正在加载视频...

视频加载失败

加载此视频时出现问题。这可能是由于临时网络问题，或视频可能不可用。

Цвијетин Миливојевић истицањем краха српске државе на Косову и Метохији велеиздајничком политиком ненадлежног нервира снсоцијолога Владимира Вулевића (који то ипак вешто и тихо показује) и БАШ нервира водитељку Инсајдера. Издаја и девастација свега, име је и презиме овог режима

Небојша Раичковић

5,213 subscribers

79,016 次观看 • 1 年前 •via X (Twitter)

新闻政治教育

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

11 条评论

🇧🇫 Mandla Putu 🇧🇫 的头像

🇧🇫 Mandla Putu 🇧🇫1 年前

Do koje mere joj je neprijatno što čovek taksativno i hronološki navodi ...

Небојша Раичковић 的头像

Небојша Раичковић1 年前

Све, све, само не помињи Косово („то је готова прича...")

Elise Oyin 的头像

Elise Oyin1 年前

Let the ministry of Jesus Christ of Nazareth be null, void n WORTHLESS before ALL USING EVEN 0.1% ELISE OYINKROMEINEIFA'S SILICONE IMPLANTS IN HER NOSE TO STOP HER WOMB FROM OPENING STAND N BE OF EFFECT EVEN 0.1% ever in the name of Jesus Christ of Nazareth u900gtefsfbaiCnYH

ꒌЗоран🐊 的头像

ꒌЗоран🐊1 年前

Одосмо далеко вели водитељка, прекидај 🫡

zorarosa 的头像

zorarosa1 年前

Cvijetin, profesionalna gromada. Za ovoga u naocarima se zna, a voditeljka cacijevka, blam

Бог и Кинжали ☦ 🇷🇸 🇷🇺 的头像

Бог и Кинжали ☦ 🇷🇸 🇷🇺1 年前

Цвијетин Миливојевић је одличан пример, да интелектуалац изразито грађанске оријентације може бити родољуб.

FLASHLIGHT 的头像

FLASHLIGHT1 年前

@VladimirStev Ološ a ne mediji i novinari. Cvijetin dosledan kao i uvek

Kuzma 的头像

Kuzma1 年前

Cvijetin rastura goveda

Ж Ж Ж 的头像

Ж Ж Ж1 年前

Цвјетин један од најглупљих људи за политику, понекад паметно звучи али и тад је глупо

Др Срђан Ђурић 的头像

Др Срђан Ђурић1 年前

Згодна водитељка дивно је приметила ”да зауставим овде [била је реч о издаји] причу о Косову”, а мислила је доста бре непријатне приче о Србији, уставу и сл. трицама. (Вулевићев карирани модни детаљ је двосмислен: или су се оскаровци дибидус опустили или дибидус погубили.)

Mitanča 的头像

Mitanča1 年前

Cvijetin je čovek kreten

相关视频

Поводом измишљотина у појединим медијима о преговорима о правном положају Српске Православне Цркве на Косову и Метохији Они који су смислили и пустили у етар такве клевете против Цркве желе да за рачун Куртијеве камариле даље дестабилизују српски народ на Косову и Метохији. Тог народа ради, али и ради свих наших верних, поновићемо речи Његове Светости Патријарха изговорене на научном скупу о Косову и Метохији, одржаном 26. марта 2024. године, а које изражавају и став Митрополита г. Иринеја по овом питању: “…Неспорно је да су права и слободе свештенства, монаштва и верног народа, као и српски православни идентитет, сакрална и остала имовина Српске Православне Цркве на Косову и Метохији угрожени. Српска Православна Црква не може прихватити ни један правни и политички модел који се противи Јеванђељу и њеном осмовековном постојању на Косову и Метохији. Српска Православна Црква је била, јесте и остаје Црква Христова на Косову и Метохији и свуда где се простире њена канонска јурисдикција.”

Поводом измишљотина у појединим медијима о преговорима о правном положају Српске Православне Цркве на Косову и Метохији Они који су смислили и пустили у етар такве клевете против Цркве желе да за рачун Куртијеве камариле даље дестабилизују српски народ на Косову и Метохији. Тог народа ради, али и ради свих наших верних, поновићемо речи Његове Светости Патријарха изговорене на научном скупу о Косову и Метохији, одржаном 26. марта 2024. године, а које изражавају и став Митрополита г. Иринеја по овом питању: “…Неспорно је да су права и слободе свештенства, монаштва и верног народа, као и српски православни идентитет, сакрална и остала имовина Српске Православне Цркве на Косову и Метохији угрожени. Српска Православна Црква не може прихватити ни један правни и политички модел који се противи Јеванђељу и њеном осмовековном постојању на Косову и Метохији. Српска Православна Црква је била, јесте и остаје Црква Христова на Косову и Метохији и свуда где се простире њена канонска јурисдикција.”

Информативна служба Српске Православне Цркве

30,152 次观看 • 1 年前

Милан Радојичић је изгледа ипак на челу људи који су провалили у Бањску! Ситиација постаје све гора по државу и српско народ, посебно на Косову и Метохији. Погледајте видео.👇

Милан Радојичић је изгледа ипак на челу људи који су провалили у Бањску! Ситиација постаје све гора по државу и српско народ, посебно на Косову и Метохији. Погледајте видео.👇

Немања Шаровић

262,868 次观看 • 2 年前

‼️ МИЛОШ МЕДЕНИЦА најавио раскринкавање веза СНС картела са Шкаљарским кланом који је ангажован у ћациленду, као и раскринкавање СКАЈ преписке. У овом видео говори ко је организовао убиство српске деце у кафићу Панда на Косову и Метохији...

‼️ МИЛОШ МЕДЕНИЦА најавио раскринкавање веза СНС картела са Шкаљарским кланом који је ангажован у ћациленду, као и раскринкавање СКАЈ преписке. У овом видео говори ко је организовао убиство српске деце у кафићу Панда на Косову и Метохији...

Инжењер 🇷🇸

20,344 次观看 • 1 个月前

Владимир Ђукановић: ДЕТЕ ЈЕ ВЛАСНИШТВО ДРЖАВЕ Скандалозна изјава која по ко зна који пут показује презрив и ниподаштавајући однос овог режима према родитељима. Од наметања вакцинисања, до узимања личних података о деци.

Владимир Ђукановић: ДЕТЕ ЈЕ ВЛАСНИШТВО ДРЖАВЕ Скандалозна изјава која по ко зна који пут показује презрив и ниподаштавајући однос овог режима према родитељима. Од наметања вакцинисања, до узимања личних података о деци.

Српски Инфо Штаб

60,633 次观看 • 1 年前

Сад откривате топлу воду, а ко ме прати зна да сам још 2020. године објаснио откуд Драшку Станивуковићу богатство и како је прогуран у политику.Његов отац је паре направио преко Неше Роминга, који је њему и Игору Додику дао посао са допунама мобилних телефона у Босни и Херцеговини, а све то имају зато што су отели фирму Цертус и патент од законитог власника. И Славиша Кокеза је био део напредњачке екипе која је покривала Нешу Роминга и његове незаконитости, захваљујући томе је узео прве озбиљне паре. Неша Роминг му прави и покриће за новац кроз куповину Вин Вина од Кокезе за преко 100 милиона евра. Кокезу и Станивуковића управо спаја Ненад Ковач звани Неша Роминг. Одавно су сви они повезани и умрежени, и раде заједно, а и даље нико на јавној сцени не сме да спомене име човека који је у средишту свега тога и који их је повезао.

Сад откривате топлу воду, а ко ме прати зна да сам још 2020. године објаснио откуд Драшку Станивуковићу богатство и како је прогуран у политику.Његов отац је паре направио преко Неше Роминга, који је њему и Игору Додику дао посао са допунама мобилних телефона у Босни и Херцеговини, а све то имају зато што су отели фирму Цертус и патент од законитог власника. И Славиша Кокеза је био део напредњачке екипе која је покривала Нешу Роминга и његове незаконитости, захваљујући томе је узео прве озбиљне паре. Неша Роминг му прави и покриће за новац кроз куповину Вин Вина од Кокезе за преко 100 милиона евра. Кокезу и Станивуковића управо спаја Ненад Ковач звани Неша Роминг. Одавно су сви они повезани и умрежени, и раде заједно, а и даље нико на јавној сцени не сме да спомене име човека који је у средишту свега тога и који их је повезао.

Срђан Ного

24,300 次观看 • 2 个月前

Изливи мржње и подјела нашег народа које предсједник Републике Српске свакодневно шири наносе немјерљиву штету нашем народу. Затражио сам од њега да се јавно извини свим новинарима и људима које је јуче увриједио, али умјесто тога, данас је обећао да ће бити још вулгарнији и примитивнији. Нажалост, то је једино његово обећање које ће сигурно испунити. Предсједник нема ни најмање право на овакве ријечи – чак и да се било ко од ових људи у неком ставу огријешио о њега. Државник мора бити први који ће истрпити, прећутати и, упркос свему, бирати најбоље и најадекватније ријечи. Он је дужан да представља и изражава национално јединство, као што то налаже члан 64 Устава Републике Српске. Јасно нам је да се неће извинити и сигурни да ће опет овакве поступке поновити, али најгоре од свега је што један предсједник мисли да је то исправно и добро по Републику Српску, поготово у данашњем тренутку! На нама је да и данас останемо мирни и мудри, да мјеримо сваку ријеч и важемо сваки потез, али и да останемо страствени у борби за нашу Републику Српску у којој нема мјеста за овакав рјечник и срамно понашање.

Изливи мржње и подјела нашег народа које предсједник Републике Српске свакодневно шири наносе немјерљиву штету нашем народу. Затражио сам од њега да се јавно извини свим новинарима и људима које је јуче увриједио, али умјесто тога, данас је обећао да ће бити још вулгарнији и примитивнији. Нажалост, то је једино његово обећање које ће сигурно испунити. Предсједник нема ни најмање право на овакве ријечи – чак и да се било ко од ових људи у неком ставу огријешио о њега. Државник мора бити први који ће истрпити, прећутати и, упркос свему, бирати најбоље и најадекватније ријечи. Он је дужан да представља и изражава национално јединство, као што то налаже члан 64 Устава Републике Српске. Јасно нам је да се неће извинити и сигурни да ће опет овакве поступке поновити, али најгоре од свега је што један предсједник мисли да је то исправно и добро по Републику Српску, поготово у данашњем тренутку! На нама је да и данас останемо мирни и мудри, да мјеримо сваку ријеч и важемо сваки потез, али и да останемо страствени у борби за нашу Републику Српску у којој нема мјеста за овакав рјечник и срамно понашање.

Драшко Станивуковић

49,079 次观看 • 1 年前

Одређивање притвора од 30 дана помоћнику директора Канцеларије за Косово и Метохију Игору Поповићу је последња у низу срамних, скандалозних и противправних одлука режима Аљбина Куртија којом несумњиво жели да изазове сукобе и настави обрачун са Србима. Једина кривица Игора Поповића у очима Куртијевог режима је у томе што је стао у одбрану невиних српских жртава на Косову и Метохији, због злочина за које нико никада није одговао, а очигледан циљ такозваних приштинских власти јесте да се они забораве. Куртијев циљ свих ових година је да покуша да затре истину, да све који о њој проговоре ућутка или утамничи, да се не чује истина о злочиначкој ОВК, о убијених 47 Срба и Рома и више од стотину киднапованих током јула 1998. године. То су ране на души нашег народа које никада неће зацелити. То су злочини који не застаревају, и злочини за које ћемо тражити казну док је нас! Нећемо дозволити Куртијевом режиму да убија истину, да прогања, застрашује и протерује наш народ са својих вековних огњишта, и никада нећемо одустати од борбе за права нашег народа и борбе да сачувамо мир и стабилност. Захтевамо од међународне заједнице да под хитно преиспитају противправну и скандалозну одлуку Куртијевих судија, и да Игор Поповић буде пуштен на слободу.

Одређивање притвора од 30 дана помоћнику директора Канцеларије за Косово и Метохију Игору Поповићу је последња у низу срамних, скандалозних и противправних одлука режима Аљбина Куртија којом несумњиво жели да изазове сукобе и настави обрачун са Србима. Једина кривица Игора Поповића у очима Куртијевог режима је у томе што је стао у одбрану невиних српских жртава на Косову и Метохији, због злочина за које нико никада није одговао, а очигледан циљ такозваних приштинских власти јесте да се они забораве. Куртијев циљ свих ових година је да покуша да затре истину, да све који о њој проговоре ућутка или утамничи, да се не чује истина о злочиначкој ОВК, о убијених 47 Срба и Рома и више од стотину киднапованих током јула 1998. године. То су ране на души нашег народа које никада неће зацелити. То су злочини који не застаревају, и злочини за које ћемо тражити казну док је нас! Нећемо дозволити Куртијевом режиму да убија истину, да прогања, застрашује и протерује наш народ са својих вековних огњишта, и никада нећемо одустати од борбе за права нашег народа и борбе да сачувамо мир и стабилност. Захтевамо од међународне заједнице да под хитно преиспитају противправну и скандалозну одлуку Куртијевих судија, и да Игор Поповић буде пуштен на слободу.

Милош Вучевић

27,949 次观看 • 1 年前

НЕ ВОЛИМ КОРИСТИТИ ТЕШКЕ РИЈЕЧИ, АЛИ ИЗДАЈА ЈЕ ЗА ТРЕНУТНУ ПОЛИТИКУ ОПОЗИЦИЈЕ БЛАГА РИЈЕЧ Представници опозиције из Републике Српске свакодневно показују да су, у нераскидивој коалицији са Шмитом, сопствене интересе и могућност стицања личних привилегија, спремни ставити изнад интереса и права Републике Српске. Зато и игноришу чињеницу, или још горе ни не знају, да није власт Републике Српске та које не признаје Шмита за високог представника, већ га не признаје Савјет безбједности УН-а. Његово именовање је било на дневном реду једне од сједница Савјета безбједности УН, али једноставно није добило потребну подршку. А Дејтонски споразум, односно његов Анекс 10, је одредио да је управо релевантна резолуција Савјета безбједности УН обавезан услов за именовање високог представника. Зато су баш сви високи представници испуњавали тај кључни услов. Република Српска, као једна од потписница Анекса 10, не смије дозволити такво ригидно кршење тог споразума. Јер би на тај начин унизила сопствени капацитет и срушила своја загарантована права. Видимо да руководство СДС-а капацитет и загарантована права Републике Српске уопште не занимају, поготову уколико би то, мимо воље народа, могло поправити капацитет и привилегије њих пар појединаца из СДС-а и опозиције. Зато је њима довољно за легитимитет Шмита то да су се, како тврди Божовић, "са њим сусрели и тако га признали одређени званичници из нашег региона". Па га због тога, не марећи за Дејтонски споразум и права и капацитет Републике Српске, сасвим бестидно за високог представника признају и они. Да овај политички безобразлук буде још гори, Шмитов напад на Републику Српску и на уставни поредак БиХ, оличен у антидејтонском, противуставном и недемократском наметању закона, бесрамници оправдавају и релативизују на начин да је то био само одговор на политику Републике Српске. Дакле, напад на Републику Српску и на Дејтонски споразум, био је, по генијалцима из опозиције, оправдан одговор на политику одбране Републике Српске и заштите Дејтонског споразума. Немам обичај користити тешке ријечи, али издаја је за овакву политику опозиције блага ријеч.

НЕ ВОЛИМ КОРИСТИТИ ТЕШКЕ РИЈЕЧИ, АЛИ ИЗДАЈА ЈЕ ЗА ТРЕНУТНУ ПОЛИТИКУ ОПОЗИЦИЈЕ БЛАГА РИЈЕЧ Представници опозиције из Републике Српске свакодневно показују да су, у нераскидивој коалицији са Шмитом, сопствене интересе и могућност стицања личних привилегија, спремни ставити изнад интереса и права Републике Српске. Зато и игноришу чињеницу, или још горе ни не знају, да није власт Републике Српске та које не признаје Шмита за високог представника, већ га не признаје Савјет безбједности УН-а. Његово именовање је било на дневном реду једне од сједница Савјета безбједности УН, али једноставно није добило потребну подршку. А Дејтонски споразум, односно његов Анекс 10, је одредио да је управо релевантна резолуција Савјета безбједности УН обавезан услов за именовање високог представника. Зато су баш сви високи представници испуњавали тај кључни услов. Република Српска, као једна од потписница Анекса 10, не смије дозволити такво ригидно кршење тог споразума. Јер би на тај начин унизила сопствени капацитет и срушила своја загарантована права. Видимо да руководство СДС-а капацитет и загарантована права Републике Српске уопште не занимају, поготову уколико би то, мимо воље народа, могло поправити капацитет и привилегије њих пар појединаца из СДС-а и опозиције. Зато је њима довољно за легитимитет Шмита то да су се, како тврди Божовић, "са њим сусрели и тако га признали одређени званичници из нашег региона". Па га због тога, не марећи за Дејтонски споразум и права и капацитет Републике Српске, сасвим бестидно за високог представника признају и они. Да овај политички безобразлук буде још гори, Шмитов напад на Републику Српску и на уставни поредак БиХ, оличен у антидејтонском, противуставном и недемократском наметању закона, бесрамници оправдавају и релативизују на начин да је то био само одговор на политику Републике Српске. Дакле, напад на Републику Српску и на Дејтонски споразум, био је, по генијалцима из опозиције, оправдан одговор на политику одбране Републике Српске и заштите Дејтонског споразума. Немам обичај користити тешке ријечи, али издаја је за овакву политику опозиције блага ријеч.

Радован Ковачевић

13,136 次观看 • 1 年前

Симболично на Јарињу српска полиција мотри да српске заставе не уђу на Косово и Метохију, или с друге не направе неко потез чиме би наљутили коалиционе партнере актуелног режима, шиптаре. Одржан је и овај протест, не толико популаран, ни као претходни студентски, ни као страначки владајуће партије. Иза маргине сваког интересовања. Постигнут је данас и компромис, ако нисте чули, просветни и здравствени радиници ће морати да предају захтеве за радне и боравишне дозволе (на 12 месеци) шиптарским институцијама, не само то, то ће у њихово име радити општине, односно држава, чиме ће Србија уписати још једну издају Косова и Метохоје и у поптуности признати надлежност над територијом Косова и Метохије шиптарским окупаторским сецесионистима. Додуше, тако их називамо још само ми, овима су коалициони партнери, колеге и сарадници. Мирно спавај Србијо, нису твоја деца.

Симболично на Јарињу српска полиција мотри да српске заставе не уђу на Косово и Метохију, или с друге не направе неко потез чиме би наљутили коалиционе партнере актуелног режима, шиптаре. Одржан је и овај протест, не толико популаран, ни као претходни студентски, ни као страначки владајуће партије. Иза маргине сваког интересовања. Постигнут је данас и компромис, ако нисте чули, просветни и здравствени радиници ће морати да предају захтеве за радне и боравишне дозволе (на 12 месеци) шиптарским институцијама, не само то, то ће у њихово име радити општине, односно држава, чиме ће Србија уписати још једну издају Косова и Метохоје и у поптуности признати надлежност над територијом Косова и Метохије шиптарским окупаторским сецесионистима. Додуше, тако их називамо још само ми, овима су коалициони партнери, колеге и сарадници. Мирно спавај Србијо, нису твоја деца.

Србија чиста и уједињена 🇷🇸🙏☦️

20,858 次观看 • 5 个月前

Ђуричку сметају српске заставе и ту "прати лову", али му не смета да ради за Анђелину Џоли која зове Епстина на премијере филмова. Да пратимо даље и видимо како се она као много брине за децу без родитеља, посебно из иностранства, а и да је Епстин имао сличних интересовања...? Али да, треба пратити лову. Ево то је баш Vukša Dragović одрадио. Све лепо посложено. О тим дивним, младим, самоорганизованим студентима и транспарентима, пицама, колима, мегафонима, бинама, озвучењима и пиротехником који падају са неба.

Ђуричку сметају српске заставе и ту "прати лову", али му не смета да ради за Анђелину Џоли која зове Епстина на премијере филмова. Да пратимо даље и видимо како се она као много брине за децу без родитеља, посебно из иностранства, а и да је Епстин имао сличних интересовања...? Али да, треба пратити лову. Ево то је баш Vukša Dragović одрадио. Све лепо посложено. О тим дивним, младим, самоорганизованим студентима и транспарентима, пицама, колима, мегафонима, бинама, озвучењима и пиротехником који падају са неба.

Народни непријатељ 🇷🇸

10,218 次观看 • 1 个月前

Дакле, данас је у Новом Саду блокадерска прича доживела дебакл. То наравно не значи да је власт победник овог маратона, већ да је народ за годину дана сазрео и схватио је штетност система вредности за ког се блокадери залажу, пре свега кроз међународни радикално левичарски покрет АНТИФА коме и сами припадају. Као неко ко није у активној политици, трудићу се за своју душу увек и на сваком месту да се борим против система вредности за који се леви радикали залажу, јер тај систем вредности је антихришћански и антинационални, залаже се за стварање глобалистичког света са одређеним секташким веровањем у овоземаљска божанства и култове.

Дакле, данас је у Новом Саду блокадерска прича доживела дебакл. То наравно не значи да је власт победник овог маратона, већ да је народ за годину дана сазрео и схватио је штетност система вредности за ког се блокадери залажу, пре свега кроз међународни радикално левичарски покрет АНТИФА коме и сами припадају. Као неко ко није у активној политици, трудићу се за своју душу увек и на сваком месту да се борим против система вредности за који се леви радикали залажу, јер тај систем вредности је антихришћански и антинационални, залаже се за стварање глобалистичког света са одређеним секташким веровањем у овоземаљска божанства и култове.

Владимир Ђукановић

47,901 次观看 • 10 个月前

СЛОВЕНЦИ СУ НА "ТАЈНОМ ПЛЕНУМУ" 1966. ДОНЕЛИ СПИСАК О СМЕЊИВАЊУ 42 НАЈУСПЕШНИЈИХ СРПСКИХ ДИРЕКТОРА У ЦИЉУ РУШЕЊА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ И ПРЕДУЗЕЋА У ЕКСПАНЗИЈИ Прича о економском и друштвеном урушавању Србије у другој половини 20. века није била последица случајности нити спонтаних тржишних кретања, већ део директног и пажљиво планираног удара на све што је српско. О томе са свим својим стручним и људским кредибилитетом сведочи Миодраг Чеперковић - рударски инжењер, један од оснивача и професор на Факултету организационих наука, од 1982. године члан Њујоршке академије наука, дугогодишњи директор Смедеревске железаре и човек за кога се сматра да је дао кључни допринос развоју црне металургије и индустрије Србије. Чеперковић отворено открива позадину овог плана и подсећа на речи из тог времена: "Донета је одлука да се руши привредно руководство Србије. Направљен је списак од 42 директора који се безусловно морају сменити, да би се депресирала експанзија српске привреде." У тренутку када је тај списак направљен, Србија је била у пуном економском замаху - са гигантима попут Електронске индустрије Ниш која је била убедљиво највећа у својој бранши, Заставе у Крагујевцу, Ваљаонице бакра у Севојну, моћном црном металургијом, развијеним банкарским системом и спољнотрговинским гигантима попут Генералекспорта. Смена 42 најуспешнија директора није била обична кадровска промена, већ системско уклањање људи који су знали како да воде велике системе. Лишити Србију њених најспособнијих привредника значило је зауставити њену даљу економску експанзију и свести је на подређени положај, чије су се последице осећале деценијама касније. То планско обезглављивање српске привреде није погодило само економију; то је био део ширег, систематског затирања српске историје, сузбијања културе и слабљења националног утицаја, чије тешке последице осећамо и данас.

СЛОВЕНЦИ СУ НА "ТАЈНОМ ПЛЕНУМУ" 1966. ДОНЕЛИ СПИСАК О СМЕЊИВАЊУ 42 НАЈУСПЕШНИЈИХ СРПСКИХ ДИРЕКТОРА У ЦИЉУ РУШЕЊА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ И ПРЕДУЗЕЋА У ЕКСПАНЗИЈИ Прича о економском и друштвеном урушавању Србије у другој половини 20. века није била последица случајности нити спонтаних тржишних кретања, већ део директног и пажљиво планираног удара на све што је српско. О томе са свим својим стручним и људским кредибилитетом сведочи Миодраг Чеперковић - рударски инжењер, један од оснивача и професор на Факултету организационих наука, од 1982. године члан Њујоршке академије наука, дугогодишњи директор Смедеревске железаре и човек за кога се сматра да је дао кључни допринос развоју црне металургије и индустрије Србије. Чеперковић отворено открива позадину овог плана и подсећа на речи из тог времена: "Донета је одлука да се руши привредно руководство Србије. Направљен је списак од 42 директора који се безусловно морају сменити, да би се депресирала експанзија српске привреде." У тренутку када је тај списак направљен, Србија је била у пуном економском замаху - са гигантима попут Електронске индустрије Ниш која је била убедљиво највећа у својој бранши, Заставе у Крагујевцу, Ваљаонице бакра у Севојну, моћном црном металургијом, развијеним банкарским системом и спољнотрговинским гигантима попут Генералекспорта. Смена 42 најуспешнија директора није била обична кадровска промена, већ системско уклањање људи који су знали како да воде велике системе. Лишити Србију њених најспособнијих привредника значило је зауставити њену даљу економску експанзију и свести је на подређени положај, чије су се последице осећале деценијама касније. То планско обезглављивање српске привреде није погодило само економију; то је био део ширег, систематског затирања српске историје, сузбијања културе и слабљења националног утицаја, чије тешке последице осећамо и данас.

Јелена Ђоковић Ивић

18,536 次观看 • 1 个月前

Вучић сада иде на маргинализацију и лагано гашење Универзитета у Београду, јер то место је последња брана преумљењу Срба, које је тај дрипац најавио и започео у јануару 2014. Високо образовање намерава да преда "инвеститорима" са Запада, који ће нас темељно обрадити и "опрати" нам мозак, и то све за наше паре. Уништавање остатка Србије Аца Шиптар ради по истом моделу, корак по корак, по којем је Космет у потпуности предао Шиптарима. Заправо, у Србији су још једино високошколске установе остале једним делом српске. Све остало (војска, полиција, правосуђе) контролишу странци. Сви процеси који се надаље буду одвијали на овом српском простору ићи ће ка уништавању националног поноса, ка понижавању и расељавању народа Србије, тако да од наше отаџбине на крају остане само име - љуштура без садржаја.

Вучић сада иде на маргинализацију и лагано гашење Универзитета у Београду, јер то место је последња брана преумљењу Срба, које је тај дрипац најавио и започео у јануару 2014. Високо образовање намерава да преда "инвеститорима" са Запада, који ће нас темељно обрадити и "опрати" нам мозак, и то све за наше паре. Уништавање остатка Србије Аца Шиптар ради по истом моделу, корак по корак, по којем је Космет у потпуности предао Шиптарима. Заправо, у Србији су још једино високошколске установе остале једним делом српске. Све остало (војска, полиција, правосуђе) контролишу странци. Сви процеси који се надаље буду одвијали на овом српском простору ићи ће ка уништавању националног поноса, ка понижавању и расељавању народа Србије, тако да од наше отаџбине на крају остане само име - љуштура без садржаја.

Душан Гостељски 1244

13,297 次观看 • 5 个月前

Погледајте како са ОСМЕХОМ ОВО ИЗГОВАРА! Гађење ствара. Мора да се свргне. Нико не лаже као Перић и Вучић, браћа. Хрвослав Перић: Епархије у Северној Македонији су припадале СПЦ само од 1920. до 1965/6/7. Ни у време Светог Саве нису припадале... Што ли положише животе патријарх Гаврило и Викентије када нису дали да се отму цркве и манастири Немањића и других српских задужбинара? Он је овим подвукао како историјски, у канонском погледу, епархије на територије данашње Северне Македоније никада нису припадале Српској православној цркви, осим у периоду од 1920. до 1965/6/7. године. Овиме је поглавар СПЦ подцртао да је у канонском смислу ова територија била под српском црквеном јурисдикцијом од уједињења СПЦ 1920. све до раскола у који је неканонски ушла тзв. Македонска православна црква 1967. године. У наставку разговора, патријарх је направио разлику између политичке и црквене историје, истичући да је територија ове земље повремено улазила у састав српске средњовековне државе, али не и Српске цркве у канонском погледу. Какве су последице овакве изјаве поглавара Српске цркве и наследника Светог Саве? ЋАЦИЈАРХ ХРВОСЛАВ ПЕРИЋ и званично је потврдио оно у чему се слажу и Македонци и Бугари и Грци и све велике силе, а то је теза да Северна Македонија, изузев кратких „освајања” њене територије од стране појединих српских владара, никада суштински и духовно није била српска.

Погледајте како са ОСМЕХОМ ОВО ИЗГОВАРА! Гађење ствара. Мора да се свргне. Нико не лаже као Перић и Вучић, браћа. Хрвослав Перић: Епархије у Северној Македонији су припадале СПЦ само од 1920. до 1965/6/7. Ни у време Светог Саве нису припадале... Што ли положише животе патријарх Гаврило и Викентије када нису дали да се отму цркве и манастири Немањића и других српских задужбинара? Он је овим подвукао како историјски, у канонском погледу, епархије на територије данашње Северне Македоније никада нису припадале Српској православној цркви, осим у периоду од 1920. до 1965/6/7. године. Овиме је поглавар СПЦ подцртао да је у канонском смислу ова територија била под српском црквеном јурисдикцијом од уједињења СПЦ 1920. све до раскола у који је неканонски ушла тзв. Македонска православна црква 1967. године. У наставку разговора, патријарх је направио разлику између политичке и црквене историје, истичући да је територија ове земље повремено улазила у састав српске средњовековне државе, али не и Српске цркве у канонском погледу. Какве су последице овакве изјаве поглавара Српске цркве и наследника Светог Саве? ЋАЦИЈАРХ ХРВОСЛАВ ПЕРИЋ и званично је потврдио оно у чему се слажу и Македонци и Бугари и Грци и све велике силе, а то је теза да Северна Македонија, изузев кратких „освајања” њене територије од стране појединих српских владара, никада суштински и духовно није била српска.

Ћацијарх Профитије

24,387 次观看 • 1 年前

Захтевамо хапшење насилника Владимира Мандића! Функционер Српске напредне странке Владимир Мандић физички је насрнуо на Немању Шаровића и екипу КТВ телевизије на јавном скупу одржаном 5. новембра ове године. Наиме, приликом доласка присталица СНС и „Срба са КиМ против блокада“ на скуп у Ћациленду, Мандић је у улици Краља Милана пришао Шаровићу, и без било каквог повода или упозорења, снажно га ударио по рукама, избивши му микрофон. То је био сигнал да и људи који су били са њим у друштву насрну на екипу КТВ гађајући их флашама и топовским ударима, док је сам Мандић чак и пљунуо у правцу новинарске екипе КТВ. Инциденд су пратиле бројне увреде на рачун Немање Шаровића коме су напредњаци у једном тренутку слоижно и громогласно скандирали „Шаровићу Усташо!“ Посебно истичемо да је нападу присуствовао и немо га посматрао велики број униформисаних полицајаца које је предводио Радослав Репац, као и више инспектора Одељења за јавни ред и мир, полицијске управе Београд. Нико од присутних припадника МУП-а Србије није реаговао како би заштитио новинарску екипу која је извештавала у преносу уживо, нити је покушао да у складу са законом приведе напредњачке насилнике. Захтевамо хитну реакцију тужилаштва и полиције, хапшење Владимира Мандића и других нападача као и њихово задржавање у притвору, јер би њихов останак на слободи извесно довео до понављања истог или сличног кривичног дела. Апелујемо на медије да овога пута непристрасно и професионално, у складу са принципима новинарске етике, известе јавност о јучерашњем нападу на Немању Шаровића и екипу КТВ телевизије, јер ћутањем насилницима дају јасан сигнал да су напади на њих дозвољени те да са нападима треба да наставе.

Захтевамо хапшење насилника Владимира Мандића! Функционер Српске напредне странке Владимир Мандић физички је насрнуо на Немању Шаровића и екипу КТВ телевизије на јавном скупу одржаном 5. новембра ове године. Наиме, приликом доласка присталица СНС и „Срба са КиМ против блокада“ на скуп у Ћациленду, Мандић је у улици Краља Милана пришао Шаровићу, и без било каквог повода или упозорења, снажно га ударио по рукама, избивши му микрофон. То је био сигнал да и људи који су били са њим у друштву насрну на екипу КТВ гађајући их флашама и топовским ударима, док је сам Мандић чак и пљунуо у правцу новинарске екипе КТВ. Инциденд су пратиле бројне увреде на рачун Немање Шаровића коме су напредњаци у једном тренутку слоижно и громогласно скандирали „Шаровићу Усташо!“ Посебно истичемо да је нападу присуствовао и немо га посматрао велики број униформисаних полицајаца које је предводио Радослав Репац, као и више инспектора Одељења за јавни ред и мир, полицијске управе Београд. Нико од присутних припадника МУП-а Србије није реаговао како би заштитио новинарску екипу која је извештавала у преносу уживо, нити је покушао да у складу са законом приведе напредњачке насилнике. Захтевамо хитну реакцију тужилаштва и полиције, хапшење Владимира Мандића и других нападача као и њихово задржавање у притвору, јер би њихов останак на слободи извесно довео до понављања истог или сличног кривичног дела. Апелујемо на медије да овога пута непристрасно и професионално, у складу са принципима новинарске етике, известе јавност о јучерашњем нападу на Немању Шаровића и екипу КТВ телевизије, јер ћутањем насилницима дају јасан сигнал да су напади на њих дозвољени те да са нападима треба да наставе.

Немања Шаровић

16,735 次观看 • 9 个月前

#AndrijaMandic: Срби у Црној Гори више никада неће бити грађани другог реда; Наш глас ће се чути и одлучивати! Изузетна ми је част и задовољство што као предсједник Нове српске демократије, парламентарне странке која се поноси својим српским именом, имам привилегију да вам се обратим на великом, и видим величанственом сабрању, каква је Скупштина ваше странке. Желим да ово обраћање буде један од симбола снажне сарадње српског народа и његових политичких представника коју не може спријечити нико, јер ми припадамо истој култури, истој Цркви и нацији. Ми смо један живи организам који је изложен многобројним, често недобронамјерним и супротстављеним утицајима на различитим дјеловима нашег националног тијела. Као што сам прије неколико ноћи приликом отварања изложбе коју је приред ила Скупштина Црне Горе саопштио многобројним високим званицама – мој посао није да тражим непријатеља, већ пријатеља, и да вјерујем да је сваки човјек и сваки народ јачи ако увећава број пријатеља, а смањује број непријатеља. И управо због тога, драги моји пријатељи, одлучио сам да са посебном толеранцијом и разумијевањем кренем у промовисање и снажење подршке за оне идеје које су виталне за живот, развој и напредак нашег српског народа у Црној Гори, а посебно наше младости. У коначном, то је и мој посао и моја национална дужност, и моја одговорност, јер многи и данас желе да српски народ у Црној Гори врате у положај грађана другог реда, а неки прижељкују да нас опет потчине управи Мила Ђукановића и његовог ДПС-а. Ми смо демократски изабрани од народа, нашег српског народа и грађана Црне Горе – да заступамо и бранимо њихове интересе. Не да се повлачимо, него да учествујемо у доношењу одлука које директно утичу на њихове животе. Не треба ни мени ни Србима власт да би били у фотељама, него да се боље и утицајније чује српски глас, да се поштује њихова ријеч, да се испуне њихови оправдани захтјеви. Слободно могу да кажем: по први пут од завршетка Другог свјетског рата Срби су дио власти у Црној Гори, и то демократске и проевропске власти, уважени од других, посвећени помирењу и мирном животу, као и напретку свих, без било каквих искључивости, без болних подјела и сталног враћања назад. Чврсто вјерујем да је таква политика помирења исправна – и да може бити љековита и за читав наш бурни, страдални регион. Наравно, много је још питања која српски народ у Црној Гори треба да отвори и у договору са другим својим већинским савезницима ријеши. То је лакше и изводљивије остварити вољом већине него као изгурана мањина чекати милост од било кога. Зато ми имамо стрпљења, снаге и воље да не одустанемо, да се боримо за наше националне интересе доследно и умно, споразумно и помирујуће – у име свих Срба и грађана у Црној Гори. Сами – имамо срце и вољу, али немамо и број да би одлучивали без других. Зато у другима тражимо савезника, партнера, пријатеља и не копамо ровове неповјерења и сумње који нас удаљавају и лишавају снаге и моћи. Црна Гора данас увози нову радну снагу, јер је стопа незапослености сведена на историјски минимум, а у последњих пет година запослено је више од сто хиљада људи. Већина њих су наши сународници, који су деценијама били тешко дискриминисани, а посебно по питању највећег животног проблема – сталног запослења и уредне плате. Просјечне плате и пензије повећанe су више него дупло у односу на 2020. годину, и то је, између осталог, резултат управо учешћа српских представника у власти. Данас наш српски народ у Црној Гори не мора да брине за своју егзистенцију, и то је резултат његове борбе и упорности. Наши кадрови који данас врше власт, министри, предсједници општина, директори, секретари, новозапослени чиновници и радници властитим квалитетима високо надмашују некадашње функционере старог режима. Нема корупције, нема крађе, нема селективности у одлучној борби против организованог криминала – плате и пензије расту и боље се живи. Да кажем и ово! Мој лични однос према судбини српског народа показао сам сваки пут када су наш народ и наша заједничка држава били угрожени. Одазвао сам се као резервни официр позиву државе 1991, учествовао сам у одбрани СР Југославије 1999, био сам као политичар и најмлађи лидер блока за одбрану заједничке државе 2006. године. Не црвени ми се лице ни пред једним другим Србином патриотом и свакога могу погледати у очи и то желим да кажем баш овдје у Бањалуци, јер ви сте, поред наше браће с Косова и Метохије, највише пропатили и страдали у последњим ратовима који су нашем народу наметнути. Свашта је наш народ преживио, издржао и опстао. Није посустао када му је било најтеже, а зашто би данас у времену слободе када на сваком кораку пулсира његова снага! Политичари су дужни да трпе више него они које представљају. По срамоти и подлости напада на наш народ, не само од стране Ђукановића, него и неких наших сународника, издвојио бих лажни државни удар из 2016. године и судски процес који је трајао донедавно, када смо правоснажно ослобођени мој колега Милан Кнежевић, Михаило Чађеновић и моја маленкост из Црне Горе, осам држављана Србије и двојица држављана Русије. Тим суђењем, а потом и тешким насиљем над Српском православном црквом и покушајем њеног прогона из Црне Горе, антисрпски и паду склони режим се заљуљао и народ је величанственим литијама припремио прву демократску смјену власти у историји Црне Горе која се десила на изборима 30. августа 2020. године. Опростите, драга браћо, што сам мало одужио, али као и увијек, из Бањалуке се шаљу неке од најважнијих порука за цијели српски народ. Хвала ти, брате Ненаде, што сте твоја странка и ти увијек раме уз раме уз нашу Нову српску демократију и српски народ у Црној Гори. Хвала ти, предсједниче Додик, што си нам помогао да унапредимо сарадњу и са оним међународним адресама до којих раније нисмо могли доћи. Хвала вам свима, браћо из Србије и Републике Српске, на подршци коју сте нам годинама давали. Свима нам је то било важно, а посебно драгоцјено да разбијемо блокаду коју су нам тако дуго заједно наметали бивши антисрпски режим Црне Горе и његови савезници изван државе. Желим вам срећу на данашњој скупштини и све вас поздрављам ријечима: Живјела Црна Гора, живјела Република Српска, живјела Србија и цијели српски род, ма гдје се налазио!

#AndrijaMandic: Срби у Црној Гори више никада неће бити грађани другог реда; Наш глас ће се чути и одлучивати! Изузетна ми је част и задовољство што као предсједник Нове српске демократије, парламентарне странке која се поноси својим српским именом, имам привилегију да вам се обратим на великом, и видим величанственом сабрању, каква је Скупштина ваше странке. Желим да ово обраћање буде један од симбола снажне сарадње српског народа и његових политичких представника коју не може спријечити нико, јер ми припадамо истој култури, истој Цркви и нацији. Ми смо један живи организам који је изложен многобројним, често недобронамјерним и супротстављеним утицајима на различитим дјеловима нашег националног тијела. Као што сам прије неколико ноћи приликом отварања изложбе коју је приред ила Скупштина Црне Горе саопштио многобројним високим званицама – мој посао није да тражим непријатеља, већ пријатеља, и да вјерујем да је сваки човјек и сваки народ јачи ако увећава број пријатеља, а смањује број непријатеља. И управо због тога, драги моји пријатељи, одлучио сам да са посебном толеранцијом и разумијевањем кренем у промовисање и снажење подршке за оне идеје које су виталне за живот, развој и напредак нашег српског народа у Црној Гори, а посебно наше младости. У коначном, то је и мој посао и моја национална дужност, и моја одговорност, јер многи и данас желе да српски народ у Црној Гори врате у положај грађана другог реда, а неки прижељкују да нас опет потчине управи Мила Ђукановића и његовог ДПС-а. Ми смо демократски изабрани од народа, нашег српског народа и грађана Црне Горе – да заступамо и бранимо њихове интересе. Не да се повлачимо, него да учествујемо у доношењу одлука које директно утичу на њихове животе. Не треба ни мени ни Србима власт да би били у фотељама, него да се боље и утицајније чује српски глас, да се поштује њихова ријеч, да се испуне њихови оправдани захтјеви. Слободно могу да кажем: по први пут од завршетка Другог свјетског рата Срби су дио власти у Црној Гори, и то демократске и проевропске власти, уважени од других, посвећени помирењу и мирном животу, као и напретку свих, без било каквих искључивости, без болних подјела и сталног враћања назад. Чврсто вјерујем да је таква политика помирења исправна – и да може бити љековита и за читав наш бурни, страдални регион. Наравно, много је још питања која српски народ у Црној Гори треба да отвори и у договору са другим својим већинским савезницима ријеши. То је лакше и изводљивије остварити вољом већине него као изгурана мањина чекати милост од било кога. Зато ми имамо стрпљења, снаге и воље да не одустанемо, да се боримо за наше националне интересе доследно и умно, споразумно и помирујуће – у име свих Срба и грађана у Црној Гори. Сами – имамо срце и вољу, али немамо и број да би одлучивали без других. Зато у другима тражимо савезника, партнера, пријатеља и не копамо ровове неповјерења и сумње који нас удаљавају и лишавају снаге и моћи. Црна Гора данас увози нову радну снагу, јер је стопа незапослености сведена на историјски минимум, а у последњих пет година запослено је више од сто хиљада људи. Већина њих су наши сународници, који су деценијама били тешко дискриминисани, а посебно по питању највећег животног проблема – сталног запослења и уредне плате. Просјечне плате и пензије повећанe су више него дупло у односу на 2020. годину, и то је, између осталог, резултат управо учешћа српских представника у власти. Данас наш српски народ у Црној Гори не мора да брине за своју егзистенцију, и то је резултат његове борбе и упорности. Наши кадрови који данас врше власт, министри, предсједници општина, директори, секретари, новозапослени чиновници и радници властитим квалитетима високо надмашују некадашње функционере старог режима. Нема корупције, нема крађе, нема селективности у одлучној борби против организованог криминала – плате и пензије расту и боље се живи. Да кажем и ово! Мој лични однос према судбини српског народа показао сам сваки пут када су наш народ и наша заједничка држава били угрожени. Одазвао сам се као резервни официр позиву државе 1991, учествовао сам у одбрани СР Југославије 1999, био сам као политичар и најмлађи лидер блока за одбрану заједничке државе 2006. године. Не црвени ми се лице ни пред једним другим Србином патриотом и свакога могу погледати у очи и то желим да кажем баш овдје у Бањалуци, јер ви сте, поред наше браће с Косова и Метохије, највише пропатили и страдали у последњим ратовима који су нашем народу наметнути. Свашта је наш народ преживио, издржао и опстао. Није посустао када му је било најтеже, а зашто би данас у времену слободе када на сваком кораку пулсира његова снага! Политичари су дужни да трпе више него они које представљају. По срамоти и подлости напада на наш народ, не само од стране Ђукановића, него и неких наших сународника, издвојио бих лажни државни удар из 2016. године и судски процес који је трајао донедавно, када смо правоснажно ослобођени мој колега Милан Кнежевић, Михаило Чађеновић и моја маленкост из Црне Горе, осам држављана Србије и двојица држављана Русије. Тим суђењем, а потом и тешким насиљем над Српском православном црквом и покушајем њеног прогона из Црне Горе, антисрпски и паду склони режим се заљуљао и народ је величанственим литијама припремио прву демократску смјену власти у историји Црне Горе која се десила на изборима 30. августа 2020. године. Опростите, драга браћо, што сам мало одужио, али као и увијек, из Бањалуке се шаљу неке од најважнијих порука за цијели српски народ. Хвала ти, брате Ненаде, што сте твоја странка и ти увијек раме уз раме уз нашу Нову српску демократију и српски народ у Црној Гори. Хвала ти, предсједниче Додик, што си нам помогао да унапредимо сарадњу и са оним међународним адресама до којих раније нисмо могли доћи. Хвала вам свима, браћо из Србије и Републике Српске, на подршци коју сте нам годинама давали. Свима нам је то било важно, а посебно драгоцјено да разбијемо блокаду коју су нам тако дуго заједно наметали бивши антисрпски режим Црне Горе и његови савезници изван државе. Желим вам срећу на данашњој скупштини и све вас поздрављам ријечима: Живјела Црна Гора, живјела Република Српска, живјела Србија и цијели српски род, ма гдје се налазио!

Андрија Мандић

12,028 次观看 • 3 个月前

Пепео Крајине и мук Европе Операција "Олуја", изведена у августу 1995. године, представља једно од највећих етничких чишћења у модерној европској историји. Током ове војно-полицијске акције, уз подршку НАТО-а и садејство снага Армије БиХ, са својих вековних огњишта из Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације протерано је више од 250.000 Срба. То није био само војни пораз нити губитак територије, већ системски покушај брисања читавог једног народа са простора који је вековима насељавао. Трагични биланс ове операције броји 2000 погинула и нестала лица, међу којима је чак 1.250 цивила. Већину страдалих чиниле су најрањивије категорије - више од три четвртине убијених били су старији од 60 година, међу жртвама је 566 жена и десеторо деце млађе од 14 година. Међу свим епизодама овог прогона, напад хрватске авијације на немоћну избегличку колону на Петровачкој цести и у месту Сводна остаје злочин без преседана. Ракетирање колоне стараца, жена и деце која се у тракторима и аутомобилима повлачила дубоко на територији Босне и Херцеговине није било никаква војна омашка. То је био директан чин усмерен на физичко уништење људи у бегу — необорив доказ намере да се српском народу онемогући чак и голо преживљавање. Ипак, селективна примена међународног права омогућила је да ови злочини остану без казне. Међународни суд правде јесте квалификовао "Олују" као етничко чишћење, али је одбио да је прогласи геноцидом, постављајући готово недостижне аршине када су у питању српске жртве. Са друге стране, западна политика и судство су у случају Сребренице инсистирали на квалификацији геноцида, занемарујући чињенице о војном саставу колоне, као и доказе о накнандним уписивањима на спискове жртава. На тај начин створена је дубока асиметрија у којој се масовни злочини над Србима релативизују, док се српском народу намеће колективна кривица. Док протерани народ и даље зацељује ране, у земљи чланици Европске уније та иста "Олуја" се слави као државни празник. Док се у Хрватској на концертима окупља пола милиона људи уз песме које отворено величају усташку идеологију и фашистичко наслеђе Независне Државе Хрватске, Брисел остаје нем. То ћутање Европе није новост - оно представља наставак историјског континуитета занемаривања српског страдања, које се поновило кроз исту матрицу прогона започету у Јасеновцу, Јадовну и на Козари. Ипак, и поред свих покушаја да се избришу трагови вековног постојања, дужност према жртвама остаје трајна: очување сећања на све који су изгубили своје животе, домове и завичај.

Пепео Крајине и мук Европе Операција "Олуја", изведена у августу 1995. године, представља једно од највећих етничких чишћења у модерној европској историји. Током ове војно-полицијске акције, уз подршку НАТО-а и садејство снага Армије БиХ, са својих вековних огњишта из Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације протерано је више од 250.000 Срба. То није био само војни пораз нити губитак територије, већ системски покушај брисања читавог једног народа са простора који је вековима насељавао. Трагични биланс ове операције броји 2000 погинула и нестала лица, међу којима је чак 1.250 цивила. Већину страдалих чиниле су најрањивије категорије - више од три четвртине убијених били су старији од 60 година, међу жртвама је 566 жена и десеторо деце млађе од 14 година. Међу свим епизодама овог прогона, напад хрватске авијације на немоћну избегличку колону на Петровачкој цести и у месту Сводна остаје злочин без преседана. Ракетирање колоне стараца, жена и деце која се у тракторима и аутомобилима повлачила дубоко на територији Босне и Херцеговине није било никаква војна омашка. То је био директан чин усмерен на физичко уништење људи у бегу — необорив доказ намере да се српском народу онемогући чак и голо преживљавање. Ипак, селективна примена међународног права омогућила је да ови злочини остану без казне. Међународни суд правде јесте квалификовао "Олују" као етничко чишћење, али је одбио да је прогласи геноцидом, постављајући готово недостижне аршине када су у питању српске жртве. Са друге стране, западна политика и судство су у случају Сребренице инсистирали на квалификацији геноцида, занемарујући чињенице о војном саставу колоне, као и доказе о накнандним уписивањима на спискове жртава. На тај начин створена је дубока асиметрија у којој се масовни злочини над Србима релативизују, док се српском народу намеће колективна кривица. Док протерани народ и даље зацељује ране, у земљи чланици Европске уније та иста "Олуја" се слави као државни празник. Док се у Хрватској на концертима окупља пола милиона људи уз песме које отворено величају усташку идеологију и фашистичко наслеђе Независне Државе Хрватске, Брисел остаје нем. То ћутање Европе није новост - оно представља наставак историјског континуитета занемаривања српског страдања, које се поновило кроз исту матрицу прогона започету у Јасеновцу, Јадовну и на Козари. Ипак, и поред свих покушаја да се избришу трагови вековног постојања, дужност према жртвама остаје трајна: очување сећања на све који су изгубили своје животе, домове и завичај.

Јелена Ђоковић Ивић

42,754 次观看 • 28 天前

Стотине хиљада људи синоћ на улицама Београда. Нема полиције на свету која то може да контролише, а све је прошло у савршеном реду. Ниједан полупан прозор. Сво насиље је долазило из Пионирског парка од људи у црним капуљачама који су бацали петарде и каменице и полупали чак и тракторе. Све најаве власти се показују као обмана и пропао план. Све улице су биле препуне цело поподне и вече. Све српске заставе. Ниједна мајданска. Протести никакве везе немају са ЕУ обојеним револуцијама, а власт се баш упиње да их прикаже као такве. Да Србија има опозицију, студентске захтеве који нису политички и огромну енергију народа коју су покренули, би пратили разумни, рацоионални, политички захтеви, а не покушаји да се студентима преотму протести, димне бомбе у скупштини и трагикомични захтеви за прелазном владом. Тако мали Ђокица очекује да им власт преда власт и сама оде. А шта су паметни политички захтев? Студенти су показали. Захтеви морају бити такви да и велики број гласача власти каже да су захтеви добри. Јер све је не бирачком телу, народу. Бирачи, народ, грађани Србије, су једини суверен. Захтевима морате привући суверена да их привати. Студенти то знају. Да студенти не носе српске заставе, певају српске песме, не показују родољубље, солидарност, не подносе жртву и не обилазе Србију пешке, суверен их не би прихватио. Потези које вуче власт су катастрофални. То почиње да смета и бирачима власти. Што дуже трају протести студената, и што више власт буде лагала, подметала и обмањивала суверена да би се извукла, то ће им подршка бити све мања. Можеш да лажеш неке људе све време, можеш и све људе неко време, али не можеш све људе, све време. Власт је очигледно изгубила легитимитет код суверена. Оно што још има је легалитет (изабрана је на изборима), има стабилну скупштинску већину и подрку у бирачком телу већу од подршке било које друге опозиционе странке, али више не и већинску. Та подршка власти је све мања. Студенти су је начели и она се осипа. Сваку владу бира скупштинска већина. Нема владе без ње. Свуда у свету, док год постоји стабилна скупштинска већина, не постоје прелазне владе. Јер сваку владу мора да изабере скупштинска већина. Када падне влада и нестане скупштинска већина, нова се окупља око договорног прављења прелазне владе да би се уређено дошло до избора. Очекивати од власти са стабилном скупштинском већином да изгласа нечију прелазну владу је неозбиљно. Једини излаз из кризе су избори на свим нивоима. То није и не треба да буде студентски захтев, то треба да буде захтев опозиције. Зна се шта студенти траже и то ће тражити од сваке владе. То мора да буде затев опозиције. Пре избора, морају да се договори чишћење бирачког списка и медијска заступљеност и озбиљна опозиција би већ имала те конкретне захтеве спремне. Чак и без тога, власт је толико изгубила подршку да више не може ни да накраде и купи гласове за победу. ДЈБ има конкретне захтеве за бирачки списак и поштену медијски заступљеност већ годинама, само свим медијима је очигледно приоритет да промовишу лаж да се власт не може победити на изборима јер краду. Да бије било бојкота избора у Београду 2020. и 2024. власт би, и поред крађе, изгубила Београд још пре 5 година. А о београдским општинама да и не говорим. Исто тако и Ниш. Да није било бојкота референдума за промену Устава, власт би изгубила и тај референдум. Замислите када би сви људи са ове слике и сва младост Србије изашла на изборе. Који би то празник за Србију био и каква би то промена била.

Стотине хиљада људи синоћ на улицама Београда. Нема полиције на свету која то може да контролише, а све је прошло у савршеном реду. Ниједан полупан прозор. Сво насиље је долазило из Пионирског парка од људи у црним капуљачама који су бацали петарде и каменице и полупали чак и тракторе. Све најаве власти се показују као обмана и пропао план. Све улице су биле препуне цело поподне и вече. Све српске заставе. Ниједна мајданска. Протести никакве везе немају са ЕУ обојеним револуцијама, а власт се баш упиње да их прикаже као такве. Да Србија има опозицију, студентске захтеве који нису политички и огромну енергију народа коју су покренули, би пратили разумни, рацоионални, политички захтеви, а не покушаји да се студентима преотму протести, димне бомбе у скупштини и трагикомични захтеви за прелазном владом. Тако мали Ђокица очекује да им власт преда власт и сама оде. А шта су паметни политички захтев? Студенти су показали. Захтеви морају бити такви да и велики број гласача власти каже да су захтеви добри. Јер све је не бирачком телу, народу. Бирачи, народ, грађани Србије, су једини суверен. Захтевима морате привући суверена да их привати. Студенти то знају. Да студенти не носе српске заставе, певају српске песме, не показују родољубље, солидарност, не подносе жртву и не обилазе Србију пешке, суверен их не би прихватио. Потези које вуче власт су катастрофални. То почиње да смета и бирачима власти. Што дуже трају протести студената, и што више власт буде лагала, подметала и обмањивала суверена да би се извукла, то ће им подршка бити све мања. Можеш да лажеш неке људе све време, можеш и све људе неко време, али не можеш све људе, све време. Власт је очигледно изгубила легитимитет код суверена. Оно што још има је легалитет (изабрана је на изборима), има стабилну скупштинску већину и подрку у бирачком телу већу од подршке било које друге опозиционе странке, али више не и већинску. Та подршка власти је све мања. Студенти су је начели и она се осипа. Сваку владу бира скупштинска већина. Нема владе без ње. Свуда у свету, док год постоји стабилна скупштинска већина, не постоје прелазне владе. Јер сваку владу мора да изабере скупштинска већина. Када падне влада и нестане скупштинска већина, нова се окупља око договорног прављења прелазне владе да би се уређено дошло до избора. Очекивати од власти са стабилном скупштинском већином да изгласа нечију прелазну владу је неозбиљно. Једини излаз из кризе су избори на свим нивоима. То није и не треба да буде студентски захтев, то треба да буде захтев опозиције. Зна се шта студенти траже и то ће тражити од сваке владе. То мора да буде затев опозиције. Пре избора, морају да се договори чишћење бирачког списка и медијска заступљеност и озбиљна опозиција би већ имала те конкретне захтеве спремне. Чак и без тога, власт је толико изгубила подршку да више не може ни да накраде и купи гласове за победу. ДЈБ има конкретне захтеве за бирачки списак и поштену медијски заступљеност већ годинама, само свим медијима је очигледно приоритет да промовишу лаж да се власт не може победити на изборима јер краду. Да бије било бојкота избора у Београду 2020. и 2024. власт би, и поред крађе, изгубила Београд још пре 5 година. А о београдским општинама да и не говорим. Исто тако и Ниш. Да није било бојкота референдума за промену Устава, власт би изгубила и тај референдум. Замислите када би сви људи са ове слике и сва младост Србије изашла на изборе. Који би то празник за Србију био и каква би то промена била.

Saša Radulović

28,648 次观看 • 1 年前