Video yükleniyor...

Video Yüklenemedi

Ana Sayfaya Dön

У Ваљеву се и из авиона види да студенти побеђују:

23,541 görüntüleme • 5 ay önce •via X (Twitter)

0 Yorum

Yorum bulunmuyor

Orijinal gönderinin yorumları burada görünecek

Benzer Videolar

"Вратим се ја из Великог рата у моје лепо село поред Тополе сав срећан што сам остао жив. А прошао сам све и Цер и Колубару и Албанију и Крф и Кајмакчалан. Бог ме је спасио, а све мислим и освештана тисовина што ми мајка даде кад пођох у рат. Одкако смо отишли из Србије ништа не знам за своје па сам у великој неизвесности. Дођем кући и куцам на врата и нико ми се не јавља. Ухвати ме страх. Погледам кроз прозор видим гори ватра. Одма ми беше лакше. Убрзо се појави мој стари отац Марко иде из штале. Гледам у њега пуно остарио и обелео. Угледа и он мене па пожури. Изљубисмо смо се, а сузе нам ударише обадвојици. Само да ти кажем ја сам Трифко Топаловић, Шумадијска дивизија Пешадијски пук. Уђемо у кућу и ја се мало распремим, а отац насу две чаше ракије. Наздрависмо, а отац поче да прича. Мајка Рада и сестра Милојка умреше од тифуса оне године када смо се повлачили. Прича како му је било тешко. Да није било краве Лене умро би. Одем поподне до гробља да упалим свеће и да мало прошетам селом. Сви се променили и остарили. Неки не могу да ме препознају. Препознала ме моја Дана. Још издаљине трчи ми у сусрет. Какви су то били загрљаји. Сањао сам то. Прича да јој је брат Иван погинуо на Кајмакчалану. Договорисмо смо се о брзом венчању. И би тако венчасмо се за Нову годину. А посла имам преко главе. Морам све да посејем јер без сејања нема ни жетве. Морао сам да орем са кравама. Пуно сам се намучио. Тврда земља. Неколико година није рађена. На јесен добих сина Радмила Бог да га поживи. Лепо смо прославили. За годину добијем и ћеру Милицу. Бог те твој, сад сам прави човек мислим ја док љубим Дару и децу. И тако мало по мало ја све више напредујем. Скоро сам се повратио на предратна времена. Даће Бог да имам и више." Овакве приче нису писане да би се читале лако, већ да би се памтиле. У њима нема великих речи, али има свега што нас је одржало: губитка који се носи ћутке, рада који лечи и наде која се не показује, већ живи. Судбина једног човека постаје сведочанство читавог народа - да се после највећег страдања живот није предао, већ се, тихо и упорно, поново засејао. 🙏☦️🇷🇸

Јелена Ђоковић Ивић

44,788 görüntüleme • 9 ay önce

Неколико речи о Вучићевом "професионалном студенту" који без њега последња три месеца рекло би се не иде да обави ни малу нужду, практично су нераздвојни. 🥹🥰 Порука из инбокса, од човека упућеног у случај Милоша Павловића: "Поздрав, студент Милош Павловић из Руданке крај Добоја је студент који је завршио 2022. године средњу медицинску школу у Добоју као ученик генерације. Читаво школовање је био хуља, штребер, полтрон и цинкарош. Склон је лагању и фантазирању. У току школовања се нудио Додиковом СНСД-у у Добоју, међутим када су провалили да је будала и тотално ненормалан лик, откачили су га од себе и културно се дистанцирали. Тачно је да има све десетке и да је одличан студент. Међутим, лик није нормалан, склон је фантазирању. Нико му ништа не плаћа за гостовања, него се човјек сам нуди јер му јавни наступи дођу као терапија. Добојлије се згражавају његовим понашањем, међутим сви који га познају, знају да је склон лупању и фантазијама. Трагично је што Вучић нема ниједног свог студента да га подржи, него је нашао ову будалу и лажова." Сада је доста јасније зашто су Аца и он нераздвојни, момак је буквално Вучић из млађих дана.

Никола Јовић

205,829 görüntüleme • 1 yıl önce

Бања Лука добија споменик кнезу Лазару, на једном од најважнијих улаза у град, висок преко 11 метара, са косовским завјетом у руци, усмјереној према нашем светом Косову и Метохији, према нашој колијевци и мјесту које је дубоко уписано у наше историјско и духовно памћење. Ових дана чујем питање: Зашто кнез Лазар у Бањој Луци? Ја на све такве критике одговарам: А гдје друго? Чули смо и критике из СНСД-а да „кнез Лазар може још мало да сачека“, али сматрам да није требало више да се чека. Као што нису морали да се чекају ни Централно спомен обиљежје, споменици Стефану Твртку I Котроманићу и Кулину Бану, Ћирилични парк, као ни враћање двоглавог орла на Бански двор. Поносни смо на све што смо урадили и настављамо да улажемо у инфраструктуру, културу, и у све оно што остаје генерацијама. Споменик кнезу Лазару у Бањој Луци биће наш свјетионик, да знамо ко смо и којим путем треба да идемо.

Драшко Станивуковић

363,039 görüntüleme • 1 ay önce