад заради 180 динара, некад 500, некад 600, некад 1000 ако је добар дан. И тако, мало по мало, скупља новац, а уз то брине и о болесној сестри. Из џепа је извадила један папирић. На њему је нацртан споменик, написане димензије и број телефона човека који их ради. Тај папир носи са собом као нешто највредније што има, то је њен циљ, њена мисија, њена последња жеља. У једном тренутку више нисам могла да слушам, а да ништа не кажем. Рекла сам јој: ,,Бако, ми ћемо подићи споменик.“ А она се одмах постидела, онако како то умеју само стари, поштени људи. Почела је да пита: „А како ћу ја то да вратим? Како ћу да се одужим, сине?" Рекла сам јој да ми само да мало лука из своје баште, за салату. И ништа више. Али истина је да сам тог дана ја од ње добила много више од тог лука. Добила сам лекцију шта је мајчинска љубав. Љубав која не престаје ни када живот прође, ни када године притисну, ни када човек остане сам. Љубав због које једна мајка сваког дана стоји на улици, продаје оно што има, и понавља само једну реченицу: ,,Не могу да умрем док моја ћерка не добије споменик." 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Инжењер 🇷🇸

10,975 görüntüleme • 6 ay önce

Молим људе да погледају овај ТВ прилог од пре 12 година (из 2012. године). Сећате се - тада је на власти била коалиција окупљена око Demokratska stranka (ДС), више-мање иста као и све коалиције од 2000. године (ДС-ДСС-Г17 Плус). Најважније из прилога: (1) Јадарит – минерал који садржи литијум, а о коме се прича већ 7 година. (Дакле, од 2005. године!) (2) Захваљујући истражним бушотинама и пројекту, места у околини су почела да оживљавају, а мештани су од бушотина успели да направе профит. Отварање рудника, о чему се размишља, било би добро за лозничку општину. (3) Држава ће тражити да се на нашој територији прерађује руда и производи роба. (АХА! Која држава - они људи који вас данас убеђују да нису за литијум, да су против Рио Тинта, који протестују? Тада су у власти, и активни у политици, као власт, били и Драган Ђилас, и Борко Стефановић, и Срђан Миливојевић, и Мариника Тепић, и Зоран Лутовац, и Милош Јовановић, а држава је очигледно планирала, и рудник, и прераду литијума!) Ратко Ристић каже да је ћутао зато што га "нико ништа није ни питао" и зато што је пројекат био "обавијен велом тајни". А истина је да су о пројекту сви причали на свим медијима и то само и искључиво позитивно. Где су тада били Кокановићи, Петковићи и Ђедовићи да протестују? Где је била Љиљана Браловић? Драгана Ђорђевић? Како и зашто су сви ћутали до 2022. године ако их заиста брине литијум и утицај на животну средину? Једноставно: Немају ови протести и ова хистерија која се ствара никакве везе ни са литијумом ни са животном средином. Овај пројекат би Србији, а понајвише западној Србији, донео новац, радна места, стратешку и лидерску позицију као европског и светског снабдевача стратешке сировине и производа. Донео би Србији политичку снагу и позицију, полуге моћи, о каквима нисмо могли ни да сањамо. Донео би енергетску и економску независност. Има много земаља и обавештајних служби широм света које не желе да виде Србију у таквој позицији. То је разумљиво. Штета је само што су у Србији нашли - неке вољне, неке свакако невољне, али преварене, погрешно информисане или теоретичаре завере - као партнере да им помогну у томе да се Србија спречи да искористи своја богатства за себе. Ми се морамо борити за овај пројекат разговором са људима, укључивањем наших најбољих стручњака, без обзира на њихово политичко опредељење, транспарентношћу и вером у наше људе и ову земљу.

Молим људе да погледају овај ТВ прилог од пре 12 година (из 2012. године). Сећате се - тада је на власти била коалиција окупљена око Demokratska stranka (ДС), више-мање иста као и све коалиције од 2000. године (ДС-ДСС-Г17 Плус). Најважније из прилога: (1) Јадарит – минерал који садржи литијум, а о коме се прича већ 7 година. (Дакле, од 2005. године!) (2) Захваљујући истражним бушотинама и пројекту, места у околини су почела да оживљавају, а мештани су од бушотина успели да направе профит. Отварање рудника, о чему се размишља, било би добро за лозничку општину. (3) Држава ће тражити да се на нашој територији прерађује руда и производи роба. (АХА! Која држава - они људи који вас данас убеђују да нису за литијум, да су против Рио Тинта, који протестују? Тада су у власти, и активни у политици, као власт, били и Драган Ђилас, и Борко Стефановић, и Срђан Миливојевић, и Мариника Тепић, и Зоран Лутовац, и Милош Јовановић, а држава је очигледно планирала, и рудник, и прераду литијума!) Ратко Ристић каже да је ћутао зато што га "нико ништа није ни питао" и зато што је пројекат био "обавијен велом тајни". А истина је да су о пројекту сви причали на свим медијима и то само и искључиво позитивно. Где су тада били Кокановићи, Петковићи и Ђедовићи да протестују? Где је била Љиљана Браловић? Драгана Ђорђевић? Како и зашто су сви ћутали до 2022. године ако их заиста брине литијум и утицај на животну средину? Једноставно: Немају ови протести и ова хистерија која се ствара никакве везе ни са литијумом ни са животном средином. Овај пројекат би Србији, а понајвише западној Србији, донео новац, радна места, стратешку и лидерску позицију као европског и светског снабдевача стратешке сировине и производа. Донео би Србији политичку снагу и позицију, полуге моћи, о каквима нисмо могли ни да сањамо. Донео би енергетску и економску независност. Има много земаља и обавештајних служби широм света које не желе да виде Србију у таквој позицији. То је разумљиво. Штета је само што су у Србији нашли - неке вољне, неке свакако невољне, али преварене, погрешно информисане или теоретичаре завере - као партнере да им помогну у томе да се Србија спречи да искористи своја богатства за себе. Ми се морамо борити за овај пројекат разговором са људима, укључивањем наших најбољих стручњака, без обзира на њихово политичко опредељење, транспарентношћу и вером у наше људе и ову земљу.

Ana Brnabic

50,648 görüntüleme • 2 yıl önce

Драган Ђилас је одавно симбол бахатости, насиља и дивљаштва , а најновији инцидент који је започео лично он показао је још једном право лице антисрпске опозиције, која већ више од месец дана прижељкује нереде, насиље и дубоке поделе у нашем друштву. Понашање Драгана Ђиласа на снимку који је објавила његова странка, није понашање нормалног човека, политичара, него батинаша и силеџије. Драган Ђилас, режисер новог насиља на улицама, напао је младе људе, само зато што му се њихове активности, а које раде активисти свих странака, нису свиделе. Толико је агресиван, жељан сукоба, да то више не може да сакрије. Човек који покушава да унесе хаос у Србију, поделу међу људима, братоубилачке сукобе, па чак и да преузме протесте од студената, да би себе приказао као најважнијег и најбитнијег у редовима опозиције. Замислимо шта би било да је Александар Вучић урадио нешто слично. Сваки дан се лепе плакати, исписују графити против њега. Са много горим порукама и претњама, нападима на његову децу и породицу, позивима на линч и физичку ликвидацију. Како бисмо ми требали да реагујемо када нам сваки дан говоре да смо убице, да су нам „руке крваве“, да смо убили 15 људи. А он, Драган Ђилас лично, је потписник најгорег насиља само зато што му је неко рекао да је лопов, што узгред и јесте, по сопственом признању. Коме није било јасно након дешавања у Скупштини да је насиље једини језик којим говори Ђилас, више нема дилеме! Све маске су пале! Закони у Србији морају да се поштују и примењују, јер Србија је демократска земља! Неће бити грађанског рата у Србији, неће бити братоубилачких сукоба и неће бити обојене револуције! Закон мора да важи подједнако за све, па и за Драгана Ђиласа!

Драган Ђилас је одавно симбол бахатости, насиља и дивљаштва , а најновији инцидент који је започео лично он показао је још једном право лице антисрпске опозиције, која већ више од месец дана прижељкује нереде, насиље и дубоке поделе у нашем друштву. Понашање Драгана Ђиласа на снимку који је објавила његова странка, није понашање нормалног човека, политичара, него батинаша и силеџије. Драган Ђилас, режисер новог насиља на улицама, напао је младе људе, само зато што му се њихове активности, а које раде активисти свих странака, нису свиделе. Толико је агресиван, жељан сукоба, да то више не може да сакрије. Човек који покушава да унесе хаос у Србију, поделу међу људима, братоубилачке сукобе, па чак и да преузме протесте од студената, да би себе приказао као најважнијег и најбитнијег у редовима опозиције. Замислимо шта би било да је Александар Вучић урадио нешто слично. Сваки дан се лепе плакати, исписују графити против њега. Са много горим порукама и претњама, нападима на његову децу и породицу, позивима на линч и физичку ликвидацију. Како бисмо ми требали да реагујемо када нам сваки дан говоре да смо убице, да су нам „руке крваве“, да смо убили 15 људи. А он, Драган Ђилас лично, је потписник најгорег насиља само зато што му је неко рекао да је лопов, што узгред и јесте, по сопственом признању. Коме није било јасно након дешавања у Скупштини да је насиље једини језик којим говори Ђилас, више нема дилеме! Све маске су пале! Закони у Србији морају да се поштују и примењују, јер Србија је демократска земља! Неће бити грађанског рата у Србији, неће бити братоубилачких сукоба и неће бити обојене револуције! Закон мора да важи подједнако за све, па и за Драгана Ђиласа!

Милош Вучевић

26,521 görüntüleme • 1 yıl önce

Не плачем ја баш често, али... Ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која следи је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (шта ћете, можда и за ово постоји "архитектонска кривица", рецимо као она када сам вам писао о велшком језику). Као што знате, већ мало више од две деценије сам спортски новинар и нагледао сам се, стварно, свега и свачега. А и наслушао. Међутим, овог викенда ми је поглед застао на снимку који се изненадно појавио преда мном док сам нешто шпартао интернетом, правећи паузу у истраживању за моју нову историјску књигу. А на снимку од десетак секунди - пљушти киша, права провала облака, ал' упркос томе неке девојке загрљене стоје и певају као да су из средњег века дошле. Е, сад, "проблем" са тим снимком је што га је британски ББЦ на Твитеру, баш када сам ја ту свратио, пустио уз шаљив (ма, заправо, погрдан) коментар (просто се Енглези правили Енглези) иако су на снимку биле спортисткиње, и то са територије коју ББЦ "покрива" јер је јавни сервис те државе. А ја баш имам проблем кад неко исмева друге. Нарочито када је реч о овој теми. Зато вас прича одједном води у нешто о чему бих исто "књигу могао да напишем". Води вас у давни 14. век, у једну нестварну јунску битку. Не, није ово прича о Косовском боју. Али... следи нешто што ће вас, имам благи осећај, ганути као да јесте. Тог јуна 1314. са једне стране бојног поља био је "поносни Едвард" (други), енглески краљ, који је решио да под своју пету стави Шкоте једном за свагда. Повео је баш озбиљну војску на тај задатак. Па, само тешких оклопних коњаника је било преко 2.500 (Шкоти нису имали ниједног јединог таквог коњаника), било је са "поносним" и чак 15 хиљада Енглеза-пешадинаца, и три хиљаде стрелаца са оним великим луковима, каквим није било равних у Европи... А Шкоти? Они су имали четири пута мање војника, малтене све пешадија. Али су имали и једну жељу. Слободу. Сада ћемо да прескочимо и распоред замки припремљених за противничку коњицу, и 2.000 година стару тактику коју је, мртав-ладан, Роберт Брус спремио за надолазеће Енглезе, прексочићемо и нестварну дисциплину шкотских малих "дивизија". Просто, овај део приче ћемо да закључимо речима да су Енглези после (потпуно нетипичног за средњи век) дводневног боја - "подвили реп" као никада пре и вратили се одакле су дошли, не знајући шта их је снашло у тој битки код Бенокберна. Али, тај најтежи пораз који су Енглези у целој свој историји доживели у ратовима против Шкота - почео је да бива затрпаван у шкотском сећању захваљујући енглеској чизми која је у потоњим вековима прилично чврсто стала за врат северних суседа. Заправо, више се о томе малтене и није јавно причало. А кад се нешто прећуткује, онда временом и нестаје... И, ту у причу (баш на овај дан на који, ето, годинама већ волим да пишем неке лепе приче) улази један момак. Звао се Рој Вилијамсон. Као дечкић, син адвоката и пијанисткиње, био је избачен из музичке школе јер се правио да зна да чита ноте, а заправо је фрулу свирао на слух. Али, удаљити неког од оног што воли само зато што се не понаша како то од њега други очекују - не значи да ту љубав престаје. Као што никад није престајала ни његова љубав према родној Шкотској. Једном је, када је порастао ту, у свом а шкотском Единбургу, направио музичку групу (иако је био избачен из музичке школе, права је та његова љубав ка музици била. Права, стварно; Заправо ... вечна. А ако није вечна - онда и није љубав, зар не?). Из те врло мале групе су неки одлазили, други у њу долазили, па су после неколико година само Рој Вилијамсон и његов другар Рони Браун остали. И решили да тако, као дует, наступају, чувајући стари шкотски звук. Шездесетих година 20. века Рој је написао речи песме, а заједно су потом компоновали мелодију. Назив песме био је као што гласи и њен први стих - "Цвет Шкотске". Није то била нека ботаничарска песма, иако говори и о брдима (hills) и великој шкотској долини (Glen), већ је то једна врло кратка прича у свега осам стихова о цвету шкотске младости који је учествовао у битки код Бенокберна шест и по векова пре него што је песма настала. Мелодија није била претенциозна. Нису биле претенциозне ни речи. Просто, тих осам стихова били су одраз духа. Одраз кућног васпитања, које се, као такво, "независно од чизме", преносило с колена на колено. А од британских власти углавном је гурано под тепих. Некад и забрањивано, али углавном су те забране извођене "у белим рукавицама". Отприлике онако као што у Америци спортски тимови не могу да се зову "сијукси", "команчи", "апачи" због перфидног правила "Знате, тиме бисмо увредили домороце". Замислите. Е, тако некако је и деценијама, ма - вековима, сан о шкотској слободи био третиран од стране "чизмаша", али, Рој и његов другар Рони Браун су песму изводили кад год би сели или стали да запевају коју. Рој Вилијамсон је, међутим, већ као 54-годишњак преминуо, и - време је потом пролазило... Недеље, месеци, године, сад већ и деценије. Енглези су се понадали да ће та њихова песма, просто, нестати. Утихнути, као и сећање на оно на шта песма, "Цвет Шкотске", подсећа. Такав је, просто био план: да се искључиво зацари стање навике на потчињеност, а да нестане свест о истинској слободи. И, ту прича постаје прилично занимљива. Шкотска, као што знате, нема химну. Не сме ни да је има, јер је она само део једне веће државе. Ал', има ту једна занимљивост. Вероватно сте приметили да у појединим спортовима постоје и репрезентације земаља које нису независне. Како и зашто постоје? Па, ето, зато што су се те репрезентације надметале у тим спортовима пре остатка планете. Тако сад фудбал и играју Шкотска, Велс, Северна Ирска, иако су они само део веће, британске државе - али, играју јер су као такви, Шкоти, Велшани, Ирци, играли фудбал пре него што је ФИФА, као светска фудбалска организација, настала. Тако је и у рагбију, рецимо. Но, те екипе химну не могу да имају јер, ето... нису из независних држава. У ову причу сад улази - баш онај цвет Шкотске. (Због њега сам опет вежбао да преводим и титлујем вам снимак, да би вам овај дан постао лепши, колико год се Енглези трудили да исмеју нешто величанствено. Чека вас тај снимак испод ових исписаних редова, само причекајте који трен, да видите прво зашто је он важан) Наиме, Шкоти (и остали поменути) имају право да пред своје репрезентативне спортске мечеве интонирају неку "свечану песму", која, ето, није химна - јер химну, јелте, стварно не смеју да имају. И, кад су се Шкоти почешкали по глави, размишљајући шта да одаберу, није им избор пао не неке од чудесних песама које су прославиле гајде (нпр. нема ко не зна мелодију "Scotland the brave", али када је људи чују - не знају многи како се она зове), него је избор пао на ово што следи пред вама. А пред вама је мој скромни рад на монтажи у кућним условима. У питању су три врло, врло кратка, обједињена снимка: најпре онај који је ББЦ погрдно описао као "Shower of Scotland" (туширање, пљусак), а на коме се виде девојке које играју рагби за Шкотску. Виде се како стоје на правој провали облака. Стоје у дресовима, не пада им на памет да се склоне, јер треба меч да им почне. И не пада им на памет да ћуте, јер су, попут Роја и Ронија решиле да пркосе забораву. После тих десетак секунди сам вам ставио снимак када је стари, тада 70-годишњи Рони Браун (да, ОНАЈ Рони Браун) позван на један фудбалски меч репрезентације Шкотске, да пред целим стадионом поручи и да "прошлост треба да остане у прошлости". Када чујете његово "Come on!" слободно му се придружите. И, коначно, на крају можете да видите како, на 150. годишњицу првог фудбалског мегдана са Енглеском - цела Шкотска пева и себи и Енглезима нешто. Ал', пева, а да нема ниједног професионалног певача који води певање са центра. Пева цела једна земља из душе, пркосећи чизми и забранама. Да, ту можете да видите како пева и плаче Шкотска, чак и кад њене гајде утихну... ... а пева, просто да све нас подсети на снагу вере, чак и када је чува малишан избачен из музичке школе. Да подсети на силину коју у себи носи искрена подршка, као код истинског пријатеља (чак и кад је старац), ма... пева да подсети колика је важност кућног васпитања (и оног предања с колена на колено) за чување здравог духа једног народа, али пре свега да нас подсети - на свевременост љубави. Јер, ако није вечна, онда и није љубав, зар не? А ако је права, онда и страни краљеви и њихове војске немају шта да траже кад изађете пред њих заједно, као они ономад, оног јуна, века четрнаестог... Видимо се у песми. (Ако заплачете кад и неко са снимка, не брините. Међу својима сте) #FlowerOfScotland

Не плачем ја баш често, али... Ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која следи је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (шта ћете, можда и за ово постоји "архитектонска кривица", рецимо као она када сам вам писао о велшком језику). Као што знате, већ мало више од две деценије сам спортски новинар и нагледао сам се, стварно, свега и свачега. А и наслушао. Међутим, овог викенда ми је поглед застао на снимку који се изненадно појавио преда мном док сам нешто шпартао интернетом, правећи паузу у истраживању за моју нову историјску књигу. А на снимку од десетак секунди - пљушти киша, права провала облака, ал' упркос томе неке девојке загрљене стоје и певају као да су из средњег века дошле. Е, сад, "проблем" са тим снимком је што га је британски ББЦ на Твитеру, баш када сам ја ту свратио, пустио уз шаљив (ма, заправо, погрдан) коментар (просто се Енглези правили Енглези) иако су на снимку биле спортисткиње, и то са територије коју ББЦ "покрива" јер је јавни сервис те државе. А ја баш имам проблем кад неко исмева друге. Нарочито када је реч о овој теми. Зато вас прича одједном води у нешто о чему бих исто "књигу могао да напишем". Води вас у давни 14. век, у једну нестварну јунску битку. Не, није ово прича о Косовском боју. Али... следи нешто што ће вас, имам благи осећај, ганути као да јесте. Тог јуна 1314. са једне стране бојног поља био је "поносни Едвард" (други), енглески краљ, који је решио да под своју пету стави Шкоте једном за свагда. Повео је баш озбиљну војску на тај задатак. Па, само тешких оклопних коњаника је било преко 2.500 (Шкоти нису имали ниједног јединог таквог коњаника), било је са "поносним" и чак 15 хиљада Енглеза-пешадинаца, и три хиљаде стрелаца са оним великим луковима, каквим није било равних у Европи... А Шкоти? Они су имали четири пута мање војника, малтене све пешадија. Али су имали и једну жељу. Слободу. Сада ћемо да прескочимо и распоред замки припремљених за противничку коњицу, и 2.000 година стару тактику коју је, мртав-ладан, Роберт Брус спремио за надолазеће Енглезе, прексочићемо и нестварну дисциплину шкотских малих "дивизија". Просто, овај део приче ћемо да закључимо речима да су Енглези после (потпуно нетипичног за средњи век) дводневног боја - "подвили реп" као никада пре и вратили се одакле су дошли, не знајући шта их је снашло у тој битки код Бенокберна. Али, тај најтежи пораз који су Енглези у целој свој историји доживели у ратовима против Шкота - почео је да бива затрпаван у шкотском сећању захваљујући енглеској чизми која је у потоњим вековима прилично чврсто стала за врат северних суседа. Заправо, више се о томе малтене и није јавно причало. А кад се нешто прећуткује, онда временом и нестаје... И, ту у причу (баш на овај дан на који, ето, годинама већ волим да пишем неке лепе приче) улази један момак. Звао се Рој Вилијамсон. Као дечкић, син адвоката и пијанисткиње, био је избачен из музичке школе јер се правио да зна да чита ноте, а заправо је фрулу свирао на слух. Али, удаљити неког од оног што воли само зато што се не понаша како то од њега други очекују - не значи да ту љубав престаје. Као што никад није престајала ни његова љубав према родној Шкотској. Једном је, када је порастао ту, у свом а шкотском Единбургу, направио музичку групу (иако је био избачен из музичке школе, права је та његова љубав ка музици била. Права, стварно; Заправо ... вечна. А ако није вечна - онда и није љубав, зар не?). Из те врло мале групе су неки одлазили, други у њу долазили, па су после неколико година само Рој Вилијамсон и његов другар Рони Браун остали. И решили да тако, као дует, наступају, чувајући стари шкотски звук. Шездесетих година 20. века Рој је написао речи песме, а заједно су потом компоновали мелодију. Назив песме био је као што гласи и њен први стих - "Цвет Шкотске". Није то била нека ботаничарска песма, иако говори и о брдима (hills) и великој шкотској долини (Glen), већ је то једна врло кратка прича у свега осам стихова о цвету шкотске младости који је учествовао у битки код Бенокберна шест и по векова пре него што је песма настала. Мелодија није била претенциозна. Нису биле претенциозне ни речи. Просто, тих осам стихова били су одраз духа. Одраз кућног васпитања, које се, као такво, "независно од чизме", преносило с колена на колено. А од британских власти углавном је гурано под тепих. Некад и забрањивано, али углавном су те забране извођене "у белим рукавицама". Отприлике онако као што у Америци спортски тимови не могу да се зову "сијукси", "команчи", "апачи" због перфидног правила "Знате, тиме бисмо увредили домороце". Замислите. Е, тако некако је и деценијама, ма - вековима, сан о шкотској слободи био третиран од стране "чизмаша", али, Рој и његов другар Рони Браун су песму изводили кад год би сели или стали да запевају коју. Рој Вилијамсон је, међутим, већ као 54-годишњак преминуо, и - време је потом пролазило... Недеље, месеци, године, сад већ и деценије. Енглези су се понадали да ће та њихова песма, просто, нестати. Утихнути, као и сећање на оно на шта песма, "Цвет Шкотске", подсећа. Такав је, просто био план: да се искључиво зацари стање навике на потчињеност, а да нестане свест о истинској слободи. И, ту прича постаје прилично занимљива. Шкотска, као што знате, нема химну. Не сме ни да је има, јер је она само део једне веће државе. Ал', има ту једна занимљивост. Вероватно сте приметили да у појединим спортовима постоје и репрезентације земаља које нису независне. Како и зашто постоје? Па, ето, зато што су се те репрезентације надметале у тим спортовима пре остатка планете. Тако сад фудбал и играју Шкотска, Велс, Северна Ирска, иако су они само део веће, британске државе - али, играју јер су као такви, Шкоти, Велшани, Ирци, играли фудбал пре него што је ФИФА, као светска фудбалска организација, настала. Тако је и у рагбију, рецимо. Но, те екипе химну не могу да имају јер, ето... нису из независних држава. У ову причу сад улази - баш онај цвет Шкотске. (Због њега сам опет вежбао да преводим и титлујем вам снимак, да би вам овај дан постао лепши, колико год се Енглези трудили да исмеју нешто величанствено. Чека вас тај снимак испод ових исписаних редова, само причекајте који трен, да видите прво зашто је он важан) Наиме, Шкоти (и остали поменути) имају право да пред своје репрезентативне спортске мечеве интонирају неку "свечану песму", која, ето, није химна - јер химну, јелте, стварно не смеју да имају. И, кад су се Шкоти почешкали по глави, размишљајући шта да одаберу, није им избор пао не неке од чудесних песама које су прославиле гајде (нпр. нема ко не зна мелодију "Scotland the brave", али када је људи чују - не знају многи како се она зове), него је избор пао на ово што следи пред вама. А пред вама је мој скромни рад на монтажи у кућним условима. У питању су три врло, врло кратка, обједињена снимка: најпре онај који је ББЦ погрдно описао као "Shower of Scotland" (туширање, пљусак), а на коме се виде девојке које играју рагби за Шкотску. Виде се како стоје на правој провали облака. Стоје у дресовима, не пада им на памет да се склоне, јер треба меч да им почне. И не пада им на памет да ћуте, јер су, попут Роја и Ронија решиле да пркосе забораву. После тих десетак секунди сам вам ставио снимак када је стари, тада 70-годишњи Рони Браун (да, ОНАЈ Рони Браун) позван на један фудбалски меч репрезентације Шкотске, да пред целим стадионом поручи и да "прошлост треба да остане у прошлости". Када чујете његово "Come on!" слободно му се придружите. И, коначно, на крају можете да видите како, на 150. годишњицу првог фудбалског мегдана са Енглеском - цела Шкотска пева и себи и Енглезима нешто. Ал', пева, а да нема ниједног професионалног певача који води певање са центра. Пева цела једна земља из душе, пркосећи чизми и забранама. Да, ту можете да видите како пева и плаче Шкотска, чак и кад њене гајде утихну... ... а пева, просто да све нас подсети на снагу вере, чак и када је чува малишан избачен из музичке школе. Да подсети на силину коју у себи носи искрена подршка, као код истинског пријатеља (чак и кад је старац), ма... пева да подсети колика је важност кућног васпитања (и оног предања с колена на колено) за чување здравог духа једног народа, али пре свега да нас подсети - на свевременост љубави. Јер, ако није вечна, онда и није љубав, зар не? А ако је права, онда и страни краљеви и њихове војске немају шта да траже кад изађете пред њих заједно, као они ономад, оног јуна, века четрнаестог... Видимо се у песми. (Ако заплачете кад и неко са снимка, не брините. Међу својима сте) #FlowerOfScotland

Дарко Николић

30,890 görüntüleme • 2 yıl önce