Video yükleniyor...

Video Yüklenemedi

Bu video yüklenirken bir sorun oluştu. Bu geçici bir ağ sorunundan kaynaklanıyor olabilir veya video kullanılamıyor olabilir.

Ana Sayfaya Dön

Пре тачно годину дана МУП је прешао цивилизацијску границу и угрозио аутономију универзитета, покушавши насилно да упадне на Правни факултет Универзитета у Београду. Од времена окупације у Другом светском рату, оружане снаге нису крочиле на праг нашег факултета. Пре годину дана је то покушао режим који је показао да... show more

Правни у блокади

20,050 subscribers

23,547 görüntüleme • 1 ay önce •via X (Twitter)

Haberler & Politika Eğitim Bilim & Teknoloji

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

0 Yorum

Yorum bulunmuyor

Orijinal gönderinin yorumları burada görünecek

Benzer Videolar

Куцамо на врата заборављених асова... Глумица Љубинка Кларић пре годину дана (8. јул 2025) прелазила улицу на црвено верујући да тако руши власт. Кад јој је полиција написала казну (за прелазак на црвено), изјавила да је то "тортура режима који мрзи глумце". Замислите мозгове људи који су прелазили улицу и мислили да то руши власт. И ево није срушена власт годину дана касније. Али они никад неће признати грешку, него ће ићи из лудила у лудило, упорно претећи свакоме ко се усуди да каже да је то лудило.

Куцамо на врата заборављених асова... Глумица Љубинка Кларић пре годину дана (8. јул 2025) прелазила улицу на црвено верујући да тако руши власт. Кад јој је полиција написала казну (за прелазак на црвено), изјавила да је то "тортура режима који мрзи глумце". Замислите мозгове људи који су прелазили улицу и мислили да то руши власт. И ево није срушена власт годину дана касније. Али они никад неће признати грешку, него ће ићи из лудила у лудило, упорно претећи свакоме ко се усуди да каже да је то лудило.

Народни непријатељ 🇷🇸

29,398 görüntüleme • 2 ay önce

Одређивање притвора од 30 дана помоћнику директора Канцеларије за Косово и Метохију Игору Поповићу је последња у низу срамних, скандалозних и противправних одлука режима Аљбина Куртија којом несумњиво жели да изазове сукобе и настави обрачун са Србима. Једина кривица Игора Поповића у очима Куртијевог режима је у томе што је стао у одбрану невиних српских жртава на Косову и Метохији, због злочина за које нико никада није одговао, а очигледан циљ такозваних приштинских власти јесте да се они забораве. Куртијев циљ свих ових година је да покуша да затре истину, да све који о њој проговоре ућутка или утамничи, да се не чује истина о злочиначкој ОВК, о убијених 47 Срба и Рома и више од стотину киднапованих током јула 1998. године. То су ране на души нашег народа које никада неће зацелити. То су злочини који не застаревају, и злочини за које ћемо тражити казну док је нас! Нећемо дозволити Куртијевом режиму да убија истину, да прогања, застрашује и протерује наш народ са својих вековних огњишта, и никада нећемо одустати од борбе за права нашег народа и борбе да сачувамо мир и стабилност. Захтевамо од међународне заједнице да под хитно преиспитају противправну и скандалозну одлуку Куртијевих судија, и да Игор Поповић буде пуштен на слободу.

Одређивање притвора од 30 дана помоћнику директора Канцеларије за Косово и Метохију Игору Поповићу је последња у низу срамних, скандалозних и противправних одлука режима Аљбина Куртија којом несумњиво жели да изазове сукобе и настави обрачун са Србима. Једина кривица Игора Поповића у очима Куртијевог режима је у томе што је стао у одбрану невиних српских жртава на Косову и Метохији, због злочина за које нико никада није одговао, а очигледан циљ такозваних приштинских власти јесте да се они забораве. Куртијев циљ свих ових година је да покуша да затре истину, да све који о њој проговоре ућутка или утамничи, да се не чује истина о злочиначкој ОВК, о убијених 47 Срба и Рома и више од стотину киднапованих током јула 1998. године. То су ране на души нашег народа које никада неће зацелити. То су злочини који не застаревају, и злочини за које ћемо тражити казну док је нас! Нећемо дозволити Куртијевом режиму да убија истину, да прогања, застрашује и протерује наш народ са својих вековних огњишта, и никада нећемо одустати од борбе за права нашег народа и борбе да сачувамо мир и стабилност. Захтевамо од међународне заједнице да под хитно преиспитају противправну и скандалозну одлуку Куртијевих судија, и да Игор Поповић буде пуштен на слободу.

Милош Вучевић

27,949 görüntüleme • 1 yıl önce

2. ДЕО- извршитељ СНС картела На исељењу 26.5. извршни поверилац извршитеља Немање Протића физички је напао Сашу и њене ћерке, гурао их на под, чупао и попрскао сузавцем. Јуче је Саша, са ћерком, отишла у канцеларију господина Протића, како би га питала зашто није одговорио на Приговор трећег лица и Предлог за одлагање извршења, али и да види хоће ли се насилник некако санкционисати и зашто је Протић позвао ватрогасно возило, ветерину и бравара, али не и полицију. Да је полиција била ту, поверилац не би могао да физички злоставља жену која болује од канцера и њене ћерке. Протић није хтео да прими Сашку и њену ћерку, већ се као најгора кукавица закључао у својој канцеларији, сачекао крај радног времена, после чега га је из канцеларије ескортовало 20 припадника интервентне јединице полиције. Сашка нема никакве везе са дугом, који је направио њен бивши муж. лако је у току парница за поделу брачне имовине, Протић је продао читаву кућу, и притом и лагао на јавној исправи о томе да „нема сазнања да ли ико живи у некретнини". Знамо да је лагао, јер је претходно наплаћивао алиментацију истим овим женама које је пре два дана покушао принудно да исели и које су пре два дана физички малтретиране од стране једног од купца куће. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

2. ДЕО- извршитељ СНС картела На исељењу 26.5. извршни поверилац извршитеља Немање Протића физички је напао Сашу и њене ћерке, гурао их на под, чупао и попрскао сузавцем. Јуче је Саша, са ћерком, отишла у канцеларију господина Протића, како би га питала зашто није одговорио на Приговор трећег лица и Предлог за одлагање извршења, али и да види хоће ли се насилник некако санкционисати и зашто је Протић позвао ватрогасно возило, ветерину и бравара, али не и полицију. Да је полиција била ту, поверилац не би могао да физички злоставља жену која болује од канцера и њене ћерке. Протић није хтео да прими Сашку и њену ћерку, већ се као најгора кукавица закључао у својој канцеларији, сачекао крај радног времена, после чега га је из канцеларије ескортовало 20 припадника интервентне јединице полиције. Сашка нема никакве везе са дугом, који је направио њен бивши муж. лако је у току парница за поделу брачне имовине, Протић је продао читаву кућу, и притом и лагао на јавној исправи о томе да „нема сазнања да ли ико живи у некретнини". Знамо да је лагао, јер је претходно наплаћивао алиментацију истим овим женама које је пре два дана покушао принудно да исели и које су пре два дана физички малтретиране од стране једног од купца куће. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Инжењер 🇷🇸

21,399 görüntüleme • 3 ay önce

Две најзначајније организације преко којих власт и "опозиција" подривају студентски протест, утичу и покушавају да га ставе под контролу су Пупинова иницијатива и Скупштина у расејању. Преко њих је и отет пленум Правног факултета Универзитета у Београду од студената који су скоро годину дана носили студентски протест. Потребно је раскринкати њихов вишемесечни штетни утицај, одстранити њихове људе и држати се чврсто захтева и принципа студентског протеста усвојених на почетку када је протест био најмасовнија а учешће студената на пленумима најбројније, а то су правда, одговорност, замена институција које не раде по закону кроз одговорност и смену људи унутар тих институција и изјава као гаранција и контролни механизам.

Две најзначајније организације преко којих власт и "опозиција" подривају студентски протест, утичу и покушавају да га ставе под контролу су Пупинова иницијатива и Скупштина у расејању. Преко њих је и отет пленум Правног факултета Универзитета у Београду од студената који су скоро годину дана носили студентски протест. Потребно је раскринкати њихов вишемесечни штетни утицај, одстранити њихове људе и држати се чврсто захтева и принципа студентског протеста усвојених на почетку када је протест био најмасовнија а учешће студената на пленумима најбројније, а то су правда, одговорност, замена институција које не раде по закону кроз одговорност и смену људи унутар тих институција и изјава као гаранција и контролни механизам.

Срђан Ного

14,452 görüntüleme • 10 ay önce

У ЗЕМЉИ ЕКОНОМСКОГ ТИГРА, ПРИЧА КОЈА КИДА ДУШУ... Тамара Мисирлић: "Сваког дана бака Борка стоји на улици и продаје оно што је сама узгајила у својој башти. Понесе мало лука, понесе шта има... и стоји ту сатима. Стоји ту са једним јединим циљем, да скупи новац да подигне споменик својој ћерки. Кад ми је то рекла, гледала ме је право у очи и изговорила реченицу коју никада нећу заборавити: ,,Ја не могу да умрем док јој не подигнем споменик. Не могу да оставим моју ћерку без споменика." Док сам је слушала, толико ме је нешто стегло у грудима. Толико бола, толико љубави и толико достојанства у једној жени која сваког дана стоји на улици и продаје своје поврће. Рекла ми је да некад заради 180 динара, некад 500, некад 600, некад 1000 ако је добар дан. И тако, мало по мало, скупља новац, а уз то брине и о болесној сестри. Из џепа је извадила један папирић. На њему је нацртан споменик, написане димензије и број телефона човека који их ради. Тај папир носи са собом као нешто највредније што има, то је њен циљ, њена мисија, њена последња жеља. У једном тренутку више нисам могла да слушам, а да ништа не кажем. Рекла сам јој: ,,Бако, ми ћемо подићи споменик.“ А она се одмах постидела, онако како то умеју само стари, поштени људи. Почела је да пита: „А како ћу ја то да вратим? Како ћу да се одужим, сине?" Рекла сам јој да ми само да мало лука из своје баште, за салату. И ништа више. Али истина је да сам тог дана ја од ње добила много више од тог лука. Добила сам лекцију шта је мајчинска љубав. Љубав која не престаје ни када живот прође, ни када године притисну, ни када човек остане сам. Љубав због које једна мајка сваког дана стоји на улици, продаје оно што има, и понавља само једну реченицу: ,,Не могу да умрем док моја ћерка не добије споменик." 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

У ЗЕМЉИ ЕКОНОМСКОГ ТИГРА, ПРИЧА КОЈА КИДА ДУШУ... Тамара Мисирлић: "Сваког дана бака Борка стоји на улици и продаје оно што је сама узгајила у својој башти. Понесе мало лука, понесе шта има... и стоји ту сатима. Стоји ту са једним јединим циљем, да скупи новац да подигне споменик својој ћерки. Кад ми је то рекла, гледала ме је право у очи и изговорила реченицу коју никада нећу заборавити: ,,Ја не могу да умрем док јој не подигнем споменик. Не могу да оставим моју ћерку без споменика." Док сам је слушала, толико ме је нешто стегло у грудима. Толико бола, толико љубави и толико достојанства у једној жени која сваког дана стоји на улици и продаје своје поврће. Рекла ми је да некад заради 180 динара, некад 500, некад 600, некад 1000 ако је добар дан. И тако, мало по мало, скупља новац, а уз то брине и о болесној сестри. Из џепа је извадила један папирић. На њему је нацртан споменик, написане димензије и број телефона човека који их ради. Тај папир носи са собом као нешто највредније што има, то је њен циљ, њена мисија, њена последња жеља. У једном тренутку више нисам могла да слушам, а да ништа не кажем. Рекла сам јој: ,,Бако, ми ћемо подићи споменик.“ А она се одмах постидела, онако како то умеју само стари, поштени људи. Почела је да пита: „А како ћу ја то да вратим? Како ћу да се одужим, сине?" Рекла сам јој да ми само да мало лука из своје баште, за салату. И ништа више. Али истина је да сам тог дана ја од ње добила много више од тог лука. Добила сам лекцију шта је мајчинска љубав. Љубав која не престаје ни када живот прође, ни када године притисну, ни када човек остане сам. Љубав због које једна мајка сваког дана стоји на улици, продаје оно што има, и понавља само једну реченицу: ,,Не могу да умрем док моја ћерка не добије споменик." 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Инжењер 🇷🇸

10,975 görüntüleme • 5 ay önce

Пре 7 месеци су Танасију аплаудирали, а он глумио да плаче. Одвратна патетика. А Петрова је та, како каже Танасије "ненадлежна институција - пленум" и таргетирала и политички дискриминисала (морао да пролази кроз шпалир који држи његове увредљиве карикатуре). Тад се Танасије није јављао да заштити колегу од кривичног дела и понижавајућег поступања. Чим су остали без плата, прва им Вања Бајовић рекла да одјебу са блокадама, иако је и она овде ђускала уз аплауз. Сад им више ни Танасије не ваља. И обојена револуција једе своју децу. Једино свака част Петрову који је од почетка имао храброст и достојанство да иступи против тоталитарног блокадерског једноумља и да на себе прими све ударце. Оно што је он причао пре годину дана (да су блокаде и пленуми незаконити) сад причају и Танасије и Вања, јунаци блокадера.

Пре 7 месеци су Танасију аплаудирали, а он глумио да плаче. Одвратна патетика. А Петрова је та, како каже Танасије "ненадлежна институција - пленум" и таргетирала и политички дискриминисала (морао да пролази кроз шпалир који држи његове увредљиве карикатуре). Тад се Танасије није јављао да заштити колегу од кривичног дела и понижавајућег поступања. Чим су остали без плата, прва им Вања Бајовић рекла да одјебу са блокадама, иако је и она овде ђускала уз аплауз. Сад им више ни Танасије не ваља. И обојена револуција једе своју децу. Једино свака част Петрову који је од почетка имао храброст и достојанство да иступи против тоталитарног блокадерског једноумља и да на себе прими све ударце. Оно што је он причао пре годину дана (да су блокаде и пленуми незаконити) сад причају и Танасије и Вања, јунаци блокадера.

Народни непријатељ 🇷🇸

11,083 görüntüleme • 9 ay önce

Оно јуче је слика избора у Србији. Безобразно су покрали, као и увек до сада. И опет им пролази, баш као и сваки пут. И тако ће бити док ми не одлучимо да је доста и то окончамо. Не признаје се изборна крађа, и не узимају се мандати са покрадених избора, јер је то легализација крађе и саучесништво. Да ли постоји ико нормалан који мисли да се ова мафија руши изборима? Да ће се било који наредни избори разликовати од ових? Мислите ли да ће ови батинаши и криминалци признати икада да су изгубили изборе? Да ће само једног дана да се пробуде и кажу нећемо више да вас бијемо, крадемо, уништавамо, доста је било. Ја не знам да постоји случај у свету да се неко спасао криминалца који га рекетира и малтретира тако што га је молио да престане. Напротив, сви примери у свету показују да људи који су се спасили криминалаца који су их рекетирали су то успели на 2 начина: или се обратиш јачем криминалцу који ти то реши, али онда њему плаћаш рекет, или су се супроставили, пребии или упуцали криминалце. Знамо са ким имамо посла, и да је за њих то питање живота, јер знају шта су радили, али и за нас је. А нас је много више.

Оно јуче је слика избора у Србији. Безобразно су покрали, као и увек до сада. И опет им пролази, баш као и сваки пут. И тако ће бити док ми не одлучимо да је доста и то окончамо. Не признаје се изборна крађа, и не узимају се мандати са покрадених избора, јер је то легализација крађе и саучесништво. Да ли постоји ико нормалан који мисли да се ова мафија руши изборима? Да ће се било који наредни избори разликовати од ових? Мислите ли да ће ови батинаши и криминалци признати икада да су изгубили изборе? Да ће само једног дана да се пробуде и кажу нећемо више да вас бијемо, крадемо, уништавамо, доста је било. Ја не знам да постоји случај у свету да се неко спасао криминалца који га рекетира и малтретира тако што га је молио да престане. Напротив, сви примери у свету показују да људи који су се спасили криминалаца који су их рекетирали су то успели на 2 начина: или се обратиш јачем криминалцу који ти то реши, али онда њему плаћаш рекет, или су се супроставили, пребии или упуцали криминалце. Знамо са ким имамо посла, и да је за њих то питање живота, јер знају шта су радили, али и за нас је. А нас је много више.

Срђан Ного

15,838 görüntüleme • 5 ay önce

Пажљиво послушајте како је Владимир Путин вечерас на Међународном дискусионом клубу „Валдај“ у Сочију одговорио на питање у вези са дешавањима у Србији последњих неколико месеци: - Видите, увек има људи, посебно младих људи, који не разумеју добро тренутне проблеме, који не знају историју тих проблема и последице до којих доводе илегалне промене власти, посебно обојене револуције. До чега је довела обојена револуција у Украјини? Мислим да то сви разумеју. Те обојене револуције су протиуставна, илегална преузимања власти, да будемо искрени. Обично то не води ничему добром. Обично је боље поштовати Устав и закон. Отворено говорећи, можда се то у Србији не каже директно, али порука је јасна. Они обећавају да ће "све бити у реду", али никада не кажу – какво "у реду"? По којој цени? То се прећуткује, а резултат је готово увек супротан од онога што народ очекује... - Многи млади у Србији који протестују су у суштини патриоте и битно је наставити дијалог са њима, што Вучић и покушава. Они никада не би требало да забораве кроз коју патњу је прошао српски народ пре Првог светског рата, после Првог светског рата и за време Другог светског рата, после Другог светског рата... Снаге које их сада гурају на улицу желе да српски народ страда још више, казао је Путин. Путин је на крају излагања демантовао да није у добрим односима са председником Србије.

Пажљиво послушајте како је Владимир Путин вечерас на Међународном дискусионом клубу „Валдај“ у Сочију одговорио на питање у вези са дешавањима у Србији последњих неколико месеци: - Видите, увек има људи, посебно младих људи, који не разумеју добро тренутне проблеме, који не знају историју тих проблема и последице до којих доводе илегалне промене власти, посебно обојене револуције. До чега је довела обојена револуција у Украјини? Мислим да то сви разумеју. Те обојене револуције су протиуставна, илегална преузимања власти, да будемо искрени. Обично то не води ничему добром. Обично је боље поштовати Устав и закон. Отворено говорећи, можда се то у Србији не каже директно, али порука је јасна. Они обећавају да ће "све бити у реду", али никада не кажу – какво "у реду"? По којој цени? То се прећуткује, а резултат је готово увек супротан од онога што народ очекује... - Многи млади у Србији који протестују су у суштини патриоте и битно је наставити дијалог са њима, што Вучић и покушава. Они никада не би требало да забораве кроз коју патњу је прошао српски народ пре Првог светског рата, после Првог светског рата и за време Другог светског рата, после Другог светског рата... Снаге које их сада гурају на улицу желе да српски народ страда још више, казао је Путин. Путин је на крају излагања демантовао да није у добрим односима са председником Србије.

David Babić 🇷🇸

25,129 görüntüleme • 11 ay önce

Поставићу вам овде један низ твитова којима сам покушао да вам објасним шта се дешава у свету и ко води игру. Глумци су вам свима познати. Ако до сад нисте укапирали да је ово финална борба против хришћанства и белог човека ја вам ту не могу помоћи. Рећи ћу вам само да је та борба почела 1999. г. бобардовањем ср југославије отимањем Косова и Метохије. Операције олуја и бљесак су биле само увод у то и дисциплиновање Срба, познатих по својој ратоборности и спремности да изгину сви до последњег. Што није искључено да ће се на крају и десити, као што ће нестати и многи други народи који нису спремни да постану Гоје. Ништа што се дешава у србистану није случајно, све је пројектовано из једног центра од Рибникара па сад до пада надстрешнице. Ја знам да многи од вас то не виде и да и не могу да виде јер је ово никад снажнија psyop операција. Држе вас у стању благе анестезије и дозирају по потреби мало хемијом мало вибрацијама и немогуће је да се пробудите из матрикса. Једини начин је да све што сте до сад мислили да знате заборавите, све је лаж.

Поставићу вам овде један низ твитова којима сам покушао да вам објасним шта се дешава у свету и ко води игру. Глумци су вам свима познати. Ако до сад нисте укапирали да је ово финална борба против хришћанства и белог човека ја вам ту не могу помоћи. Рећи ћу вам само да је та борба почела 1999. г. бобардовањем ср југославије отимањем Косова и Метохије. Операције олуја и бљесак су биле само увод у то и дисциплиновање Срба, познатих по својој ратоборности и спремности да изгину сви до последњег. Што није искључено да ће се на крају и десити, као што ће нестати и многи други народи који нису спремни да постану Гоје. Ништа што се дешава у србистану није случајно, све је пројектовано из једног центра од Рибникара па сад до пада надстрешнице. Ја знам да многи од вас то не виде и да и не могу да виде јер је ово никад снажнија psyop операција. Држе вас у стању благе анестезије и дозирају по потреби мало хемијом мало вибрацијама и немогуће је да се пробудите из матрикса. Једини начин је да све што сте до сад мислили да знате заборавите, све је лаж.

☦️Милан Ђорђевић☦️

56,794 görüntüleme • 1 yıl önce

"Пре девет година, када сам последњи пут боравио у Србији, стање је било тако очајно да сам іедва чекао да се вратим у Америку. У народу сеосећаш дух безнадежности као да су људи били дигли руке и од самих себе и од свог живота. Чекали су да одживотаре тај остатак живота што им је Бог дао. Није се видело ни једно светло на крају тог мрачног тунела. Оно што су студенти ПОСТИГЛИ у Oвом народу іе нешто што ја гледам кроз ту духовну призму, они су заиста глас Божји у овом народу. Они су успели да одраде оно најтеже, а то је да пробуде у народу веру у боље сутра, да му дају наду и да се вреди борити за то боље сутра. Још једну изузетну ствар су студенти постигли а то је да су они као лакмус папир- они су нашем друштву показали јасно ко је ко и у режиму, и у опозициији, и у невладиним организацијама па и у Српској православној цркви. Више немамо никаквих недоумица где је ко, па тако и треба да се поставимо" О Саша

"Пре девет година, када сам последњи пут боравио у Србији, стање је било тако очајно да сам іедва чекао да се вратим у Америку. У народу сеосећаш дух безнадежности као да су људи били дигли руке и од самих себе и од свог живота. Чекали су да одживотаре тај остатак живота што им је Бог дао. Није се видело ни једно светло на крају тог мрачног тунела. Оно што су студенти ПОСТИГЛИ у Oвом народу іе нешто што ја гледам кроз ту духовну призму, они су заиста глас Божји у овом народу. Они су успели да одраде оно најтеже, а то је да пробуде у народу веру у боље сутра, да му дају наду и да се вреди борити за то боље сутра. Још једну изузетну ствар су студенти постигли а то је да су они као лакмус папир- они су нашем друштву показали јасно ко је ко и у режиму, и у опозициији, и у невладиним организацијама па и у Српској православној цркви. Више немамо никаквих недоумица где је ко, па тако и треба да се поставимо" О Саша

Ћацијарх Профитије

10,824 görüntüleme • 9 ay önce

Дакле, данас је у Новом Саду блокадерска прича доживела дебакл. То наравно не значи да је власт победник овог маратона, већ да је народ за годину дана сазрео и схватио је штетност система вредности за ког се блокадери залажу, пре свега кроз међународни радикално левичарски покрет АНТИФА коме и сами припадају. Као неко ко није у активној политици, трудићу се за своју душу увек и на сваком месту да се борим против система вредности за који се леви радикали залажу, јер тај систем вредности је антихришћански и антинационални, залаже се за стварање глобалистичког света са одређеним секташким веровањем у овоземаљска божанства и култове.

Дакле, данас је у Новом Саду блокадерска прича доживела дебакл. То наравно не значи да је власт победник овог маратона, већ да је народ за годину дана сазрео и схватио је штетност система вредности за ког се блокадери залажу, пре свега кроз међународни радикално левичарски покрет АНТИФА коме и сами припадају. Као неко ко није у активној политици, трудићу се за своју душу увек и на сваком месту да се борим против система вредности за који се леви радикали залажу, јер тај систем вредности је антихришћански и антинационални, залаже се за стварање глобалистичког света са одређеним секташким веровањем у овоземаљска божанства и култове.

Владимир Ђукановић

47,901 görüntüleme • 10 ay önce

Неке од претњи и увреда које сам добијао последњих дана, након потпуно фабриковане и безброј пута поновљене лажне вести о споразуму о довођењу странаца. Не препоручујем за гледање, осим уколико нисте психијатар или јавни тужилац. То је само један од праваца ширења лажи и мржње. Узгред, истина је да сам пре неколико дана и нападнут на улици док сам, заједно са својим трима ћеркама, узраста 9, 8 и 5 година, опуштено и сâм шетао местом коме припадам од рођења. Починилац је вишеструко осуђивани насилник из другог места, који је у тренутку напада био и под дејством наркотика. Пријавио сам полицији и тужилаштву, да ураде свој посао — не и јавности. Осим што се трудим да чувам приватност своје породице, трудим се и да, колико могу, сачувам и не трујем додатно јавни простор. Не треба ми ни за шта ни улога жртве. Многи пријатељи и колеге пролазе горе. Сада, међутим, видим да се ипак и о паклу, увредама, претњама и вербалном насиљу, које сам од насилника прошао на улици заједно са својим девојчицама, лаже и спинује у сврху пропаганде. Признајем, тешко ће ми пасти ако будем морао да објашњавам ћеркама — а изгледа да хоћу — зашто је за неке људе човек који нас је напао жртва, а нико није ни питао за бол и трауму које су оне доживеле. Нека им је на част.

Неке од претњи и увреда које сам добијао последњих дана, након потпуно фабриковане и безброј пута поновљене лажне вести о споразуму о довођењу странаца. Не препоручујем за гледање, осим уколико нисте психијатар или јавни тужилац. То је само један од праваца ширења лажи и мржње. Узгред, истина је да сам пре неколико дана и нападнут на улици док сам, заједно са својим трима ћеркама, узраста 9, 8 и 5 година, опуштено и сâм шетао местом коме припадам од рођења. Починилац је вишеструко осуђивани насилник из другог места, који је у тренутку напада био и под дејством наркотика. Пријавио сам полицији и тужилаштву, да ураде свој посао — не и јавности. Осим што се трудим да чувам приватност своје породице, трудим се и да, колико могу, сачувам и не трујем додатно јавни простор. Не треба ми ни за шта ни улога жртве. Многи пријатељи и колеге пролазе горе. Сада, међутим, видим да се ипак и о паклу, увредама, претњама и вербалном насиљу, које сам од насилника прошао на улици заједно са својим девојчицама, лаже и спинује у сврху пропаганде. Признајем, тешко ће ми пасти ако будем морао да објашњавам ћеркама — а изгледа да хоћу — зашто је за неке људе човек који нас је напао жртва, а нико није ни питао за бол и трауму које су оне доживеле. Нека им је на част.

Марко Ђурић

52,443 görüntüleme • 1 yıl önce

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Дарко Николић

105,231 görüntüleme • 2 yıl önce

Један Румун успео је да заустави НАТО воз 2. jуна 1999. и спречи његов несметан пролазак кроз Румунију према тадашњој Југославији. Шеф железничке станице Пијелешти, Флорин Патрочоју, након тог чина постао је локални јунак, као и јунак свих Срба. Када је воз стигао, Флорин је прегледао документацију и приметио да недостаје печат за улазак воза у земљу. Упркос процени надлежних да воз може да настави, Флорин је одлучио да га задржи док се сви законски услови не испуне. Трпео је притиске – индиректно преко запослених и касније преко царинских и железничких служби – али није попустио. Након што је документација допуњена, воз је могао да крене. Међутим, покварила се локомотива, а резервна локомотива и истек радног времена посаде изазвали су нова кашњења. Када је престало бомбардовање, воз је кренуо назад и морао је поново да прође кроз исту станицу, а на дежурству је опет био Флорин. „Поново је стигао захтев за пролаз вагонa са опремом и особљем. Када су стигли, било је више вагона него што је било планирано, а нису ни платили таксу за транспорт уз тврдњу да је све решено на дипломатском нивоу“. Опет је зауставио пролаз. „Када сам им саопштио да је потребно да плате 370.000 леја и 20.000 долара, почеле су интервенције од стране виших органа, али нисам желео да одступим од правилника. Док је воз стајао, добио сам телеграм из Букуреша од директора железнице да морам да пустим воз да настави ка одредишту, а да ће таксе бити плаћене накнадно. Наравно, одбио сам то да урадим.“ Командант НАТО-а је покушао да бар део суме плати из свог џепа, али је Флорин и то одбио. Или све или воз остаје да стоји. Прошле су 2 недеље док таксе нису биле уплаћене. „Воз је требало да крене тог дана у 19ч. Нису поштовали време, па смо одредили ново. Пошто ни тада нису кренули, наредио сам да што пре крену како не би блокирали пругу. Коришћен материјал Family Interview Writer Journalist Silvia Giurgiu with her husband Florin Pătrăchioiu Studio ASCIOR Архивци снимци ТВР1 Reportaj de Irina LUCA !! 3 iulie 1999 TVR 1 emisiunea CU OCHII-N PATRU

Један Румун успео је да заустави НАТО воз 2. jуна 1999. и спречи његов несметан пролазак кроз Румунију према тадашњој Југославији. Шеф железничке станице Пијелешти, Флорин Патрочоју, након тог чина постао је локални јунак, као и јунак свих Срба. Када је воз стигао, Флорин је прегледао документацију и приметио да недостаје печат за улазак воза у земљу. Упркос процени надлежних да воз може да настави, Флорин је одлучио да га задржи док се сви законски услови не испуне. Трпео је притиске – индиректно преко запослених и касније преко царинских и железничких служби – али није попустио. Након што је документација допуњена, воз је могао да крене. Међутим, покварила се локомотива, а резервна локомотива и истек радног времена посаде изазвали су нова кашњења. Када је престало бомбардовање, воз је кренуо назад и морао је поново да прође кроз исту станицу, а на дежурству је опет био Флорин. „Поново је стигао захтев за пролаз вагонa са опремом и особљем. Када су стигли, било је више вагона него што је било планирано, а нису ни платили таксу за транспорт уз тврдњу да је све решено на дипломатском нивоу“. Опет је зауставио пролаз. „Када сам им саопштио да је потребно да плате 370.000 леја и 20.000 долара, почеле су интервенције од стране виших органа, али нисам желео да одступим од правилника. Док је воз стајао, добио сам телеграм из Букуреша од директора железнице да морам да пустим воз да настави ка одредишту, а да ће таксе бити плаћене накнадно. Наравно, одбио сам то да урадим.“ Командант НАТО-а је покушао да бар део суме плати из свог џепа, али је Флорин и то одбио. Или све или воз остаје да стоји. Прошле су 2 недеље док таксе нису биле уплаћене. „Воз је требало да крене тог дана у 19ч. Нису поштовали време, па смо одредили ново. Пошто ни тада нису кренули, наредио сам да што пре крену како не би блокирали пругу. Коришћен материјал Family Interview Writer Journalist Silvia Giurgiu with her husband Florin Pătrăchioiu Studio ASCIOR Архивци снимци ТВР1 Reportaj de Irina LUCA !! 3 iulie 1999 TVR 1 emisiunea CU OCHII-N PATRU

Србија чиста и уједињена 🇷🇸🙏☦️

23,829 görüntüleme • 5 ay önce

**ГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН, ЛОНДОН, 1916.** „Господо, Дошао сам из земље која је крвава од главе до пете, из земље која лежи на крсту већ две године, распета између два моћна царства, која је бранила својим грудима не само своју слободу него и вашу. Дошао сам из земље чији је народ још пре пет стотина година пролио своју крв за крст часни и слободу златну на Косову Пољу. Од онда до данас Косово је постало симбол нашег националног етоса – симбол жртве, верности и васкрсења. Кад смо пре две године ушли у овај рат, ми смо знали да идемо у ново Косово. Ми смо знали да ће Србија морати поново да падне, али смо знали и то, да ће њена смрт бити семе будућег живота – не само њеног живота, него и живота Европе. Српски војник није постављао питање да ли ће преживети. Он је знао само да мора испунити своју дужност. Он је бранио кућни праг, али је бранио и вашу отаџбину; бранио је слободу свих малих народа; бранио је морални поредак света. Немојте мислити да је Србија данас мртва. Не! Србија је само на Голготи. А свака Голгота света завршила се васкрсењем. И ја вам кажем: васкрснуће и Србија! Наш народ није народ који живи од хлеба, него од идеала. Његов хлеб је слобода, његова вода је правда, његов ваздух је вера у Бога. Ми Срби нисмо велики бројем, али смо велики историјом и велики духом. Ми смо попут оних древних народа који су више волели да изгину него да погазе своју душу. Ако би Србија и престала да постоји као држава, она никада не би престала да живи као идеал. Идеали су бесмртни. Зато се данас, на овај свети дан, на Видовдан, клањам сенима наших мученика и молим се Богу да подари снагу и британском народу и свима нашим савезницима, да издржимо до краја и да се изборимо за праведан мир. Јер само праведан мир може бити трајан. И само слобода за све може бити темељ будућности света." • „Дошао сам из земље која је крвава, али не покорена.“ • „Србија и данас пролази своје Косово – и чека своје васкрсење.“ • „Српски војник није бранио само своју кућу, већ слободу Европе.“ • „Ми нисмо народ који живи од хлеба, већ од идеала.“ • „Ако и падне као држава, Србија никада неће умрети као идеал.“ • „Не мислите да је Србија мртва – она је на Голготи, а Голгота се увек завршава победом.“

ГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН, ЛОНДОН, 1916. „Господо, Дошао сам из земље која је крвава од главе до пете, из земље која лежи на крсту већ две године, распета између два моћна царства, која је бранила својим грудима не само своју слободу него и вашу. Дошао сам из земље чији је народ још пре пет стотина година пролио своју крв за крст часни и слободу златну на Косову Пољу. Од онда до данас Косово је постало симбол нашег националног етоса – симбол жртве, верности и васкрсења. Кад смо пре две године ушли у овај рат, ми смо знали да идемо у ново Косово. Ми смо знали да ће Србија морати поново да падне, али смо знали и то, да ће њена смрт бити семе будућег живота – не само њеног живота, него и живота Европе. Српски војник није постављао питање да ли ће преживети. Он је знао само да мора испунити своју дужност. Он је бранио кућни праг, али је бранио и вашу отаџбину; бранио је слободу свих малих народа; бранио је морални поредак света. Немојте мислити да је Србија данас мртва. Не! Србија је само на Голготи. А свака Голгота света завршила се васкрсењем. И ја вам кажем: васкрснуће и Србија! Наш народ није народ који живи од хлеба, него од идеала. Његов хлеб је слобода, његова вода је правда, његов ваздух је вера у Бога. Ми Срби нисмо велики бројем, али смо велики историјом и велики духом. Ми смо попут оних древних народа који су више волели да изгину него да погазе своју душу. Ако би Србија и престала да постоји као држава, она никада не би престала да живи као идеал. Идеали су бесмртни. Зато се данас, на овај свети дан, на Видовдан, клањам сенима наших мученика и молим се Богу да подари снагу и британском народу и свима нашим савезницима, да издржимо до краја и да се изборимо за праведан мир. Јер само праведан мир може бити трајан. И само слобода за све може бити темељ будућности света." • „Дошао сам из земље која је крвава, али не покорена.“ • „Србија и данас пролази своје Косово – и чека своје васкрсење.“ • „Српски војник није бранио само своју кућу, већ слободу Европе.“ • „Ми нисмо народ који живи од хлеба, већ од идеала.“ • „Ако и падне као држава, Србија никада неће умрети као идеал.“ • „Не мислите да је Србија мртва – она је на Голготи, а Голгота се увек завршава победом.“

Јелена Ђоковић Ивић

17,568 görüntüleme • 9 ay önce

Наш отац Лука тренутно је изложен лажним оптужбама од стране исламских фан*тика и медија којима сметају српска гробља. Они су уклонили крстове са гробова стрељаних Срба, који су на том месту положени у време Првог светског рата, а које је отац Лука поново поставио у настојању да исправи неправду. На том месту су некада стајали српски споменици, али су они оскрнављени и бачени, након чега је ту подигнуто муслиманско гробље. Један од тих српских споменика успео је да буде сачуван и сакривен у Тузли. Отац Лука га је пронашао и вратио у Сребреницу, у манастир Карно. Пре пар дана, на Богојављење, поставио је три крста на месту страдања српских мученика, заједно са породицама страдалих што је изазвало негодовање муслиманске заједнице, јер се у непосредној близини налази њихово гробље, које је, подигнуто без званичних дозвола и благослова. Отац Лука је обавио разговоре са начелником полиције и начелником општине, те је надлежним институцијама предао материјалне доказе који потврђују да никога није угрозио. Напротив, настојали су да сачувају српско гробље, које је јасно обележено на аустријској карти из 1880. године. На том месту почивају српски страдалници из Првог светског рата, сахрањени 1914. године. Константни су напади на игумана Луку и манастир Карно, честа су ловачка пушкарања у близини манастира, чак су ловачки пси увођени у манастирски комплекс током службе и нападали Оца Луку. Отац Лука је велики Србин, великог срца, пастир нашег народа и не боји се никога осим Бога и то им најтеже пада јер му не могу ништа, па овим путем покушавају да се окупе у медијима и у комемтарима на друштвеним мрежама па прете разним стварима…

Наш отац Лука тренутно је изложен лажним оптужбама од стране исламских фан*тика и медија којима сметају српска гробља. Они су уклонили крстове са гробова стрељаних Срба, који су на том месту положени у време Првог светског рата, а које је отац Лука поново поставио у настојању да исправи неправду. На том месту су некада стајали српски споменици, али су они оскрнављени и бачени, након чега је ту подигнуто муслиманско гробље. Један од тих српских споменика успео је да буде сачуван и сакривен у Тузли. Отац Лука га је пронашао и вратио у Сребреницу, у манастир Карно. Пре пар дана, на Богојављење, поставио је три крста на месту страдања српских мученика, заједно са породицама страдалих што је изазвало негодовање муслиманске заједнице, јер се у непосредној близини налази њихово гробље, које је, подигнуто без званичних дозвола и благослова. Отац Лука је обавио разговоре са начелником полиције и начелником општине, те је надлежним институцијама предао материјалне доказе који потврђују да никога није угрозио. Напротив, настојали су да сачувају српско гробље, које је јасно обележено на аустријској карти из 1880. године. На том месту почивају српски страдалници из Првог светског рата, сахрањени 1914. године. Константни су напади на игумана Луку и манастир Карно, честа су ловачка пушкарања у близини манастира, чак су ловачки пси увођени у манастирски комплекс током службе и нападали Оца Луку. Отац Лука је велики Србин, великог срца, пастир нашег народа и не боји се никога осим Бога и то им најтеже пада јер му не могу ништа, па овим путем покушавају да се окупе у медијима и у комемтарима на друштвеним мрежама па прете разним стварима…

Севастократор

26,720 görüntüleme • 1 yıl önce