Sinoć, oko ponoći. Posle 4 sata čekanja, umor na licima, ljudi gledaju na sat, prebacuju se nervozno sa noge na nogu. Odjednom, pojaviše se sveštenici, a među njima neupadljiv i skroman, patrijarh. Stade među nas, blagoslovi i zahvali nam se. Ode dalje. I svi istrajasmo. Lako.
