正在加载视频...

视频加载失败

加载此视频时出现问题。这可能是由于临时网络问题，或视频可能不可用。

Срђан Ного; О Доминиону сам објаснио раније у комуникацији. Већ сам вам то рекао. Имам директну комуникацију са човеком из Доминиона који ми је објаснио како су то урадили. То сам рекао и ПРОШЛИ ПУТ. 📌Јели бре Ного колико си ти то пута летео за 😀УСА⁉️🧐🤔😂 | @evroaz| @evroazp |

Косово је ❤️ Србије! 🇷🇸❤️🇷🇺

7,197 subscribers

14,878 次观看 • 9 个月前 •via X (Twitter)

喜剧新闻政治

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

0 条评论

暂无评论

原始帖子的评论将显示在这里

相关视频

„То јесте једна контраверзна тема, али ја мислим да лидери морају да отварају контраверзне теме, не да подилазе јавном мњењу, него да указују на проблеме. Ми ћемо, без обзира на критике и молбе које сам ја добио из светских центара да спустим лопту и не таласам, ја сам реко: „Не, ја имам поштовања за ваше приоритете и државне интересе, али немојте да тражите од мене да то буду моји приоритети. То што ви имате Ирак, ја разумем и поштујем, али ја имам Косово.” „То што ви не можете да попијете кафу у Приштини и Призрену па то су појединачни случајеви и инциденти, али ви нисте такви, ви сте разумни. Нека албански бизнисмени купе Теразије својим нарко-доларима и нека Србија буде практично албанска држава. То је оно што ћемо ми спречити.” „Ја сам рекао: ако не важи за Србију оно што важи у Дејтону, а то је да су националне заједнице добиле свој колективни статус и да су границе непромењиве, и да је оно што је било сматрамо светињом, и да се каже: „У реду, те републике из Титове Југославије, оне су државе” — ако то не важи за Србију, па ја мислим да уназад неће важити више ни за кога. Јер, како објаснити сада да је једини преседан направљен управо на Србији?” „Ако ви желите сада да створите албанску државу у 21. веку на територији која припада држави Србији, онда ћете отворити поново процес који сте мислили да сте Дејтоном затворили. И то није моја жеља, ТО ЈЕ ОПИС СТАЊА!”

„То јесте једна контраверзна тема, али ја мислим да лидери морају да отварају контраверзне теме, не да подилазе јавном мњењу, него да указују на проблеме. Ми ћемо, без обзира на критике и молбе које сам ја добио из светских центара да спустим лопту и не таласам, ја сам реко: „Не, ја имам поштовања за ваше приоритете и државне интересе, али немојте да тражите од мене да то буду моји приоритети. То што ви имате Ирак, ја разумем и поштујем, али ја имам Косово.” „То што ви не можете да попијете кафу у Приштини и Призрену па то су појединачни случајеви и инциденти, али ви нисте такви, ви сте разумни. Нека албански бизнисмени купе Теразије својим нарко-доларима и нека Србија буде практично албанска држава. То је оно што ћемо ми спречити.” „Ја сам рекао: ако не важи за Србију оно што важи у Дејтону, а то је да су националне заједнице добиле свој колективни статус и да су границе непромењиве, и да је оно што је било сматрамо светињом, и да се каже: „У реду, те републике из Титове Југославије, оне су државе” — ако то не важи за Србију, па ја мислим да уназад неће важити више ни за кога. Јер, како објаснити сада да је једини преседан направљен управо на Србији?” „Ако ви желите сада да створите албанску државу у 21. веку на територији која припада држави Србији, онда ћете отворити поново процес који сте мислили да сте Дејтоном затворили. И то није моја жеља, ТО ЈЕ ОПИС СТАЊА!”

Blokada Politehnika

37,923 次观看 • 2 个月前

Милан Трешњић, мајор ОЗНЕ о злочинима и ослобођењу “Првих петнаест дана по уласку у Београд, Озна је била једини суд и закон. За то време је ликвидирано неколико хиљада сарадника окупатора и грађана. Ја се не осећам кривим, иако сам у томе учествовао. Заклео сам се још као скојевац, кад дођем у Београд и упаднем у ове виле експлоататора, крвопија радничке класе и поштених људи, да ћу пронаћи најлуксузнију вилу неког буржуја, ускочити у њу, потражити најлуксузнији кревет и са чизмама својим партизанским и личким блатом на њима – лећи и преспавати. Тако се и десило. Упао сам те прве ноћи у вилу Тасића, преко пута чувене рестаурације “Дедиње”. А у тој вили су становали немачки пуковници, који су безглаво побегли. У рерни су још цврчале, недопечене, ћурке и гуске. Е ту смо преноћили, уз обилату вечеру, добро вино, есцајг, ма свашта. Променим свој партизански веш, обучем чисту кошуљу, чарапе, нисам наравно променио своју униформу, која је била незаменљива, али све што сам могао променити, ја сам променио. Нисмо ми у партизанима патили од сувишног прибора. Мени је била довољна кашика, виљушка, наравно нож и то је било све; мало соли да имаш и евентуално да носиш са собом резервну кошуљу и гаће. То је мени и мојој групи официра била најбоља вечера у животу. И ја испуних себи обећање и у чизмама легох у кревет са балдахином. То је била дивна ствар.”

Милан Трешњић, мајор ОЗНЕ о злочинима и ослобођењу “Првих петнаест дана по уласку у Београд, Озна је била једини суд и закон. За то време је ликвидирано неколико хиљада сарадника окупатора и грађана. Ја се не осећам кривим, иако сам у томе учествовао. Заклео сам се још као скојевац, кад дођем у Београд и упаднем у ове виле експлоататора, крвопија радничке класе и поштених људи, да ћу пронаћи најлуксузнију вилу неког буржуја, ускочити у њу, потражити најлуксузнији кревет и са чизмама својим партизанским и личким блатом на њима – лећи и преспавати. Тако се и десило. Упао сам те прве ноћи у вилу Тасића, преко пута чувене рестаурације “Дедиње”. А у тој вили су становали немачки пуковници, који су безглаво побегли. У рерни су још цврчале, недопечене, ћурке и гуске. Е ту смо преноћили, уз обилату вечеру, добро вино, есцајг, ма свашта. Променим свој партизански веш, обучем чисту кошуљу, чарапе, нисам наравно променио своју униформу, која је била незаменљива, али све што сам могао променити, ја сам променио. Нисмо ми у партизанима патили од сувишног прибора. Мени је била довољна кашика, виљушка, наравно нож и то је било све; мало соли да имаш и евентуално да носиш са собом резервну кошуљу и гаће. То је мени и мојој групи официра била најбоља вечера у животу. И ја испуних себи обећање и у чизмама легох у кревет са балдахином. То је била дивна ствар.”

Србија чиста и уједињена 🇷🇸🙏☦️

12,212 次观看 • 2 个月前

Ово је чвориште које вам доноси симболе различитих историјских епоха. Ја сам одушевљен како то изгледа када дођете, када уђете, када се приближите и видите како су то људи који су имали идеју и визију, па рекао бих и храброст, смелост да крену у реализацију да ово ураде. Право место, чвориште и наша историја које се не одричемо, прошлости коју не смемо да заборавимо, која јесте негде нама камен темељац за, не само садашње него и будуће време, и ово и јесте истовремено и визија како би желели да се Србија развија у будућности. Разумејући нове индустрије, нове гране а понављан, не заборављајући ко смо и шта смо.

Ово је чвориште које вам доноси симболе различитих историјских епоха. Ја сам одушевљен како то изгледа када дођете, када уђете, када се приближите и видите како су то људи који су имали идеју и визију, па рекао бих и храброст, смелост да крену у реализацију да ово ураде. Право место, чвориште и наша историја које се не одричемо, прошлости коју не смемо да заборавимо, која јесте негде нама камен темељац за, не само садашње него и будуће време, и ово и јесте истовремено и визија како би желели да се Србија развија у будућности. Разумејући нове индустрије, нове гране а понављан, не заборављајући ко смо и шта смо.

Милош Вучевић

11,158 次观看 • 1 年前

Нажалост је и патријарх Павле био екумениста. Пре патријарха Павла, патријарх Герман је био Брозов послушник (сергијанизам - служење безбожној власти уместо Богу), забранио да се јавно пише о злочинима у НДХ, увео је СПЦ у светски савез цркви (савез свих јереси света како је то рекао Св. Јустин Поповић), и увео новотарију - нов начин бирања патријарха. Павле ништа од тога није исправио, наставио је погрешним путем... И након Павла опет су екуменисти у патријаршији. Само на основу тога што су пре и после патријарха Павла били екуменисти - може се рећи да је Павле био екумениста. Чуо сам да је патријарх Павле рекао да муслимани верују у истог бога као хришћани, што је јеретичка небулоза, не могу муслимани који негирају да је Христос васкрсао и да је Бог да верују у истог Бога као Хришћани, Христове речи упозоравају: „Ја сам пут и истина и живот, нико не долазу (Богу) Оцу до кроза ме.” Дакле без Христа нема спасења. Има мноштво фото, видео и аудио доказа патријарха Павла са папистима, како хвали њихове латинске светитеље: Фрању Асишког, и како заговара некакву унију са латинским јеретицима без да су се ти јеретици оправославили... Снимак са неким доказима Павлове склоности Ватикану:

Нажалост је и патријарх Павле био екумениста. Пре патријарха Павла, патријарх Герман је био Брозов послушник (сергијанизам - служење безбожној власти уместо Богу), забранио да се јавно пише о злочинима у НДХ, увео је СПЦ у светски савез цркви (савез свих јереси света како је то рекао Св. Јустин Поповић), и увео новотарију - нов начин бирања патријарха. Павле ништа од тога није исправио, наставио је погрешним путем... И након Павла опет су екуменисти у патријаршији. Само на основу тога што су пре и после патријарха Павла били екуменисти - може се рећи да је Павле био екумениста. Чуо сам да је патријарх Павле рекао да муслимани верују у истог бога као хришћани, што је јеретичка небулоза, не могу муслимани који негирају да је Христос васкрсао и да је Бог да верују у истог Бога као Хришћани, Христове речи упозоравају: „Ја сам пут и истина и живот, нико не долазу (Богу) Оцу до кроза ме.” Дакле без Христа нема спасења. Има мноштво фото, видео и аудио доказа патријарха Павла са папистима, како хвали њихове латинске светитеље: Фрању Асишког, и како заговара некакву унију са латинским јеретицима без да су се ти јеретици оправославили... Снимак са неким доказима Павлове склоности Ватикану:

☦️Милан Ђорђевић☦️

12,117 次观看 • 1 年前

Како изгледа припрема за онлајн интервју из Владе Србије?🇷🇸 Овога пута имао сам разговор са француском телевизијом. Моја мисија је увек иста. Да говорим истину о Србима, Србији и о нашој српској покрајини Косову и Метохији. Без обзира на то где се налазим, у Београду, Паризу или било где у свету, користим сваку прилику да кажем и покажем људима праву слику Србије. Јер истина мора да се чује!

Како изгледа припрема за онлајн интервју из Владе Србије?🇷🇸 Овога пута имао сам разговор са француском телевизијом. Моја мисија је увек иста. Да говорим истину о Србима, Србији и о нашој српској покрајини Косову и Метохији. Без обзира на то где се налазим, у Београду, Паризу или било где у свету, користим сваку прилику да кажем и покажем људима праву слику Србије. Јер истина мора да се чује!

Arno Gujon

10,414 次观看 • 1 年前

Поштовани пријатељи, Желим да вам се захвалим на разумевању због чињенице да у претходна три месеца нисам одговарао на готово свакодневне простачке нападе и лажи који су против мене пласирани у медијима са националном покривеношћу и који су организовано изношени од стране, за ту сврху ангажованих политичких сурогата. Нисам одговарао, не из страха или због било какве политичке калкулације, већ због тога што нисам желео да једно тешко време чиним још тежим. Нисам желео ни да угрожавам достојанство функције коју тренутно обављам и понајвише можда нисам желео да чиним нешто што никада у свом деловању нисам чинио, а то је да претпоставим сопствене интересе интересима странке коју волим и којој са поносом од њеног оснивања припадам. У претходном периоду, делима сам показао да сам спреман да примим, понекада и физички, ударце због уверења које имам и да сам спреман да се заједно са својим пријатељима борим за принципе који су у претходних нешто преко деценије трансформисaли Србију у боље место него што је била. Наставићу да се заједно са својим пријатељима борим и даље, а захвалност за подршку у овом тешком времену онима који су можда могли да је дају сачуваћу за период када је заиста будем имао. Хвала и живели!

Поштовани пријатељи, Желим да вам се захвалим на разумевању због чињенице да у претходна три месеца нисам одговарао на готово свакодневне простачке нападе и лажи који су против мене пласирани у медијима са националном покривеношћу и који су организовано изношени од стране, за ту сврху ангажованих политичких сурогата. Нисам одговарао, не из страха или због било какве политичке калкулације, већ због тога што нисам желео да једно тешко време чиним још тежим. Нисам желео ни да угрожавам достојанство функције коју тренутно обављам и понајвише можда нисам желео да чиним нешто што никада у свом деловању нисам чинио, а то је да претпоставим сопствене интересе интересима странке коју волим и којој са поносом од њеног оснивања припадам. У претходном периоду, делима сам показао да сам спреман да примим, понекада и физички, ударце због уверења које имам и да сам спреман да се заједно са својим пријатељима борим за принципе који су у претходних нешто преко деценије трансформисaли Србију у боље место него што је била. Наставићу да се заједно са својим пријатељима борим и даље, а захвалност за подршку у овом тешком времену онима који су можда могли да је дају сачуваћу за период када је заиста будем имао. Хвала и живели!

Марко Ђурић

49,573 次观看 • 1 年前

Неке од претњи и увреда које сам добијао последњих дана, након потпуно фабриковане и безброј пута поновљене лажне вести о споразуму о довођењу странаца. Не препоручујем за гледање, осим уколико нисте психијатар или јавни тужилац. То је само један од праваца ширења лажи и мржње. Узгред, истина је да сам пре неколико дана и нападнут на улици док сам, заједно са својим трима ћеркама, узраста 9, 8 и 5 година, опуштено и сâм шетао местом коме припадам од рођења. Починилац је вишеструко осуђивани насилник из другог места, који је у тренутку напада био и под дејством наркотика. Пријавио сам полицији и тужилаштву, да ураде свој посао — не и јавности. Осим што се трудим да чувам приватност своје породице, трудим се и да, колико могу, сачувам и не трујем додатно јавни простор. Не треба ми ни за шта ни улога жртве. Многи пријатељи и колеге пролазе горе. Сада, међутим, видим да се ипак и о паклу, увредама, претњама и вербалном насиљу, које сам од насилника прошао на улици заједно са својим девојчицама, лаже и спинује у сврху пропаганде. Признајем, тешко ће ми пасти ако будем морао да објашњавам ћеркама — а изгледа да хоћу — зашто је за неке људе човек који нас је напао жртва, а нико није ни питао за бол и трауму које су оне доживеле. Нека им је на част.

Неке од претњи и увреда које сам добијао последњих дана, након потпуно фабриковане и безброј пута поновљене лажне вести о споразуму о довођењу странаца. Не препоручујем за гледање, осим уколико нисте психијатар или јавни тужилац. То је само један од праваца ширења лажи и мржње. Узгред, истина је да сам пре неколико дана и нападнут на улици док сам, заједно са својим трима ћеркама, узраста 9, 8 и 5 година, опуштено и сâм шетао местом коме припадам од рођења. Починилац је вишеструко осуђивани насилник из другог места, који је у тренутку напада био и под дејством наркотика. Пријавио сам полицији и тужилаштву, да ураде свој посао — не и јавности. Осим што се трудим да чувам приватност своје породице, трудим се и да, колико могу, сачувам и не трујем додатно јавни простор. Не треба ми ни за шта ни улога жртве. Многи пријатељи и колеге пролазе горе. Сада, међутим, видим да се ипак и о паклу, увредама, претњама и вербалном насиљу, које сам од насилника прошао на улици заједно са својим девојчицама, лаже и спинује у сврху пропаганде. Признајем, тешко ће ми пасти ако будем морао да објашњавам ћеркама — а изгледа да хоћу — зашто је за неке људе човек који нас је напао жртва, а нико није ни питао за бол и трауму које су оне доживеле. Нека им је на част.

Марко Ђурић

52,375 次观看 • 1 年前

1️⃣Споразум о довођењу радника из Гане је димна завеса, покриће за мигранте које нам враћа ЕУ до краја године, па кад видимо стотине хиљада црнаца по Београду, Новом Саду и осталим градовима да помислимо да су то Ганци који су дошли да раде, а не да су одбијени азиланти, криминалци и пробисвети из Енглеске, Аустрије и других држава. Причу о 100.000 радних дозвола за људе из Гане може да напише и изговори само ретардиран или покварен новинар и политичар. Први сам упозорио јавност на опасност која нам предстоји и план да се овде насели 1,5 милиона миграната, убица и силоватеља, прекаљених бораца Исламске државе. И дебело сам најебао због тога. Хапсили су ме, истерали из странке чији сам био оснивач, нападали ме и власт и опозиција и медији под њиховом контролом, налепили ми надимак удбаш, Кесић ме испљувао у својој емисији, једини у Србији имам написмено да ми "организатор" протеста забрањује долазак на протест, сви се ограђивали од мене, на бироу рада са 0 динара прихода већ 5 година,... И ја и даље нисам одустао, истрајавао и упозоравао сам овај народ да се тргне, јер ће нестати.

1️⃣Споразум о довођењу радника из Гане је димна завеса, покриће за мигранте које нам враћа ЕУ до краја године, па кад видимо стотине хиљада црнаца по Београду, Новом Саду и осталим градовима да помислимо да су то Ганци који су дошли да раде, а не да су одбијени азиланти, криминалци и пробисвети из Енглеске, Аустрије и других држава. Причу о 100.000 радних дозвола за људе из Гане може да напише и изговори само ретардиран или покварен новинар и политичар. Први сам упозорио јавност на опасност која нам предстоји и план да се овде насели 1,5 милиона миграната, убица и силоватеља, прекаљених бораца Исламске државе. И дебело сам најебао због тога. Хапсили су ме, истерали из странке чији сам био оснивач, нападали ме и власт и опозиција и медији под њиховом контролом, налепили ми надимак удбаш, Кесић ме испљувао у својој емисији, једини у Србији имам написмено да ми "организатор" протеста забрањује долазак на протест, сви се ограђивали од мене, на бироу рада са 0 динара прихода већ 5 година,... И ја и даље нисам одустао, истрајавао и упозоравао сам овај народ да се тргне, јер ће нестати.

Срђан Ного

14,128 次观看 • 1 年前

У ЗЕМЉИ ЕКОНОМСКОГ ТИГРА, ПРИЧА КОЈА КИДА ДУШУ... Тамара Мисирлић: "Сваког дана бака Борка стоји на улици и продаје оно што је сама узгајила у својој башти. Понесе мало лука, понесе шта има... и стоји ту сатима. Стоји ту са једним јединим циљем, да скупи новац да подигне споменик својој ћерки. Кад ми је то рекла, гледала ме је право у очи и изговорила реченицу коју никада нећу заборавити: ,,Ја не могу да умрем док јој не подигнем споменик. Не могу да оставим моју ћерку без споменика." Док сам је слушала, толико ме је нешто стегло у грудима. Толико бола, толико љубави и толико достојанства у једној жени која сваког дана стоји на улици и продаје своје поврће. Рекла ми је да некад заради 180 динара, некад 500, некад 600, некад 1000 ако је добар дан. И тако, мало по мало, скупља новац, а уз то брине и о болесној сестри. Из џепа је извадила један папирић. На њему је нацртан споменик, написане димензије и број телефона човека који их ради. Тај папир носи са собом као нешто највредније што има, то је њен циљ, њена мисија, њена последња жеља. У једном тренутку више нисам могла да слушам, а да ништа не кажем. Рекла сам јој: ,,Бако, ми ћемо подићи споменик.“ А она се одмах постидела, онако како то умеју само стари, поштени људи. Почела је да пита: „А како ћу ја то да вратим? Како ћу да се одужим, сине?" Рекла сам јој да ми само да мало лука из своје баште, за салату. И ништа више. Али истина је да сам тог дана ја од ње добила много више од тог лука. Добила сам лекцију шта је мајчинска љубав. Љубав која не престаје ни када живот прође, ни када године притисну, ни када човек остане сам. Љубав због које једна мајка сваког дана стоји на улици, продаје оно што има, и понавља само једну реченицу: ,,Не могу да умрем док моја ћерка не добије споменик." 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

У ЗЕМЉИ ЕКОНОМСКОГ ТИГРА, ПРИЧА КОЈА КИДА ДУШУ... Тамара Мисирлић: "Сваког дана бака Борка стоји на улици и продаје оно што је сама узгајила у својој башти. Понесе мало лука, понесе шта има... и стоји ту сатима. Стоји ту са једним јединим циљем, да скупи новац да подигне споменик својој ћерки. Кад ми је то рекла, гледала ме је право у очи и изговорила реченицу коју никада нећу заборавити: ,,Ја не могу да умрем док јој не подигнем споменик. Не могу да оставим моју ћерку без споменика." Док сам је слушала, толико ме је нешто стегло у грудима. Толико бола, толико љубави и толико достојанства у једној жени која сваког дана стоји на улици и продаје своје поврће. Рекла ми је да некад заради 180 динара, некад 500, некад 600, некад 1000 ако је добар дан. И тако, мало по мало, скупља новац, а уз то брине и о болесној сестри. Из џепа је извадила један папирић. На њему је нацртан споменик, написане димензије и број телефона човека који их ради. Тај папир носи са собом као нешто највредније што има, то је њен циљ, њена мисија, њена последња жеља. У једном тренутку више нисам могла да слушам, а да ништа не кажем. Рекла сам јој: ,,Бако, ми ћемо подићи споменик.“ А она се одмах постидела, онако како то умеју само стари, поштени људи. Почела је да пита: „А како ћу ја то да вратим? Како ћу да се одужим, сине?" Рекла сам јој да ми само да мало лука из своје баште, за салату. И ништа више. Али истина је да сам тог дана ја од ње добила много више од тог лука. Добила сам лекцију шта је мајчинска љубав. Љубав која не престаје ни када живот прође, ни када године притисну, ни када човек остане сам. Љубав због које једна мајка сваког дана стоји на улици, продаје оно што има, и понавља само једну реченицу: ,,Не могу да умрем док моја ћерка не добије споменик." 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Инжењер 🇷🇸

10,958 次观看 • 5 个月前

Др Војислав Шешељ анализирао Студентски Меморандум о Косову и Метохији: Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Како вам делује, ево сад гледам и слике тога што сте причали, како вам делује скуп студената? И за 23. су најавили да ће се окупити, да се сад већ... Др Војислав Шешељ: Они то громогласно најављују, али ја мислим да ће бити много мање учесника него што је било прошле године за 15. март или за 28. јун за Видовдан. Биће много, много мање учесника, јер долази до извесног освешћивања међу досадашњим студентима блокадерима. Међу њима је пукло свако јединство. Сад, ја мислим, сваки такозвани пленум своју политику води. А који им је доказ за то? Чули сте за овај скуп у Крагујевцу? Милена Томовић: Добро, пленума, је л'? Да. Др Војислав Шешељ: Не, то... то је био скуп студената блокадара... Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: ...који је организовао један или неколико пленума, не бих то могао прецизно да вам кажем. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Али је интересантно да је на том скупу прокламован меморандум о Косову и Метохији. Милена Томовић: Студенти? Др Војислав Шешељ: Студенти, блокадери. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: И то је велика промена у односу на њихово досадашње понашање. До сада нико није хтео да говори о Косову и Метохији, нико није хтео да говори о судбини Републике Српске, нико није хтео да говори о лажним оптужбама за геноцид у Сребреници, нико није хтео да говори о супротстављању притисцима да уведемо санкције Русији, нико није хтео да говори о положају српског народа у Црној Гори итд. Милена Томовић: Јесте. Др Војислав Шешељ: Нешто се сад као променило. Ја сам ту прилично опрезан. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Прво, не знам колико је пленума ово усвојило и ко тачно стоји иза овога. Ово сигурно није јединствен став свих пленума. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Они вероватно нису били ни консултовани. А сад сви ћуте о томе, изненађени су. Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Али како ми то да знамо? Др Војислав Шешељ: Међу тим студентима, ја сам уверен, има још људи који су у основи патриотски расположени, али су у неким заблудама. Они су изманипулисани. ТВ Студио Б, емисија "Отворени Балкан", 20. мај 2026. 1/9

Др Војислав Шешељ анализирао Студентски Меморандум о Косову и Метохији: Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Како вам делује, ево сад гледам и слике тога што сте причали, како вам делује скуп студената? И за 23. су најавили да ће се окупити, да се сад већ... Др Војислав Шешељ: Они то громогласно најављују, али ја мислим да ће бити много мање учесника него што је било прошле године за 15. март или за 28. јун за Видовдан. Биће много, много мање учесника, јер долази до извесног освешћивања међу досадашњим студентима блокадерима. Међу њима је пукло свако јединство. Сад, ја мислим, сваки такозвани пленум своју политику води. А који им је доказ за то? Чули сте за овај скуп у Крагујевцу? Милена Томовић: Добро, пленума, је л'? Да. Др Војислав Шешељ: Не, то... то је био скуп студената блокадара... Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: ...који је организовао један или неколико пленума, не бих то могао прецизно да вам кажем. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Али је интересантно да је на том скупу прокламован меморандум о Косову и Метохији. Милена Томовић: Студенти? Др Војислав Шешељ: Студенти, блокадери. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: И то је велика промена у односу на њихово досадашње понашање. До сада нико није хтео да говори о Косову и Метохији, нико није хтео да говори о судбини Републике Српске, нико није хтео да говори о лажним оптужбама за геноцид у Сребреници, нико није хтео да говори о супротстављању притисцима да уведемо санкције Русији, нико није хтео да говори о положају српског народа у Црној Гори итд. Милена Томовић: Јесте. Др Војислав Шешељ: Нешто се сад као променило. Ја сам ту прилично опрезан. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Прво, не знам колико је пленума ово усвојило и ко тачно стоји иза овога. Ово сигурно није јединствен став свих пленума. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Они вероватно нису били ни консултовани. А сад сви ћуте о томе, изненађени су. Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Али како ми то да знамо? Др Војислав Шешељ: Међу тим студентима, ја сам уверен, има још људи који су у основи патриотски расположени, али су у неким заблудама. Они су изманипулисани. ТВ Студио Б, емисија "Отворени Балкан", 20. мај 2026. 1/9

Српски радикали

11,224 次观看 • 2 个月前

Сад откривате топлу воду, а ко ме прати зна да сам још 2020. године објаснио откуд Драшку Станивуковићу богатство и како је прогуран у политику.Његов отац је паре направио преко Неше Роминга, који је њему и Игору Додику дао посао са допунама мобилних телефона у Босни и Херцеговини, а све то имају зато што су отели фирму Цертус и патент од законитог власника. И Славиша Кокеза је био део напредњачке екипе која је покривала Нешу Роминга и његове незаконитости, захваљујући томе је узео прве озбиљне паре. Неша Роминг му прави и покриће за новац кроз куповину Вин Вина од Кокезе за преко 100 милиона евра. Кокезу и Станивуковића управо спаја Ненад Ковач звани Неша Роминг. Одавно су сви они повезани и умрежени, и раде заједно, а и даље нико на јавној сцени не сме да спомене име човека који је у средишту свега тога и који их је повезао.

Сад откривате топлу воду, а ко ме прати зна да сам још 2020. године објаснио откуд Драшку Станивуковићу богатство и како је прогуран у политику.Његов отац је паре направио преко Неше Роминга, који је њему и Игору Додику дао посао са допунама мобилних телефона у Босни и Херцеговини, а све то имају зато што су отели фирму Цертус и патент од законитог власника. И Славиша Кокеза је био део напредњачке екипе која је покривала Нешу Роминга и његове незаконитости, захваљујући томе је узео прве озбиљне паре. Неша Роминг му прави и покриће за новац кроз куповину Вин Вина од Кокезе за преко 100 милиона евра. Кокезу и Станивуковића управо спаја Ненад Ковач звани Неша Роминг. Одавно су сви они повезани и умрежени, и раде заједно, а и даље нико на јавној сцени не сме да спомене име човека који је у средишту свега тога и који их је повезао.

Срђан Ного

24,159 次观看 • 1 个月前

Шта АНДРЕЈЕВ ТАТА АНЂЕЛКО и Драган Џајић (председник ФСС) раде у друштву са Владом Ђајићем, бившим директором Универзитетског клиничког центра Републике Српске, за кога је Милорад Додик рекао да је сам себе разрешио са те функције јер се нашао „у разговору и ситуацији која укључује наркотике“! Драшко Станивуковић је својевремено објавио виралан снимак у коме како тврди „осуђени криминалац и убица“ пред Ђајића ставља кесу са белим прахом и каже „Види ДРОГУ човече“, на шта Ђајић одговара „Што си толико узимао, што си луд?“. Ђајић даље пита „Колико је?“ и на одговор „40.000“ - каже „Па нисмо толико рекли...“. Додик се од Ђајића оградиo и смениo га са места директора, али, то очигледно тата Анђелку не смета да се њим дружи па чак и позира са широким осмехом. Након Јовањице, Коњуха и осуђеног убице који на Божић пева Вучићу и државном врху на увце, да ли било шта треба да нас изненади?!

Шта АНДРЕЈЕВ ТАТА АНЂЕЛКО и Драган Џајић (председник ФСС) раде у друштву са Владом Ђајићем, бившим директором Универзитетског клиничког центра Републике Српске, за кога је Милорад Додик рекао да је сам себе разрешио са те функције јер се нашао „у разговору и ситуацији која укључује наркотике“! Драшко Станивуковић је својевремено објавио виралан снимак у коме како тврди „осуђени криминалац и убица“ пред Ђајића ставља кесу са белим прахом и каже „Види ДРОГУ човече“, на шта Ђајић одговара „Што си толико узимао, што си луд?“. Ђајић даље пита „Колико је?“ и на одговор „40.000“ - каже „Па нисмо толико рекли...“. Додик се од Ђајића оградиo и смениo га са места директора, али, то очигледно тата Анђелку не смета да се њим дружи па чак и позира са широким осмехом. Након Јовањице, Коњуха и осуђеног убице који на Божић пева Вучићу и државном врху на увце, да ли било шта треба да нас изненади?!

Немања Шаровић

40,211 次观看 • 4 个月前

Питате се зашто је формирање новог јавног сервиса Ђиласов приоритет кад дође на власт? Погледајте два видеа испод у којима сам објашњава зашто. Шта ти је машински мозак... Човек већ сада разрађује шему за препродају секунди. Формирамо нови јавни сервис, одредимо буџет, ја узмем новац из тог буџета, и тако 10 година, и ето ме са још најмање 619 милиона евра. И - то вам је оно што Ђилас и остали блокадери имају да понуде народу Србије. Опет ће да се "баве послом, уз мало среће". Нећете. Памти Србија.

Питате се зашто је формирање новог јавног сервиса Ђиласов приоритет кад дође на власт? Погледајте два видеа испод у којима сам објашњава зашто. Шта ти је машински мозак... Човек већ сада разрађује шему за препродају секунди. Формирамо нови јавни сервис, одредимо буџет, ја узмем новац из тог буџета, и тако 10 година, и ето ме са још најмање 619 милиона евра. И - то вам је оно што Ђилас и остали блокадери имају да понуде народу Србије. Опет ће да се "баве послом, уз мало среће". Нећете. Памти Србија.

Ana Brnabic

50,559 次观看 • 7 个月前

‼️Како је о Рачку говорио адвокат Миша Огњановић: "Ми смо успели да докажемо да 43 тела која су пронађена у Јарузи нису цивили убијени од стране припадника српске полиције. Доставили су нам око 1.200 фотографија тих тела. Данима сам само то гледао, чинило ми се да што више гледам, све мање видим. А онда сам, уз Божју помоћ, угледао како се на једној од тих фотографија види да крв тече узбрдо. Ти људи су пресвучени, њима су скидане униформе ОВК-а, на сваком од тих тела су биле откопчане панталоне, јер их је на брзину неко облачио. Дакле, они су требали да се пењy уз Јаругу и наводно на 30 метара испред њих стајала су два српска полицајца која су на њих пуцала из митраљеза. Сви су наводно погођени у груди и горње екстремитете, а пошто су се кретали узбрдо, нико од њих није пао главом низбрдо, него обрнуто. А гравитација и сила кинетичке тежине чине то да су морали да падну обрнуто од затеченог стања".

‼️Како је о Рачку говорио адвокат Миша Огњановић: "Ми смо успели да докажемо да 43 тела која су пронађена у Јарузи нису цивили убијени од стране припадника српске полиције. Доставили су нам око 1.200 фотографија тих тела. Данима сам само то гледао, чинило ми се да што више гледам, све мање видим. А онда сам, уз Божју помоћ, угледао како се на једној од тих фотографија види да крв тече узбрдо. Ти људи су пресвучени, њима су скидане униформе ОВК-а, на сваком од тих тела су биле откопчане панталоне, јер их је на брзину неко облачио. Дакле, они су требали да се пењy уз Јаругу и наводно на 30 метара испред њих стајала су два српска полицајца која су на њих пуцала из митраљеза. Сви су наводно погођени у груди и горње екстремитете, а пошто су се кретали узбрдо, нико од њих није пао главом низбрдо, него обрнуто. А гравитација и сила кинетичке тежине чине то да су морали да падну обрнуто од затеченог стања".

Инжењер 🇷🇸

33,462 次观看 • 6 个月前

Моје обраћање на данашњој ванредној конференцији за новинаре у Влади Републике Србије НЕ МОГУ ДА ПРИХВАТИМ КРИВИЦУ, ОСТАВКУ ПОДНОСИМ КАО ОДГОВОРАН И МОРАЛАН ЧОВЕК Поштоване грађанке и грађани, Прошао је Дан жалости у Републици Србији поводом страшне трагедије која се догодила на железничкој станици у Новом Саду. Нисам се до сада оглашавао из пијетета према страдалима и њиховим породицама. Био сам те страшне ноћи на железничкој станици у Новом Саду молећи се да храбри спасиоци спасу бар још један живот. Оставку сам понудио истог дана председнику Владе Србије када се догодила несрећа у Новом Саду и саопштио своју намеру да поднесем оставку председнику Републике Србије. Желим да вас обавестим да ћу сутра ујутру званично поднети оставку на место министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре председнику Владе Републике Србије. Када Народна скупштина буде констатовала моју оставку, престаћу да обављам ову функцију и у техничком мандату. Не могу да прихватим кривицу за смрт 14 људи јер ни ја, ни људи који раде са мном, немамо ни трунку одговорности за трагедију која се догодила. Сигуран сам да ће то да покаже истрага коју води надлежно тужилаштво. Први сам се одазвао позиву тужилаштва као министар јер министарство на чијем сам челу жели да се утврди ко је одговаран за несрећу која се догодила. Оставку подносим јер као одговоран човек желим да личним примером покажем да у данашњој Србији постоји морална одговорност за то што се таква страшна несрећа догодила у ресору који водим. Зашто не могу да прихватим кривицу? Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктура апсолутно ниједним својим актом није могло да утиче на пројекат, квалитет и надзор радова на станици у Новом Саду. Зато желим да јавности Србије саопштим хронологију издавања документације за пројектовање и реконструкцију железничке станице у Новом Саду. 09. 10. 2017. године – Инфраструктура железнице Србије дала је пројектни задатак ЦИП-у за израду идејног пројекта. 27. 02. 2018. године – Потписан је уговор о изради идејног пројекта између МГСИ и Саобраћајног института ЦИП. 07. 07. 2018. године – Потписан је комерцијални Уговор о модернизацији и реконструкцији мађарско-српске железнице на територији Републике Србије. У периоду од 06. 04. 2020. до 30. 09. 2021. године –МГСИ издаје локацијске услове. 06. 08. 2020. године – Републичка ревизиона комисија даје Извештај о стручној контроли пројекта који пре тога урадио Саобраћајни институт ЦИП. 21.04.2020. године – Потписан је уговор о пројектовању између извођача и Саобраћајног института ЦИП. 21. 10. 2021. године – Завод за заштиту споменика културе Новог Сада дао је конзерваторске услове. 28. 10. 2021. године – Коначан Извештај о урађеној техничкој контроли пројекта за грађевинску дозволу од стране компаније „ЦЕСТРА”, коју је требало да ангажује Инфраструктура железнице Србије. 2021. године – Урађен пројекат за грађевинску дозволу према пројектном задатку за израду пројекта за грађевинску дозволу коју је урадила Инфраструктура железнице. 26. 10. 2021. године – Издата грађевинска дозвола. 12. 08. 2022. године – Дата сагласност Завода за заштиту споменика културе Нови Сад на урађен пројекат за извођење. Све се ово догодило пре него што сам изабран за министра у Влади Републике Србије. Да будем јасан, у мом мандату урађен је само коначан пројекат за извођење који чак и не одобрава министарство на чијем сам челу. Извођење радова радио је кинески конзорцијум ”China Railway“ и „CCCC“, надзор конзорцијум „Утибер” и „Ежис”, а инвеститор радова је Инфраструктура железница Србије. МГСИ је према овом уговору било само финансијер. Желео сам да јавно прочитам ову хронологију комплетне документације за изградњу железничке пруге, а у склопу тога и железничке станице Ноби, сад не зато да бих у било кога упро прстом, већ да бих показао да као министар у свом мандату нисам донео ниједан акт који је могао да има утицај на крајње исходиште овог пројекта. Позивам надлежне органе, пре свега тужилаштво, да што је пре могуће утврде ко је одговоран због несреће која се догодила, ко је у кругу пројектант, извођач радова, надзор и инвеститор није урадио свој посао односно због кога је умрло 14 невиних људи. Тако ће се скинути љага са имена многих људи који су ових дана помињани у јавности. Такође, очекујем да се утврди зашто Инфраструктура железнице није одржавала станицу у Новом Саду јер је то њихова законска обавеза. Управо зато што се многи инфраструктурни пројекти не одржавају пре неколико недеља сам поднео иницијативу да се уради Закон о одржавању инфраструктуре. Надам се да ће ову добру идеју спровести неко ко долази после мене. Верујем да ће и други који су именовани на функције од Владе Републике Србије, а били су директно или индиректно у ланцу доношења одлука у случају реконструкције станице, следити мој пример. На крају, желим да вам кажем нешто лично. Трпео сам ових дана увреде и нападе оних који сваку трагедију и сваку смрт покушавају да злоупотребе за скупљање политичких поена. Трпео сам увреде оних који мисле да је нечија смрт и несрећа њихова шанса да се докопају власти. Трпео сам увреде и оних који су се смејали због тога што сам гутао кнедле и једва изговарао речи тог страшног дана на железничкој станици у Новом Саду, јер сам пре тога видео тела људи који су пронађени испод рушевина. Када су ме оптуживали да глумим, полазили су од себе, јер они мисле да је и смрт политичка шанса. Људи који данас раде са мном и ја, плачемо за тим људима. Ја и данас размишљам о деки који је са унукама кренуо на воз и нико од њих није жив. Плакаћу за њима док сам жив као човек. Иако нажалост немам децу, не могу да дозволим да било ко упире прстом у мене и каже да сам одговоран за смрт неког детета. Посебно не гори од мене. Оставку подносим као одговоран човек свестан да ова трагедија није смела да се догоди. Слушао сам ових дана приче о моралу. Не бих да причам о моралу људи који су те придике држали али морал подразумева праведност. А правда је да одговарају они коју су криви, а не да се оптужују невини. Желим да будем потпуно јасан. Министар сам постао као члан Српске напредне странке (СНС СРБИЈА) на предлог председника Вучића. У политику сам се вратио због Александра Вучића (Александар Вучић) и бићу ту док се он бави политиком. Кажем ово због оних у мојој странци који су ме претходних дана прозивали да покажем одговорност, а сами нису одговорни за било шта. Ја одговорност и част имам, а потрудићу се да покажем у будућности колико је они немају. Поносан сам члан Српске напредне странке и председништва наше организације и то ћу остати и сада када нисам министар. Захвалан сам Александру Вучићу на поверењу и сигуран сам да сам то поверење оправдао. Њему лично увек ћу бити на располагању. Још једном желим да изразим саучешће породицама страдалих. Њихове најближе нико не може да врати. Трагедија је страшна и молим све, медије, политичке странке и невладине организације да се суздрже, да не злоупотребљавају трагедију. Да дозволе да истражни органи заврше у миру свој посао, а да ми као друштво нађемо снаге да се ово више никада не понови. Желим да се захвалим медијима на сарадњи јер било је и тешких тренутака, али ја верујем да су медији, када су добронамерни, најбољи коректив политике. Одлазим са ове функције чисте савести и поносан на резултате који остају иза мене и мог тима. Радили смо у најбољој вери искључиво у интересу Србије. Хвала на пажњи!

Моје обраћање на данашњој ванредној конференцији за новинаре у Влади Републике Србије НЕ МОГУ ДА ПРИХВАТИМ КРИВИЦУ, ОСТАВКУ ПОДНОСИМ КАО ОДГОВОРАН И МОРАЛАН ЧОВЕК Поштоване грађанке и грађани, Прошао је Дан жалости у Републици Србији поводом страшне трагедије која се догодила на железничкој станици у Новом Саду. Нисам се до сада оглашавао из пијетета према страдалима и њиховим породицама. Био сам те страшне ноћи на железничкој станици у Новом Саду молећи се да храбри спасиоци спасу бар још један живот. Оставку сам понудио истог дана председнику Владе Србије када се догодила несрећа у Новом Саду и саопштио своју намеру да поднесем оставку председнику Републике Србије. Желим да вас обавестим да ћу сутра ујутру званично поднети оставку на место министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре председнику Владе Републике Србије. Када Народна скупштина буде констатовала моју оставку, престаћу да обављам ову функцију и у техничком мандату. Не могу да прихватим кривицу за смрт 14 људи јер ни ја, ни људи који раде са мном, немамо ни трунку одговорности за трагедију која се догодила. Сигуран сам да ће то да покаже истрага коју води надлежно тужилаштво. Први сам се одазвао позиву тужилаштва као министар јер министарство на чијем сам челу жели да се утврди ко је одговаран за несрећу која се догодила. Оставку подносим јер као одговоран човек желим да личним примером покажем да у данашњој Србији постоји морална одговорност за то што се таква страшна несрећа догодила у ресору који водим. Зашто не могу да прихватим кривицу? Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктура апсолутно ниједним својим актом није могло да утиче на пројекат, квалитет и надзор радова на станици у Новом Саду. Зато желим да јавности Србије саопштим хронологију издавања документације за пројектовање и реконструкцију железничке станице у Новом Саду. 09. 10. 2017. године – Инфраструктура железнице Србије дала је пројектни задатак ЦИП-у за израду идејног пројекта. 27. 02. 2018. године – Потписан је уговор о изради идејног пројекта између МГСИ и Саобраћајног института ЦИП. 07. 07. 2018. године – Потписан је комерцијални Уговор о модернизацији и реконструкцији мађарско-српске железнице на територији Републике Србије. У периоду од 06. 04. 2020. до 30. 09. 2021. године –МГСИ издаје локацијске услове. 06. 08. 2020. године – Републичка ревизиона комисија даје Извештај о стручној контроли пројекта који пре тога урадио Саобраћајни институт ЦИП. 21.04.2020. године – Потписан је уговор о пројектовању између извођача и Саобраћајног института ЦИП. 21. 10. 2021. године – Завод за заштиту споменика културе Новог Сада дао је конзерваторске услове. 28. 10. 2021. године – Коначан Извештај о урађеној техничкој контроли пројекта за грађевинску дозволу од стране компаније „ЦЕСТРА”, коју је требало да ангажује Инфраструктура железнице Србије. 2021. године – Урађен пројекат за грађевинску дозволу према пројектном задатку за израду пројекта за грађевинску дозволу коју је урадила Инфраструктура железнице. 26. 10. 2021. године – Издата грађевинска дозвола. 12. 08. 2022. године – Дата сагласност Завода за заштиту споменика културе Нови Сад на урађен пројекат за извођење. Све се ово догодило пре него што сам изабран за министра у Влади Републике Србије. Да будем јасан, у мом мандату урађен је само коначан пројекат за извођење који чак и не одобрава министарство на чијем сам челу. Извођење радова радио је кинески конзорцијум ”China Railway“ и „CCCC“, надзор конзорцијум „Утибер” и „Ежис”, а инвеститор радова је Инфраструктура железница Србије. МГСИ је према овом уговору било само финансијер. Желео сам да јавно прочитам ову хронологију комплетне документације за изградњу железничке пруге, а у склопу тога и железничке станице Ноби, сад не зато да бих у било кога упро прстом, већ да бих показао да као министар у свом мандату нисам донео ниједан акт који је могао да има утицај на крајње исходиште овог пројекта. Позивам надлежне органе, пре свега тужилаштво, да што је пре могуће утврде ко је одговоран због несреће која се догодила, ко је у кругу пројектант, извођач радова, надзор и инвеститор није урадио свој посао односно због кога је умрло 14 невиних људи. Тако ће се скинути љага са имена многих људи који су ових дана помињани у јавности. Такође, очекујем да се утврди зашто Инфраструктура железнице није одржавала станицу у Новом Саду јер је то њихова законска обавеза. Управо зато што се многи инфраструктурни пројекти не одржавају пре неколико недеља сам поднео иницијативу да се уради Закон о одржавању инфраструктуре. Надам се да ће ову добру идеју спровести неко ко долази после мене. Верујем да ће и други који су именовани на функције од Владе Републике Србије, а били су директно или индиректно у ланцу доношења одлука у случају реконструкције станице, следити мој пример. На крају, желим да вам кажем нешто лично. Трпео сам ових дана увреде и нападе оних који сваку трагедију и сваку смрт покушавају да злоупотребе за скупљање политичких поена. Трпео сам увреде оних који мисле да је нечија смрт и несрећа њихова шанса да се докопају власти. Трпео сам увреде и оних који су се смејали због тога што сам гутао кнедле и једва изговарао речи тог страшног дана на железничкој станици у Новом Саду, јер сам пре тога видео тела људи који су пронађени испод рушевина. Када су ме оптуживали да глумим, полазили су од себе, јер они мисле да је и смрт политичка шанса. Људи који данас раде са мном и ја, плачемо за тим људима. Ја и данас размишљам о деки који је са унукама кренуо на воз и нико од њих није жив. Плакаћу за њима док сам жив као човек. Иако нажалост немам децу, не могу да дозволим да било ко упире прстом у мене и каже да сам одговоран за смрт неког детета. Посебно не гори од мене. Оставку подносим као одговоран човек свестан да ова трагедија није смела да се догоди. Слушао сам ових дана приче о моралу. Не бих да причам о моралу људи који су те придике држали али морал подразумева праведност. А правда је да одговарају они коју су криви, а не да се оптужују невини. Желим да будем потпуно јасан. Министар сам постао као члан Српске напредне странке (СНС СРБИЈА) на предлог председника Вучића. У политику сам се вратио због Александра Вучића (Александар Вучић) и бићу ту док се он бави политиком. Кажем ово због оних у мојој странци који су ме претходних дана прозивали да покажем одговорност, а сами нису одговорни за било шта. Ја одговорност и част имам, а потрудићу се да покажем у будућности колико је они немају. Поносан сам члан Српске напредне странке и председништва наше организације и то ћу остати и сада када нисам министар. Захвалан сам Александру Вучићу на поверењу и сигуран сам да сам то поверење оправдао. Њему лично увек ћу бити на располагању. Још једном желим да изразим саучешће породицама страдалих. Њихове најближе нико не може да врати. Трагедија је страшна и молим све, медије, политичке странке и невладине организације да се суздрже, да не злоупотребљавају трагедију. Да дозволе да истражни органи заврше у миру свој посао, а да ми као друштво нађемо снаге да се ово више никада не понови. Желим да се захвалим медијима на сарадњи јер било је и тешких тренутака, али ја верујем да су медији, када су добронамерни, најбољи коректив политике. Одлазим са ове функције чисте савести и поносан на резултате који остају иза мене и мог тима. Радили смо у најбољој вери искључиво у интересу Србије. Хвала на пажњи!

Горан Весић

92,044 次观看 • 1 年前

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Дарко Николић

105,203 次观看 • 2 年前

Насилник ради оно што насилник једино и уме – прети. Каже Ђилас: „Истина је да сам ја био успешан привредник и пре уласка у политику. Истина је и да у Србији нисмо имали ниједног државног клијента“. Позивам људе да погледају видео испод и закључе шта је истина. Ту Ђилас прича о томе да је у политику ушао 2004, а да је своје „прве озбиљне паре“ направио 2005. преко секунди, а захваљујући свом повлашћеном положају. Е, отуд надимак “лопов” и „жути тајкун“. Сада када смо то утврдили, да видимо колико је истине да нису имали ниједног државног клијента. У Извештају Савета за борбу против корупције из 2011, који је тада водила Верица Бараћ, управо се Ђилас идентификује као главни тајкун тадашње власти. У Извештају, између осталог, стоји: „Савет за борбу против корупције утврдио је и да штампарија „Big print“, која је чланица Мultikom group, остварује директну пословну сарадњу са државним институцијама, међу којима има оних који се финансирају из буџета града Београда, чији је градоначелник управо Драган Ђилас. Та фирма је пружала услуге и Скупштини града Београда, градској општини Нови Београд, већини београдских позоришта, али и Туристичкој организацији Београда, Библиотеци града Београда, Културном центру Београда, Дому омладине, Дому здравља Раковица...Историјском музеју, Педагошком музеју, Народном музеју, Музеју историје Југославије, САНУ... Драган Ђилас преко својих агенција контролише закуп највећег дела рекламног простора на националним и регионалним телевизијама у Србији“. Укратко, господине Ђилас – ви сте власт користили само и искључиво за лично богаћење. Сваки дан у тих 10 година сте гледали како да измузете што више из буџета тада напаћене земље – било из републичког, локалних буџета, јавних установа или државних предузећа. Ништа вам није било свето, ни одмаралиште за децу које сте, као градоначелник, одузели деци да бисте изградили „Кућу великог брата“, од које сте зарађивали као сувласник те продукције. Никакве Ваше претње мени или било ком другом у Србији то никада неће променити. То сте Ви. Иза Вас је остала пустош. Ви сте сами пријавили да сте богатији за 619 милиона евра (не 6 или 60 милиона евра, већ 600 милиона за 10 година!), а Србију сте оставили на коленима - са платама и пензијама које су биле, уз Албанију, најниже у региону, а у буџету није било новца те 2012. ни да се такве пензије исплате. Ваш партнер Драган Шолак је, док је Србија грцала, а посао и пристојна плата у овој земљи била мисаона именица, стекао толико богатство да је купио себи фудбалски клуб у Премијер лиги, чисто из хобија! Е, то сте ви. Ваш новац води директно порекло из џепова свих грађана Србије. За разлику од Вас, иза нас, иза Александар Вучић и његовог тима, остају плате које су троструко веће него у Ваше време, пензије које су дуплиране, рекордна запосленост, стотине километара ауто-путева и брзих саобраћајница, клинички центри, научно-технолошки паркови, Србија која је домаћин светске изложбе ЕКСПО 2027. Остаће упамћено да је Александар Вучићимао памет и кичму да води независну и самосталну политику која је поштовала све, али бранила и радила само у интересу Србије, нашег народа и свих наших грађана. Што се породичног насиља тиче, то што је жена која Вас је избезумљена од страха пријавила полицији да сте, пред дететом, тукли и њу и њеног оца (потпис у сложбеној белешци коју још једном прилажем) одлучила да Вас даље не гони пред правосудним органима не значи да се то није десило или да је она то демантовала, већ говори да сте поново нашли начин, као и у лоповлуку, да се извучете без последица и адекватне законске казне. А кад причате о другим насилницима у политици који туку жене – то ви видите са Гораном Јешићем, за мене сте сви исти. И, коначно, када кажете да је крај близу, не знам кога плашите тиме. Оно што Вас чини нервозним је крај Вас као лидера опозиције. Тај крај није близу, он је дошао, наступио, а крај за Шолака као власника опозиције је близу. И све је то добро за Србију. Лоше за вас, али добро за Србију.

Насилник ради оно што насилник једино и уме – прети. Каже Ђилас: „Истина је да сам ја био успешан привредник и пре уласка у политику. Истина је и да у Србији нисмо имали ниједног државног клијента“. Позивам људе да погледају видео испод и закључе шта је истина. Ту Ђилас прича о томе да је у политику ушао 2004, а да је своје „прве озбиљне паре“ направио 2005. преко секунди, а захваљујући свом повлашћеном положају. Е, отуд надимак “лопов” и „жути тајкун“. Сада када смо то утврдили, да видимо колико је истине да нису имали ниједног државног клијента. У Извештају Савета за борбу против корупције из 2011, који је тада водила Верица Бараћ, управо се Ђилас идентификује као главни тајкун тадашње власти. У Извештају, између осталог, стоји: „Савет за борбу против корупције утврдио је и да штампарија „Big print“, која је чланица Мultikom group, остварује директну пословну сарадњу са државним институцијама, међу којима има оних који се финансирају из буџета града Београда, чији је градоначелник управо Драган Ђилас. Та фирма је пружала услуге и Скупштини града Београда, градској општини Нови Београд, већини београдских позоришта, али и Туристичкој организацији Београда, Библиотеци града Београда, Културном центру Београда, Дому омладине, Дому здравља Раковица...Историјском музеју, Педагошком музеју, Народном музеју, Музеју историје Југославије, САНУ... Драган Ђилас преко својих агенција контролише закуп највећег дела рекламног простора на националним и регионалним телевизијама у Србији“. Укратко, господине Ђилас – ви сте власт користили само и искључиво за лично богаћење. Сваки дан у тих 10 година сте гледали како да измузете што више из буџета тада напаћене земље – било из републичког, локалних буџета, јавних установа или државних предузећа. Ништа вам није било свето, ни одмаралиште за децу које сте, као градоначелник, одузели деци да бисте изградили „Кућу великог брата“, од које сте зарађивали као сувласник те продукције. Никакве Ваше претње мени или било ком другом у Србији то никада неће променити. То сте Ви. Иза Вас је остала пустош. Ви сте сами пријавили да сте богатији за 619 милиона евра (не 6 или 60 милиона евра, већ 600 милиона за 10 година!), а Србију сте оставили на коленима - са платама и пензијама које су биле, уз Албанију, најниже у региону, а у буџету није било новца те 2012. ни да се такве пензије исплате. Ваш партнер Драган Шолак је, док је Србија грцала, а посао и пристојна плата у овој земљи била мисаона именица, стекао толико богатство да је купио себи фудбалски клуб у Премијер лиги, чисто из хобија! Е, то сте ви. Ваш новац води директно порекло из џепова свих грађана Србије. За разлику од Вас, иза нас, иза Александар Вучић и његовог тима, остају плате које су троструко веће него у Ваше време, пензије које су дуплиране, рекордна запосленост, стотине километара ауто-путева и брзих саобраћајница, клинички центри, научно-технолошки паркови, Србија која је домаћин светске изложбе ЕКСПО 2027. Остаће упамћено да је Александар Вучићимао памет и кичму да води независну и самосталну политику која је поштовала све, али бранила и радила само у интересу Србије, нашег народа и свих наших грађана. Што се породичног насиља тиче, то што је жена која Вас је избезумљена од страха пријавила полицији да сте, пред дететом, тукли и њу и њеног оца (потпис у сложбеној белешци коју још једном прилажем) одлучила да Вас даље не гони пред правосудним органима не значи да се то није десило или да је она то демантовала, већ говори да сте поново нашли начин, као и у лоповлуку, да се извучете без последица и адекватне законске казне. А кад причате о другим насилницима у политици који туку жене – то ви видите са Гораном Јешићем, за мене сте сви исти. И, коначно, када кажете да је крај близу, не знам кога плашите тиме. Оно што Вас чини нервозним је крај Вас као лидера опозиције. Тај крај није близу, он је дошао, наступио, а крај за Шолака као власника опозиције је близу. И све је то добро за Србију. Лоше за вас, али добро за Србију.

Ana Brnabic

18,146 次观看 • 1 年前

Поштоване грађанке и грађани, Стојим данас пред вама не из личних, већ из друштвено важних разлога – зато што верујем да ниједно цивилизовано друштво не сме да ћути пред неправдом. Дана 24. јануара организован је миран протест "Час у природи". У улици Јурија Гагарина, била сам жртва покушаја убиства. Током мирног протеста, док смо моји колега и ја, као редари, стајали испред једног аутомобила, девојка за воланом је намерно убрзала своје возило. Ја сам у том тренутку била директно испред ње, окренута ка возилу, гледајући је у очи. Она је свесно притиснула гас. Након тога сам задобила тешке телесне повреде главе. Ово није био неспоразум ни саобраћајна грешка – ово је био свестан и опасан чин који је могао да се заврши фатално. Зато сам данас овде – да захтевам одговорност, законитост и поштовање основног права на живот и сигурност сваког грађанина. Данас нисам овде да тражим сажаљење. Нисам овде да говорим о личној патњи, већ да укажем на нешто много веће – на системску неправду која нас свакодневно понижава. Јер није ствар у мени. Ствар је у поруци коју шаљемо као друштво ако помиловање над онима који угрозе живот другог човека постане питање политичке воље, а не правде. Помиловање није чин милости – када се злоупотреби, оно постаје оружије. Председник ове земље има уставно право да помилује. Али право није апсолутна моћ. То право носи и одговорност. Одговорност према животима. Према законима. Према друштву које мора да верује у институције. Ако се то поверење једном изгуби – тешко га је повратити. Зато данас захтевамо јасно и гласно – да се закон поштује. Да правосуђе остане независно. Да нико – ни познат, ни привилегован – не буде изнад закона. И да помиловање не буде злоупотребљено зарад личних, политичких, или било којих других интереса. Захтевамо одговорност. Не зато што је то моје право – већ зато што је то једини начин да живимо у уређеном друштву. На крају, желим да поручим: Тражимо истину. Тражимо правду. Тражимо да оно што ми се догодило не постане преседан за још горе сутра. И да се ниједна жртва више не мора борити и против оних који би требало да је штите. Хвала вам. ~Колегиница Кристина

Поштоване грађанке и грађани, Стојим данас пред вама не из личних, већ из друштвено важних разлога – зато што верујем да ниједно цивилизовано друштво не сме да ћути пред неправдом. Дана 24. јануара организован је миран протест "Час у природи". У улици Јурија Гагарина, била сам жртва покушаја убиства. Током мирног протеста, док смо моји колега и ја, као редари, стајали испред једног аутомобила, девојка за воланом је намерно убрзала своје возило. Ја сам у том тренутку била директно испред ње, окренута ка возилу, гледајући је у очи. Она је свесно притиснула гас. Након тога сам задобила тешке телесне повреде главе. Ово није био неспоразум ни саобраћајна грешка – ово је био свестан и опасан чин који је могао да се заврши фатално. Зато сам данас овде – да захтевам одговорност, законитост и поштовање основног права на живот и сигурност сваког грађанина. Данас нисам овде да тражим сажаљење. Нисам овде да говорим о личној патњи, већ да укажем на нешто много веће – на системску неправду која нас свакодневно понижава. Јер није ствар у мени. Ствар је у поруци коју шаљемо као друштво ако помиловање над онима који угрозе живот другог човека постане питање политичке воље, а не правде. Помиловање није чин милости – када се злоупотреби, оно постаје оружије. Председник ове земље има уставно право да помилује. Али право није апсолутна моћ. То право носи и одговорност. Одговорност према животима. Према законима. Према друштву које мора да верује у институције. Ако се то поверење једном изгуби – тешко га је повратити. Зато данас захтевамо јасно и гласно – да се закон поштује. Да правосуђе остане независно. Да нико – ни познат, ни привилегован – не буде изнад закона. И да помиловање не буде злоупотребљено зарад личних, политичких, или било којих других интереса. Захтевамо одговорност. Не зато што је то моје право – већ зато што је то једини начин да живимо у уређеном друштву. На крају, желим да поручим: Тражимо истину. Тражимо правду. Тражимо да оно што ми се догодило не постане преседан за још горе сутра. И да се ниједна жртва више не мора борити и против оних који би требало да је штите. Хвала вам. ~Колегиница Кристина

Poljoprivredni blokada

12,298 次观看 • 1 年前

#AndrijaMandic: Срби у Црној Гори више никада неће бити грађани другог реда; Наш глас ће се чути и одлучивати! Изузетна ми је част и задовољство што као предсједник Нове српске демократије, парламентарне странке која се поноси својим српским именом, имам привилегију да вам се обратим на великом, и видим величанственом сабрању, каква је Скупштина ваше странке. Желим да ово обраћање буде један од симбола снажне сарадње српског народа и његових политичких представника коју не може спријечити нико, јер ми припадамо истој култури, истој Цркви и нацији. Ми смо један живи организам који је изложен многобројним, често недобронамјерним и супротстављеним утицајима на различитим дјеловима нашег националног тијела. Као што сам прије неколико ноћи приликом отварања изложбе коју је приред ила Скупштина Црне Горе саопштио многобројним високим званицама – мој посао није да тражим непријатеља, већ пријатеља, и да вјерујем да је сваки човјек и сваки народ јачи ако увећава број пријатеља, а смањује број непријатеља. И управо због тога, драги моји пријатељи, одлучио сам да са посебном толеранцијом и разумијевањем кренем у промовисање и снажење подршке за оне идеје које су виталне за живот, развој и напредак нашег српског народа у Црној Гори, а посебно наше младости. У коначном, то је и мој посао и моја национална дужност, и моја одговорност, јер многи и данас желе да српски народ у Црној Гори врате у положај грађана другог реда, а неки прижељкују да нас опет потчине управи Мила Ђукановића и његовог ДПС-а. Ми смо демократски изабрани од народа, нашег српског народа и грађана Црне Горе – да заступамо и бранимо њихове интересе. Не да се повлачимо, него да учествујемо у доношењу одлука које директно утичу на њихове животе. Не треба ни мени ни Србима власт да би били у фотељама, него да се боље и утицајније чује српски глас, да се поштује њихова ријеч, да се испуне њихови оправдани захтјеви. Слободно могу да кажем: по први пут од завршетка Другог свјетског рата Срби су дио власти у Црној Гори, и то демократске и проевропске власти, уважени од других, посвећени помирењу и мирном животу, као и напретку свих, без било каквих искључивости, без болних подјела и сталног враћања назад. Чврсто вјерујем да је таква политика помирења исправна – и да може бити љековита и за читав наш бурни, страдални регион. Наравно, много је још питања која српски народ у Црној Гори треба да отвори и у договору са другим својим већинским савезницима ријеши. То је лакше и изводљивије остварити вољом већине него као изгурана мањина чекати милост од било кога. Зато ми имамо стрпљења, снаге и воље да не одустанемо, да се боримо за наше националне интересе доследно и умно, споразумно и помирујуће – у име свих Срба и грађана у Црној Гори. Сами – имамо срце и вољу, али немамо и број да би одлучивали без других. Зато у другима тражимо савезника, партнера, пријатеља и не копамо ровове неповјерења и сумње који нас удаљавају и лишавају снаге и моћи. Црна Гора данас увози нову радну снагу, јер је стопа незапослености сведена на историјски минимум, а у последњих пет година запослено је више од сто хиљада људи. Већина њих су наши сународници, који су деценијама били тешко дискриминисани, а посебно по питању највећег животног проблема – сталног запослења и уредне плате. Просјечне плате и пензије повећанe су више него дупло у односу на 2020. годину, и то је, између осталог, резултат управо учешћа српских представника у власти. Данас наш српски народ у Црној Гори не мора да брине за своју егзистенцију, и то је резултат његове борбе и упорности. Наши кадрови који данас врше власт, министри, предсједници општина, директори, секретари, новозапослени чиновници и радници властитим квалитетима високо надмашују некадашње функционере старог режима. Нема корупције, нема крађе, нема селективности у одлучној борби против организованог криминала – плате и пензије расту и боље се живи. Да кажем и ово! Мој лични однос према судбини српског народа показао сам сваки пут када су наш народ и наша заједничка држава били угрожени. Одазвао сам се као резервни официр позиву државе 1991, учествовао сам у одбрани СР Југославије 1999, био сам као политичар и најмлађи лидер блока за одбрану заједничке државе 2006. године. Не црвени ми се лице ни пред једним другим Србином патриотом и свакога могу погледати у очи и то желим да кажем баш овдје у Бањалуци, јер ви сте, поред наше браће с Косова и Метохије, највише пропатили и страдали у последњим ратовима који су нашем народу наметнути. Свашта је наш народ преживио, издржао и опстао. Није посустао када му је било најтеже, а зашто би данас у времену слободе када на сваком кораку пулсира његова снага! Политичари су дужни да трпе више него они које представљају. По срамоти и подлости напада на наш народ, не само од стране Ђукановића, него и неких наших сународника, издвојио бих лажни државни удар из 2016. године и судски процес који је трајао донедавно, када смо правоснажно ослобођени мој колега Милан Кнежевић, Михаило Чађеновић и моја маленкост из Црне Горе, осам држављана Србије и двојица држављана Русије. Тим суђењем, а потом и тешким насиљем над Српском православном црквом и покушајем њеног прогона из Црне Горе, антисрпски и паду склони режим се заљуљао и народ је величанственим литијама припремио прву демократску смјену власти у историји Црне Горе која се десила на изборима 30. августа 2020. године. Опростите, драга браћо, што сам мало одужио, али као и увијек, из Бањалуке се шаљу неке од најважнијих порука за цијели српски народ. Хвала ти, брате Ненаде, што сте твоја странка и ти увијек раме уз раме уз нашу Нову српску демократију и српски народ у Црној Гори. Хвала ти, предсједниче Додик, што си нам помогао да унапредимо сарадњу и са оним међународним адресама до којих раније нисмо могли доћи. Хвала вам свима, браћо из Србије и Републике Српске, на подршци коју сте нам годинама давали. Свима нам је то било важно, а посебно драгоцјено да разбијемо блокаду коју су нам тако дуго заједно наметали бивши антисрпски режим Црне Горе и његови савезници изван државе. Желим вам срећу на данашњој скупштини и све вас поздрављам ријечима: Живјела Црна Гора, живјела Република Српска, живјела Србија и цијели српски род, ма гдје се налазио!

#AndrijaMandic: Срби у Црној Гори више никада неће бити грађани другог реда; Наш глас ће се чути и одлучивати! Изузетна ми је част и задовољство што као предсједник Нове српске демократије, парламентарне странке која се поноси својим српским именом, имам привилегију да вам се обратим на великом, и видим величанственом сабрању, каква је Скупштина ваше странке. Желим да ово обраћање буде један од симбола снажне сарадње српског народа и његових политичких представника коју не може спријечити нико, јер ми припадамо истој култури, истој Цркви и нацији. Ми смо један живи организам који је изложен многобројним, често недобронамјерним и супротстављеним утицајима на различитим дјеловима нашег националног тијела. Као што сам прије неколико ноћи приликом отварања изложбе коју је приред ила Скупштина Црне Горе саопштио многобројним високим званицама – мој посао није да тражим непријатеља, већ пријатеља, и да вјерујем да је сваки човјек и сваки народ јачи ако увећава број пријатеља, а смањује број непријатеља. И управо због тога, драги моји пријатељи, одлучио сам да са посебном толеранцијом и разумијевањем кренем у промовисање и снажење подршке за оне идеје које су виталне за живот, развој и напредак нашег српског народа у Црној Гори, а посебно наше младости. У коначном, то је и мој посао и моја национална дужност, и моја одговорност, јер многи и данас желе да српски народ у Црној Гори врате у положај грађана другог реда, а неки прижељкују да нас опет потчине управи Мила Ђукановића и његовог ДПС-а. Ми смо демократски изабрани од народа, нашег српског народа и грађана Црне Горе – да заступамо и бранимо њихове интересе. Не да се повлачимо, него да учествујемо у доношењу одлука које директно утичу на њихове животе. Не треба ни мени ни Србима власт да би били у фотељама, него да се боље и утицајније чује српски глас, да се поштује њихова ријеч, да се испуне њихови оправдани захтјеви. Слободно могу да кажем: по први пут од завршетка Другог свјетског рата Срби су дио власти у Црној Гори, и то демократске и проевропске власти, уважени од других, посвећени помирењу и мирном животу, као и напретку свих, без било каквих искључивости, без болних подјела и сталног враћања назад. Чврсто вјерујем да је таква политика помирења исправна – и да може бити љековита и за читав наш бурни, страдални регион. Наравно, много је још питања која српски народ у Црној Гори треба да отвори и у договору са другим својим већинским савезницима ријеши. То је лакше и изводљивије остварити вољом већине него као изгурана мањина чекати милост од било кога. Зато ми имамо стрпљења, снаге и воље да не одустанемо, да се боримо за наше националне интересе доследно и умно, споразумно и помирујуће – у име свих Срба и грађана у Црној Гори. Сами – имамо срце и вољу, али немамо и број да би одлучивали без других. Зато у другима тражимо савезника, партнера, пријатеља и не копамо ровове неповјерења и сумње који нас удаљавају и лишавају снаге и моћи. Црна Гора данас увози нову радну снагу, јер је стопа незапослености сведена на историјски минимум, а у последњих пет година запослено је више од сто хиљада људи. Већина њих су наши сународници, који су деценијама били тешко дискриминисани, а посебно по питању највећег животног проблема – сталног запослења и уредне плате. Просјечне плате и пензије повећанe су више него дупло у односу на 2020. годину, и то је, између осталог, резултат управо учешћа српских представника у власти. Данас наш српски народ у Црној Гори не мора да брине за своју егзистенцију, и то је резултат његове борбе и упорности. Наши кадрови који данас врше власт, министри, предсједници општина, директори, секретари, новозапослени чиновници и радници властитим квалитетима високо надмашују некадашње функционере старог режима. Нема корупције, нема крађе, нема селективности у одлучној борби против организованог криминала – плате и пензије расту и боље се живи. Да кажем и ово! Мој лични однос према судбини српског народа показао сам сваки пут када су наш народ и наша заједничка држава били угрожени. Одазвао сам се као резервни официр позиву државе 1991, учествовао сам у одбрани СР Југославије 1999, био сам као политичар и најмлађи лидер блока за одбрану заједничке државе 2006. године. Не црвени ми се лице ни пред једним другим Србином патриотом и свакога могу погледати у очи и то желим да кажем баш овдје у Бањалуци, јер ви сте, поред наше браће с Косова и Метохије, највише пропатили и страдали у последњим ратовима који су нашем народу наметнути. Свашта је наш народ преживио, издржао и опстао. Није посустао када му је било најтеже, а зашто би данас у времену слободе када на сваком кораку пулсира његова снага! Политичари су дужни да трпе више него они које представљају. По срамоти и подлости напада на наш народ, не само од стране Ђукановића, него и неких наших сународника, издвојио бих лажни државни удар из 2016. године и судски процес који је трајао донедавно, када смо правоснажно ослобођени мој колега Милан Кнежевић, Михаило Чађеновић и моја маленкост из Црне Горе, осам држављана Србије и двојица држављана Русије. Тим суђењем, а потом и тешким насиљем над Српском православном црквом и покушајем њеног прогона из Црне Горе, антисрпски и паду склони режим се заљуљао и народ је величанственим литијама припремио прву демократску смјену власти у историји Црне Горе која се десила на изборима 30. августа 2020. године. Опростите, драга браћо, што сам мало одужио, али као и увијек, из Бањалуке се шаљу неке од најважнијих порука за цијели српски народ. Хвала ти, брате Ненаде, што сте твоја странка и ти увијек раме уз раме уз нашу Нову српску демократију и српски народ у Црној Гори. Хвала ти, предсједниче Додик, што си нам помогао да унапредимо сарадњу и са оним међународним адресама до којих раније нисмо могли доћи. Хвала вам свима, браћо из Србије и Републике Српске, на подршци коју сте нам годинама давали. Свима нам је то било важно, а посебно драгоцјено да разбијемо блокаду коју су нам тако дуго заједно наметали бивши антисрпски режим Црне Горе и његови савезници изван државе. Желим вам срећу на данашњој скупштини и све вас поздрављам ријечима: Живјела Црна Гора, живјела Република Српска, живјела Србија и цијели српски род, ма гдје се налазио!

Андрија Мандић

11,867 次观看 • 2 个月前