Загрузка видео...

Не удалось загрузить видео

Возникла проблема при загрузке этого видео. Это может быть связано с временными проблемами сети или видео может быть недоступно.

На главную

Шо е воа бе🤯🧐 Па некое Конти се спрема😶‍🌫️🙄

КОМАНДИРОТ

3,214 subscribers

16,842 просмотров • 1 год назад •via X (Twitter)

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

Комментарии: 10

Фото профиля MkKokos

MkKokos1 год назад

за нај обична наградна игра треба дозвола од МФ со јасни правила за учество и критериуми, точни податоци за наградите, времетраење, територија... овие шупечкиве чисто сумјам дека имаат исполнето мин. услови за са организираат било што

Фото профиля Риал Бериќет 𝕏

Риал Бериќет 𝕏1 год назад

Ај бе гони ги у 3 лепе.

Фото профиля КОМАНДИРОТ

КОМАНДИРОТ1 год назад

🧐🧐абе шо

Фото профиля Luben

Luben1 год назад

Дубара некоја од двајца шушлупкари. Нека си седат во Скопје ич нека не не слегуваат надолу.

Фото профиля НЕ Влијателен

НЕ Влијателен1 год назад

Боки нели го болеше мешето ?

Фото профиля Bil Gladen

Bil Gladen1 год назад

Кој го пушти овој од затвор треба да лежи наместо него.

Фото профиля Baretov ezofagus

Baretov ezofagus1 год назад

Neli ovoj bese na umiranje vo zatvorot?

Фото профиля Sasho Alushevski

Sasho Alushevski1 год назад

Conte Di Tredici

Фото профиля Goran

Goran1 год назад

За која сума би отвориле вака врата на Боки?

Фото профиля Гладијатор 🎦

Гладијатор 🎦1 год назад

Етернал веќе си гази...по коментари...многу заинтересирани

Похожие видео

Нанананана 😂 Дали се трезни овие бе!? 😂 Пејте си "Бисер балкански" Таљо да ве разбере... ова мака е шо го прајте 😂

Нанананана 😂 Дали се трезни овие бе!? 😂 Пејте си "Бисер балкански" Таљо да ве разбере... ова мака е шо го прајте 😂

Небиднина

10,710 просмотров • 2 лет назад

Пољопривредник Синиша Јаковљевић (70): "Они мисле да ће се на овоме завршити, е па неће!" Овога пута нећемо одустати!"

Пољопривредник Синиша Јаковљевић (70): "Они мисле да ће се на овоме завршити, е па неће!" Овога пута нећемо одустати!"

Инжењер 🇷🇸

11,456 просмотров • 7 месяцев назад

🚨ШОКАНТНО Ова се кадрите на Мицкоски и ВМРО. Типов е директор на клиника! Катастрофа, за какво бело збориш бе докторе и директоре Игор?

🚨ШОКАНТНО Ова се кадрите на Мицкоски и ВМРО. Типов е директор на клиника! Катастрофа, за какво бело збориш бе докторе и директоре Игор?

Робусна Акција

24,679 просмотров • 11 месяцев назад

Зашто Северина питате се? Па Северина је овим камењаркицама узор и исто тако ће 25.10. бити из*е*ане од стране Србина без изузетка!

Зашто Северина питате се? Па Северина је овим камењаркицама узор и исто тако ће 25.10. бити изеане од стране Србина без изузетка!

Лука Харамбашић

39,455 просмотров • 9 дней назад

Г. Мицкоски, зар сите Албанци се криминалци? Ако немате ништо против Албанците, зар не можевте да најдете еден Албанец кој што не е криминалец? Еден барем? Еве 20-ти нека беше на листа па можеби ќе ви верувавме.

Sensitive content

Г. Мицкоски, зар сите Албанци се криминалци? Ако немате ништо против Албанците, зар не можевте да најдете еден Албанец кој што не е криминалец? Еден барем? Еве 20-ти нека беше на листа па можеби ќе ви верувавме.

Furkan Saliu

13,397 просмотров • 2 лет назад

#Минут_Србије Што се тиче мора, "морао је"! Иначе Ђуро Мацут "председник владе", НЕ ПИЈЕ АЛКОХОЛ...Е па, мора да пије! Као што је Петковић МОРАО да једе питу са месом у сред поста, пре неку годину... ВОЛИ ДА ПОНИЖАВА САРАДНИКЕ!

#Минут_Србије Што се тиче мора, "морао је"! Иначе Ђуро Мацут "председник владе", НЕ ПИЈЕ АЛКОХОЛ...Е па, мора да пије! Као што је Петковић МОРАО да једе питу са месом у сред поста, пре неку годину... ВОЛИ ДА ПОНИЖАВА САРАДНИКЕ!

Александар Петровић Инфоратник

22,349 просмотров • 10 месяцев назад

Еве шо прат профитерските џукели. Го демолираа Охрид. Охрид е во приватни раце. Трупаат кај ќе им текнит со амин од општината. За вакво нешто се оди во ќорка доживотно. Ама ние сме дупка проклета, окупирана од шака дебили. Мамето да ви го изнаебам!

Еве шо прат профитерските џукели. Го демолираа Охрид. Охрид е во приватни раце. Трупаат кај ќе им текнит со амин од општината. За вакво нешто се оди во ќорка доживотно. Ама ние сме дупка проклета, окупирана од шака дебили. Мамето да ви го изнаебам!

Џон Блек🏴‍☠️

11,387 просмотров • 5 месяцев назад

Ваш чувени дијалог. Увек сте били пуни тих прича о дијалогу. А онда је стварно дошло време за дебату. Нема проблема, само што је раније нисте водили? Него сте 13 година држали монолог. Сад кад се тресе престо - ајде да дебатујемо. Е па...свима вама поштенима!

Ваш чувени дијалог. Увек сте били пуни тих прича о дијалогу. А онда је стварно дошло време за дебату. Нема проблема, само што је раније нисте водили? Него сте 13 година држали монолог. Сад кад се тресе престо - ајде да дебатујемо. Е па...свима вама поштенима!

Blokada Politehnika

14,161 просмотров • 1 год назад

СВЕ ЗА ЉУБАВ! ПА И ЌУТЕК! Добив видео снимка од вчерашната масовна тепачка пред ПС Кочани! До денес напладне оваа тепачка воопшто не е заведена во дневникот на дневни настани! Еве што ми пишува полициски службеник од Кочани: ,,Тепачката од вчера (15 август) пред полицијата во Кочани се крие од јавноста – хаосот настанал поради љубовни проблеми. Од оваа тепачка се гледа дека безбедноста во Кочани за која најдоговорен е началникот Тоше е под нулата! Голем скандал ја тресе кочанската јавност по бруталната масовна тепачка која се случи вчера, на 15.08.2026 година, буквално на прагот на полициската станица во Кочани! Иако инцидентот е снимен на видео и веќе масовно се споделува меѓу граѓаните, очигледно е дека случајот свесно се крие од јавноста и за него нема ниту збор во официјалните билтени. Што се обидува да сокрие кочанската полиција? Според добро упатени извори, причината за овој невиден уличен хаос меѓу групата од Кочани и насилниците дојдени од струмичкото село Баница биле нерасчистени љубовни проблеми. Наместо цивилизирано решавање, решиле да ја демонстрираат својата сила и да се пресметаат со тупаници среде бел ден, и тоа ни помалку ни повеќе – пред очите на чуварите на законот. Овој настан е директен доказ дека безбедносната состојба во градот, под раководство на началникот Тоше, е падната ПОД НУЛАТА! Срамота и невиден резил е насилници да си ги мерат силите пред станицата, покажувајќи дека воопшто не се плашат ниту од државата, ниту од униформата. Кога насилници имаат храброст да се тепаат пред полиција и притоа безмилосно да удрат и повредат полициска службеничка, јасно е дека контролата е целосно изгубена. Кочанчани со право се загрижени и прашуваат: Ако криминалците и насилниците не ја почитуваат полицијата во нејзиниот двор, како началникот Тоше планира да го заштити обичниот народ по улиците? Време е за одговорност и итни смени пред градот целосно да потоне во беззаконие! Случајот не смее да остане скриен како ѓубре под тепих!,,

СВЕ ЗА ЉУБАВ! ПА И ЌУТЕК! Добив видео снимка од вчерашната масовна тепачка пред ПС Кочани! До денес напладне оваа тепачка воопшто не е заведена во дневникот на дневни настани! Еве што ми пишува полициски службеник од Кочани: ,,Тепачката од вчера (15 август) пред полицијата во Кочани се крие од јавноста – хаосот настанал поради љубовни проблеми. Од оваа тепачка се гледа дека безбедноста во Кочани за која најдоговорен е началникот Тоше е под нулата! Голем скандал ја тресе кочанската јавност по бруталната масовна тепачка која се случи вчера, на 15.08.2026 година, буквално на прагот на полициската станица во Кочани! Иако инцидентот е снимен на видео и веќе масовно се споделува меѓу граѓаните, очигледно е дека случајот свесно се крие од јавноста и за него нема ниту збор во официјалните билтени. Што се обидува да сокрие кочанската полиција? Според добро упатени извори, причината за овој невиден уличен хаос меѓу групата од Кочани и насилниците дојдени од струмичкото село Баница биле нерасчистени љубовни проблеми. Наместо цивилизирано решавање, решиле да ја демонстрираат својата сила и да се пресметаат со тупаници среде бел ден, и тоа ни помалку ни повеќе – пред очите на чуварите на законот. Овој настан е директен доказ дека безбедносната состојба во градот, под раководство на началникот Тоше, е падната ПОД НУЛАТА! Срамота и невиден резил е насилници да си ги мерат силите пред станицата, покажувајќи дека воопшто не се плашат ниту од државата, ниту од униформата. Кога насилници имаат храброст да се тепаат пред полиција и притоа безмилосно да удрат и повредат полициска службеничка, јасно е дека контролата е целосно изгубена. Кочанчани со право се загрижени и прашуваат: Ако криминалците и насилниците не ја почитуваат полицијата во нејзиниот двор, како началникот Тоше планира да го заштити обичниот народ по улиците? Време е за одговорност и итни смени пред градот целосно да потоне во беззаконие! Случајот не смее да остане скриен како ѓубре под тепих!,,

Burevesnik

13,203 просмотров • 1 месяц назад

КАКО ИЗГЛЕДА КОГА ПОЛИЦИЈАТА Е НЕМОЌНА!!! Вака: ,,...почитуван Божиновски, јас сум дебарчанец, од безбедносни причини поради мојава работа не сакам да се знае во јавноста мојот идентитет. Тука се работи за селективно делување во П.С. Дебар, каде што сум вработен. Сакам преку Буревесник да ја известам јавноста за случај во кој ние бевме НЕМОЌНИ! Лицето Флориан Алајбегу, шеф на организиран криминал во ПС Дебар, за скромна сума пари го крие ова пукање! Ако се дознае во јавноста следново, најверојатно ќе биде разфрешен или унапреден. Трето нема. Завчера во Вила Пилку во Дебар имаше пукање како на филмовите! Споменатиот Флориан го крие случајот, иако беше пријавено од многу дебарчани. Лицата кои пукаат на снимката се од фамилија ПИЛКУ, Блерон Пилку е екс робијаш. Тој ја организира оваа свадба на која се пука. Нека гледа министерот Тошковски, па ако смее нека реагира или нека го земе шефот од ПС Дебар во Скопје во централа! (авторот е вработен во ПС Дебар)

КАКО ИЗГЛЕДА КОГА ПОЛИЦИЈАТА Е НЕМОЌНА!!! Вака: ,,...почитуван Божиновски, јас сум дебарчанец, од безбедносни причини поради мојава работа не сакам да се знае во јавноста мојот идентитет. Тука се работи за селективно делување во П.С. Дебар, каде што сум вработен. Сакам преку Буревесник да ја известам јавноста за случај во кој ние бевме НЕМОЌНИ! Лицето Флориан Алајбегу, шеф на организиран криминал во ПС Дебар, за скромна сума пари го крие ова пукање! Ако се дознае во јавноста следново, најверојатно ќе биде разфрешен или унапреден. Трето нема. Завчера во Вила Пилку во Дебар имаше пукање како на филмовите! Споменатиот Флориан го крие случајот, иако беше пријавено од многу дебарчани. Лицата кои пукаат на снимката се од фамилија ПИЛКУ, Блерон Пилку е екс робијаш. Тој ја организира оваа свадба на која се пука. Нека гледа министерот Тошковски, па ако смее нека реагира или нека го земе шефот од ПС Дебар во Скопје во централа! (авторот е вработен во ПС Дебар)

Burevesnik

18,031 просмотров • 1 год назад

Проф. др Војислав Шешељ: Једини сам ја 90-их година говорио – Ми страдамо данас зато што је Русија на коленима. Али она не може вечито остати на коленима. Једног дана ће се усправити и опет вратити на Балкан и помоћи својој српској браћи. Е, управо доживљавамо те тренутке, још мало па ето Руса на ушћу Дунава. А кад дођу до ушћа Дунава ето и Дунавом до Београда. А свиђа ми се много песма коју пева једна врло позната и уважена српска певачица „Кад Козаци Банатом пројезде”. ТВ Прва, емисија "Уранак", 15. април 2026.

Проф. др Војислав Шешељ: Једини сам ја 90-их година говорио – Ми страдамо данас зато што је Русија на коленима. Али она не може вечито остати на коленима. Једног дана ће се усправити и опет вратити на Балкан и помоћи својој српској браћи. Е, управо доживљавамо те тренутке, још мало па ето Руса на ушћу Дунава. А кад дођу до ушћа Дунава ето и Дунавом до Београда. А свиђа ми се много песма коју пева једна врло позната и уважена српска певачица „Кад Козаци Банатом пројезде”. ТВ Прва, емисија "Уранак", 15. април 2026.

Српски радикали

11,817 просмотров • 5 месяцев назад

‼️Државна каса је празна, ко то још не схвата, џабе му све. С обзиром на чињеницу, да нема пара за враћање арапских кредита, затим Јоргованикино лудило од 3 милијарде нове омче, неке рупице морају да се попуне. Е ту Србине ти ступаш на дело, па ће да те исцеде као стару крпу, јер другог начина ови економски магови немају. Ово није само пљачка грађана, ово је злочин против сваког човека који покушава поштено да живи. 🇷🇸СРПСКИ ГЛАСНИК

‼️Државна каса је празна, ко то још не схвата, џабе му све. С обзиром на чињеницу, да нема пара за враћање арапских кредита, затим Јоргованикино лудило од 3 милијарде нове омче, неке рупице морају да се попуне. Е ту Србине ти ступаш на дело, па ће да те исцеде као стару крпу, јер другог начина ови економски магови немају. Ово није само пљачка грађана, ово је злочин против сваког човека који покушава поштено да живи. 🇷🇸СРПСКИ ГЛАСНИК

Инжењер 🇷🇸

23,614 просмотров • 4 месяцев назад

Пуковник Ратко Младић као командант Книнског корпуса ЈНА и Милан Бабић, председник Српског народног вијећа у Хрватској - село Кијево 1991. године. Младић као професионални официр изричито одбија да му се у зони одговорности шетају униформисани појединци, макар били и Срби. Бабићу каже да се пресвуче у цивилно одело, да не изазива пометњу. Младић са собом вукља новинара ХТВ-а из Загреба, јер нема шта да крије. Он је официр једине легитимне и легалне војске на том простору. Међутим, Бабић улази у жустру расправу са хрватским новинаром, прети му, галами... Младић покушава да смири ситуацију и умирује Бабића. Обојица су завршила у Хагу. Бабић се нагодио са тужилаштвом, признао кривицу, свалио кривицу на Милошевића и Србију, преговарао да буде сведок тужилаштва против Милошевића и на крају је извршио кукавичко самоубиство у 50. години живота. Ратко Младић није окривио ниједног свог подређеног, ниједног сарадника, чак ни Милошевића. Наравно, ни Србију. Бранио се јуначки, али услед тешког здравственог стања видно отежано. Преживео је више можданих удара, годинама остао везан за кревет, отворене су му декубитне ране, ускраћена му је здравствена нега... Исповедио се, причестио и испустио душу у 84. години живота. Е ту је разлика између галамџија које се прсе док не дође стани-пани и оних смирених и разумних који знају шта им је чинити кад дође опасност. По овом моделу треба посматрати и овдашње политичаре, нарочито "десне интелектуалце" - што се више заклињу у Косово, мање су на њему били, посебно 1998. и 1999. године. Од Милоша Јовановића, Милоша Ковића, Мила Ломпара, Дејана Мировића, Владимира Димитријевића, па даље редом. А сви су тих година имали 20-30 година...

Пуковник Ратко Младић као командант Книнског корпуса ЈНА и Милан Бабић, председник Српског народног вијећа у Хрватској - село Кијево 1991. године. Младић као професионални официр изричито одбија да му се у зони одговорности шетају униформисани појединци, макар били и Срби. Бабићу каже да се пресвуче у цивилно одело, да не изазива пометњу. Младић са собом вукља новинара ХТВ-а из Загреба, јер нема шта да крије. Он је официр једине легитимне и легалне војске на том простору. Међутим, Бабић улази у жустру расправу са хрватским новинаром, прети му, галами... Младић покушава да смири ситуацију и умирује Бабића. Обојица су завршила у Хагу. Бабић се нагодио са тужилаштвом, признао кривицу, свалио кривицу на Милошевића и Србију, преговарао да буде сведок тужилаштва против Милошевића и на крају је извршио кукавичко самоубиство у 50. години живота. Ратко Младић није окривио ниједног свог подређеног, ниједног сарадника, чак ни Милошевића. Наравно, ни Србију. Бранио се јуначки, али услед тешког здравственог стања видно отежано. Преживео је више можданих удара, годинама остао везан за кревет, отворене су му декубитне ране, ускраћена му је здравствена нега... Исповедио се, причестио и испустио душу у 84. години живота. Е ту је разлика између галамџија које се прсе док не дође стани-пани и оних смирених и разумних који знају шта им је чинити кад дође опасност. По овом моделу треба посматрати и овдашње политичаре, нарочито "десне интелектуалце" - што се више заклињу у Косово, мање су на њему били, посебно 1998. и 1999. године. Од Милоша Јовановића, Милоша Ковића, Мила Ломпара, Дејана Мировића, Владимира Димитријевића, па даље редом. А сви су тих година имали 20-30 година...

Народни непријатељ 🇷🇸

33,056 просмотров • 25 дней назад

Не плачем ја баш често, али... Ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која следи је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (шта ћете, можда и за ово постоји "архитектонска кривица", рецимо као она када сам вам писао о велшком језику). Као што знате, већ мало више од две деценије сам спортски новинар и нагледао сам се, стварно, свега и свачега. А и наслушао. Међутим, овог викенда ми је поглед застао на снимку који се изненадно појавио преда мном док сам нешто шпартао интернетом, правећи паузу у истраживању за моју нову историјску књигу. А на снимку од десетак секунди - пљушти киша, права провала облака, ал' упркос томе неке девојке загрљене стоје и певају као да су из средњег века дошле. Е, сад, "проблем" са тим снимком је што га је британски ББЦ на Твитеру, баш када сам ја ту свратио, пустио уз шаљив (ма, заправо, погрдан) коментар (просто се Енглези правили Енглези) иако су на снимку биле спортисткиње, и то са територије коју ББЦ "покрива" јер је јавни сервис те државе. А ја баш имам проблем кад неко исмева друге. Нарочито када је реч о овој теми. Зато вас прича одједном води у нешто о чему бих исто "књигу могао да напишем". Води вас у давни 14. век, у једну нестварну јунску битку. Не, није ово прича о Косовском боју. Али... следи нешто што ће вас, имам благи осећај, ганути као да јесте. Тог јуна 1314. са једне стране бојног поља био је "поносни Едвард" (други), енглески краљ, који је решио да под своју пету стави Шкоте једном за свагда. Повео је баш озбиљну војску на тај задатак. Па, само тешких оклопних коњаника је било преко 2.500 (Шкоти нису имали ниједног јединог таквог коњаника), било је са "поносним" и чак 15 хиљада Енглеза-пешадинаца, и три хиљаде стрелаца са оним великим луковима, каквим није било равних у Европи... А Шкоти? Они су имали четири пута мање војника, малтене све пешадија. Али су имали и једну жељу. Слободу. Сада ћемо да прескочимо и распоред замки припремљених за противничку коњицу, и 2.000 година стару тактику коју је, мртав-ладан, Роберт Брус спремио за надолазеће Енглезе, прексочићемо и нестварну дисциплину шкотских малих "дивизија". Просто, овај део приче ћемо да закључимо речима да су Енглези после (потпуно нетипичног за средњи век) дводневног боја - "подвили реп" као никада пре и вратили се одакле су дошли, не знајући шта их је снашло у тој битки код Бенокберна. Али, тај најтежи пораз који су Енглези у целој свој историји доживели у ратовима против Шкота - почео је да бива затрпаван у шкотском сећању захваљујући енглеској чизми која је у потоњим вековима прилично чврсто стала за врат северних суседа. Заправо, више се о томе малтене и није јавно причало. А кад се нешто прећуткује, онда временом и нестаје... И, ту у причу (баш на овај дан на који, ето, годинама већ волим да пишем неке лепе приче) улази један момак. Звао се Рој Вилијамсон. Као дечкић, син адвоката и пијанисткиње, био је избачен из музичке школе јер се правио да зна да чита ноте, а заправо је фрулу свирао на слух. Али, удаљити неког од оног што воли само зато што се не понаша како то од њега други очекују - не значи да ту љубав престаје. Као што никад није престајала ни његова љубав према родној Шкотској. Једном је, када је порастао ту, у свом а шкотском Единбургу, направио музичку групу (иако је био избачен из музичке школе, права је та његова љубав ка музици била. Права, стварно; Заправо ... вечна. А ако није вечна - онда и није љубав, зар не?). Из те врло мале групе су неки одлазили, други у њу долазили, па су после неколико година само Рој Вилијамсон и његов другар Рони Браун остали. И решили да тако, као дует, наступају, чувајући стари шкотски звук. Шездесетих година 20. века Рој је написао речи песме, а заједно су потом компоновали мелодију. Назив песме био је као што гласи и њен први стих - "Цвет Шкотске". Није то била нека ботаничарска песма, иако говори и о брдима (hills) и великој шкотској долини (Glen), већ је то једна врло кратка прича у свега осам стихова о цвету шкотске младости који је учествовао у битки код Бенокберна шест и по векова пре него што је песма настала. Мелодија није била претенциозна. Нису биле претенциозне ни речи. Просто, тих осам стихова били су одраз духа. Одраз кућног васпитања, које се, као такво, "независно од чизме", преносило с колена на колено. А од британских власти углавном је гурано под тепих. Некад и забрањивано, али углавном су те забране извођене "у белим рукавицама". Отприлике онако као што у Америци спортски тимови не могу да се зову "сијукси", "команчи", "апачи" због перфидног правила "Знате, тиме бисмо увредили домороце". Замислите. Е, тако некако је и деценијама, ма - вековима, сан о шкотској слободи био третиран од стране "чизмаша", али, Рој и његов другар Рони Браун су песму изводили кад год би сели или стали да запевају коју. Рој Вилијамсон је, међутим, већ као 54-годишњак преминуо, и - време је потом пролазило... Недеље, месеци, године, сад већ и деценије. Енглези су се понадали да ће та њихова песма, просто, нестати. Утихнути, као и сећање на оно на шта песма, "Цвет Шкотске", подсећа. Такав је, просто био план: да се искључиво зацари стање навике на потчињеност, а да нестане свест о истинској слободи. И, ту прича постаје прилично занимљива. Шкотска, као што знате, нема химну. Не сме ни да је има, јер је она само део једне веће државе. Ал', има ту једна занимљивост. Вероватно сте приметили да у појединим спортовима постоје и репрезентације земаља које нису независне. Како и зашто постоје? Па, ето, зато што су се те репрезентације надметале у тим спортовима пре остатка планете. Тако сад фудбал и играју Шкотска, Велс, Северна Ирска, иако су они само део веће, британске државе - али, играју јер су као такви, Шкоти, Велшани, Ирци, играли фудбал пре него што је ФИФА, као светска фудбалска организација, настала. Тако је и у рагбију, рецимо. Но, те екипе химну не могу да имају јер, ето... нису из независних држава. У ову причу сад улази - баш онај цвет Шкотске. (Због њега сам опет вежбао да преводим и титлујем вам снимак, да би вам овај дан постао лепши, колико год се Енглези трудили да исмеју нешто величанствено. Чека вас тај снимак испод ових исписаних редова, само причекајте који трен, да видите прво зашто је он важан) Наиме, Шкоти (и остали поменути) имају право да пред своје репрезентативне спортске мечеве интонирају неку "свечану песму", која, ето, није химна - јер химну, јелте, стварно не смеју да имају. И, кад су се Шкоти почешкали по глави, размишљајући шта да одаберу, није им избор пао не неке од чудесних песама које су прославиле гајде (нпр. нема ко не зна мелодију "Scotland the brave", али када је људи чују - не знају многи како се она зове), него је избор пао на ово што следи пред вама. А пред вама је мој скромни рад на монтажи у кућним условима. У питању су три врло, врло кратка, обједињена снимка: најпре онај који је ББЦ погрдно описао као "Shower of Scotland" (туширање, пљусак), а на коме се виде девојке које играју рагби за Шкотску. Виде се како стоје на правој провали облака. Стоје у дресовима, не пада им на памет да се склоне, јер треба меч да им почне. И не пада им на памет да ћуте, јер су, попут Роја и Ронија решиле да пркосе забораву. После тих десетак секунди сам вам ставио снимак када је стари, тада 70-годишњи Рони Браун (да, ОНАЈ Рони Браун) позван на један фудбалски меч репрезентације Шкотске, да пред целим стадионом поручи и да "прошлост треба да остане у прошлости". Када чујете његово "Come on!" слободно му се придружите. И, коначно, на крају можете да видите како, на 150. годишњицу првог фудбалског мегдана са Енглеском - цела Шкотска пева и себи и Енглезима нешто. Ал', пева, а да нема ниједног професионалног певача који води певање са центра. Пева цела једна земља из душе, пркосећи чизми и забранама. Да, ту можете да видите како пева и плаче Шкотска, чак и кад њене гајде утихну... ... а пева, просто да све нас подсети на снагу вере, чак и када је чува малишан избачен из музичке школе. Да подсети на силину коју у себи носи искрена подршка, као код истинског пријатеља (чак и кад је старац), ма... пева да подсети колика је важност кућног васпитања (и оног предања с колена на колено) за чување здравог духа једног народа, али пре свега да нас подсети - на свевременост љубави. Јер, ако није вечна, онда и није љубав, зар не? А ако је права, онда и страни краљеви и њихове војске немају шта да траже кад изађете пред њих заједно, као они ономад, оног јуна, века четрнаестог... Видимо се у песми. (Ако заплачете кад и неко са снимка, не брините. Међу својима сте) #FlowerOfScotland

Не плачем ја баш често, али... Ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која следи је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (шта ћете, можда и за ово постоји "архитектонска кривица", рецимо као она када сам вам писао о велшком језику). Као што знате, већ мало више од две деценије сам спортски новинар и нагледао сам се, стварно, свега и свачега. А и наслушао. Међутим, овог викенда ми је поглед застао на снимку који се изненадно појавио преда мном док сам нешто шпартао интернетом, правећи паузу у истраживању за моју нову историјску књигу. А на снимку од десетак секунди - пљушти киша, права провала облака, ал' упркос томе неке девојке загрљене стоје и певају као да су из средњег века дошле. Е, сад, "проблем" са тим снимком је што га је британски ББЦ на Твитеру, баш када сам ја ту свратио, пустио уз шаљив (ма, заправо, погрдан) коментар (просто се Енглези правили Енглези) иако су на снимку биле спортисткиње, и то са територије коју ББЦ "покрива" јер је јавни сервис те државе. А ја баш имам проблем кад неко исмева друге. Нарочито када је реч о овој теми. Зато вас прича одједном води у нешто о чему бих исто "књигу могао да напишем". Води вас у давни 14. век, у једну нестварну јунску битку. Не, није ово прича о Косовском боју. Али... следи нешто што ће вас, имам благи осећај, ганути као да јесте. Тог јуна 1314. са једне стране бојног поља био је "поносни Едвард" (други), енглески краљ, који је решио да под своју пету стави Шкоте једном за свагда. Повео је баш озбиљну војску на тај задатак. Па, само тешких оклопних коњаника је било преко 2.500 (Шкоти нису имали ниједног јединог таквог коњаника), било је са "поносним" и чак 15 хиљада Енглеза-пешадинаца, и три хиљаде стрелаца са оним великим луковима, каквим није било равних у Европи... А Шкоти? Они су имали четири пута мање војника, малтене све пешадија. Али су имали и једну жељу. Слободу. Сада ћемо да прескочимо и распоред замки припремљених за противничку коњицу, и 2.000 година стару тактику коју је, мртав-ладан, Роберт Брус спремио за надолазеће Енглезе, прексочићемо и нестварну дисциплину шкотских малих "дивизија". Просто, овај део приче ћемо да закључимо речима да су Енглези после (потпуно нетипичног за средњи век) дводневног боја - "подвили реп" као никада пре и вратили се одакле су дошли, не знајући шта их је снашло у тој битки код Бенокберна. Али, тај најтежи пораз који су Енглези у целој свој историји доживели у ратовима против Шкота - почео је да бива затрпаван у шкотском сећању захваљујући енглеској чизми која је у потоњим вековима прилично чврсто стала за врат северних суседа. Заправо, више се о томе малтене и није јавно причало. А кад се нешто прећуткује, онда временом и нестаје... И, ту у причу (баш на овај дан на који, ето, годинама већ волим да пишем неке лепе приче) улази један момак. Звао се Рој Вилијамсон. Као дечкић, син адвоката и пијанисткиње, био је избачен из музичке школе јер се правио да зна да чита ноте, а заправо је фрулу свирао на слух. Али, удаљити неког од оног што воли само зато што се не понаша како то од њега други очекују - не значи да ту љубав престаје. Као што никад није престајала ни његова љубав према родној Шкотској. Једном је, када је порастао ту, у свом а шкотском Единбургу, направио музичку групу (иако је био избачен из музичке школе, права је та његова љубав ка музици била. Права, стварно; Заправо ... вечна. А ако није вечна - онда и није љубав, зар не?). Из те врло мале групе су неки одлазили, други у њу долазили, па су после неколико година само Рој Вилијамсон и његов другар Рони Браун остали. И решили да тако, као дует, наступају, чувајући стари шкотски звук. Шездесетих година 20. века Рој је написао речи песме, а заједно су потом компоновали мелодију. Назив песме био је као што гласи и њен први стих - "Цвет Шкотске". Није то била нека ботаничарска песма, иако говори и о брдима (hills) и великој шкотској долини (Glen), већ је то једна врло кратка прича у свега осам стихова о цвету шкотске младости који је учествовао у битки код Бенокберна шест и по векова пре него што је песма настала. Мелодија није била претенциозна. Нису биле претенциозне ни речи. Просто, тих осам стихова били су одраз духа. Одраз кућног васпитања, које се, као такво, "независно од чизме", преносило с колена на колено. А од британских власти углавном је гурано под тепих. Некад и забрањивано, али углавном су те забране извођене "у белим рукавицама". Отприлике онако као што у Америци спортски тимови не могу да се зову "сијукси", "команчи", "апачи" због перфидног правила "Знате, тиме бисмо увредили домороце". Замислите. Е, тако некако је и деценијама, ма - вековима, сан о шкотској слободи био третиран од стране "чизмаша", али, Рој и његов другар Рони Браун су песму изводили кад год би сели или стали да запевају коју. Рој Вилијамсон је, међутим, већ као 54-годишњак преминуо, и - време је потом пролазило... Недеље, месеци, године, сад већ и деценије. Енглези су се понадали да ће та њихова песма, просто, нестати. Утихнути, као и сећање на оно на шта песма, "Цвет Шкотске", подсећа. Такав је, просто био план: да се искључиво зацари стање навике на потчињеност, а да нестане свест о истинској слободи. И, ту прича постаје прилично занимљива. Шкотска, као што знате, нема химну. Не сме ни да је има, јер је она само део једне веће државе. Ал', има ту једна занимљивост. Вероватно сте приметили да у појединим спортовима постоје и репрезентације земаља које нису независне. Како и зашто постоје? Па, ето, зато што су се те репрезентације надметале у тим спортовима пре остатка планете. Тако сад фудбал и играју Шкотска, Велс, Северна Ирска, иако су они само део веће, британске државе - али, играју јер су као такви, Шкоти, Велшани, Ирци, играли фудбал пре него што је ФИФА, као светска фудбалска организација, настала. Тако је и у рагбију, рецимо. Но, те екипе химну не могу да имају јер, ето... нису из независних држава. У ову причу сад улази - баш онај цвет Шкотске. (Због њега сам опет вежбао да преводим и титлујем вам снимак, да би вам овај дан постао лепши, колико год се Енглези трудили да исмеју нешто величанствено. Чека вас тај снимак испод ових исписаних редова, само причекајте који трен, да видите прво зашто је он важан) Наиме, Шкоти (и остали поменути) имају право да пред своје репрезентативне спортске мечеве интонирају неку "свечану песму", која, ето, није химна - јер химну, јелте, стварно не смеју да имају. И, кад су се Шкоти почешкали по глави, размишљајући шта да одаберу, није им избор пао не неке од чудесних песама које су прославиле гајде (нпр. нема ко не зна мелодију "Scotland the brave", али када је људи чују - не знају многи како се она зове), него је избор пао на ово што следи пред вама. А пред вама је мој скромни рад на монтажи у кућним условима. У питању су три врло, врло кратка, обједињена снимка: најпре онај који је ББЦ погрдно описао као "Shower of Scotland" (туширање, пљусак), а на коме се виде девојке које играју рагби за Шкотску. Виде се како стоје на правој провали облака. Стоје у дресовима, не пада им на памет да се склоне, јер треба меч да им почне. И не пада им на памет да ћуте, јер су, попут Роја и Ронија решиле да пркосе забораву. После тих десетак секунди сам вам ставио снимак када је стари, тада 70-годишњи Рони Браун (да, ОНАЈ Рони Браун) позван на један фудбалски меч репрезентације Шкотске, да пред целим стадионом поручи и да "прошлост треба да остане у прошлости". Када чујете његово "Come on!" слободно му се придружите. И, коначно, на крају можете да видите како, на 150. годишњицу првог фудбалског мегдана са Енглеском - цела Шкотска пева и себи и Енглезима нешто. Ал', пева, а да нема ниједног професионалног певача који води певање са центра. Пева цела једна земља из душе, пркосећи чизми и забранама. Да, ту можете да видите како пева и плаче Шкотска, чак и кад њене гајде утихну... ... а пева, просто да све нас подсети на снагу вере, чак и када је чува малишан избачен из музичке школе. Да подсети на силину коју у себи носи искрена подршка, као код истинског пријатеља (чак и кад је старац), ма... пева да подсети колика је важност кућног васпитања (и оног предања с колена на колено) за чување здравог духа једног народа, али пре свега да нас подсети - на свевременост љубави. Јер, ако није вечна, онда и није љубав, зар не? А ако је права, онда и страни краљеви и њихове војске немају шта да траже кад изађете пред њих заједно, као они ономад, оног јуна, века четрнаестог... Видимо се у песми. (Ако заплачете кад и неко са снимка, не брините. Међу својима сте) #FlowerOfScotland

Дарко Николић

30,890 просмотров • 2 лет назад