Video wird geladen...

Video konnte nicht geladen werden

Zur Startseite

СНС је данас поставио штандове на многим локацијама на којима смо и ми, али изгледа да се и њиховим посетиоцима више допао СТУДЕНТСКИ ПЛАН ❤️

70,886 Aufrufe • vor 6 Tagen •via X (Twitter)

0 Kommentare

Keine Kommentare verfügbar

Kommentare vom Original-Post werden hier angezeigt

Ähnliche Videos

Данас је истекао петнаестодневни рок који су шиптарске власти дале Србима да уклоне своје викендице са језера Газиводе. Јесте, управо оних Газивода које Александар Вучић није дао. У том року су имали право да поднесу захтев за заштиту имовине, што су сви и урадили, али су и поред тога што на захтеве није одговорено шиптари дошли са дугим цевима и машинама и викендице порушили. На другом снимку видите да народ просечног коефицијента интелигенције 50 кличе оном ко је то потписао. Поред свих парадокса који постоје у математици и филозофији, на које ни данас нема одговора (зато се и зову парадокси-„наизглед апсурдно, али ипак истинито"), надам се да ће се једног дана изучавати и ,,Ћаци парадокс'', у ком је један народ нестајао и до нестанка клицао и тапшао оном који је до нестанка довео.

Ж. Пантелић-Бунар 1244

25,930 Aufrufe • vor 2 Monaten

"Вратим се ја из Великог рата у моје лепо село поред Тополе сав срећан што сам остао жив. А прошао сам све и Цер и Колубару и Албанију и Крф и Кајмакчалан. Бог ме је спасио, а све мислим и освештана тисовина што ми мајка даде кад пођох у рат. Одкако смо отишли из Србије ништа не знам за своје па сам у великој неизвесности. Дођем кући и куцам на врата и нико ми се не јавља. Ухвати ме страх. Погледам кроз прозор видим гори ватра. Одма ми беше лакше. Убрзо се појави мој стари отац Марко иде из штале. Гледам у њега пуно остарио и обелео. Угледа и он мене па пожури. Изљубисмо смо се, а сузе нам ударише обадвојици. Само да ти кажем ја сам Трифко Топаловић, Шумадијска дивизија Пешадијски пук. Уђемо у кућу и ја се мало распремим, а отац насу две чаше ракије. Наздрависмо, а отац поче да прича. Мајка Рада и сестра Милојка умреше од тифуса оне године када смо се повлачили. Прича како му је било тешко. Да није било краве Лене умро би. Одем поподне до гробља да упалим свеће и да мало прошетам селом. Сви се променили и остарили. Неки не могу да ме препознају. Препознала ме моја Дана. Још издаљине трчи ми у сусрет. Какви су то били загрљаји. Сањао сам то. Прича да јој је брат Иван погинуо на Кајмакчалану. Договорисмо смо се о брзом венчању. И би тако венчасмо се за Нову годину. А посла имам преко главе. Морам све да посејем јер без сејања нема ни жетве. Морао сам да орем са кравама. Пуно сам се намучио. Тврда земља. Неколико година није рађена. На јесен добих сина Радмила Бог да га поживи. Лепо смо прославили. За годину добијем и ћеру Милицу. Бог те твој, сад сам прави човек мислим ја док љубим Дару и децу. И тако мало по мало ја све више напредујем. Скоро сам се повратио на предратна времена. Даће Бог да имам и више." Овакве приче нису писане да би се читале лако, већ да би се памтиле. У њима нема великих речи, али има свега што нас је одржало: губитка који се носи ћутке, рада који лечи и наде која се не показује, већ живи. Судбина једног човека постаје сведочанство читавог народа - да се после највећег страдања живот није предао, већ се, тихо и упорно, поново засејао. 🙏☦️🇷🇸

Јелена Ђоковић Ивић

44,788 Aufrufe • vor 8 Monaten

Бања Лука добија споменик кнезу Лазару, на једном од најважнијих улаза у град, висок преко 11 метара, са косовским завјетом у руци, усмјереној према нашем светом Косову и Метохији, према нашој колијевци и мјесту које је дубоко уписано у наше историјско и духовно памћење. Ових дана чујем питање: Зашто кнез Лазар у Бањој Луци? Ја на све такве критике одговарам: А гдје друго? Чули смо и критике из СНСД-а да „кнез Лазар може још мало да сачека“, али сматрам да није требало више да се чека. Као што нису морали да се чекају ни Централно спомен обиљежје, споменици Стефану Твртку I Котроманићу и Кулину Бану, Ћирилични парк, као ни враћање двоглавог орла на Бански двор. Поносни смо на све што смо урадили и настављамо да улажемо у инфраструктуру, културу, и у све оно што остаје генерацијама. Споменик кнезу Лазару у Бањој Луци биће наш свјетионик, да знамо ко смо и којим путем треба да идемо.

Драшко Станивуковић

362,748 Aufrufe • vor 1 Monat