正在加载视频...

视频加载失败

加载此视频时出现问题。这可能是由于临时网络问题，或视频可能不可用。

Ја мислила Кинези или наши који живе у Кини, кад оно...ансамбл "Коло" из Србије као део српске делегације отпутовао у Кину и извео наступ на Великом кинеском зиду??? Сам себи приредиш дочек?

Maja Aleks 🇷🇸❤️ RSB OUN 1244 i Ustav RS

3,526 subscribers

78,536 次观看 • 2 个月前 •via X (Twitter)

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

0 条评论

暂无评论

原始帖子的评论将显示在这里

相关视频

Веома је важно одржавати односе између Републике Српске и Србије на високом нивоу, а, наравно, и са Србима изван Републике Српске и Србије. У Дрвару смо могли да видимо на који начин живе Срби - у веома тешком положају. Да није помоћи Србије и Републике Српске, сигурно би тамо живот био још више угрожен. Предсједник Вучић Александар Вучић је показао да жели да одржи висок ниво пажње према Републици Српској. На томе сам му веома захвалан.

Веома је важно одржавати односе између Републике Српске и Србије на високом нивоу, а, наравно, и са Србима изван Републике Српске и Србије. У Дрвару смо могли да видимо на који начин живе Срби - у веома тешком положају. Да није помоћи Србије и Републике Српске, сигурно би тамо живот био још више угрожен. Предсједник Вучић Александар Вучић је показао да жели да одржи висок ниво пажње према Републици Српској. На томе сам му веома захвалан.

Милорад Додик

16,448 次观看 • 13 天前

Подкаст „Православље“: Криза демократије и мисија Цркве Целу епизоду можете погледати у понедељак у 20 часова на Youtube каналу Подкаст „Православље“ Да ли је, што се тиче Цркве, демократија сувишна или су у праву они који тврде да недостатак демократије у Цркви на неки начин утиче на настанак опште кризе у друштву? Можемо ли се надати да ће традиционалне вредности, поглед на свет, хришћански начин живота који се поново, после деценија, афирмише у САД, као и у Русији, бити оно што можемо и ми у Србији наставити да практикујемо, што је код нас Светосавље, или морамо да следимо резолуцију Европског парламента? У чему се огледа утицај који Црква врши у друштву? Зашто је Црква центар интересовања, па и критика, оних који уопште нису верници Српске Православне Цркве? И да ли је Црква у актуелној друштвеној кризи изневерила очекивања народа? О овој и повезаним темама у новој епизоди подкаста „Православље“ теолог и политиколог Тамара Гајић Јовановић, шеф Oдељења за друштвене мреже Информативне службе Српске Православне Цркве и Архиепископије београдско-карловачке, разговарала је са Андреом Јовановић, философом, и свештеником Стеваном Јовановићем, теологом.

Подкаст „Православље“: Криза демократије и мисија Цркве Целу епизоду можете погледати у понедељак у 20 часова на Youtube каналу Подкаст „Православље“ Да ли је, што се тиче Цркве, демократија сувишна или су у праву они који тврде да недостатак демократије у Цркви на неки начин утиче на настанак опште кризе у друштву? Можемо ли се надати да ће традиционалне вредности, поглед на свет, хришћански начин живота који се поново, после деценија, афирмише у САД, као и у Русији, бити оно што можемо и ми у Србији наставити да практикујемо, што је код нас Светосавље, или морамо да следимо резолуцију Европског парламента? У чему се огледа утицај који Црква врши у друштву? Зашто је Црква центар интересовања, па и критика, оних који уопште нису верници Српске Православне Цркве? И да ли је Црква у актуелној друштвеној кризи изневерила очекивања народа? О овој и повезаним темама у новој епизоди подкаста „Православље“ теолог и политиколог Тамара Гајић Јовановић, шеф Oдељења за друштвене мреже Информативне службе Српске Православне Цркве и Архиепископије београдско-карловачке, разговарала је са Андреом Јовановић, философом, и свештеником Стеваном Јовановићем, теологом.

Информативна служба Српске Православне Цркве

47,328 次观看 • 6 个月前

Прихватио сам позив на дебату са критичарем Србије и европослаником Sandro Gozi на француском медију Ligne Droite • La matinale de RC у Паризу. Дебата је замишљена по строгим правилима: 45 минута уживо на француском језику, са два новинара, укључујући једнако време за излагање и реплике. Видећемо да ли ће Сандро Гози смети да пљује Србију онако како је пљује већ месецима кад будем ја преко пута њега. Спреман сам и мотивисан као никад пре.

Прихватио сам позив на дебату са критичарем Србије и европослаником Sandro Gozi на француском медију Ligne Droite • La matinale de RC у Паризу. Дебата је замишљена по строгим правилима: 45 минута уживо на француском језику, са два новинара, укључујући једнако време за излагање и реплике. Видећемо да ли ће Сандро Гози смети да пљује Србију онако како је пљује већ месецима кад будем ја преко пута њега. Спреман сам и мотивисан као никад пре.

Arno Gujon

19,303 次观看 • 3 个月前

Занемео сам од порука које шаље опозиција у протесту "против насиља". Људи као да су остали без разума па позивају на убиство Вучића. Као родитељ сам згрожен овим што видим, као политичар сам згранут да ова банда зарад неког прљавог новца користи бол породица које су остале без вољених у безумном насиљу. Ја буквално не могу да верујем шта гледам. Не могу ни да именујем ове ниткове. Из опозиције је данас испливао највећи и најгори људски талог. Жао ми је што Србија проживљава овакве немиле сцене кад је најрањивија.

Занемео сам од порука које шаље опозиција у протесту "против насиља". Људи као да су остали без разума па позивају на убиство Вучића. Као родитељ сам згрожен овим што видим, као политичар сам згранут да ова банда зарад неког прљавог новца користи бол породица које су остале без вољених у безумном насиљу. Ја буквално не могу да верујем шта гледам. Не могу ни да именујем ове ниткове. Из опозиције је данас испливао највећи и најгори људски талог. Жао ми је што Србија проживљава овакве немиле сцене кад је најрањивија.

Милош Вучевић

11,189 次观看 • 3 年前

Милан Трешњић, мајор ОЗНЕ о злочинима и ослобођењу “Првих петнаест дана по уласку у Београд, Озна је била једини суд и закон. За то време је ликвидирано неколико хиљада сарадника окупатора и грађана. Ја се не осећам кривим, иако сам у томе учествовао. Заклео сам се још као скојевац, кад дођем у Београд и упаднем у ове виле експлоататора, крвопија радничке класе и поштених људи, да ћу пронаћи најлуксузнију вилу неког буржуја, ускочити у њу, потражити најлуксузнији кревет и са чизмама својим партизанским и личким блатом на њима – лећи и преспавати. Тако се и десило. Упао сам те прве ноћи у вилу Тасића, преко пута чувене рестаурације “Дедиње”. А у тој вили су становали немачки пуковници, који су безглаво побегли. У рерни су још цврчале, недопечене, ћурке и гуске. Е ту смо преноћили, уз обилату вечеру, добро вино, есцајг, ма свашта. Променим свој партизански веш, обучем чисту кошуљу, чарапе, нисам наравно променио своју униформу, која је била незаменљива, али све што сам могао променити, ја сам променио. Нисмо ми у партизанима патили од сувишног прибора. Мени је била довољна кашика, виљушка, наравно нож и то је било све; мало соли да имаш и евентуално да носиш са собом резервну кошуљу и гаће. То је мени и мојој групи официра била најбоља вечера у животу. И ја испуних себи обећање и у чизмама легох у кревет са балдахином. То је била дивна ствар.”

Милан Трешњић, мајор ОЗНЕ о злочинима и ослобођењу “Првих петнаест дана по уласку у Београд, Озна је била једини суд и закон. За то време је ликвидирано неколико хиљада сарадника окупатора и грађана. Ја се не осећам кривим, иако сам у томе учествовао. Заклео сам се још као скојевац, кад дођем у Београд и упаднем у ове виле експлоататора, крвопија радничке класе и поштених људи, да ћу пронаћи најлуксузнију вилу неког буржуја, ускочити у њу, потражити најлуксузнији кревет и са чизмама својим партизанским и личким блатом на њима – лећи и преспавати. Тако се и десило. Упао сам те прве ноћи у вилу Тасића, преко пута чувене рестаурације “Дедиње”. А у тој вили су становали немачки пуковници, који су безглаво побегли. У рерни су још цврчале, недопечене, ћурке и гуске. Е ту смо преноћили, уз обилату вечеру, добро вино, есцајг, ма свашта. Променим свој партизански веш, обучем чисту кошуљу, чарапе, нисам наравно променио своју униформу, која је била незаменљива, али све што сам могао променити, ја сам променио. Нисмо ми у партизанима патили од сувишног прибора. Мени је била довољна кашика, виљушка, наравно нож и то је било све; мало соли да имаш и евентуално да носиш са собом резервну кошуљу и гаће. То је мени и мојој групи официра била најбоља вечера у животу. И ја испуних себи обећање и у чизмама легох у кревет са балдахином. То је била дивна ствар.”

Србија чиста и уједињена 🇷🇸🙏☦️

12,212 次观看 • 2 个月前

Моје обраћање на данашњој ванредној конференцији за новинаре у Влади Републике Србије НЕ МОГУ ДА ПРИХВАТИМ КРИВИЦУ, ОСТАВКУ ПОДНОСИМ КАО ОДГОВОРАН И МОРАЛАН ЧОВЕК Поштоване грађанке и грађани, Прошао је Дан жалости у Републици Србији поводом страшне трагедије која се догодила на железничкој станици у Новом Саду. Нисам се до сада оглашавао из пијетета према страдалима и њиховим породицама. Био сам те страшне ноћи на железничкој станици у Новом Саду молећи се да храбри спасиоци спасу бар још један живот. Оставку сам понудио истог дана председнику Владе Србије када се догодила несрећа у Новом Саду и саопштио своју намеру да поднесем оставку председнику Републике Србије. Желим да вас обавестим да ћу сутра ујутру званично поднети оставку на место министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре председнику Владе Републике Србије. Када Народна скупштина буде констатовала моју оставку, престаћу да обављам ову функцију и у техничком мандату. Не могу да прихватим кривицу за смрт 14 људи јер ни ја, ни људи који раде са мном, немамо ни трунку одговорности за трагедију која се догодила. Сигуран сам да ће то да покаже истрага коју води надлежно тужилаштво. Први сам се одазвао позиву тужилаштва као министар јер министарство на чијем сам челу жели да се утврди ко је одговаран за несрећу која се догодила. Оставку подносим јер као одговоран човек желим да личним примером покажем да у данашњој Србији постоји морална одговорност за то што се таква страшна несрећа догодила у ресору који водим. Зашто не могу да прихватим кривицу? Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктура апсолутно ниједним својим актом није могло да утиче на пројекат, квалитет и надзор радова на станици у Новом Саду. Зато желим да јавности Србије саопштим хронологију издавања документације за пројектовање и реконструкцију железничке станице у Новом Саду. 09. 10. 2017. године – Инфраструктура железнице Србије дала је пројектни задатак ЦИП-у за израду идејног пројекта. 27. 02. 2018. године – Потписан је уговор о изради идејног пројекта између МГСИ и Саобраћајног института ЦИП. 07. 07. 2018. године – Потписан је комерцијални Уговор о модернизацији и реконструкцији мађарско-српске железнице на територији Републике Србије. У периоду од 06. 04. 2020. до 30. 09. 2021. године –МГСИ издаје локацијске услове. 06. 08. 2020. године – Републичка ревизиона комисија даје Извештај о стручној контроли пројекта који пре тога урадио Саобраћајни институт ЦИП. 21.04.2020. године – Потписан је уговор о пројектовању између извођача и Саобраћајног института ЦИП. 21. 10. 2021. године – Завод за заштиту споменика културе Новог Сада дао је конзерваторске услове. 28. 10. 2021. године – Коначан Извештај о урађеној техничкој контроли пројекта за грађевинску дозволу од стране компаније „ЦЕСТРА”, коју је требало да ангажује Инфраструктура железнице Србије. 2021. године – Урађен пројекат за грађевинску дозволу према пројектном задатку за израду пројекта за грађевинску дозволу коју је урадила Инфраструктура железнице. 26. 10. 2021. године – Издата грађевинска дозвола. 12. 08. 2022. године – Дата сагласност Завода за заштиту споменика културе Нови Сад на урађен пројекат за извођење. Све се ово догодило пре него што сам изабран за министра у Влади Републике Србије. Да будем јасан, у мом мандату урађен је само коначан пројекат за извођење који чак и не одобрава министарство на чијем сам челу. Извођење радова радио је кинески конзорцијум ”China Railway“ и „CCCC“, надзор конзорцијум „Утибер” и „Ежис”, а инвеститор радова је Инфраструктура железница Србије. МГСИ је према овом уговору било само финансијер. Желео сам да јавно прочитам ову хронологију комплетне документације за изградњу железничке пруге, а у склопу тога и железничке станице Ноби, сад не зато да бих у било кога упро прстом, већ да бих показао да као министар у свом мандату нисам донео ниједан акт који је могао да има утицај на крајње исходиште овог пројекта. Позивам надлежне органе, пре свега тужилаштво, да што је пре могуће утврде ко је одговоран због несреће која се догодила, ко је у кругу пројектант, извођач радова, надзор и инвеститор није урадио свој посао односно због кога је умрло 14 невиних људи. Тако ће се скинути љага са имена многих људи који су ових дана помињани у јавности. Такође, очекујем да се утврди зашто Инфраструктура железнице није одржавала станицу у Новом Саду јер је то њихова законска обавеза. Управо зато што се многи инфраструктурни пројекти не одржавају пре неколико недеља сам поднео иницијативу да се уради Закон о одржавању инфраструктуре. Надам се да ће ову добру идеју спровести неко ко долази после мене. Верујем да ће и други који су именовани на функције од Владе Републике Србије, а били су директно или индиректно у ланцу доношења одлука у случају реконструкције станице, следити мој пример. На крају, желим да вам кажем нешто лично. Трпео сам ових дана увреде и нападе оних који сваку трагедију и сваку смрт покушавају да злоупотребе за скупљање политичких поена. Трпео сам увреде оних који мисле да је нечија смрт и несрећа њихова шанса да се докопају власти. Трпео сам увреде и оних који су се смејали због тога што сам гутао кнедле и једва изговарао речи тог страшног дана на железничкој станици у Новом Саду, јер сам пре тога видео тела људи који су пронађени испод рушевина. Када су ме оптуживали да глумим, полазили су од себе, јер они мисле да је и смрт политичка шанса. Људи који данас раде са мном и ја, плачемо за тим људима. Ја и данас размишљам о деки који је са унукама кренуо на воз и нико од њих није жив. Плакаћу за њима док сам жив као човек. Иако нажалост немам децу, не могу да дозволим да било ко упире прстом у мене и каже да сам одговоран за смрт неког детета. Посебно не гори од мене. Оставку подносим као одговоран човек свестан да ова трагедија није смела да се догоди. Слушао сам ових дана приче о моралу. Не бих да причам о моралу људи који су те придике држали али морал подразумева праведност. А правда је да одговарају они коју су криви, а не да се оптужују невини. Желим да будем потпуно јасан. Министар сам постао као члан Српске напредне странке (СНС СРБИЈА) на предлог председника Вучића. У политику сам се вратио због Александра Вучића (Александар Вучић) и бићу ту док се он бави политиком. Кажем ово због оних у мојој странци који су ме претходних дана прозивали да покажем одговорност, а сами нису одговорни за било шта. Ја одговорност и част имам, а потрудићу се да покажем у будућности колико је они немају. Поносан сам члан Српске напредне странке и председништва наше организације и то ћу остати и сада када нисам министар. Захвалан сам Александру Вучићу на поверењу и сигуран сам да сам то поверење оправдао. Њему лично увек ћу бити на располагању. Још једном желим да изразим саучешће породицама страдалих. Њихове најближе нико не може да врати. Трагедија је страшна и молим све, медије, политичке странке и невладине организације да се суздрже, да не злоупотребљавају трагедију. Да дозволе да истражни органи заврше у миру свој посао, а да ми као друштво нађемо снаге да се ово више никада не понови. Желим да се захвалим медијима на сарадњи јер било је и тешких тренутака, али ја верујем да су медији, када су добронамерни, најбољи коректив политике. Одлазим са ове функције чисте савести и поносан на резултате који остају иза мене и мог тима. Радили смо у најбољој вери искључиво у интересу Србије. Хвала на пажњи!

Моје обраћање на данашњој ванредној конференцији за новинаре у Влади Републике Србије НЕ МОГУ ДА ПРИХВАТИМ КРИВИЦУ, ОСТАВКУ ПОДНОСИМ КАО ОДГОВОРАН И МОРАЛАН ЧОВЕК Поштоване грађанке и грађани, Прошао је Дан жалости у Републици Србији поводом страшне трагедије која се догодила на железничкој станици у Новом Саду. Нисам се до сада оглашавао из пијетета према страдалима и њиховим породицама. Био сам те страшне ноћи на железничкој станици у Новом Саду молећи се да храбри спасиоци спасу бар још један живот. Оставку сам понудио истог дана председнику Владе Србије када се догодила несрећа у Новом Саду и саопштио своју намеру да поднесем оставку председнику Републике Србије. Желим да вас обавестим да ћу сутра ујутру званично поднети оставку на место министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре председнику Владе Републике Србије. Када Народна скупштина буде констатовала моју оставку, престаћу да обављам ову функцију и у техничком мандату. Не могу да прихватим кривицу за смрт 14 људи јер ни ја, ни људи који раде са мном, немамо ни трунку одговорности за трагедију која се догодила. Сигуран сам да ће то да покаже истрага коју води надлежно тужилаштво. Први сам се одазвао позиву тужилаштва као министар јер министарство на чијем сам челу жели да се утврди ко је одговаран за несрећу која се догодила. Оставку подносим јер као одговоран човек желим да личним примером покажем да у данашњој Србији постоји морална одговорност за то што се таква страшна несрећа догодила у ресору који водим. Зашто не могу да прихватим кривицу? Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктура апсолутно ниједним својим актом није могло да утиче на пројекат, квалитет и надзор радова на станици у Новом Саду. Зато желим да јавности Србије саопштим хронологију издавања документације за пројектовање и реконструкцију железничке станице у Новом Саду. 09. 10. 2017. године – Инфраструктура железнице Србије дала је пројектни задатак ЦИП-у за израду идејног пројекта. 27. 02. 2018. године – Потписан је уговор о изради идејног пројекта између МГСИ и Саобраћајног института ЦИП. 07. 07. 2018. године – Потписан је комерцијални Уговор о модернизацији и реконструкцији мађарско-српске железнице на територији Републике Србије. У периоду од 06. 04. 2020. до 30. 09. 2021. године –МГСИ издаје локацијске услове. 06. 08. 2020. године – Републичка ревизиона комисија даје Извештај о стручној контроли пројекта који пре тога урадио Саобраћајни институт ЦИП. 21.04.2020. године – Потписан је уговор о пројектовању између извођача и Саобраћајног института ЦИП. 21. 10. 2021. године – Завод за заштиту споменика културе Новог Сада дао је конзерваторске услове. 28. 10. 2021. године – Коначан Извештај о урађеној техничкој контроли пројекта за грађевинску дозволу од стране компаније „ЦЕСТРА”, коју је требало да ангажује Инфраструктура железнице Србије. 2021. године – Урађен пројекат за грађевинску дозволу према пројектном задатку за израду пројекта за грађевинску дозволу коју је урадила Инфраструктура железнице. 26. 10. 2021. године – Издата грађевинска дозвола. 12. 08. 2022. године – Дата сагласност Завода за заштиту споменика културе Нови Сад на урађен пројекат за извођење. Све се ово догодило пре него што сам изабран за министра у Влади Републике Србије. Да будем јасан, у мом мандату урађен је само коначан пројекат за извођење који чак и не одобрава министарство на чијем сам челу. Извођење радова радио је кинески конзорцијум ”China Railway“ и „CCCC“, надзор конзорцијум „Утибер” и „Ежис”, а инвеститор радова је Инфраструктура железница Србије. МГСИ је према овом уговору било само финансијер. Желео сам да јавно прочитам ову хронологију комплетне документације за изградњу железничке пруге, а у склопу тога и железничке станице Ноби, сад не зато да бих у било кога упро прстом, већ да бих показао да као министар у свом мандату нисам донео ниједан акт који је могао да има утицај на крајње исходиште овог пројекта. Позивам надлежне органе, пре свега тужилаштво, да што је пре могуће утврде ко је одговоран због несреће која се догодила, ко је у кругу пројектант, извођач радова, надзор и инвеститор није урадио свој посао односно због кога је умрло 14 невиних људи. Тако ће се скинути љага са имена многих људи који су ових дана помињани у јавности. Такође, очекујем да се утврди зашто Инфраструктура железнице није одржавала станицу у Новом Саду јер је то њихова законска обавеза. Управо зато што се многи инфраструктурни пројекти не одржавају пре неколико недеља сам поднео иницијативу да се уради Закон о одржавању инфраструктуре. Надам се да ће ову добру идеју спровести неко ко долази после мене. Верујем да ће и други који су именовани на функције од Владе Републике Србије, а били су директно или индиректно у ланцу доношења одлука у случају реконструкције станице, следити мој пример. На крају, желим да вам кажем нешто лично. Трпео сам ових дана увреде и нападе оних који сваку трагедију и сваку смрт покушавају да злоупотребе за скупљање политичких поена. Трпео сам увреде оних који мисле да је нечија смрт и несрећа њихова шанса да се докопају власти. Трпео сам увреде и оних који су се смејали због тога што сам гутао кнедле и једва изговарао речи тог страшног дана на железничкој станици у Новом Саду, јер сам пре тога видео тела људи који су пронађени испод рушевина. Када су ме оптуживали да глумим, полазили су од себе, јер они мисле да је и смрт политичка шанса. Људи који данас раде са мном и ја, плачемо за тим људима. Ја и данас размишљам о деки који је са унукама кренуо на воз и нико од њих није жив. Плакаћу за њима док сам жив као човек. Иако нажалост немам децу, не могу да дозволим да било ко упире прстом у мене и каже да сам одговоран за смрт неког детета. Посебно не гори од мене. Оставку подносим као одговоран човек свестан да ова трагедија није смела да се догоди. Слушао сам ових дана приче о моралу. Не бих да причам о моралу људи који су те придике држали али морал подразумева праведност. А правда је да одговарају они коју су криви, а не да се оптужују невини. Желим да будем потпуно јасан. Министар сам постао као члан Српске напредне странке (СНС СРБИЈА) на предлог председника Вучића. У политику сам се вратио због Александра Вучића (Александар Вучић) и бићу ту док се он бави политиком. Кажем ово због оних у мојој странци који су ме претходних дана прозивали да покажем одговорност, а сами нису одговорни за било шта. Ја одговорност и част имам, а потрудићу се да покажем у будућности колико је они немају. Поносан сам члан Српске напредне странке и председништва наше организације и то ћу остати и сада када нисам министар. Захвалан сам Александру Вучићу на поверењу и сигуран сам да сам то поверење оправдао. Њему лично увек ћу бити на располагању. Још једном желим да изразим саучешће породицама страдалих. Њихове најближе нико не може да врати. Трагедија је страшна и молим све, медије, политичке странке и невладине организације да се суздрже, да не злоупотребљавају трагедију. Да дозволе да истражни органи заврше у миру свој посао, а да ми као друштво нађемо снаге да се ово више никада не понови. Желим да се захвалим медијима на сарадњи јер било је и тешких тренутака, али ја верујем да су медији, када су добронамерни, најбољи коректив политике. Одлазим са ове функције чисте савести и поносан на резултате који остају иза мене и мог тима. Радили смо у најбољој вери искључиво у интересу Србије. Хвала на пажњи!

Горан Весић

92,044 次观看 • 1 年前

СЛОВЕНЦИ СУ НА "ТАЈНОМ ПЛЕНУМУ" 1966. ДОНЕЛИ СПИСАК О СМЕЊИВАЊУ 42 НАЈУСПЕШНИЈИХ СРПСКИХ ДИРЕКТОРА У ЦИЉУ РУШЕЊА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ И ПРЕДУЗЕЋА У ЕКСПАНЗИЈИ Прича о економском и друштвеном урушавању Србије у другој половини 20. века није била последица случајности нити спонтаних тржишних кретања, већ део директног и пажљиво планираног удара на све што је српско. О томе са свим својим стручним и људским кредибилитетом сведочи Миодраг Чеперковић - рударски инжењер, један од оснивача и професор на Факултету организационих наука, од 1982. године члан Њујоршке академије наука, дугогодишњи директор Смедеревске железаре и човек за кога се сматра да је дао кључни допринос развоју црне металургије и индустрије Србије. Чеперковић отворено открива позадину овог плана и подсећа на речи из тог времена: "Донета је одлука да се руши привредно руководство Србије. Направљен је списак од 42 директора који се безусловно морају сменити, да би се депресирала експанзија српске привреде." У тренутку када је тај списак направљен, Србија је била у пуном економском замаху - са гигантима попут Електронске индустрије Ниш која је била убедљиво највећа у својој бранши, Заставе у Крагујевцу, Ваљаонице бакра у Севојну, моћном црном металургијом, развијеним банкарским системом и спољнотрговинским гигантима попут Генералекспорта. Смена 42 најуспешнија директора није била обична кадровска промена, већ системско уклањање људи који су знали како да воде велике системе. Лишити Србију њених најспособнијих привредника значило је зауставити њену даљу економску експанзију и свести је на подређени положај, чије су се последице осећале деценијама касније. То планско обезглављивање српске привреде није погодило само економију; то је био део ширег, систематског затирања српске историје, сузбијања културе и слабљења националног утицаја, чије тешке последице осећамо и данас.

СЛОВЕНЦИ СУ НА "ТАЈНОМ ПЛЕНУМУ" 1966. ДОНЕЛИ СПИСАК О СМЕЊИВАЊУ 42 НАЈУСПЕШНИЈИХ СРПСКИХ ДИРЕКТОРА У ЦИЉУ РУШЕЊА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ И ПРЕДУЗЕЋА У ЕКСПАНЗИЈИ Прича о економском и друштвеном урушавању Србије у другој половини 20. века није била последица случајности нити спонтаних тржишних кретања, већ део директног и пажљиво планираног удара на све што је српско. О томе са свим својим стручним и људским кредибилитетом сведочи Миодраг Чеперковић - рударски инжењер, један од оснивача и професор на Факултету организационих наука, од 1982. године члан Њујоршке академије наука, дугогодишњи директор Смедеревске железаре и човек за кога се сматра да је дао кључни допринос развоју црне металургије и индустрије Србије. Чеперковић отворено открива позадину овог плана и подсећа на речи из тог времена: "Донета је одлука да се руши привредно руководство Србије. Направљен је списак од 42 директора који се безусловно морају сменити, да би се депресирала експанзија српске привреде." У тренутку када је тај списак направљен, Србија је била у пуном економском замаху - са гигантима попут Електронске индустрије Ниш која је била убедљиво највећа у својој бранши, Заставе у Крагујевцу, Ваљаонице бакра у Севојну, моћном црном металургијом, развијеним банкарским системом и спољнотрговинским гигантима попут Генералекспорта. Смена 42 најуспешнија директора није била обична кадровска промена, већ системско уклањање људи који су знали како да воде велике системе. Лишити Србију њених најспособнијих привредника значило је зауставити њену даљу економску експанзију и свести је на подређени положај, чије су се последице осећале деценијама касније. То планско обезглављивање српске привреде није погодило само економију; то је био део ширег, систематског затирања српске историје, сузбијања културе и слабљења националног утицаја, чије тешке последице осећамо и данас.

Јелена Ђоковић Ивић

18,489 次观看 • 24 天前

„То јесте једна контраверзна тема, али ја мислим да лидери морају да отварају контраверзне теме, не да подилазе јавном мњењу, него да указују на проблеме. Ми ћемо, без обзира на критике и молбе које сам ја добио из светских центара да спустим лопту и не таласам, ја сам реко: „Не, ја имам поштовања за ваше приоритете и државне интересе, али немојте да тражите од мене да то буду моји приоритети. То што ви имате Ирак, ја разумем и поштујем, али ја имам Косово.” „То што ви не можете да попијете кафу у Приштини и Призрену па то су појединачни случајеви и инциденти, али ви нисте такви, ви сте разумни. Нека албански бизнисмени купе Теразије својим нарко-доларима и нека Србија буде практично албанска држава. То је оно што ћемо ми спречити.” „Ја сам рекао: ако не важи за Србију оно што важи у Дејтону, а то је да су националне заједнице добиле свој колективни статус и да су границе непромењиве, и да је оно што је било сматрамо светињом, и да се каже: „У реду, те републике из Титове Југославије, оне су државе” — ако то не важи за Србију, па ја мислим да уназад неће важити више ни за кога. Јер, како објаснити сада да је једини преседан направљен управо на Србији?” „Ако ви желите сада да створите албанску државу у 21. веку на територији која припада држави Србији, онда ћете отворити поново процес који сте мислили да сте Дејтоном затворили. И то није моја жеља, ТО ЈЕ ОПИС СТАЊА!”

„То јесте једна контраверзна тема, али ја мислим да лидери морају да отварају контраверзне теме, не да подилазе јавном мњењу, него да указују на проблеме. Ми ћемо, без обзира на критике и молбе које сам ја добио из светских центара да спустим лопту и не таласам, ја сам реко: „Не, ја имам поштовања за ваше приоритете и државне интересе, али немојте да тражите од мене да то буду моји приоритети. То што ви имате Ирак, ја разумем и поштујем, али ја имам Косово.” „То што ви не можете да попијете кафу у Приштини и Призрену па то су појединачни случајеви и инциденти, али ви нисте такви, ви сте разумни. Нека албански бизнисмени купе Теразије својим нарко-доларима и нека Србија буде практично албанска држава. То је оно што ћемо ми спречити.” „Ја сам рекао: ако не важи за Србију оно што важи у Дејтону, а то је да су националне заједнице добиле свој колективни статус и да су границе непромењиве, и да је оно што је било сматрамо светињом, и да се каже: „У реду, те републике из Титове Југославије, оне су државе” — ако то не важи за Србију, па ја мислим да уназад неће важити више ни за кога. Јер, како објаснити сада да је једини преседан направљен управо на Србији?” „Ако ви желите сада да створите албанску државу у 21. веку на територији која припада држави Србији, онда ћете отворити поново процес који сте мислили да сте Дејтоном затворили. И то није моја жеља, ТО ЈЕ ОПИС СТАЊА!”

Blokada Politehnika

37,923 次观看 • 3 个月前

Вања Бахиљ, позната на платформи X под налогом koza na štiklama и надимком Коза на штиклама, често се представља као оштар и независан критичар српске власти. Међутим, њена јавна активност открива много сложенију слику. Улогу у медијској и друштвеној мрежи која барем наговештава координисани спољни утицај, пре свега хрватски, на унутрашња политичка дешавања у Србији. Њени постови на X су по правилу испуњени увредама, сарказмом и вулгарним изразима. Често прелазе у личне нападе, груб језик и сексуалне алузије (krenu da jebu, gej saune, jebem te u usta...). Такво понашање није обична политичка полемика. Оно указује на одређени психолошки профил. Агресивност, импулсивност, потребу за провокацијом и деградацијом саговорника. Када се таква вербална агресија комбинује са сталним позивањем на акције, блокаде и хаос, постаје јасно да није реч само о мишљењу. Реч је о стратегији емоционалног и психолошког ратовања на друштвеним мрежама. Смех као одбрамбени механизам, о коме је сама говорила у интервјуима, овде делује више као маска за дубљу фрустрацију или циљану деструкцију јавног простора. Посебно забрињавајућа димензија је њена сарадња са хрватским медијима. Бахиљева је сценариста и дописница емисије Стање нације на хрватском РТЛ-у (водитељ Зоран Шпrajц). У тој сатиричној емисији она учествује у креирању сегмената који систематски исмевају и понижавају Србију, њену власт и друштво. Док у Србији наступа као борац против режима, у хрватском телевизијском програму директно доприноси наративу који Србију приказује као примитивну, корумпирану и смешну. Ова двострука улога, критичар изнутра и сарадник спољних медија, снажно подржава тезу о медијској инфилтрацији и могућем обавештајном утицају Хрватске на српску политичку сцену. Појава у страним медијима док истовремено напада домаћу власт није случајност. То је класичан образац хибридног деловања. Извештаји из прошлости додатно учвршћују ове сумње. Српски медији више пута су објављивали податке о њеним пореским дуговима од преко пет милиона динара, блокадама фирме Вања Бахиљ ПР Уметничко стваралаштво и њеном запослењу у агенцији Ovation BBDO, чији је сувласник повезан са опозиционим круговима око Драгана Ђиласа. Појављивале су се и кампање о наводном усташком пореклу њеног оца из Херцеговине, што она негира, али контекст њених хрватских веза и деловања чини те нападе делом шире политичке игре. Све то заједно слика фигуру која, иако се представља као жртва режима, делује у оквиру мреже која има јасне спољне координате. Укратко, Вања Бахиљ није обичан твитераш или слободни критичар. Њена комбинација увредљивог и психолошки агресивног понашања на друштвеним мрежама, активне сарадње са хрватским телевизијским програмом који систематски напада Србију и веза са домаћом опозицијом барем наговештава улогу у медијско-обавештајној активности усмереној на дестабилизацију српске политике. Док се власт критикује због многобројних грешака, такве фигуре не доприносе истинској опозицији, оне служе као мост за спољне актере који желе да утичу на унутрашња дешавања у Србији. Њихова активност заслужује озбиљну пажњу и анализу, а не наивно тумачење као слободно мишљење.

Вања Бахиљ, позната на платформи X под налогом koza na štiklama и надимком Коза на штиклама, често се представља као оштар и независан критичар српске власти. Међутим, њена јавна активност открива много сложенију слику. Улогу у медијској и друштвеној мрежи која барем наговештава координисани спољни утицај, пре свега хрватски, на унутрашња политичка дешавања у Србији. Њени постови на X су по правилу испуњени увредама, сарказмом и вулгарним изразима. Често прелазе у личне нападе, груб језик и сексуалне алузије (krenu da jebu, gej saune, jebem te u usta...). Такво понашање није обична политичка полемика. Оно указује на одређени психолошки профил. Агресивност, импулсивност, потребу за провокацијом и деградацијом саговорника. Када се таква вербална агресија комбинује са сталним позивањем на акције, блокаде и хаос, постаје јасно да није реч само о мишљењу. Реч је о стратегији емоционалног и психолошког ратовања на друштвеним мрежама. Смех као одбрамбени механизам, о коме је сама говорила у интервјуима, овде делује више као маска за дубљу фрустрацију или циљану деструкцију јавног простора. Посебно забрињавајућа димензија је њена сарадња са хрватским медијима. Бахиљева је сценариста и дописница емисије Стање нације на хрватском РТЛ-у (водитељ Зоран Шпrajц). У тој сатиричној емисији она учествује у креирању сегмената који систематски исмевају и понижавају Србију, њену власт и друштво. Док у Србији наступа као борац против режима, у хрватском телевизијском програму директно доприноси наративу који Србију приказује као примитивну, корумпирану и смешну. Ова двострука улога, критичар изнутра и сарадник спољних медија, снажно подржава тезу о медијској инфилтрацији и могућем обавештајном утицају Хрватске на српску политичку сцену. Појава у страним медијима док истовремено напада домаћу власт није случајност. То је класичан образац хибридног деловања. Извештаји из прошлости додатно учвршћују ове сумње. Српски медији више пута су објављивали податке о њеним пореским дуговима од преко пет милиона динара, блокадама фирме Вања Бахиљ ПР Уметничко стваралаштво и њеном запослењу у агенцији Ovation BBDO, чији је сувласник повезан са опозиционим круговима око Драгана Ђиласа. Појављивале су се и кампање о наводном усташком пореклу њеног оца из Херцеговине, што она негира, али контекст њених хрватских веза и деловања чини те нападе делом шире политичке игре. Све то заједно слика фигуру која, иако се представља као жртва режима, делује у оквиру мреже која има јасне спољне координате. Укратко, Вања Бахиљ није обичан твитераш или слободни критичар. Њена комбинација увредљивог и психолошки агресивног понашања на друштвеним мрежама, активне сарадње са хрватским телевизијским програмом који систематски напада Србију и веза са домаћом опозицијом барем наговештава улогу у медијско-обавештајној активности усмереној на дестабилизацију српске политике. Док се власт критикује због многобројних грешака, такве фигуре не доприносе истинској опозицији, оне служе као мост за спољне актере који желе да утичу на унутрашња дешавања у Србији. Њихова активност заслужује озбиљну пажњу и анализу, а не наивно тумачење као слободно мишљење.

Драган Вукадиновић

19,863 次观看 • 2 个月前

На градилишту новог моста данас није говорио градоначелник Александар Шапић, већ министар финансија и одборник у Скупштини Београда – Синиша Мали. То је само потврдило оно што ми као одборници знамо одавно: Београдом не управља Шапић, већ Мали. Још важније је питање зашто Мали и даље остаје одборник, иако је то, као министар у Влади Србије, забрањено чланом 126. Устава и чланом 11. Закона о Влади. Он је ту да контролише да се новац грађана усмерава искључиво у пројекте на којима профитирају пријатељи, браћа и кумови врха Српске напредне странке. Поверeње у Шапића опало је откако се он отворено оградио од ‘Ћациленда’, Мали више ни не скрива да је управо он тај који вуче конце. Покрет Крени-Промени Kreni-Promeni је још у априлу упозорио да је поновни избор Синише Малог за министра финансија и првог потпредседника Владе неуставан и незаконит. У тренутку када је биран, био је одборник у Скупштини Београда, што је изричито забрањено Уставом и Законом о Влади.

На градилишту новог моста данас није говорио градоначелник Александар Шапић, већ министар финансија и одборник у Скупштини Београда – Синиша Мали. То је само потврдило оно што ми као одборници знамо одавно: Београдом не управља Шапић, већ Мали. Још важније је питање зашто Мали и даље остаје одборник, иако је то, као министар у Влади Србије, забрањено чланом 126. Устава и чланом 11. Закона о Влади. Он је ту да контролише да се новац грађана усмерава искључиво у пројекте на којима профитирају пријатељи, браћа и кумови врха Српске напредне странке. Поверeње у Шапића опало је откако се он отворено оградио од ‘Ћациленда’, Мали више ни не скрива да је управо он тај који вуче конце. Покрет Крени-Промени Kreni-Promeni је још у априлу упозорио да је поновни избор Синише Малог за министра финансија и првог потпредседника Владе неуставан и незаконит. У тренутку када је биран, био је одборник у Скупштини Београда, што је изричито забрањено Уставом и Законом о Влади.

NIKOLA STANKOVIC

25,192 次观看 • 11 个月前

Питате се зашто је формирање новог јавног сервиса Ђиласов приоритет кад дође на власт? Погледајте два видеа испод у којима сам објашњава зашто. Шта ти је машински мозак... Човек већ сада разрађује шему за препродају секунди. Формирамо нови јавни сервис, одредимо буџет, ја узмем новац из тог буџета, и тако 10 година, и ето ме са још најмање 619 милиона евра. И - то вам је оно што Ђилас и остали блокадери имају да понуде народу Србије. Опет ће да се "баве послом, уз мало среће". Нећете. Памти Србија.

Питате се зашто је формирање новог јавног сервиса Ђиласов приоритет кад дође на власт? Погледајте два видеа испод у којима сам објашњава зашто. Шта ти је машински мозак... Човек већ сада разрађује шему за препродају секунди. Формирамо нови јавни сервис, одредимо буџет, ја узмем новац из тог буџета, и тако 10 година, и ето ме са још најмање 619 милиона евра. И - то вам је оно што Ђилас и остали блокадери имају да понуде народу Србије. Опет ће да се "баве послом, уз мало среће". Нећете. Памти Србија.

Ana Brnabic

50,559 次观看 • 7 个月前

Праштајте браћо и сестре што вам се јављам у моментима када ишчекујемо велику радост, рођење Сина Божијег, али дужан сам да вам укажем на један ужасан скандал у вези са процесом који се води против Николе Селаковића и још троје окривљених пред Посебним одељењем за организовани криминал Вишег суда у Београду. Оптужни предлог, као и позив за претрес, добио сам данас поподне, на Бадњи дан. Веровали или не, оптужни предлог су Н1 и НОВА С цитирали још пре 20 и кусур дана, а ја као бранилац га добијам тек данас. Чак сам и о датуму претреса сазнао од Мариника Тепић, што је ван памети, да бих данас негде око 14 часова тек добио позив и оптужни предлог. Ово је срамота и најбољи показатељ припреме наратива за притисак на рад суда и каква одлука да се донесе. Плашим се да је Селаковићу и осталима пресуда већ донета и да је суђење само фарса.

Праштајте браћо и сестре што вам се јављам у моментима када ишчекујемо велику радост, рођење Сина Божијег, али дужан сам да вам укажем на један ужасан скандал у вези са процесом који се води против Николе Селаковића и још троје окривљених пред Посебним одељењем за организовани криминал Вишег суда у Београду. Оптужни предлог, као и позив за претрес, добио сам данас поподне, на Бадњи дан. Веровали или не, оптужни предлог су Н1 и НОВА С цитирали још пре 20 и кусур дана, а ја као бранилац га добијам тек данас. Чак сам и о датуму претреса сазнао од Мариника Тепић, што је ван памети, да бих данас негде око 14 часова тек добио позив и оптужни предлог. Ово је срамота и најбољи показатељ припреме наратива за притисак на рад суда и каква одлука да се донесе. Плашим се да је Селаковићу и осталима пресуда већ донета и да је суђење само фарса.

Владимир Ђукановић

16,895 次观看 • 7 个月前

Никола Кончаревић, приведен због насиља у Новом Саду (снимак испод), чији отац у отвореном писму најприземније вређа и најотвореније прети Александар Вучић, је у последњих 10 година, током владавине тог Александар Вучић и СНС СРБИЈА, као млади филмски и ТВ редитељ, тек свршени студент, добио шансу да ради за Српско народно позориште (СНП), да његове представе буду истовремено извођене у Новом Саду и Зрењанину, као и широм Војводине, да буде промовисан у медијима као што је новосадски Дневник. Радио је на пројектима Телекома Србије. Радио је, поштовани грађани, и за (омражени) ПИНК. Његов филм који је радио за Пинк је добио и награду на фестивалу чији је оснивач Лазар Ристовски - опет неки СНС. Исти тај Никола Кончаревић, коме су пружене све те прилике и шансе, захваљујући борби свих нас за бољу и богатију Србију, дошао је испред тог СНС-а да уништава просторије наше странке, нашу имовину и напада, псује и вређа младића који је наш члан. Његов отац отишао је корак даље и упутио језиве претње председнику Србије. Е, то је прича о бахатости без граница, лудилу друштвених мрежа, то је резултат парада лицемерја, полуинформација и лажних вести које нам сервирају медији који штите интерес власника, а не интерес јавности. Па ако је истина оно што опозиција и Шолакови медији стално понављају, да живимо у одвратној, СНС-овској Србији где је све „партија, братија и корупција“ – шта је Никола Кончаревић који је радио за СНП, Телеком, Пинк, позоришта широм Србије – партија, братија или нас је корумпирао? Или су све, увек само лажи? Биће да су лажи. И да завршим најважнијим – сва дешавања која имамо прилике да видимо у претходним данима, па тако и активности Николе Кончаревића због којих је приведен, не служе на част достојанству жртава стравичне трагедије у Новом Саду. Не исказују саосећање у болу њихових пориодица. Не пружају подршку повређенима који се и даље боре за живот. Ми ћемо наставићемо да инсистирамо на проналажењу одговорних за трагедију, њиховом процесуирању и кажњавању, али то је посао институција, не улице. А оваквима као што су Кончаревић и отац - на част. Добро је да људи знају истину.

Никола Кончаревић, приведен због насиља у Новом Саду (снимак испод), чији отац у отвореном писму најприземније вређа и најотвореније прети Александар Вучић, је у последњих 10 година, током владавине тог Александар Вучић и СНС СРБИЈА, као млади филмски и ТВ редитељ, тек свршени студент, добио шансу да ради за Српско народно позориште (СНП), да његове представе буду истовремено извођене у Новом Саду и Зрењанину, као и широм Војводине, да буде промовисан у медијима као што је новосадски Дневник. Радио је на пројектима Телекома Србије. Радио је, поштовани грађани, и за (омражени) ПИНК. Његов филм који је радио за Пинк је добио и награду на фестивалу чији је оснивач Лазар Ристовски - опет неки СНС. Исти тај Никола Кончаревић, коме су пружене све те прилике и шансе, захваљујући борби свих нас за бољу и богатију Србију, дошао је испред тог СНС-а да уништава просторије наше странке, нашу имовину и напада, псује и вређа младића који је наш члан. Његов отац отишао је корак даље и упутио језиве претње председнику Србије. Е, то је прича о бахатости без граница, лудилу друштвених мрежа, то је резултат парада лицемерја, полуинформација и лажних вести које нам сервирају медији који штите интерес власника, а не интерес јавности. Па ако је истина оно што опозиција и Шолакови медији стално понављају, да живимо у одвратној, СНС-овској Србији где је све „партија, братија и корупција“ – шта је Никола Кончаревић који је радио за СНП, Телеком, Пинк, позоришта широм Србије – партија, братија или нас је корумпирао? Или су све, увек само лажи? Биће да су лажи. И да завршим најважнијим – сва дешавања која имамо прилике да видимо у претходним данима, па тако и активности Николе Кончаревића због којих је приведен, не служе на част достојанству жртава стравичне трагедије у Новом Саду. Не исказују саосећање у болу њихових пориодица. Не пружају подршку повређенима који се и даље боре за живот. Ми ћемо наставићемо да инсистирамо на проналажењу одговорних за трагедију, њиховом процесуирању и кажњавању, али то је посао институција, не улице. А оваквима као што су Кончаревић и отац - на част. Добро је да људи знају истину.

Ana Brnabic

162,268 次观看 • 1 年前

1️⃣Споразум о довођењу радника из Гане је димна завеса, покриће за мигранте које нам враћа ЕУ до краја године, па кад видимо стотине хиљада црнаца по Београду, Новом Саду и осталим градовима да помислимо да су то Ганци који су дошли да раде, а не да су одбијени азиланти, криминалци и пробисвети из Енглеске, Аустрије и других држава. Причу о 100.000 радних дозвола за људе из Гане може да напише и изговори само ретардиран или покварен новинар и политичар. Први сам упозорио јавност на опасност која нам предстоји и план да се овде насели 1,5 милиона миграната, убица и силоватеља, прекаљених бораца Исламске државе. И дебело сам најебао због тога. Хапсили су ме, истерали из странке чији сам био оснивач, нападали ме и власт и опозиција и медији под њиховом контролом, налепили ми надимак удбаш, Кесић ме испљувао у својој емисији, једини у Србији имам написмено да ми "организатор" протеста забрањује долазак на протест, сви се ограђивали од мене, на бироу рада са 0 динара прихода већ 5 година,... И ја и даље нисам одустао, истрајавао и упозоравао сам овај народ да се тргне, јер ће нестати.

1️⃣Споразум о довођењу радника из Гане је димна завеса, покриће за мигранте које нам враћа ЕУ до краја године, па кад видимо стотине хиљада црнаца по Београду, Новом Саду и осталим градовима да помислимо да су то Ганци који су дошли да раде, а не да су одбијени азиланти, криминалци и пробисвети из Енглеске, Аустрије и других држава. Причу о 100.000 радних дозвола за људе из Гане може да напише и изговори само ретардиран или покварен новинар и политичар. Први сам упозорио јавност на опасност која нам предстоји и план да се овде насели 1,5 милиона миграната, убица и силоватеља, прекаљених бораца Исламске државе. И дебело сам најебао због тога. Хапсили су ме, истерали из странке чији сам био оснивач, нападали ме и власт и опозиција и медији под њиховом контролом, налепили ми надимак удбаш, Кесић ме испљувао у својој емисији, једини у Србији имам написмено да ми "организатор" протеста забрањује долазак на протест, сви се ограђивали од мене, на бироу рада са 0 динара прихода већ 5 година,... И ја и даље нисам одустао, истрајавао и упозоравао сам овај народ да се тргне, јер ће нестати.

Срђан Ного

14,128 次观看 • 1 年前

Само да подсетим на модус операнди медијских група за притисак. Све је стало у минут. Дакле, наратив је увек исти: сваки састанак председника Републике Србије Александар Вучић је „плаћен“, или је део „предизборне кампање“ (у било којој земљи, потпуно небитно), увек је „Србија на губитку“, и, врхунац, кад је на истоку, што није на западу, а кад је на западу, што није на истоку! У свему су, ипак, најбламантнији спинови типа - неће да му се јави Путин, па Вучић иде код Трампа, а онда уследи да неће Трамп да га види, па иде код Путина – и то све пишу исти медији! Никада се до сада није десило да се председник Србије састао са најважнијим светским лидерима, најутицајнијим светским државницима, или да је организовао њихову посету Србији (коју смо пре Вучића могли само да сањамо), а да медијске групе за притисак (Н1, Нова, Данас и слични) о томе известе као о нечему позитивном за нашу земљу и све њене грађане. Не, они сваки пут нађу све бизарнији начин да о томе известе критикујући председника Вучића и убеђујући све нас да је нешто што је, без сумње сјајно за нашу земљу, у ствари – ужасно. Тако и сада. Увек све исто из те кухиње.

Само да подсетим на модус операнди медијских група за притисак. Све је стало у минут. Дакле, наратив је увек исти: сваки састанак председника Републике Србије Александар Вучић је „плаћен“, или је део „предизборне кампање“ (у било којој земљи, потпуно небитно), увек је „Србија на губитку“, и, врхунац, кад је на истоку, што није на западу, а кад је на западу, што није на истоку! У свему су, ипак, најбламантнији спинови типа - неће да му се јави Путин, па Вучић иде код Трампа, а онда уследи да неће Трамп да га види, па иде код Путина – и то све пишу исти медији! Никада се до сада није десило да се председник Србије састао са најважнијим светским лидерима, најутицајнијим светским државницима, или да је организовао њихову посету Србији (коју смо пре Вучића могли само да сањамо), а да медијске групе за притисак (Н1, Нова, Данас и слични) о томе известе као о нечему позитивном за нашу земљу и све њене грађане. Не, они сваки пут нађу све бизарнији начин да о томе известе критикујући председника Вучића и убеђујући све нас да је нешто што је, без сумње сјајно за нашу земљу, у ствари – ужасно. Тако и сада. Увек све исто из те кухиње.

Ana Brnabic

39,097 次观看 • 1 年前

Захтевамо хапшење насилника Владимира Мандића! Функционер Српске напредне странке Владимир Мандић физички је насрнуо на Немању Шаровића и екипу КТВ телевизије на јавном скупу одржаном 5. новембра ове године. Наиме, приликом доласка присталица СНС и „Срба са КиМ против блокада“ на скуп у Ћациленду, Мандић је у улици Краља Милана пришао Шаровићу, и без било каквог повода или упозорења, снажно га ударио по рукама, избивши му микрофон. То је био сигнал да и људи који су били са њим у друштву насрну на екипу КТВ гађајући их флашама и топовским ударима, док је сам Мандић чак и пљунуо у правцу новинарске екипе КТВ. Инциденд су пратиле бројне увреде на рачун Немање Шаровића коме су напредњаци у једном тренутку слоижно и громогласно скандирали „Шаровићу Усташо!“ Посебно истичемо да је нападу присуствовао и немо га посматрао велики број униформисаних полицајаца које је предводио Радослав Репац, као и више инспектора Одељења за јавни ред и мир, полицијске управе Београд. Нико од присутних припадника МУП-а Србије није реаговао како би заштитио новинарску екипу која је извештавала у преносу уживо, нити је покушао да у складу са законом приведе напредњачке насилнике. Захтевамо хитну реакцију тужилаштва и полиције, хапшење Владимира Мандића и других нападача као и њихово задржавање у притвору, јер би њихов останак на слободи извесно довео до понављања истог или сличног кривичног дела. Апелујемо на медије да овога пута непристрасно и професионално, у складу са принципима новинарске етике, известе јавност о јучерашњем нападу на Немању Шаровића и екипу КТВ телевизије, јер ћутањем насилницима дају јасан сигнал да су напади на њих дозвољени те да са нападима треба да наставе.

Захтевамо хапшење насилника Владимира Мандића! Функционер Српске напредне странке Владимир Мандић физички је насрнуо на Немању Шаровића и екипу КТВ телевизије на јавном скупу одржаном 5. новембра ове године. Наиме, приликом доласка присталица СНС и „Срба са КиМ против блокада“ на скуп у Ћациленду, Мандић је у улици Краља Милана пришао Шаровићу, и без било каквог повода или упозорења, снажно га ударио по рукама, избивши му микрофон. То је био сигнал да и људи који су били са њим у друштву насрну на екипу КТВ гађајући их флашама и топовским ударима, док је сам Мандић чак и пљунуо у правцу новинарске екипе КТВ. Инциденд су пратиле бројне увреде на рачун Немање Шаровића коме су напредњаци у једном тренутку слоижно и громогласно скандирали „Шаровићу Усташо!“ Посебно истичемо да је нападу присуствовао и немо га посматрао велики број униформисаних полицајаца које је предводио Радослав Репац, као и више инспектора Одељења за јавни ред и мир, полицијске управе Београд. Нико од присутних припадника МУП-а Србије није реаговао како би заштитио новинарску екипу која је извештавала у преносу уживо, нити је покушао да у складу са законом приведе напредњачке насилнике. Захтевамо хитну реакцију тужилаштва и полиције, хапшење Владимира Мандића и других нападача као и њихово задржавање у притвору, јер би њихов останак на слободи извесно довео до понављања истог или сличног кривичног дела. Апелујемо на медије да овога пута непристрасно и професионално, у складу са принципима новинарске етике, известе јавност о јучерашњем нападу на Немању Шаровића и екипу КТВ телевизије, јер ћутањем насилницима дају јасан сигнал да су напади на њих дозвољени те да са нападима треба да наставе.

Немања Шаровић

16,735 次观看 • 9 个月前

🇷🇸Генералштаб, од самог почетка, је операција CIA ради компромитовања, уцене и импичмента President Donald J. Trump Donald J. Trump, који нема никакве везе са овим послом, већ су за тај прљави посао изабранe најслабије карике из његовог блиског окружења Jared Kushner и Richard Grenell. Све се до најситнијег детаља дешава по сценарију који сам ексклузивно на свом Јутјуб каналу описао у емисијама још 23. јула и 26. августа 2024. године. Тад сам јасно и прецизно најавио отварање афере и хапшења, Горана Весића Горан Весић Никола Селаковић, Синише Малог и других умешаних, као и да ће се афера из Србије🇷🇸 преселити у Америку🇺🇸, америчке медије, Сенат Senate Press Gallery , Конгрес Congressdotgov и надлежне државне органе, FBI,U.S. Department of Justice, National Security Division, U.S. Dept of Justice, INTERPOL Washington,Attorney General Pamela Bondi,CIA, DNI Tulsi Gabbard, Office of the DNI,... 🇷🇸Александар Вучић Александар Вучић све време интензивно ради против Трампа по задатку америчке "дубоке државе" - својих газда, чије интересе у Србији и на Балкану заступају George Soros Alex Soros, баш као и 🇷🇸оПозиција и "🇷🇸 независни медији". Као што сада сви виде, ова афера ће тек да се распламса, а кулминација ће бити покретање импичмента Доналда Трампа. Зато нико на јавној сцени🇷🇸 не сме јавно да спомене да сам први то најавио, објаснио и предвидео, већ сви до једног спроводе план и агенду, коју моји наводи директно поткопавају. Као држава и друштво не можемо да опстанемо ако не срушимо окупациони криминални систем који нас уништава, а који чине политичари, и власти и оПозиције, правосуђе и медији, јер они сви раде против нас и интереса обичних грађана Србије.

🇷🇸Генералштаб, од самог почетка, је операција CIA ради компромитовања, уцене и импичмента President Donald J. Trump Donald J. Trump, који нема никакве везе са овим послом, већ су за тај прљави посао изабранe најслабије карике из његовог блиског окружења Jared Kushner и Richard Grenell. Све се до најситнијег детаља дешава по сценарију који сам ексклузивно на свом Јутјуб каналу описао у емисијама још 23. јула и 26. августа 2024. године. Тад сам јасно и прецизно најавио отварање афере и хапшења, Горана Весића Горан Весић Никола Селаковић, Синише Малог и других умешаних, као и да ће се афера из Србије🇷🇸 преселити у Америку🇺🇸, америчке медије, Сенат Senate Press Gallery , Конгрес Congressdotgov и надлежне државне органе, FBI,U.S. Department of Justice, National Security Division, U.S. Dept of Justice, INTERPOL Washington,Attorney General Pamela Bondi,CIA, DNI Tulsi Gabbard, Office of the DNI,... 🇷🇸Александар Вучић Александар Вучић све време интензивно ради против Трампа по задатку америчке "дубоке државе" - својих газда, чије интересе у Србији и на Балкану заступају George Soros Alex Soros, баш као и 🇷🇸оПозиција и "🇷🇸 независни медији". Као што сада сви виде, ова афера ће тек да се распламса, а кулминација ће бити покретање импичмента Доналда Трампа. Зато нико на јавној сцени🇷🇸 не сме јавно да спомене да сам први то најавио, објаснио и предвидео, већ сви до једног спроводе план и агенду, коју моји наводи директно поткопавају. Као држава и друштво не можемо да опстанемо ако не срушимо окупациони криминални систем који нас уништава, а који чине политичари, и власти и оПозиције, правосуђе и медији, јер они сви раде против нас и интереса обичних грађана Србије.

Срђан Ного

11,570 次观看 • 9 个月前

Не плачем ја баш често, али... Ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која следи је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (шта ћете, можда и за ово постоји "архитектонска кривица", рецимо као она када сам вам писао о велшком језику). Као што знате, већ мало више од две деценије сам спортски новинар и нагледао сам се, стварно, свега и свачега. А и наслушао. Међутим, овог викенда ми је поглед застао на снимку који се изненадно појавио преда мном док сам нешто шпартао интернетом, правећи паузу у истраживању за моју нову историјску књигу. А на снимку од десетак секунди - пљушти киша, права провала облака, ал' упркос томе неке девојке загрљене стоје и певају као да су из средњег века дошле. Е, сад, "проблем" са тим снимком је што га је британски ББЦ на Твитеру, баш када сам ја ту свратио, пустио уз шаљив (ма, заправо, погрдан) коментар (просто се Енглези правили Енглези) иако су на снимку биле спортисткиње, и то са територије коју ББЦ "покрива" јер је јавни сервис те државе. А ја баш имам проблем кад неко исмева друге. Нарочито када је реч о овој теми. Зато вас прича одједном води у нешто о чему бих исто "књигу могао да напишем". Води вас у давни 14. век, у једну нестварну јунску битку. Не, није ово прича о Косовском боју. Али... следи нешто што ће вас, имам благи осећај, ганути као да јесте. Тог јуна 1314. са једне стране бојног поља био је "поносни Едвард" (други), енглески краљ, који је решио да под своју пету стави Шкоте једном за свагда. Повео је баш озбиљну војску на тај задатак. Па, само тешких оклопних коњаника је било преко 2.500 (Шкоти нису имали ниједног јединог таквог коњаника), било је са "поносним" и чак 15 хиљада Енглеза-пешадинаца, и три хиљаде стрелаца са оним великим луковима, каквим није било равних у Европи... А Шкоти? Они су имали четири пута мање војника, малтене све пешадија. Али су имали и једну жељу. Слободу. Сада ћемо да прескочимо и распоред замки припремљених за противничку коњицу, и 2.000 година стару тактику коју је, мртав-ладан, Роберт Брус спремио за надолазеће Енглезе, прексочићемо и нестварну дисциплину шкотских малих "дивизија". Просто, овај део приче ћемо да закључимо речима да су Енглези после (потпуно нетипичног за средњи век) дводневног боја - "подвили реп" као никада пре и вратили се одакле су дошли, не знајући шта их је снашло у тој битки код Бенокберна. Али, тај најтежи пораз који су Енглези у целој свој историји доживели у ратовима против Шкота - почео је да бива затрпаван у шкотском сећању захваљујући енглеској чизми која је у потоњим вековима прилично чврсто стала за врат северних суседа. Заправо, више се о томе малтене и није јавно причало. А кад се нешто прећуткује, онда временом и нестаје... И, ту у причу (баш на овај дан на који, ето, годинама већ волим да пишем неке лепе приче) улази један момак. Звао се Рој Вилијамсон. Као дечкић, син адвоката и пијанисткиње, био је избачен из музичке школе јер се правио да зна да чита ноте, а заправо је фрулу свирао на слух. Али, удаљити неког од оног што воли само зато што се не понаша како то од њега други очекују - не значи да ту љубав престаје. Као што никад није престајала ни његова љубав према родној Шкотској. Једном је, када је порастао ту, у свом а шкотском Единбургу, направио музичку групу (иако је био избачен из музичке школе, права је та његова љубав ка музици била. Права, стварно; Заправо ... вечна. А ако није вечна - онда и није љубав, зар не?). Из те врло мале групе су неки одлазили, други у њу долазили, па су после неколико година само Рој Вилијамсон и његов другар Рони Браун остали. И решили да тако, као дует, наступају, чувајући стари шкотски звук. Шездесетих година 20. века Рој је написао речи песме, а заједно су потом компоновали мелодију. Назив песме био је као што гласи и њен први стих - "Цвет Шкотске". Није то била нека ботаничарска песма, иако говори и о брдима (hills) и великој шкотској долини (Glen), већ је то једна врло кратка прича у свега осам стихова о цвету шкотске младости који је учествовао у битки код Бенокберна шест и по векова пре него што је песма настала. Мелодија није била претенциозна. Нису биле претенциозне ни речи. Просто, тих осам стихова били су одраз духа. Одраз кућног васпитања, које се, као такво, "независно од чизме", преносило с колена на колено. А од британских власти углавном је гурано под тепих. Некад и забрањивано, али углавном су те забране извођене "у белим рукавицама". Отприлике онако као што у Америци спортски тимови не могу да се зову "сијукси", "команчи", "апачи" због перфидног правила "Знате, тиме бисмо увредили домороце". Замислите. Е, тако некако је и деценијама, ма - вековима, сан о шкотској слободи био третиран од стране "чизмаша", али, Рој и његов другар Рони Браун су песму изводили кад год би сели или стали да запевају коју. Рој Вилијамсон је, међутим, већ као 54-годишњак преминуо, и - време је потом пролазило... Недеље, месеци, године, сад већ и деценије. Енглези су се понадали да ће та њихова песма, просто, нестати. Утихнути, као и сећање на оно на шта песма, "Цвет Шкотске", подсећа. Такав је, просто био план: да се искључиво зацари стање навике на потчињеност, а да нестане свест о истинској слободи. И, ту прича постаје прилично занимљива. Шкотска, као што знате, нема химну. Не сме ни да је има, јер је она само део једне веће државе. Ал', има ту једна занимљивост. Вероватно сте приметили да у појединим спортовима постоје и репрезентације земаља које нису независне. Како и зашто постоје? Па, ето, зато што су се те репрезентације надметале у тим спортовима пре остатка планете. Тако сад фудбал и играју Шкотска, Велс, Северна Ирска, иако су они само део веће, британске државе - али, играју јер су као такви, Шкоти, Велшани, Ирци, играли фудбал пре него што је ФИФА, као светска фудбалска организација, настала. Тако је и у рагбију, рецимо. Но, те екипе химну не могу да имају јер, ето... нису из независних држава. У ову причу сад улази - баш онај цвет Шкотске. (Због њега сам опет вежбао да преводим и титлујем вам снимак, да би вам овај дан постао лепши, колико год се Енглези трудили да исмеју нешто величанствено. Чека вас тај снимак испод ових исписаних редова, само причекајте који трен, да видите прво зашто је он важан) Наиме, Шкоти (и остали поменути) имају право да пред своје репрезентативне спортске мечеве интонирају неку "свечану песму", која, ето, није химна - јер химну, јелте, стварно не смеју да имају. И, кад су се Шкоти почешкали по глави, размишљајући шта да одаберу, није им избор пао не неке од чудесних песама које су прославиле гајде (нпр. нема ко не зна мелодију "Scotland the brave", али када је људи чују - не знају многи како се она зове), него је избор пао на ово што следи пред вама. А пред вама је мој скромни рад на монтажи у кућним условима. У питању су три врло, врло кратка, обједињена снимка: најпре онај који је ББЦ погрдно описао као "Shower of Scotland" (туширање, пљусак), а на коме се виде девојке које играју рагби за Шкотску. Виде се како стоје на правој провали облака. Стоје у дресовима, не пада им на памет да се склоне, јер треба меч да им почне. И не пада им на памет да ћуте, јер су, попут Роја и Ронија решиле да пркосе забораву. После тих десетак секунди сам вам ставио снимак када је стари, тада 70-годишњи Рони Браун (да, ОНАЈ Рони Браун) позван на један фудбалски меч репрезентације Шкотске, да пред целим стадионом поручи и да "прошлост треба да остане у прошлости". Када чујете његово "Come on!" слободно му се придружите. И, коначно, на крају можете да видите како, на 150. годишњицу првог фудбалског мегдана са Енглеском - цела Шкотска пева и себи и Енглезима нешто. Ал', пева, а да нема ниједног професионалног певача који води певање са центра. Пева цела једна земља из душе, пркосећи чизми и забранама. Да, ту можете да видите како пева и плаче Шкотска, чак и кад њене гајде утихну... ... а пева, просто да све нас подсети на снагу вере, чак и када је чува малишан избачен из музичке школе. Да подсети на силину коју у себи носи искрена подршка, као код истинског пријатеља (чак и кад је старац), ма... пева да подсети колика је важност кућног васпитања (и оног предања с колена на колено) за чување здравог духа једног народа, али пре свега да нас подсети - на свевременост љубави. Јер, ако није вечна, онда и није љубав, зар не? А ако је права, онда и страни краљеви и њихове војске немају шта да траже кад изађете пред њих заједно, као они ономад, оног јуна, века четрнаестог... Видимо се у песми. (Ако заплачете кад и неко са снимка, не брините. Међу својима сте) #FlowerOfScotland

Не плачем ја баш често, али... Ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која следи је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (шта ћете, можда и за ово постоји "архитектонска кривица", рецимо као она када сам вам писао о велшком језику). Као што знате, већ мало више од две деценије сам спортски новинар и нагледао сам се, стварно, свега и свачега. А и наслушао. Међутим, овог викенда ми је поглед застао на снимку који се изненадно појавио преда мном док сам нешто шпартао интернетом, правећи паузу у истраживању за моју нову историјску књигу. А на снимку од десетак секунди - пљушти киша, права провала облака, ал' упркос томе неке девојке загрљене стоје и певају као да су из средњег века дошле. Е, сад, "проблем" са тим снимком је што га је британски ББЦ на Твитеру, баш када сам ја ту свратио, пустио уз шаљив (ма, заправо, погрдан) коментар (просто се Енглези правили Енглези) иако су на снимку биле спортисткиње, и то са територије коју ББЦ "покрива" јер је јавни сервис те државе. А ја баш имам проблем кад неко исмева друге. Нарочито када је реч о овој теми. Зато вас прича одједном води у нешто о чему бих исто "књигу могао да напишем". Води вас у давни 14. век, у једну нестварну јунску битку. Не, није ово прича о Косовском боју. Али... следи нешто што ће вас, имам благи осећај, ганути као да јесте. Тог јуна 1314. са једне стране бојног поља био је "поносни Едвард" (други), енглески краљ, који је решио да под своју пету стави Шкоте једном за свагда. Повео је баш озбиљну војску на тај задатак. Па, само тешких оклопних коњаника је било преко 2.500 (Шкоти нису имали ниједног јединог таквог коњаника), било је са "поносним" и чак 15 хиљада Енглеза-пешадинаца, и три хиљаде стрелаца са оним великим луковима, каквим није било равних у Европи... А Шкоти? Они су имали четири пута мање војника, малтене све пешадија. Али су имали и једну жељу. Слободу. Сада ћемо да прескочимо и распоред замки припремљених за противничку коњицу, и 2.000 година стару тактику коју је, мртав-ладан, Роберт Брус спремио за надолазеће Енглезе, прексочићемо и нестварну дисциплину шкотских малих "дивизија". Просто, овај део приче ћемо да закључимо речима да су Енглези после (потпуно нетипичног за средњи век) дводневног боја - "подвили реп" као никада пре и вратили се одакле су дошли, не знајући шта их је снашло у тој битки код Бенокберна. Али, тај најтежи пораз који су Енглези у целој свој историји доживели у ратовима против Шкота - почео је да бива затрпаван у шкотском сећању захваљујући енглеској чизми која је у потоњим вековима прилично чврсто стала за врат северних суседа. Заправо, више се о томе малтене и није јавно причало. А кад се нешто прећуткује, онда временом и нестаје... И, ту у причу (баш на овај дан на који, ето, годинама већ волим да пишем неке лепе приче) улази један момак. Звао се Рој Вилијамсон. Као дечкић, син адвоката и пијанисткиње, био је избачен из музичке школе јер се правио да зна да чита ноте, а заправо је фрулу свирао на слух. Али, удаљити неког од оног што воли само зато што се не понаша како то од њега други очекују - не значи да ту љубав престаје. Као што никад није престајала ни његова љубав према родној Шкотској. Једном је, када је порастао ту, у свом а шкотском Единбургу, направио музичку групу (иако је био избачен из музичке школе, права је та његова љубав ка музици била. Права, стварно; Заправо ... вечна. А ако није вечна - онда и није љубав, зар не?). Из те врло мале групе су неки одлазили, други у њу долазили, па су после неколико година само Рој Вилијамсон и његов другар Рони Браун остали. И решили да тако, као дует, наступају, чувајући стари шкотски звук. Шездесетих година 20. века Рој је написао речи песме, а заједно су потом компоновали мелодију. Назив песме био је као што гласи и њен први стих - "Цвет Шкотске". Није то била нека ботаничарска песма, иако говори и о брдима (hills) и великој шкотској долини (Glen), већ је то једна врло кратка прича у свега осам стихова о цвету шкотске младости који је учествовао у битки код Бенокберна шест и по векова пре него што је песма настала. Мелодија није била претенциозна. Нису биле претенциозне ни речи. Просто, тих осам стихова били су одраз духа. Одраз кућног васпитања, које се, као такво, "независно од чизме", преносило с колена на колено. А од британских власти углавном је гурано под тепих. Некад и забрањивано, али углавном су те забране извођене "у белим рукавицама". Отприлике онако као што у Америци спортски тимови не могу да се зову "сијукси", "команчи", "апачи" због перфидног правила "Знате, тиме бисмо увредили домороце". Замислите. Е, тако некако је и деценијама, ма - вековима, сан о шкотској слободи био третиран од стране "чизмаша", али, Рој и његов другар Рони Браун су песму изводили кад год би сели или стали да запевају коју. Рој Вилијамсон је, међутим, већ као 54-годишњак преминуо, и - време је потом пролазило... Недеље, месеци, године, сад већ и деценије. Енглези су се понадали да ће та њихова песма, просто, нестати. Утихнути, као и сећање на оно на шта песма, "Цвет Шкотске", подсећа. Такав је, просто био план: да се искључиво зацари стање навике на потчињеност, а да нестане свест о истинској слободи. И, ту прича постаје прилично занимљива. Шкотска, као што знате, нема химну. Не сме ни да је има, јер је она само део једне веће државе. Ал', има ту једна занимљивост. Вероватно сте приметили да у појединим спортовима постоје и репрезентације земаља које нису независне. Како и зашто постоје? Па, ето, зато што су се те репрезентације надметале у тим спортовима пре остатка планете. Тако сад фудбал и играју Шкотска, Велс, Северна Ирска, иако су они само део веће, британске државе - али, играју јер су као такви, Шкоти, Велшани, Ирци, играли фудбал пре него што је ФИФА, као светска фудбалска организација, настала. Тако је и у рагбију, рецимо. Но, те екипе химну не могу да имају јер, ето... нису из независних држава. У ову причу сад улази - баш онај цвет Шкотске. (Због њега сам опет вежбао да преводим и титлујем вам снимак, да би вам овај дан постао лепши, колико год се Енглези трудили да исмеју нешто величанствено. Чека вас тај снимак испод ових исписаних редова, само причекајте који трен, да видите прво зашто је он важан) Наиме, Шкоти (и остали поменути) имају право да пред своје репрезентативне спортске мечеве интонирају неку "свечану песму", која, ето, није химна - јер химну, јелте, стварно не смеју да имају. И, кад су се Шкоти почешкали по глави, размишљајући шта да одаберу, није им избор пао не неке од чудесних песама које су прославиле гајде (нпр. нема ко не зна мелодију "Scotland the brave", али када је људи чују - не знају многи како се она зове), него је избор пао на ово што следи пред вама. А пред вама је мој скромни рад на монтажи у кућним условима. У питању су три врло, врло кратка, обједињена снимка: најпре онај који је ББЦ погрдно описао као "Shower of Scotland" (туширање, пљусак), а на коме се виде девојке које играју рагби за Шкотску. Виде се како стоје на правој провали облака. Стоје у дресовима, не пада им на памет да се склоне, јер треба меч да им почне. И не пада им на памет да ћуте, јер су, попут Роја и Ронија решиле да пркосе забораву. После тих десетак секунди сам вам ставио снимак када је стари, тада 70-годишњи Рони Браун (да, ОНАЈ Рони Браун) позван на један фудбалски меч репрезентације Шкотске, да пред целим стадионом поручи и да "прошлост треба да остане у прошлости". Када чујете његово "Come on!" слободно му се придружите. И, коначно, на крају можете да видите како, на 150. годишњицу првог фудбалског мегдана са Енглеском - цела Шкотска пева и себи и Енглезима нешто. Ал', пева, а да нема ниједног професионалног певача који води певање са центра. Пева цела једна земља из душе, пркосећи чизми и забранама. Да, ту можете да видите како пева и плаче Шкотска, чак и кад њене гајде утихну... ... а пева, просто да све нас подсети на снагу вере, чак и када је чува малишан избачен из музичке школе. Да подсети на силину коју у себи носи искрена подршка, као код истинског пријатеља (чак и кад је старац), ма... пева да подсети колика је важност кућног васпитања (и оног предања с колена на колено) за чување здравог духа једног народа, али пре свега да нас подсети - на свевременост љубави. Јер, ако није вечна, онда и није љубав, зар не? А ако је права, онда и страни краљеви и њихове војске немају шта да траже кад изађете пред њих заједно, као они ономад, оног јуна, века четрнаестог... Видимо се у песми. (Ако заплачете кад и неко са снимка, не брините. Међу својима сте) #FlowerOfScotland

Дарко Николић

30,890 次观看 • 2 年前

Оно јуче је слика избора у Србији. Безобразно су покрали, као и увек до сада. И опет им пролази, баш као и сваки пут. И тако ће бити док ми не одлучимо да је доста и то окончамо. Не признаје се изборна крађа, и не узимају се мандати са покрадених избора, јер је то легализација крађе и саучесништво. Да ли постоји ико нормалан који мисли да се ова мафија руши изборима? Да ће се било који наредни избори разликовати од ових? Мислите ли да ће ови батинаши и криминалци признати икада да су изгубили изборе? Да ће само једног дана да се пробуде и кажу нећемо више да вас бијемо, крадемо, уништавамо, доста је било. Ја не знам да постоји случај у свету да се неко спасао криминалца који га рекетира и малтретира тако што га је молио да престане. Напротив, сви примери у свету показују да људи који су се спасили криминалаца који су их рекетирали су то успели на 2 начина: или се обратиш јачем криминалцу који ти то реши, али онда њему плаћаш рекет, или су се супроставили, пребии или упуцали криминалце. Знамо са ким имамо посла, и да је за њих то питање живота, јер знају шта су радили, али и за нас је. А нас је много више.

Оно јуче је слика избора у Србији. Безобразно су покрали, као и увек до сада. И опет им пролази, баш као и сваки пут. И тако ће бити док ми не одлучимо да је доста и то окончамо. Не признаје се изборна крађа, и не узимају се мандати са покрадених избора, јер је то легализација крађе и саучесништво. Да ли постоји ико нормалан који мисли да се ова мафија руши изборима? Да ће се било који наредни избори разликовати од ових? Мислите ли да ће ови батинаши и криминалци признати икада да су изгубили изборе? Да ће само једног дана да се пробуде и кажу нећемо више да вас бијемо, крадемо, уништавамо, доста је било. Ја не знам да постоји случај у свету да се неко спасао криминалца који га рекетира и малтретира тако што га је молио да престане. Напротив, сви примери у свету показују да људи који су се спасили криминалаца који су их рекетирали су то успели на 2 начина: или се обратиш јачем криминалцу који ти то реши, али онда њему плаћаш рекет, или су се супроставили, пребии или упуцали криминалце. Знамо са ким имамо посла, и да је за њих то питање живота, јер знају шта су радили, али и за нас је. А нас је много више.

Срђан Ного

15,838 次观看 • 4 个月前