Video yükleniyor...

Video Yüklenemedi

Ana Sayfaya Dön

„Српско срце Јоханово” Потресно сведочанство о страдању Срба у „Жутој кући” (Бурељ, Албанија). Исповест Јохана, Немца коме је пресађено српско срце, 2003. године, у поему и роман преточио је Веселин Џелетовић. Цео разговор послушајте на YouTube каналу:

16,675 görüntüleme • 1 yıl önce •via X (Twitter)

4 Yorum

Ивана Бојовић 🇷🇸🇷🇺 profil fotoğrafı
Ивана Бојовић 🇷🇸🇷🇺1 yıl önce

Српско срце Јоханово, пева отац Војислав Билбија, написао Веселин Џелатовић

Nina profil fotoğrafı
Nina1 yıl önce

🥺💔😪

🌻ДИАНА.Т🦁🦉 profil fotoğrafı
🌻ДИАНА.Т🦁🦉1 yıl önce

😪😪😪

Госпођица Баљевић profil fotoğrafı
Госпођица Баљевић1 yıl önce

Прелепо

Benzer Videolar

Гледала сам сјајан америчко-српски филм Жетва који сет емељи на роману Српско срце Јоханово који је настао на основу истинитог догађаја на албанско-косовској граници 1999-2000 . Тешко је препричати и приближити људску бестијалност која је тема тог филма-жетва људских органа која је вршена у Албанији, близу границе са Косовом. Тачније, српских људских органа (срце, бубрег, плућа) који су насилно и зверски, извађени из живих Срба са Косова и трансплатирани онима који су хтели да плате. Нажалост, тај посао кријумчарења виталних људских органа су организовали Албанци са Косова и Албанци из Албаније који су били на значајним војним, полицијским и вероватно политичким положајима. Иако је швајцарски правник и специјални известилац Савета Европе Дик Марти прибавио неке доказе о том догађају који се одиграо 1999-2000 и описао их у свом извештају, случај никада није процесуиран ни пред локалним ни међународним судом. Осим трговине људским органима, главна привредна делатност косовских Албанаца је трговина дрогом и њена дистрибуција диљем Европе. Господе, спаси и помилуј и не дозволи нам да постанемо као они.

Хаџи Александра ex Ponto

16,702 görüntüleme • 6 ay önce

Слободан Самарџић био је угледан сарајевски музичар, из партизанске породице, никакве речи о национализму. Породица му је отишла из Сарајева, а он је остао верујући да никоме зло није нанео и зато што воли свој град. Киднапован је у својој згради 10. априла 1992. године од стране муслиманских снага (баш на дан оснивања НДХ). Одведен је, мучен и ликвидиран 14. маја. Његов леш бачен је у Миљацку и ту је стајао данима, а припадници АРБиХ су се фотографисали поред леша. Уочи доласка Митерана у Сарајево, кренуло се у чишћење терена и леш је одвезен на сарајевску депонију. Нешто што ни у Африци није рађено. Депонијом је тада управљао Мирсад Кебо који ће касније, пазите сад, бити министар за људска права и избеглице БиХ!!!!! Породица ни данас није добила његове посмртне остатке. Али им је зато неко анонимно послао фотографију његовог леша у реци! Слободан је један од најмање 2.500 сарајевских Срба, колико признају чак и бошњачке институције, који је убијен до краја 1992. године. Слободан је убијен пре Сребренице, пре оснивања Војске Републике Српске. Само зато што је имао српско име и презиме. Зашто Срби воле Ратка Младића? Зашто ће му цело српство доћи на сахрану? Зашто му држава Србија одаје највише почасти? Ето зато!

Народни непријатељ 🇷🇸

15,441 görüntüleme • 11 gün önce