Loading video...

Video Failed to Load

Go Home

ДАНАС СЕ СЕЋАМО РОЂЕЊА МОГ ПРАДЕДЕ, ВИТЕШКОГА КРАЉА АЛЕКСАНДРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА. На овим ретким архивским кадровима са Цетиња, августа 1910. године, види се мој прадеда - тада српски престолонаследник, у свечаном тренутку проглашења Црне Горе за краљевину. Поред њега стоји и мој наврндеда, краљ Никола I Петровић Његош -...

PrincFilip1's profile picture

Филип Карађорђевић

54,219 subscribers

14,824 views • 9 months ago •via X (Twitter)

LIVE

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

0 Comments

No comments available

Comments from the original post will appear here

Related Videos

Поводом годишњице убиства мог прадеде, краља Александра I Карађорђевића, дошао сам на Опленац да му одам пошту. Руже које сам положио на његов гроб сам орезао и убрао у врту Краљевског двора. Земљиште на којем се Двор налази мој прадеда је купио сопственим средствима, а Краљевски двор подигао приватним новцем, оставивши својим потомцима дом, а свом народу трајно наслеђе. У тим ружама за мене има много више од симболике: оне повезују дом који је градио са местом на којем данас почива. Повезују генерације наше породице, прошлост коју нисмо лично доживели и наслеђе које смо дужни да чувамо. Многи се краља Александра I сете само онда када им то налаже лични интерес. Многи покушавају да себе пореде са њим, иако таквих поређења нису достојни. Али једно је сигурно: они који су током протеклих деценија писали и тумачили нашу историју умногоме су се огрешили о краља Александра. О војсковођи и државнику који је у бурним временима успевао да оствари оно што многи после њега ни у миру нису умели да сачувају. О човеку чије се наслеђе не може мерити пролазним политичким интересима, нити избрисати деценијама неправедног заборава. Краљ Александар I, Ујединитељ и Осветник Косова, један је од највећих владара наше историје. За мене, међутим, он није само велика историјска личност. Он је мој прадеда. Човек чија је судбина заувек уткана у историју наше породице и нашег народа. Положио сам цвеће на његов гроб и на гробове осталих својих предака, са захвалношћу за оно што су нам оставили и свешћу о одговорности коју њихово име носи. На Опленцу посебно снажно осећам да припадност династији Карађорђевића подразумева обавезу да се чува успомена, поштује жртва и достојанствено носи наслеђе претходних генерација. Нека је вечна слава и хвала мом прадеди, витешком краљу Александру I Карађорђевићу, и свим мојим прецима. Вечан им помен.
2:13

Поводом годишњице убиства мог прадеде, краља Александра I Карађорђевића, дошао сам на Опленац да му одам пошту. Руже које сам положио на његов гроб сам орезао и убрао у врту Краљевског двора. Земљиште на којем се Двор налази мој прадеда је купио сопственим средствима, а Краљевски двор подигао приватним новцем, оставивши својим потомцима дом, а свом народу трајно наслеђе. У тим ружама за мене има много више од симболике: оне повезују дом који је градио са местом на којем данас почива. Повезују генерације наше породице, прошлост коју нисмо лично доживели и наслеђе које смо дужни да чувамо. Многи се краља Александра I сете само онда када им то налаже лични интерес. Многи покушавају да себе пореде са њим, иако таквих поређења нису достојни. Али једно је сигурно: они који су током протеклих деценија писали и тумачили нашу историју умногоме су се огрешили о краља Александра. О војсковођи и државнику који је у бурним временима успевао да оствари оно што многи после њега ни у миру нису умели да сачувају. О човеку чије се наслеђе не може мерити пролазним политичким интересима, нити избрисати деценијама неправедног заборава. Краљ Александар I, Ујединитељ и Осветник Косова, један је од највећих владара наше историје. За мене, међутим, он није само велика историјска личност. Он је мој прадеда. Човек чија је судбина заувек уткана у историју наше породице и нашег народа. Положио сам цвеће на његов гроб и на гробове осталих својих предака, са захвалношћу за оно што су нам оставили и свешћу о одговорности коју њихово име носи. На Опленцу посебно снажно осећам да припадност династији Карађорђевића подразумева обавезу да се чува успомена, поштује жртва и достојанствено носи наслеђе претходних генерација. Нека је вечна слава и хвала мом прадеди, витешком краљу Александру I Карађорђевићу, и свим мојим прецима. Вечан им помен.

Филип Карађорђевић

29,380 views • 1 day ago

Мој прадеда, краљ Александар I, додељује пукoвске заставе - Београд, 1930. Ово је један од оних тренутака када се јасно види како је изгледала држава у којој je част билa највећa вредност. На Бањичком пољу, мој прадеда лично предаје нове заставе пукoвима војске. Застава је тада значила више од симбола била је завет предака и обавеза према будућим поколењима. Поносан сам што могу да поделим овај редак снимак и да се подсетимо на време када су држава, војник и породица били у самом срцу државне бриге.
2:53

Мој прадеда, краљ Александар I, додељује пукoвске заставе - Београд, 1930. Ово је један од оних тренутака када се јасно види како је изгледала држава у којој je част билa највећa вредност. На Бањичком пољу, мој прадеда лично предаје нове заставе пукoвима војске. Застава је тада значила више од симбола била је завет предака и обавеза према будућим поколењима. Поносан сам што могу да поделим овај редак снимак и да се подсетимо на време када су држава, војник и породица били у самом срцу државне бриге.

Филип Карађорђевић

70,758 views • 10 months ago

Данас је истекао петнаестодневни рок који су шиптарске власти дале Србима да уклоне своје викендице са језера Газиводе. Јесте, управо оних Газивода које Александар Вучић није дао. У том року су имали право да поднесу захтев за заштиту имовине, што су сви и урадили, али су и поред тога што на захтеве није одговорено шиптари дошли са дугим цевима и машинама и викендице порушили. На другом снимку видите да народ просечног коефицијента интелигенције 50 кличе оном ко је то потписао. Поред свих парадокса који постоје у математици и филозофији, на које ни данас нема одговора (зато се и зову парадокси-„наизглед апсурдно, али ипак истинито"), надам се да ће се једног дана изучавати и ,,Ћаци парадокс'', у ком је један народ нестајао и до нестанка клицао и тапшао оном који је до нестанка довео.
0:28

Данас је истекао петнаестодневни рок који су шиптарске власти дале Србима да уклоне своје викендице са језера Газиводе. Јесте, управо оних Газивода које Александар Вучић није дао. У том року су имали право да поднесу захтев за заштиту имовине, што су сви и урадили, али су и поред тога што на захтеве није одговорено шиптари дошли са дугим цевима и машинама и викендице порушили. На другом снимку видите да народ просечног коефицијента интелигенције 50 кличе оном ко је то потписао. Поред свих парадокса који постоје у математици и филозофији, на које ни данас нема одговора (зато се и зову парадокси-„наизглед апсурдно, али ипак истинито"), надам се да ће се једног дана изучавати и ,,Ћаци парадокс'', у ком је један народ нестајао и до нестанка клицао и тапшао оном који је до нестанка довео.

Ж. Пантелић-Бунар 1244

25,930 views • 2 months ago

Режисер Душан Макавејев у емисији РТБ 1968. године у расправи око тога шта се може сматрати за кич а шта не, у којој је суштонски имао дијаметрално супротне ставове у односу на Миладина Животића, касније једног од оснивача тзв. Друге Србије. Као што се може назрети из ових његових увида, и после скоро 60 година имамо још увек свакакве "Животиће" који сматрају да се налазе на вишој позицији у односу на сопствени народ јер су стекли нека звања, док су гласови попут Макавејевог и тада били брзо утишавани и проглашавани за "реакцију". Свега три године након ове емисије у Крагујевцу је организован Конгрес културне акције са Латинком Перовић као једном од главних предводника, а закључци су онемогућили не само нормалан развој српске културе, већ и развој тржишта у Србији унутар Југославије, а последице се осећају и данас. Иначе, ако вам је овај водитељ некако познат - то је зато што се ради о Раши Попову, који је тад био доста млађи него што је био у годинама из којих га већина нас памти.
2:17

Режисер Душан Макавејев у емисији РТБ 1968. године у расправи око тога шта се може сматрати за кич а шта не, у којој је суштонски имао дијаметрално супротне ставове у односу на Миладина Животића, касније једног од оснивача тзв. Друге Србије. Као што се може назрети из ових његових увида, и после скоро 60 година имамо још увек свакакве "Животиће" који сматрају да се налазе на вишој позицији у односу на сопствени народ јер су стекли нека звања, док су гласови попут Макавејевог и тада били брзо утишавани и проглашавани за "реакцију". Свега три године након ове емисије у Крагујевцу је организован Конгрес културне акције са Латинком Перовић као једном од главних предводника, а закључци су онемогућили не само нормалан развој српске културе, већ и развој тржишта у Србији унутар Југославије, а последице се осећају и данас. Иначе, ако вам је овај водитељ некако познат - то је зато што се ради о Раши Попову, који је тад био доста млађи него што је био у годинама из којих га већина нас памти.

Неодукс

22,188 views • 9 days ago

**ГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН, ЛОНДОН, 1916.** „Господо, Дошао сам из земље која је крвава од главе до пете, из земље која лежи на крсту већ две године, распета између два моћна царства, која је бранила својим грудима не само своју слободу него и вашу. Дошао сам из земље чији је народ још пре пет стотина година пролио своју крв за крст часни и слободу златну на Косову Пољу. Од онда до данас Косово је постало симбол нашег националног етоса – симбол жртве, верности и васкрсења. Кад смо пре две године ушли у овај рат, ми смо знали да идемо у ново Косово. Ми смо знали да ће Србија морати поново да падне, али смо знали и то, да ће њена смрт бити семе будућег живота – не само њеног живота, него и живота Европе. Српски војник није постављао питање да ли ће преживети. Он је знао само да мора испунити своју дужност. Он је бранио кућни праг, али је бранио и вашу отаџбину; бранио је слободу свих малих народа; бранио је морални поредак света. Немојте мислити да је Србија данас мртва. Не! Србија је само на Голготи. А свака Голгота света завршила се васкрсењем. И ја вам кажем: васкрснуће и Србија! Наш народ није народ који живи од хлеба, него од идеала. Његов хлеб је слобода, његова вода је правда, његов ваздух је вера у Бога. Ми Срби нисмо велики бројем, али смо велики историјом и велики духом. Ми смо попут оних древних народа који су више волели да изгину него да погазе своју душу. Ако би Србија и престала да постоји као држава, она никада не би престала да живи као идеал. Идеали су бесмртни. Зато се данас, на овај свети дан, на Видовдан, клањам сенима наших мученика и молим се Богу да подари снагу и британском народу и свима нашим савезницима, да издржимо до краја и да се изборимо за праведан мир. Јер само праведан мир може бити трајан. И само слобода за све може бити темељ будућности света." • „Дошао сам из земље која је крвава, али не покорена.“ • „Србија и данас пролази своје Косово – и чека своје васкрсење.“ • „Српски војник није бранио само своју кућу, већ слободу Европе.“ • „Ми нисмо народ који живи од хлеба, већ од идеала.“ • „Ако и падне као држава, Србија никада неће умрети као идеал.“ • „Не мислите да је Србија мртва – она је на Голготи, а Голгота се увек завршава победом.“
1:10

**ГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН, ЛОНДОН, 1916.** „Господо, Дошао сам из земље која је крвава од главе до пете, из земље која лежи на крсту већ две године, распета између два моћна царства, која је бранила својим грудима не само своју слободу него и вашу. Дошао сам из земље чији је народ још пре пет стотина година пролио своју крв за крст часни и слободу златну на Косову Пољу. Од онда до данас Косово је постало симбол нашег националног етоса – симбол жртве, верности и васкрсења. Кад смо пре две године ушли у овај рат, ми смо знали да идемо у ново Косово. Ми смо знали да ће Србија морати поново да падне, али смо знали и то, да ће њена смрт бити семе будућег живота – не само њеног живота, него и живота Европе. Српски војник није постављао питање да ли ће преживети. Он је знао само да мора испунити своју дужност. Он је бранио кућни праг, али је бранио и вашу отаџбину; бранио је слободу свих малих народа; бранио је морални поредак света. Немојте мислити да је Србија данас мртва. Не! Србија је само на Голготи. А свака Голгота света завршила се васкрсењем. И ја вам кажем: васкрснуће и Србија! Наш народ није народ који живи од хлеба, него од идеала. Његов хлеб је слобода, његова вода је правда, његов ваздух је вера у Бога. Ми Срби нисмо велики бројем, али смо велики историјом и велики духом. Ми смо попут оних древних народа који су више волели да изгину него да погазе своју душу. Ако би Србија и престала да постоји као држава, она никада не би престала да живи као идеал. Идеали су бесмртни. Зато се данас, на овај свети дан, на Видовдан, клањам сенима наших мученика и молим се Богу да подари снагу и британском народу и свима нашим савезницима, да издржимо до краја и да се изборимо за праведан мир. Јер само праведан мир може бити трајан. И само слобода за све може бити темељ будућности света." • „Дошао сам из земље која је крвава, али не покорена.“ • „Србија и данас пролази своје Косово – и чека своје васкрсење.“ • „Српски војник није бранио само своју кућу, већ слободу Европе.“ • „Ми нисмо народ који живи од хлеба, већ од идеала.“ • „Ако и падне као држава, Србија никада неће умрети као идеал.“ • „Не мислите да је Србија мртва – она је на Голготи, а Голгота се увек завршава победом.“

Јелена Ђоковић Ивић

17,975 views • 10 months ago

Србин из Лепосавића који је недавно тешко рањен на територији КиМ па доведен у КБЦ Ниш од стране особа у униформама без ознака, и у возилу без регистарских таблица! Сумња се да су на њега пуцала лица повезана са "Српском листом". У разговору за КТВ телевизију на Видовдан, недвосмислено је рекао да се плаши да пређе на територију централне Србије због претњи које је добија јер је одбио да напусти косовске институције по налогу Александра Вучића! Тренутно се налази у веома тешком стању, на ивицу живота и смрти а члановима породице ни након скоро десет дана од рањавања није дозвољено да га виде!
1:28

Србин из Лепосавића који је недавно тешко рањен на територији КиМ па доведен у КБЦ Ниш од стране особа у униформама без ознака, и у возилу без регистарских таблица! Сумња се да су на њега пуцала лица повезана са "Српском листом". У разговору за КТВ телевизију на Видовдан, недвосмислено је рекао да се плаши да пређе на територију централне Србије због претњи које је добија јер је одбио да напусти косовске институције по налогу Александра Вучића! Тренутно се налази у веома тешком стању, на ивицу живота и смрти а члановима породице ни након скоро десет дана од рањавања није дозвољено да га виде!

Немања Шаровић

65,414 views • 11 months ago

Оно јуче је слика избора у Србији. Безобразно су покрали, као и увек до сада. И опет им пролази, баш као и сваки пут. И тако ће бити док ми не одлучимо да је доста и то окончамо. Не признаје се изборна крађа, и не узимају се мандати са покрадених избора, јер је то легализација крађе и саучесништво. Да ли постоји ико нормалан који мисли да се ова мафија руши изборима? Да ће се било који наредни избори разликовати од ових? Мислите ли да ће ови батинаши и криминалци признати икада да су изгубили изборе? Да ће само једног дана да се пробуде и кажу нећемо више да вас бијемо, крадемо, уништавамо, доста је било. Ја не знам да постоји случај у свету да се неко спасао криминалца који га рекетира и малтретира тако што га је молио да престане. Напротив, сви примери у свету показују да људи који су се спасили криминалаца који су их рекетирали су то успели на 2 начина: или се обратиш јачем криминалцу који ти то реши, али онда њему плаћаш рекет, или су се супроставили, пребии или упуцали криминалце. Знамо са ким имамо посла, и да је за њих то питање живота, јер знају шта су радили, али и за нас је. А нас је много више.
2:22

Оно јуче је слика избора у Србији. Безобразно су покрали, као и увек до сада. И опет им пролази, баш као и сваки пут. И тако ће бити док ми не одлучимо да је доста и то окончамо. Не признаје се изборна крађа, и не узимају се мандати са покрадених избора, јер је то легализација крађе и саучесништво. Да ли постоји ико нормалан који мисли да се ова мафија руши изборима? Да ће се било који наредни избори разликовати од ових? Мислите ли да ће ови батинаши и криминалци признати икада да су изгубили изборе? Да ће само једног дана да се пробуде и кажу нећемо више да вас бијемо, крадемо, уништавамо, доста је било. Ја не знам да постоји случај у свету да се неко спасао криминалца који га рекетира и малтретира тако што га је молио да престане. Напротив, сви примери у свету показују да људи који су се спасили криминалаца који су их рекетирали су то успели на 2 начина: или се обратиш јачем криминалцу који ти то реши, али онда њему плаћаш рекет, или су се супроставили, пребии или упуцали криминалце. Знамо са ким имамо посла, и да је за њих то питање живота, јер знају шта су радили, али и за нас је. А нас је много више.

Срђан Ного

15,855 views • 6 months ago

Историчар и политички аналитичар Драгомир Анђелковић подржао је листу Аутентична десница – др Милош Јовановић на предстојећим парламентарним изборима. „У овом тренутку много је оних који желе промене у Србији, а мало оних који су спремни да се боре за национално и демократско ослобођење земље“, навео је Анђелковић и додао да је битно да „не останемо без аутентичне деснице као опције у Народној Скупштини и другим институцијама“.
2:31

Историчар и политички аналитичар Драгомир Анђелковић подржао је листу Аутентична десница – др Милош Јовановић на предстојећим парламентарним изборима. „У овом тренутку много је оних који желе промене у Србији, а мало оних који су спремни да се боре за национално и демократско ослобођење земље“, навео је Анђелковић и додао да је битно да „не останемо без аутентичне деснице као опције у Народној Скупштини и другим институцијама“.

Нови ДСС

11,217 views • 22 days ago

Шизоје је заборавио да је био у коалицији са Милошевићем кад је Младић хтео да уђе у Крајину. Тада му то из Београда нису дозволили и претили. И још је питање да ли се Младићева ћерка предозирала и умрла или су је службе предозирале јер тату нису могли да зауздају. Свашта се причало по Београду... Такође, приликом убиства Ћурувије шизоје је био министар информисања и мало су се тада закачили. У свакој Милошевићевој влади 'вадикали су били мирођија а шизоје изабрани члан.
0:59

Шизоје је заборавио да је био у коалицији са Милошевићем кад је Младић хтео да уђе у Крајину. Тада му то из Београда нису дозволили и претили. И још је питање да ли се Младићева ћерка предозирала и умрла или су је службе предозирале јер тату нису могли да зауздају. Свашта се причало по Београду... Такође, приликом убиства Ћурувије шизоје је био министар информисања и мало су се тада закачили. У свакој Милошевићевој влади 'вадикали су били мирођија а шизоје изабрани члан.

Инжењер 🇷🇸

28,543 views • 9 months ago

У близини Крста цара Душана, поред маслине коју је засадио велики српски цар, мој отац, престолонаследник Александар, мој син, принц Стефан, и ја засадили смо чемпрес (кипарис), као трајни спомен на историјску заједничку посету три генерације наше породице Светој српској царској лаври - манастиру Хиландару. Садницу је претходно освештао игуман Методије, заједно са хиландарским братством. Наш чемпрес сада је део дрвореда у коме су, као сведочанство својих посета Хиландару, стабла садили цар Душан, краљ Александар I Обреновић, мој чукундеда краљ Петар I, као и мој отац, престолонаследник Александар, приликом своје прве посете Хиландару 1989. године. Овај чин има посебну тежину јер повезује три генерације наше породице са вековним наслеђем српске круне и са светим местом које је кроз столећа било духовни ослонац српских владара, монаха и читавог нашег народа. У Хиландару се прошлост не памти само кроз камен и књиге - она живи и наставља се кроз дела која остављамо будућим нараштајима. Посебан је осећај оставити овде живи траг нашег заједничког доласка, оца, сина и унука, на месту где се сусрећу вера, историја и непрекинута традиција српске државности. Нека овај чемпрес расте као симбол постојаности, породичног завета и трајне везе нашег дома са Светом српском царском лавром.
0:52

У близини Крста цара Душана, поред маслине коју је засадио велики српски цар, мој отац, престолонаследник Александар, мој син, принц Стефан, и ја засадили смо чемпрес (кипарис), као трајни спомен на историјску заједничку посету три генерације наше породице Светој српској царској лаври - манастиру Хиландару. Садницу је претходно освештао игуман Методије, заједно са хиландарским братством. Наш чемпрес сада је део дрвореда у коме су, као сведочанство својих посета Хиландару, стабла садили цар Душан, краљ Александар I Обреновић, мој чукундеда краљ Петар I, као и мој отац, престолонаследник Александар, приликом своје прве посете Хиландару 1989. године. Овај чин има посебну тежину јер повезује три генерације наше породице са вековним наслеђем српске круне и са светим местом које је кроз столећа било духовни ослонац српских владара, монаха и читавог нашег народа. У Хиландару се прошлост не памти само кроз камен и књиге - она живи и наставља се кроз дела која остављамо будућим нараштајима. Посебан је осећај оставити овде живи траг нашег заједничког доласка, оца, сина и унука, на месту где се сусрећу вера, историја и непрекинута традиција српске државности. Нека овај чемпрес расте као симбол постојаности, породичног завета и трајне везе нашег дома са Светом српском царском лавром.

Филип Карађорђевић

13,373 views • 1 month ago

Само знам да се господин зове Радивоје. И да је професор биологије у пензији. Његови познаници кажу да је већ годинама као монах у цивилу. Свакодневно на служби у храму, нечујан, молитвен и скрушен. Прави раб Божији. На многаја љета професоре..
0:52

Само знам да се господин зове Радивоје. И да је професор биологије у пензији. Његови познаници кажу да је већ годинама као монах у цивилу. Свакодневно на служби у храму, нечујан, молитвен и скрушен. Прави раб Божији. На многаја љета професоре..

Српски Инфо Штаб

32,301 views • 3 months ago