Video yükleniyor...

Video Yüklenemedi

Bu video yüklenirken bir sorun oluştu. Bu geçici bir ağ sorunundan kaynaklanıyor olabilir veya video kullanılamıyor olabilir.

Ana Sayfaya Dön

Београд 1966, виђен кроз камеру једне телевизијске екипе из Холандије. Посебну пажњу им је привукла тек изашла књига Владимира Дедијера "Сарајево 1914", као и велики избор стране штампе за једну источноевропску земљу. При крају снимка се могу видети радови на подземним пролазима на Теразијама, чија је намера била да... show more

Неодукс

8,972 subscribers

33,168 görüntüleme • 14 gün önce •via X (Twitter)

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

10 Yorum

Саша Живковић profil fotoğrafı

Саша Живковић14 gün önce

Београд је те године имао најбољу фудбалску екипу у Европи…

Бабунски profil fotoğrafı

Бабунски14 gün önce

Nema gužve

wholikescocoa profil fotoğrafı

wholikescocoa14 gün önce

Београд је тада личио на себе, сад је окупиран

Lucky profil fotoğrafı

Lucky14 gün önce

Kakve smo mi inženjere i građevince imali! Prosto se pitam kako? Kako? Mi sad za 20 godina ne možemo da napravimo šta se onda gradilo za 5, a da ne govorim o kvalitetu današnjeg

Човек у најбољим годинама🐶🐕🇷🇸🇪🇺🏎️🛵🏍️ profil fotoğrafı

Човек у најбољим годинама🐶🐕🇷🇸🇪🇺🏎️🛵🏍️14 gün önce

@ZoranNikol89465 Prvi auto na videu je DAF (holanski) Podzemni prolaz je na Terazijama, a Ulica kralja Milana počunje od ugla s Ulicom Dragoslava Jovanovića Izlog strane štampe: Prosvetina knjižara “Jugoslavija” u palati Albanija

MisM profil fotoğrafı

MisM14 gün önce

❤️

Rade Radumilo profil fotoğrafı

Rade Radumilo14 gün önce

Beograd je iz rata (1945) izašao sa oko 350 hiljada stanovnika. Te 1966, ako se gledaju popisi iz 1961. i 1971. Beograd je imao oko 700 hiljada stanovnika. Za svega 20 godina populacija Beograda se duplirala. Trebalo je izgraditi stambeni prostor za sve te ljude.

miki profil fotoğrafı

miki14 gün önce

I čuveni engleski Lejlandi,koji su gurali do neverovatnih milion kilometara....

Звездан Космосић profil fotoğrafı

Звездан Космосић14 gün önce

Те 1966. сам био млад и леп. Сада сам само леп. 😉😂 Скроман сам 😂😉

Moon shadow,free hostage from Gaza strip profil fotoğrafı

Moon shadow,free hostage from Gaza strip14 gün önce

Nigde fiće? A tada je bilo puno.

Benzer Videolar

Трагедија која се догодила у Рибникару је била национална и та реч, којом се ви тако обилато користите, означава да је она погодила све нас као колектив - тј. да је прошла кроз све слојеве друштва. Овакво лажно и бесрамно калемљење на смрт деце на улици не приличи ни људима са најнижим нивоом свести а камоли некоме ко се "бори против насиља". Имам доста шта могу замерити господину Шапићу али овде му је свака реч апсолутно на месту. Искрено, био бих далеко неваспитанији.

Трагедија која се догодила у Рибникару је била национална и та реч, којом се ви тако обилато користите, означава да је она погодила све нас као колектив - тј. да је прошла кроз све слојеве друштва. Овакво лажно и бесрамно калемљење на смрт деце на улици не приличи ни људима са најнижим нивоом свести а камоли некоме ко се "бори против насиља". Имам доста шта могу замерити господину Шапићу али овде му је свака реч апсолутно на месту. Искрено, био бих далеко неваспитанији.

MilanSremac

28,013 görüntüleme • 2 yıl önce

Фон Бекерат, ЕУ амбасадор у Србији, директно је био ангажован на Евромајдану у Кијеву 2014. године као амбасадор Шведске. О томе је и јавно говорио, а писао сам и ја овде кад је именован, па да се не понављам. Да погађамо како је баш он пао да буде избор за представника Брисела у Србији? И како се са његовим именовањем поклапају многи догађаји?

Фон Бекерат, ЕУ амбасадор у Србији, директно је био ангажован на Евромајдану у Кијеву 2014. године као амбасадор Шведске. О томе је и јавно говорио, а писао сам и ја овде кад је именован, па да се не понављам. Да погађамо како је баш он пао да буде избор за представника Брисела у Србији? И како се са његовим именовањем поклапају многи догађаји?

Народни непријатељ 🇷🇸

10,513 görüntüleme • 10 ay önce

⚠️Откривамо ко је кум Веселина Милића са којим је Жвакс оштетио буџет Србије за стотине милиона евра. ⚠️Ево како функционише пореска шема која се помиње у контексту шверца текстила и прања новца, објашњена кроз званична правила о Порезу на додату вредност (ПДВ) при увозу робе у Србију. ⚠️При легалном увозу текстила (одеће, тканина, готових производа), увозник је дужан да плати општу стопу ПДВ-а од 20% на царинску основицу (коју чине вредност робе + трошкови транспорта + царина). Малверзације у текстилном сектору најчешће се врше кроз следећа два механизма: 1. Фиктивни извоз и лажни поврат ПДВ-а. Када фирма увезе робу, она држави плати 20% ПДВ-а на увозу (то је за њу "претходни порез"). Финансијске преваре се дешавају када се та роба фиктивно (само на папиру) извезе из земље или прода непостојећим фирмама (тзв. "перионицама" или "фантомским фирмама"). Будући да је извоз робе ослобођен ПДВ-а, држава је по закону дужна да фирми врати (рефундира) оних 20% уплаћених на увозу. Кроз лажну документацију приказује се огроман фиктивни промет, и од државе се извлаче стотине милиона евра стварног новца на име "поврата ПДВ-а" за робу која никада није стварно напустила складиште или је продата на црно. 2. Продаја на црно и "прање" кеша кроз грађевину. Текстил који је легално ушао у земљу (или је прошверцован са лажним фактурама на којима је вредност робе вишеструко умањена да би се платило мање дажбина) продаје се на црно на базарима и пијацама широм Србије (Панчево, Нови Пазар, Београд). ⚠️Кеш без пореза: На ту продају се не издају фискални рачуни, што значи да се држави не плаћа 20% ПДВ-а на продајну цену. ⚠️Инвестирање у некретнине: Тако зарађен огроман кеш (црни новац) не може легално да се стави на банковни рачун. Зато се он "пере" тако што се инвестира у грађевински сектор – купују се земљишта, инвестира се у изградњу стамбених зграда у Београду и Новом Саду, где се кроз грађевинске материјале и радну снагу тај новац уводи у легалне токове. Пореска управа и Управа криминалистичке полиције (УКП) сви заједно сарађују у овој огромној пљачки народа.

⚠️Откривамо ко је кум Веселина Милића са којим је Жвакс оштетио буџет Србије за стотине милиона евра. ⚠️Ево како функционише пореска шема која се помиње у контексту шверца текстила и прања новца, објашњена кроз званична правила о Порезу на додату вредност (ПДВ) при увозу робе у Србију. ⚠️При легалном увозу текстила (одеће, тканина, готових производа), увозник је дужан да плати општу стопу ПДВ-а од 20% на царинску основицу (коју чине вредност робе + трошкови транспорта + царина). Малверзације у текстилном сектору најчешће се врше кроз следећа два механизма: 1. Фиктивни извоз и лажни поврат ПДВ-а. Када фирма увезе робу, она држави плати 20% ПДВ-а на увозу (то је за њу "претходни порез"). Финансијске преваре се дешавају када се та роба фиктивно (само на папиру) извезе из земље или прода непостојећим фирмама (тзв. "перионицама" или "фантомским фирмама"). Будући да је извоз робе ослобођен ПДВ-а, држава је по закону дужна да фирми врати (рефундира) оних 20% уплаћених на увозу. Кроз лажну документацију приказује се огроман фиктивни промет, и од државе се извлаче стотине милиона евра стварног новца на име "поврата ПДВ-а" за робу која никада није стварно напустила складиште или је продата на црно. 2. Продаја на црно и "прање" кеша кроз грађевину. Текстил који је легално ушао у земљу (или је прошверцован са лажним фактурама на којима је вредност робе вишеструко умањена да би се платило мање дажбина) продаје се на црно на базарима и пијацама широм Србије (Панчево, Нови Пазар, Београд). ⚠️Кеш без пореза: На ту продају се не издају фискални рачуни, што значи да се држави не плаћа 20% ПДВ-а на продајну цену. ⚠️Инвестирање у некретнине: Тако зарађен огроман кеш (црни новац) не може легално да се стави на банковни рачун. Зато се он "пере" тако што се инвестира у грађевински сектор – купују се земљишта, инвестира се у изградњу стамбених зграда у Београду и Новом Саду, где се кроз грађевинске материјале и радну снагу тај новац уводи у легалне токове. Пореска управа и Управа криминалистичке полиције (УКП) сви заједно сарађују у овој огромној пљачки народа.

Инжењер 🇷🇸

13,545 görüntüleme • 3 ay önce

Рубикон је имао част да нам гост буде чувени професор емеритус економије на Универзитету у Отави и председник и директор Центра за истраживање глобализације Мишел Чосудовски Какво је ваше виђење тренутне светске економије? Да ли тренутна ситуација води новој економској кризи као што је била 2008 године? Како се на светску економију одражавају одлуке Вашингтонске администрације да уводи царине на стране производе и иницирање трговинских ратова као што је са Кином? Да ли процес дедоларизације најављује нову глобалну економију и како ће она изгледати? Која је улога БРИКС а у новој глобалној економији? Могу ли се ратови као што је тренутну сукоб у Украјини, користи да одрже економски поредак који тренутно влада? Зашто је важно да разумемо агресију НАТО на СР Југославију 1999 године? Да ли Србија због свог односа са Русијом и Кином има бољу позицију за будућност? Четвртком од 19ч на нашем Youtube каналу!

Рубикон је имао част да нам гост буде чувени професор емеритус економије на Универзитету у Отави и председник и директор Центра за истраживање глобализације Мишел Чосудовски Какво је ваше виђење тренутне светске економије? Да ли тренутна ситуација води новој економској кризи као што је била 2008 године? Како се на светску економију одражавају одлуке Вашингтонске администрације да уводи царине на стране производе и иницирање трговинских ратова као што је са Кином? Да ли процес дедоларизације најављује нову глобалну економију и како ће она изгледати? Која је улога БРИКС а у новој глобалној економији? Могу ли се ратови као што је тренутну сукоб у Украјини, користи да одрже економски поредак који тренутно влада? Зашто је важно да разумемо агресију НАТО на СР Југославију 1999 године? Да ли Србија због свог односа са Русијом и Кином има бољу позицију за будућност? Четвртком од 19ч на нашем Youtube каналу!

Рубикон

36,497 görüntüleme • 1 yıl önce

Велики скуп подршке српском народу на Космету одржан је у Новом Саду и у још 167 места широм Србије. Са ових скупова шаљемо подршку Србима на Космету да осећамо њихову бол и да никада нећемо престати да се боримо за очување српства у нашој јужној покрајини.

Велики скуп подршке српском народу на Космету одржан је у Новом Саду и у још 167 места широм Србије. Са ових скупова шаљемо подршку Србима на Космету да осећамо њихову бол и да никада нећемо престати да се боримо за очување српства у нашој јужној покрајини.

Милош Вучевић

15,183 görüntüleme • 11 ay önce

Блокадери секташи убацују у вибер групе жене које иду на протесте а онда им нуде новац за секс и порно слике. Једна од актерки је изашла у јавност, а говори се да постоје још многе поготово млађе студенткиње које пролазе кроз исто. Блокадери=секта=сексуални напасници=врло вероватно и педофили Пазите се!

Блокадери секташи убацују у вибер групе жене које иду на протесте а онда им нуде новац за секс и порно слике. Једна од актерки је изашла у јавност, а говори се да постоје још многе поготово млађе студенткиње које пролазе кроз исто. Блокадери=секта=сексуални напасници=врло вероватно и педофили Пазите се!

BiseriDrugeSrbije

13,810 görüntüleme • 5 ay önce

Ова луда каже да је узвик "Алаху екбер" ГАДОСТ. Пошто знамо да је Брнаба глупа као ноћ, тада је јасно да јој инструкције дао Вучић. "Алаху екбер" међу муслиманима има значење "Бог је највећи" и може се упоредити са хришћанским узвиком "Помози Боже!" Копилићи и његови чауши свим силама раде на томе да у Србији изазову озбиљне сукобе. У том смислу Нови Пазар им се чини идеалним и Велики ВОЖД се не либи да користи речи, попут "свињац", описујући боравак студената на НП универзитету.

Ова луда каже да је узвик "Алаху екбер" ГАДОСТ. Пошто знамо да је Брнаба глупа као ноћ, тада је јасно да јој инструкције дао Вучић. "Алаху екбер" међу муслиманима има значење "Бог је највећи" и може се упоредити са хришћанским узвиком "Помози Боже!" Копилићи и његови чауши свим силама раде на томе да у Србији изазову озбиљне сукобе. У том смислу Нови Пазар им се чини идеалним и Велики ВОЖД се не либи да користи речи, попут "свињац", описујући боравак студената на НП универзитету.

Душан Гостељски 1244

39,721 görüntüleme • 1 yıl önce

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Дарко Николић

105,257 görüntüleme • 2 yıl önce

У наредном временском периоду цела Србија ће видети како су блокадери лагали о звучном топу и осталим такозваним “аферама”. Циљ свих ових лажи била је потпуна дехуманизација Александра Вучића да би се он представио као човек који је пуцао на свој народ и као неко против кога је све дозвољено. Истина долази.

У наредном временском периоду цела Србија ће видети како су блокадери лагали о звучном топу и осталим такозваним “аферама”. Циљ свих ових лажи била је потпуна дехуманизација Александра Вучића да би се он представио као човек који је пуцао на свој народ и као неко против кога је све дозвољено. Истина долази.

Милош Вучевић

13,735 görüntüleme • 3 ay önce

Мој прадеда, краљ Александар I, додељује пукoвске заставе - Београд, 1930. Ово је један од оних тренутака када се јасно види како је изгледала држава у којој je част билa највећa вредност. На Бањичком пољу, мој прадеда лично предаје нове заставе пукoвима војске. Застава је тада значила више од симбола била је завет предака и обавеза према будућим поколењима. Поносан сам што могу да поделим овај редак снимак и да се подсетимо на време када су држава, војник и породица били у самом срцу државне бриге.

Мој прадеда, краљ Александар I, додељује пукoвске заставе - Београд, 1930. Ово је један од оних тренутака када се јасно види како је изгледала држава у којој je част билa највећa вредност. На Бањичком пољу, мој прадеда лично предаје нове заставе пукoвима војске. Застава је тада значила више од симбола била је завет предака и обавеза према будућим поколењима. Поносан сам што могу да поделим овај редак снимак и да се подсетимо на време када су држава, војник и породица били у самом срцу државне бриге.

Филип Карађорђевић

70,758 görüntüleme • 10 ay önce

Оно што је пласирано као студентска листа јесте класична диверзија, јер је јасно да људи попут Јове Бакића не могу ни у савету станара да прођу цензус а камоли на државном нивоу. Али зато је иницијатива Проглас озбиљније радила на и очекујем да се у једном моменту појави на сцени са листом на којој ће бити и студената.

Оно што је пласирано као студентска листа јесте класична диверзија, јер је јасно да људи попут Јове Бакића не могу ни у савету станара да прођу цензус а камоли на државном нивоу. Али зато је иницијатива Проглас озбиљније радила на и очекујем да се у једном моменту појави на сцени са листом на којој ће бити и студената.

Весна Веизовић

12,773 görüntüleme • 10 ay önce

Мислим да је већ сад јасно да је ово антологијска сцена и да ће се ова песма певати на многим српским скуповима.

Мислим да је већ сад јасно да је ово антологијска сцена и да ће се ова песма певати на многим српским скуповима.

Народни непријатељ 🇷🇸

12,052 görüntüleme • 9 ay önce