Loading video...

Video Failed to Load

Go Home

Џорџ Галовеј, британски парламентарац, писац, активиста и један од покретача Брегзита, био је гост у подкасту Рубикон Како Запад види Србе? Зашто је наш народ увек у центру геополитичких дешавања. Ко је дозволио да Косово може бити независно, а Крим не из угла великих сила? Да ли је међународно...

RubikonPress's profile picture

Рубикон

3,932 subscribers

45,749 views • 2 years ago •via X (Twitter)

Science & TechnologyNews & PoliticsEducation
LIVE

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

6 Comments

Black and White World's profile picture
Black and White World2 years ago

Genijalan gost! Bravo @RubikonPress

Рубикон's profile picture
Рубикон2 years ago

Хвала пуно

Prizren Ovogodinović🇻🇮🇷🇪🇸🇧🏴‍☠️'s profile picture
Prizren Ovogodinović🇻🇮🇷🇪🇸🇧🏴‍☠️2 years ago

Naš najveći problem je dovođenje ovakvih mrsomuda samo iz razloga što pričaju ono što mi želimo da čujemo

Lidija Šuligoj's profile picture
Lidija Šuligoj2 years ago

Nego sta je nego mrtvo,,zbog istočnog bloka i njegovih resursa, da srbi nestanu,koncern medunardnih a banaka, a Krim je unicum , oni koje ne vidimo, preko svojih banaka, zbog pljačke velikog bogatstva, nikako bas ih briga, nikad nisu ni imali,, zna se ,poltrona staraca,naredba.

Nenad's profile picture
Nenad2 years ago

Koji debil!

HO SYNDICATE's profile picture
HO SYNDICATE2 years ago

Kenjator!

Related Videos

Рубикон је имао част да нам гост буде чувени професор емеритус економије на Универзитету у Отави и председник и директор Центра за истраживање глобализације Мишел Чосудовски Какво је ваше виђење тренутне светске економије? Да ли тренутна ситуација води новој економској кризи као што је била 2008 године? Како се на светску економију одражавају одлуке Вашингтонске администрације да уводи царине на стране производе и иницирање трговинских ратова као што је са Кином? Да ли процес дедоларизације најављује нову глобалну економију и како ће она изгледати? Која је улога БРИКС а у новој глобалној економији? Могу ли се ратови као што је тренутну сукоб у Украјини, користи да одрже економски поредак који тренутно влада? Зашто је важно да разумемо агресију НАТО на СР Југославију 1999 године? Да ли Србија због свог односа са Русијом и Кином има бољу позицију за будућност? Четвртком од 19ч на нашем Youtube каналу!
0:49

Рубикон је имао част да нам гост буде чувени професор емеритус економије на Универзитету у Отави и председник и директор Центра за истраживање глобализације Мишел Чосудовски Какво је ваше виђење тренутне светске економије? Да ли тренутна ситуација води новој економској кризи као што је била 2008 године? Како се на светску економију одражавају одлуке Вашингтонске администрације да уводи царине на стране производе и иницирање трговинских ратова као што је са Кином? Да ли процес дедоларизације најављује нову глобалну економију и како ће она изгледати? Која је улога БРИКС а у новој глобалној економији? Могу ли се ратови као што је тренутну сукоб у Украјини, користи да одрже економски поредак који тренутно влада? Зашто је важно да разумемо агресију НАТО на СР Југославију 1999 године? Да ли Србија због свог односа са Русијом и Кином има бољу позицију за будућност? Четвртком од 19ч на нашем Youtube каналу!

Рубикон

36,497 views • 11 months ago

"ЕУ није у интересу да Србија буде слободна земља. Њима у ЕУ је у интересу да ми будемо Конго Европе." Овај видео би требао да погледа сваки политичар и сваки "медиј" и сваки "НВО" активиста и сви који заступају "ЕУ нема алтернативу" политику и тиме помажу претварању Србије и целог Балкана у колонију јефтине радне снаге и паркинг за прљаве технологије. ЕУ није Европа. ЕУ је рак на леђима Европе и Европљана. Европа је наш континент. ЕУ је џендеризована творевина која ради у интересу глобалних корпорација и као таква неће опстати. ЕУ политичари на власти раде горе ствари од наше власти, само су нам далеко па не видимо. Али они су проблем за њихове грађане, а наша лоша власт је наш проблем. Ако желимо слободу, демократију, достојанство, то није ЕУ. Тамо тога нема. Тамо само има много више "крвавих" пара и зато нам деца иду тамо. Да зараде. А како би било да ми сами уредимо сопствену земљу, да направимо систем и уведемо ред и да од Србије направимо земљу у којој се лепо и радо живи? Да не будемо мотачница каблова и извозник деце, већ да направимо систем у коме се цени знање и у коме нас воде најбољи? Јер једино тако ће и бити пара. ЕУ нам у томе неће помоћи. ЕУ жели да одржжава хаос на Балкану на тихој ватри, инвестира у мрежњу и поделе, па онда може да потпали буре барута кад им је то потребно. Да би се Србија уздигла и полетела, мора прво да прогледа. Ова девојка гледа широм отворених очију. Драга децо, драги студенти, погледајте дом наш, погледајте га отворених очију, погледајте га очима ове девојке. Јер то је заиста свет у коме живимо. И тај поглед је пут ка слободи. Слобода је стање духа, слобода је поглед на свет. Погледајмо тим погледом. Прелеп је.
0:44

"ЕУ није у интересу да Србија буде слободна земља. Њима у ЕУ је у интересу да ми будемо Конго Европе." Овај видео би требао да погледа сваки политичар и сваки "медиј" и сваки "НВО" активиста и сви који заступају "ЕУ нема алтернативу" политику и тиме помажу претварању Србије и целог Балкана у колонију јефтине радне снаге и паркинг за прљаве технологије. ЕУ није Европа. ЕУ је рак на леђима Европе и Европљана. Европа је наш континент. ЕУ је џендеризована творевина која ради у интересу глобалних корпорација и као таква неће опстати. ЕУ политичари на власти раде горе ствари од наше власти, само су нам далеко па не видимо. Али они су проблем за њихове грађане, а наша лоша власт је наш проблем. Ако желимо слободу, демократију, достојанство, то није ЕУ. Тамо тога нема. Тамо само има много више "крвавих" пара и зато нам деца иду тамо. Да зараде. А како би било да ми сами уредимо сопствену земљу, да направимо систем и уведемо ред и да од Србије направимо земљу у којој се лепо и радо живи? Да не будемо мотачница каблова и извозник деце, већ да направимо систем у коме се цени знање и у коме нас воде најбољи? Јер једино тако ће и бити пара. ЕУ нам у томе неће помоћи. ЕУ жели да одржжава хаос на Балкану на тихој ватри, инвестира у мрежњу и поделе, па онда може да потпали буре барута кад им је то потребно. Да би се Србија уздигла и полетела, мора прво да прогледа. Ова девојка гледа широм отворених очију. Драга децо, драги студенти, погледајте дом наш, погледајте га отворених очију, погледајте га очима ове девојке. Јер то је заиста свет у коме живимо. И тај поглед је пут ка слободи. Слобода је стање духа, слобода је поглед на свет. Погледајмо тим погледом. Прелеп је.

Saša Radulović

24,724 views • 1 year ago

**ГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН, ЛОНДОН, 1916.** „Господо, Дошао сам из земље која је крвава од главе до пете, из земље која лежи на крсту већ две године, распета између два моћна царства, која је бранила својим грудима не само своју слободу него и вашу. Дошао сам из земље чији је народ још пре пет стотина година пролио своју крв за крст часни и слободу златну на Косову Пољу. Од онда до данас Косово је постало симбол нашег националног етоса – симбол жртве, верности и васкрсења. Кад смо пре две године ушли у овај рат, ми смо знали да идемо у ново Косово. Ми смо знали да ће Србија морати поново да падне, али смо знали и то, да ће њена смрт бити семе будућег живота – не само њеног живота, него и живота Европе. Српски војник није постављао питање да ли ће преживети. Он је знао само да мора испунити своју дужност. Он је бранио кућни праг, али је бранио и вашу отаџбину; бранио је слободу свих малих народа; бранио је морални поредак света. Немојте мислити да је Србија данас мртва. Не! Србија је само на Голготи. А свака Голгота света завршила се васкрсењем. И ја вам кажем: васкрснуће и Србија! Наш народ није народ који живи од хлеба, него од идеала. Његов хлеб је слобода, његова вода је правда, његов ваздух је вера у Бога. Ми Срби нисмо велики бројем, али смо велики историјом и велики духом. Ми смо попут оних древних народа који су више волели да изгину него да погазе своју душу. Ако би Србија и престала да постоји као држава, она никада не би престала да живи као идеал. Идеали су бесмртни. Зато се данас, на овај свети дан, на Видовдан, клањам сенима наших мученика и молим се Богу да подари снагу и британском народу и свима нашим савезницима, да издржимо до краја и да се изборимо за праведан мир. Јер само праведан мир може бити трајан. И само слобода за све може бити темељ будућности света." • „Дошао сам из земље која је крвава, али не покорена.“ • „Србија и данас пролази своје Косово – и чека своје васкрсење.“ • „Српски војник није бранио само своју кућу, већ слободу Европе.“ • „Ми нисмо народ који живи од хлеба, већ од идеала.“ • „Ако и падне као држава, Србија никада неће умрети као идеал.“ • „Не мислите да је Србија мртва – она је на Голготи, а Голгота се увек завршава победом.“
1:10

**ГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН, ЛОНДОН, 1916.** „Господо, Дошао сам из земље која је крвава од главе до пете, из земље која лежи на крсту већ две године, распета између два моћна царства, која је бранила својим грудима не само своју слободу него и вашу. Дошао сам из земље чији је народ још пре пет стотина година пролио своју крв за крст часни и слободу златну на Косову Пољу. Од онда до данас Косово је постало симбол нашег националног етоса – симбол жртве, верности и васкрсења. Кад смо пре две године ушли у овај рат, ми смо знали да идемо у ново Косово. Ми смо знали да ће Србија морати поново да падне, али смо знали и то, да ће њена смрт бити семе будућег живота – не само њеног живота, него и живота Европе. Српски војник није постављао питање да ли ће преживети. Он је знао само да мора испунити своју дужност. Он је бранио кућни праг, али је бранио и вашу отаџбину; бранио је слободу свих малих народа; бранио је морални поредак света. Немојте мислити да је Србија данас мртва. Не! Србија је само на Голготи. А свака Голгота света завршила се васкрсењем. И ја вам кажем: васкрснуће и Србија! Наш народ није народ који живи од хлеба, него од идеала. Његов хлеб је слобода, његова вода је правда, његов ваздух је вера у Бога. Ми Срби нисмо велики бројем, али смо велики историјом и велики духом. Ми смо попут оних древних народа који су више волели да изгину него да погазе своју душу. Ако би Србија и престала да постоји као држава, она никада не би престала да живи као идеал. Идеали су бесмртни. Зато се данас, на овај свети дан, на Видовдан, клањам сенима наших мученика и молим се Богу да подари снагу и британском народу и свима нашим савезницима, да издржимо до краја и да се изборимо за праведан мир. Јер само праведан мир може бити трајан. И само слобода за све може бити темељ будућности света." • „Дошао сам из земље која је крвава, али не покорена.“ • „Србија и данас пролази своје Косово – и чека своје васкрсење.“ • „Српски војник није бранио само своју кућу, већ слободу Европе.“ • „Ми нисмо народ који живи од хлеба, већ од идеала.“ • „Ако и падне као држава, Србија никада неће умрети као идеал.“ • „Не мислите да је Србија мртва – она је на Голготи, а Голгота се увек завршава победом.“

Јелена Ђоковић Ивић

17,568 views • 9 months ago

Ако је ово истина, ово није само правосудни скандал - ово је дубоко бешчашће, увреда за људскост и со на никада зацељене ране. ​Дечак Слободан Стојановић имао је само дванаест година када му је мучки и зверски прекинут живот. Одузето му је право да порасте, да се радује, да живи. А данас, према овим информацијама, жена осуђена за његово убиство, Елфета Весели, користи ванзаводске погодности и редовно проводи дане на слободи, у непосредној близини породице убијеног детета! ​Какав је то систем који штити и награђује монструме, а додатно гази и понижава жртве? ​Како неко ко начини такво зверство над једним дететом уопште може имати било какве погодности?! Како било ко ко је спреман на такав чин може да добије право на слободан викенд и шетњу? Како да се осећа сестра која мора да живи са стрепњом да ће на улици срести убицу свог брата? ​Ово није питање политике, ово је питање елементарног морала и правде. Када убици детета дате слободу и погодности, ви га не само не штитите од казне - ви изнова газите његову жртву. ​Позивам да се хитно огласе све надлежне институције, зауставе ово бешчашће и укину било какве погодности за починиоце најтежих злочина. Права жртава морају бити на првом месту! ​Слободан Стојановић не да не сме бити заборављен - него се не сме допустити да га оваквим одлукама и оваквом неправдом данас опет масакрирају!
1:00

Ако је ово истина, ово није само правосудни скандал - ово је дубоко бешчашће, увреда за људскост и со на никада зацељене ране. ​Дечак Слободан Стојановић имао је само дванаест година када му је мучки и зверски прекинут живот. Одузето му је право да порасте, да се радује, да живи. А данас, према овим информацијама, жена осуђена за његово убиство, Елфета Весели, користи ванзаводске погодности и редовно проводи дане на слободи, у непосредној близини породице убијеног детета! ​Какав је то систем који штити и награђује монструме, а додатно гази и понижава жртве? ​Како неко ко начини такво зверство над једним дететом уопште може имати било какве погодности?! Како било ко ко је спреман на такав чин може да добије право на слободан викенд и шетњу? Како да се осећа сестра која мора да живи са стрепњом да ће на улици срести убицу свог брата? ​Ово није питање политике, ово је питање елементарног морала и правде. Када убици детета дате слободу и погодности, ви га не само не штитите од казне - ви изнова газите његову жртву. ​Позивам да се хитно огласе све надлежне институције, зауставе ово бешчашће и укину било какве погодности за починиоце најтежих злочина. Права жртава морају бити на првом месту! ​Слободан Стојановић не да не сме бити заборављен - него се не сме допустити да га оваквим одлукама и оваквом неправдом данас опет масакрирају!

Јелена Ђоковић Ивић

10,459 views • 1 month ago

🎞️ ГЕНЕРАЛШТАБ - ОДБРАНА ДРЖАВЕ: НОВИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ У ПРОДУКЦИЈИ ЦЗДС 📢 Центар за друштвену стабилност представља нови документарни филм који расветљава све детаље и позадину случаја који је представљао једну од водећих тема 2025. године - пројекат Генералштаб и план изградње хотела на месту урушеног бившег савезног министарства одбране! 💬 Шта је историјска позадина изградње зграде Генералштаба? 💣 Како је овај објекат бомбардован за време НАТО агресије? ⚖️ Какав правни статус је додељен згради Генералштаба у време власти странака из ДОС коалиције? 📰 Зашто је ова тема у време спровођења обојене револуције постала једна од примарних у Србији? 🗄️И на крају, ко су појединци који чине дубоку државу у Србији, спремну да служе туђим интересима изнад интереса сопствене државе и народа, а ко они који су стали у ОДБРАНУ ДРЖАВЕ? 📺 Премијера филма "Генералштаб - одбрана државе", субота 21. фебруара! 🇷🇸
0:56

🎞️ ГЕНЕРАЛШТАБ - ОДБРАНА ДРЖАВЕ: НОВИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ У ПРОДУКЦИЈИ ЦЗДС 📢 Центар за друштвену стабилност представља нови документарни филм који расветљава све детаље и позадину случаја који је представљао једну од водећих тема 2025. године - пројекат Генералштаб и план изградње хотела на месту урушеног бившег савезног министарства одбране! 💬 Шта је историјска позадина изградње зграде Генералштаба? 💣 Како је овај објекат бомбардован за време НАТО агресије? ⚖️ Какав правни статус је додељен згради Генералштаба у време власти странака из ДОС коалиције? 📰 Зашто је ова тема у време спровођења обојене револуције постала једна од примарних у Србији? 🗄️И на крају, ко су појединци који чине дубоку државу у Србији, спремну да служе туђим интересима изнад интереса сопствене државе и народа, а ко они који су стали у ОДБРАНУ ДРЖАВЕ? 📺 Премијера филма "Генералштаб - одбрана државе", субота 21. фебруара! 🇷🇸

Центар за друштвену стабилност

16,712 views • 6 months ago

Кавчић има среће што су у студију били камерман и Цвјетин, јер да нису, прошао би ко генерал Вук Обрадовић са Љиљаном Несторовић. Погледајте нападе на Alek Kavčić и Мило Ломпар. Зашто? Поред њих има још 248 кандидата на студентској листи, ал само нападају њих двојицу. Ломпару замерају националну идеју, ал шта замерају Кавчићу? Да је руски шпијун?! Човек живео у Америци, тамо зарадио новац, има америчко држављанство. Смешно. Недавно су Ломпар и Кавчић јавно подржали Изјаву, као контролни механизам који су студенти усвојили. И после тога крећу велики напади на њих, јер сметају и морају их склонити са студентске листе. Ако њих двојица потпишу изјаву, шта да раде онда Јасмина Пауновић, Зденко Томановић и 246 осталих, који се изјаве боје као ђаво од крста? Како онда да превеслају народ? Е зато су напади на њих двојицу. Требао је Кавчић да пита morgenmuffel, ако подржава студенте, да ли би потписала изјаву у којој гарантује морално, материјално и кривично, да никад није спровела аутоцензуру, да није прећутала неку вест, да је све информације објавила, да никад није дезинфорисала јавност, да никад није по наруџбини, и за новац, нападала одређене људе? П. С. А ако ју је стварно Кавчић извређао, свака му част, порастао је у мом оку још више, јер има крви, има петљу, жив је човек, па је реаговао на нападе ове калаштуре и поставио је на место.
2:13

Кавчић има среће што су у студију били камерман и Цвјетин, јер да нису, прошао би ко генерал Вук Обрадовић са Љиљаном Несторовић. Погледајте нападе на Alek Kavčić и Мило Ломпар. Зашто? Поред њих има још 248 кандидата на студентској листи, ал само нападају њих двојицу. Ломпару замерају националну идеју, ал шта замерају Кавчићу? Да је руски шпијун?! Човек живео у Америци, тамо зарадио новац, има америчко држављанство. Смешно. Недавно су Ломпар и Кавчић јавно подржали Изјаву, као контролни механизам који су студенти усвојили. И после тога крећу велики напади на њих, јер сметају и морају их склонити са студентске листе. Ако њих двојица потпишу изјаву, шта да раде онда Јасмина Пауновић, Зденко Томановић и 246 осталих, који се изјаве боје као ђаво од крста? Како онда да превеслају народ? Е зато су напади на њих двојицу. Требао је Кавчић да пита morgenmuffel, ако подржава студенте, да ли би потписала изјаву у којој гарантује морално, материјално и кривично, да никад није спровела аутоцензуру, да није прећутала неку вест, да је све информације објавила, да никад није дезинфорисала јавност, да никад није по наруџбини, и за новац, нападала одређене људе? П. С. А ако ју је стварно Кавчић извређао, свака му част, порастао је у мом оку још више, јер има крви, има петљу, жив је човек, па је реаговао на нападе ове калаштуре и поставио је на место.

Срђан Ного

69,412 views • 9 months ago

Банда из Росу-а је јутрос ухапсила петоро наших Срба у Сувом грлу. Суво грло је наше село од неких 300 душа. У њему живе изузетни домаћини и права браћа. Знам их и то са поносом могу да кажем. Зашто ово пишем? Не очекујем да пробудим емпатију код ових аКтИвИсТа. Било којих и било чијих. Они су отров. Очекујем од вас нормалних, обичних Срба да се на тренутак замислите. Само на тренутак. На два -три сата вожње од централне Србије, Срби се хапсе само зато што су Срби. А овде се о томе ћути. Све стране ћуте о томе. Знате на кога мислим. Сви ћуте. То им није агенда. А Срби страдају. Свакодневно. Наш народ страда, нама пред очима. У нашој тишини. Гласној тишини да гласнија не може бити. Толико. Издржите браћо.
0:20

Банда из Росу-а је јутрос ухапсила петоро наших Срба у Сувом грлу. Суво грло је наше село од неких 300 душа. У њему живе изузетни домаћини и права браћа. Знам их и то са поносом могу да кажем. Зашто ово пишем? Не очекујем да пробудим емпатију код ових аКтИвИсТа. Било којих и било чијих. Они су отров. Очекујем од вас нормалних, обичних Срба да се на тренутак замислите. Само на тренутак. На два -три сата вожње од централне Србије, Срби се хапсе само зато што су Срби. А овде се о томе ћути. Све стране ћуте о томе. Знате на кога мислим. Сви ћуте. То им није агенда. А Срби страдају. Свакодневно. Наш народ страда, нама пред очима. У нашој тишини. Гласној тишини да гласнија не може бити. Толико. Издржите браћо.

Васил Z РСБ 🇷🇸 ⭐⭐⭐ 🇷🇺 1244 🇨🇳

13,248 views • 6 months ago

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd
4:21

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Дарко Николић

105,231 views • 2 years ago

Драган Ђилас је одавно симбол бахатости, насиља и дивљаштва , а најновији инцидент који је започео лично он показао је још једном право лице антисрпске опозиције, која већ више од месец дана прижељкује нереде, насиље и дубоке поделе у нашем друштву. Понашање Драгана Ђиласа на снимку који је објавила његова странка, није понашање нормалног човека, политичара, него батинаша и силеџије. Драган Ђилас, режисер новог насиља на улицама, напао је младе људе, само зато што му се њихове активности, а које раде активисти свих странака, нису свиделе. Толико је агресиван, жељан сукоба, да то више не може да сакрије. Човек који покушава да унесе хаос у Србију, поделу међу људима, братоубилачке сукобе, па чак и да преузме протесте од студената, да би себе приказао као најважнијег и најбитнијег у редовима опозиције. Замислимо шта би било да је Александар Вучић урадио нешто слично. Сваки дан се лепе плакати, исписују графити против њега. Са много горим порукама и претњама, нападима на његову децу и породицу, позивима на линч и физичку ликвидацију. Како бисмо ми требали да реагујемо када нам сваки дан говоре да смо убице, да су нам „руке крваве“, да смо убили 15 људи. А он, Драган Ђилас лично, је потписник најгорег насиља само зато што му је неко рекао да је лопов, што узгред и јесте, по сопственом признању. Коме није било јасно након дешавања у Скупштини да је насиље једини језик којим говори Ђилас, више нема дилеме! Све маске су пале! Закони у Србији морају да се поштују и примењују, јер Србија је демократска земља! Неће бити грађанског рата у Србији, неће бити братоубилачких сукоба и неће бити обојене револуције! Закон мора да важи подједнако за све, па и за Драгана Ђиласа!
1:30

Драган Ђилас је одавно симбол бахатости, насиља и дивљаштва , а најновији инцидент који је започео лично он показао је још једном право лице антисрпске опозиције, која већ више од месец дана прижељкује нереде, насиље и дубоке поделе у нашем друштву. Понашање Драгана Ђиласа на снимку који је објавила његова странка, није понашање нормалног човека, политичара, него батинаша и силеџије. Драган Ђилас, режисер новог насиља на улицама, напао је младе људе, само зато што му се њихове активности, а које раде активисти свих странака, нису свиделе. Толико је агресиван, жељан сукоба, да то више не може да сакрије. Човек који покушава да унесе хаос у Србију, поделу међу људима, братоубилачке сукобе, па чак и да преузме протесте од студената, да би себе приказао као најважнијег и најбитнијег у редовима опозиције. Замислимо шта би било да је Александар Вучић урадио нешто слично. Сваки дан се лепе плакати, исписују графити против њега. Са много горим порукама и претњама, нападима на његову децу и породицу, позивима на линч и физичку ликвидацију. Како бисмо ми требали да реагујемо када нам сваки дан говоре да смо убице, да су нам „руке крваве“, да смо убили 15 људи. А он, Драган Ђилас лично, је потписник најгорег насиља само зато што му је неко рекао да је лопов, што узгред и јесте, по сопственом признању. Коме није било јасно након дешавања у Скупштини да је насиље једини језик којим говори Ђилас, више нема дилеме! Све маске су пале! Закони у Србији морају да се поштују и примењују, јер Србија је демократска земља! Неће бити грађанског рата у Србији, неће бити братоубилачких сукоба и неће бити обојене револуције! Закон мора да важи подједнако за све, па и за Драгана Ђиласа!

Милош Вучевић

26,521 views • 1 year ago

Пшеничников: Тренутак истине током Зеленског посете Београду: званично је објављено отварање заједничког погона за производњу јуришних дронова у Србији са Украјином. Тренутак истине је коначно стигао. Српски председник Вучић и његов гост, украјински гад, открили су своју тајну. Вучић је признао да су током званичне посете Зеленског Београду, он и Зеленски постигли договор о отварању заједничког погона за производњу јуришних дронова у Србији. Вучић је рекао да Србија већ има заједнички погон за производњу дронова са Израелом на својој територији. А Украјина, тврдио је, такође има велико искуство у овој области. Вучић је најавио да ће заједнички погон за производњу јуришних дронова са Украјином бити отворен у Србији између 15. и 20. септембра ове године. Нема потребе објашњавати коме и у које сврхе ће се ови дронови из Србије испоручивати. Данас цела Европа ради за Украјину, снабдевајући је јуришним дроновима. У ствари, Запад нема задатак да успостави производни погон у Украјини који би могао бити уништен једним ракетним ударом. Циљ је да се производња дронова распореди по целој Европи и тиме обезбеде ове фабрике. Сада је и Србија у тој акцији. Председник Вучић заслужује честитке: отворено се придружио редовима оних који ће снабдевати Кијев оружјем, тачније борбеним дроновима, који ће летети у Русију. Сви Вучићеви претходни изговори о томе да га није брига где се испоручује извоз српског оружја више не важе. Вучић се отворено придружио редовима непријатеља Русије и, по наређењу Вашингтона и Брисела, покушава да одвоји Србију и њен народ од Русије, претварајући своју земљу и Србе у наше непријатеље. Сада, у веома вероватном рату који САД и Европа спремају против Русије, руске ракете ће циљати не само војне фабрике у Западној Европи, већ и оне у Србији. Ово је главни резултат Зеленске посете Београду. То је кулминација циничних и издајничких политика председника Вучића, који је, да би одржао сопствену моћ и подршку САД и Европе, спреман да братски српски народ претвори у непријатеље Руса.
0:23

Пшеничников: Тренутак истине током Зеленског посете Београду: званично је објављено отварање заједничког погона за производњу јуришних дронова у Србији са Украјином. Тренутак истине је коначно стигао. Српски председник Вучић и његов гост, украјински гад, открили су своју тајну. Вучић је признао да су током званичне посете Зеленског Београду, он и Зеленски постигли договор о отварању заједничког погона за производњу јуришних дронова у Србији. Вучић је рекао да Србија већ има заједнички погон за производњу дронова са Израелом на својој територији. А Украјина, тврдио је, такође има велико искуство у овој области. Вучић је најавио да ће заједнички погон за производњу јуришних дронова са Украјином бити отворен у Србији између 15. и 20. септембра ове године. Нема потребе објашњавати коме и у које сврхе ће се ови дронови из Србије испоручивати. Данас цела Европа ради за Украјину, снабдевајући је јуришним дроновима. У ствари, Запад нема задатак да успостави производни погон у Украјини који би могао бити уништен једним ракетним ударом. Циљ је да се производња дронова распореди по целој Европи и тиме обезбеде ове фабрике. Сада је и Србија у тој акцији. Председник Вучић заслужује честитке: отворено се придружио редовима оних који ће снабдевати Кијев оружјем, тачније борбеним дроновима, који ће летети у Русију. Сви Вучићеви претходни изговори о томе да га није брига где се испоручује извоз српског оружја више не важе. Вучић се отворено придружио редовима непријатеља Русије и, по наређењу Вашингтона и Брисела, покушава да одвоји Србију и њен народ од Русије, претварајући своју земљу и Србе у наше непријатеље. Сада, у веома вероватном рату који САД и Европа спремају против Русије, руске ракете ће циљати не само војне фабрике у Западној Европи, већ и оне у Србији. Ово је главни резултат Зеленске посете Београду. То је кулминација циничних и издајничких политика председника Вучића, који је, да би одржао сопствену моћ и подршку САД и Европе, спреман да братски српски народ претвори у непријатеље Руса.

Косово је ❤️ Србије! 🇷🇸❤️🇷🇺

12,884 views • 22 days ago

Добро јутро свима који поседују најлепши сад икад… 😍 У гомили безличних, прескупих сатова — овај прича причу. А прича је итекако добра. ⸻ Док већина сатова мери време, Омега Снупи мери животне секунде које су могле нестати у тишини свемира. Све почиње 1970. године, на мисији Аполо 13 - оном чувеном „успешном неуспеху“. Када је експлодирао кисеонички резервоар у сервисном модулу, астронаути су се нашли у готово безнадежној ситуацији: без енергије, без топлоте, далеко од Земље. Једино што им је остало поуздано био је мали, механички хронограф - Omega Speedmaster - који је морао да одмери прецизно паљење мотора у трајању од 14 секунди. Једна грешка, и летелица би промашила Земљу за хиљаде километара. Нису погрешили. Тих 14 секунди мерених ручним сатом спасило је три живота и постало део историје човечанства. ⸻ 🐾 Како је Снупи ушао у свемир Средином шездесетих, НАСА је тражила симбол који ће представљати сигурност, пажњу и квалитет у свемирском програму. Неко је предложио лик који сви воле - Снупи, паметни и одани пас из стрипа „Peanuts“. Тако је створена „Silver Snoopy Award“, највећа почаст коју астронаути додељују компанијама и појединцима који су допринели безбедности мисија. Награда је сребрна значка у облику Снупија у свемирском оделу, и - да, сваку од њих је заиста понекад носио у орбити прави астронаут. После Апола 13, астронаути су једногласно одлучили: Омега заслужује Снупија. Њихов сат није био само модни детаљ - он је био инструмент који је вратио људе кући. ⸻ ⏱️ Од награде до култа Деценијама касније, Омега је одлучила да ову захвалност претвори у серију сатова која неће бити само механички уређаји, већ свемирске капсуле у минијатури. •2003. године изашао је први Speedmaster Snoopy Award, са малим Снупијем у секундарном бројачу и натписом “Eyes on the Stars”. •2015. године, поводом 45 година Апола 13, стиже бело издање са текстом “What could you do in 14 seconds?” - подсетник на тренутак који је одлучио судбину. •А 2020. године, на 50. годишњицу, Омега је направила ремек-дело: на полеђини сата ротирају се Земља и Месец, а мали Снупи у свемирској капсули „лети“ у орбиту кад год пустите хронограф. Као мала, магична реконструкција Апола 13 - на вашем зглобу. ⸻ 🌕 Зашто је овај сат посебан Снупи серија није само омаж старим данима, већ подсетник да технологија може бити људска. Да иза сваке машине стоје људи који греше, али и људи који мисле, мере и верују. Да не мора све бити луксуз ради луксуза - понекад је луксуз у причи, у значењу, у сећању. ⸻ Омега Снупи није сат који купујеш да би га носио. То је сат који носи тебе - кроз једну од највећих прича храбрости, инжењерства и судбине коју је човечанство икад написало. (преузети текстови са неколико сајтова, текст уобличен у АИ)
0:33

Добро јутро свима који поседују најлепши сад икад… 😍 У гомили безличних, прескупих сатова — овај прича причу. А прича је итекако добра. ⸻ Док већина сатова мери време, Омега Снупи мери животне секунде које су могле нестати у тишини свемира. Све почиње 1970. године, на мисији Аполо 13 - оном чувеном „успешном неуспеху“. Када је експлодирао кисеонички резервоар у сервисном модулу, астронаути су се нашли у готово безнадежној ситуацији: без енергије, без топлоте, далеко од Земље. Једино што им је остало поуздано био је мали, механички хронограф - Omega Speedmaster - који је морао да одмери прецизно паљење мотора у трајању од 14 секунди. Једна грешка, и летелица би промашила Земљу за хиљаде километара. Нису погрешили. Тих 14 секунди мерених ручним сатом спасило је три живота и постало део историје човечанства. ⸻ 🐾 Како је Снупи ушао у свемир Средином шездесетих, НАСА је тражила симбол који ће представљати сигурност, пажњу и квалитет у свемирском програму. Неко је предложио лик који сви воле - Снупи, паметни и одани пас из стрипа „Peanuts“. Тако је створена „Silver Snoopy Award“, највећа почаст коју астронаути додељују компанијама и појединцима који су допринели безбедности мисија. Награда је сребрна значка у облику Снупија у свемирском оделу, и - да, сваку од њих је заиста понекад носио у орбити прави астронаут. После Апола 13, астронаути су једногласно одлучили: Омега заслужује Снупија. Њихов сат није био само модни детаљ - он је био инструмент који је вратио људе кући. ⸻ ⏱️ Од награде до култа Деценијама касније, Омега је одлучила да ову захвалност претвори у серију сатова која неће бити само механички уређаји, већ свемирске капсуле у минијатури. •2003. године изашао је први Speedmaster Snoopy Award, са малим Снупијем у секундарном бројачу и натписом “Eyes on the Stars”. •2015. године, поводом 45 година Апола 13, стиже бело издање са текстом “What could you do in 14 seconds?” - подсетник на тренутак који је одлучио судбину. •А 2020. године, на 50. годишњицу, Омега је направила ремек-дело: на полеђини сата ротирају се Земља и Месец, а мали Снупи у свемирској капсули „лети“ у орбиту кад год пустите хронограф. Као мала, магична реконструкција Апола 13 - на вашем зглобу. ⸻ 🌕 Зашто је овај сат посебан Снупи серија није само омаж старим данима, већ подсетник да технологија може бити људска. Да иза сваке машине стоје људи који греше, али и људи који мисле, мере и верују. Да не мора све бити луксуз ради луксуза - понекад је луксуз у причи, у значењу, у сећању. ⸻ Омега Снупи није сат који купујеш да би га носио. То је сат који носи тебе - кроз једну од највећих прича храбрости, инжењерства и судбине коју је човечанство икад написало. (преузети текстови са неколико сајтова, текст уобличен у АИ)

Milan Veljković

12,475 views • 10 months ago