Loading video...

Video Failed to Load

There was a problem loading this video. This could be due to a temporary network issue or the video might be unavailable.

Два минута за историју Српског рода! Декларација о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине. Сарајево, 9. јануар 1992.г.

Стари Прагиста

4,198 subscribers

17,328 views • 1 year ago •via X (Twitter)

News & Politics

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

12 Comments

Gruz 2001 year ago

Ne može ti nista niko slavna Srpska Republiko

RepublikaBiH1 year ago

Da podsjetim samo da je 9.Januar-dan planskog, sistematičnog i osmišljenog početka progona, te najmonstuoznijih zločina u ratnoj paratvorevini RS. Na taj dan su se okupili politički predstavnici srpskog naroda i odlučili da izvrše osnivanje paratvorevine na masovnim zločinima.✅

Стари Прагиста1 year ago

Да подсјетим да сте још 1990. почели припремати покољ за Србе.

Rock Paper Sizzle2 years ago

🇺🇸 Put America First! 💯 We have the best chance with Trump & Vance. ✅ Wear it Proudly here:

Roytroublemaker1 year ago

Zivela nam i dugovecna bila Republika Srpska

Kosta Milicevic1 year ago

Klintonu da dignete spomenik u sred Banja Luke on vas je spasao 95..

Стари Прагиста1 year ago

Може га нама твоја госпођа дигнути и без Клинтона.

𝕎 𝔸 𝕊 𝔸 - 𝕂 𝕀 𝕊 𝔸1 year ago

❤️🙏

AB3001 year ago

❤

Batko Milacic1 year ago

Ponos Srpstva

Гавран Црн1 year ago

Pale.

Стари Прагиста1 year ago

Холидеј Ин.

Related Videos

Ово није одлучивање, већ најобичнија ХАЈДУЧИЈА у Предсједништву БиХ! Прво су се изјаснили о ЧЕТИРИ, умјесто о ПЕТ чланова Комисије за очување националних споменика, а затим БЕЗ КВОРУМА гласали за сваког појединачно. Како су данас прегласали мене, једнако брутално би прегласавали српског члана КОНС-а и тако ОТИМАЛИ нашу културну и националну баштину. Без обзира што брутално покушавају да ми ускрате то уставно право, коначан суд ће дати Народна скупштина Републике Српске! Неће вам проћи - СРУШИЋЕМО ову нелегалну одлуку и заштитити виталне интересе Републике Српске!

Ово није одлучивање, већ најобичнија ХАЈДУЧИЈА у Предсједништву БиХ! Прво су се изјаснили о ЧЕТИРИ, умјесто о ПЕТ чланова Комисије за очување националних споменика, а затим БЕЗ КВОРУМА гласали за сваког појединачно. Како су данас прегласали мене, једнако брутално би прегласавали српског члана КОНС-а и тако ОТИМАЛИ нашу културну и националну баштину. Без обзира што брутално покушавају да ми ускрате то уставно право, коначан суд ће дати Народна скупштина Републике Српске! Неће вам проћи - СРУШИЋЕМО ову нелегалну одлуку и заштитити виталне интересе Републике Српске!

Жељка Цвијановић

13,121 views • 3 months ago

Драги Крајишници, драга браћо и сестре из Републике Српске, морате бити сложни у овим тешким временима. Док су покушавали да сруше Србију у исто време су рушили Републику Српску јер су били убеђени да Београд неће моћи да помогне свом народу преко Дрине. Преварили су се. Морају да знају да Србија никада неће оставити Републику Српску на цедилу и да ћемо се заједно изборити за мир и просперитет српског народа.

Драги Крајишници, драга браћо и сестре из Републике Српске, морате бити сложни у овим тешким временима. Док су покушавали да сруше Србију у исто време су рушили Републику Српску јер су били убеђени да Београд неће моћи да помогне свом народу преко Дрине. Преварили су се. Морају да знају да Србија никада неће оставити Републику Српску на цедилу и да ћемо се заједно изборити за мир и просперитет српског народа.

Милош Вучевић

16,455 views • 1 year ago

Професор Милан Брдар је све рекао у неколико реченица. Ову страницу сам и направио да ширим истину о страдању српског народа, да сачувам имена наших жртава и отргнем их од заборава. Злочинци су нашим прецима одузели животе. Ако заборавимо њихова имена, страдања и гробове, ми им одузимамо и место у историји за које су платили сопственом крвљу. Зато морамо да памтимо, пишемо и говоримо. Јер заборав невиних жртава представља ЗЛОЧИН. ЗЛОЧИН ЗАБОРАВА! #србија

Професор Милан Брдар је све рекао у неколико реченица. Ову страницу сам и направио да ширим истину о страдању српског народа, да сачувам имена наших жртава и отргнем их од заборава. Злочинци су нашим прецима одузели животе. Ако заборавимо њихова имена, страдања и гробове, ми им одузимамо и место у историји за које су платили сопственом крвљу. Зато морамо да памтимо, пишемо и говоримо. Јер заборав невиних жртава представља ЗЛОЧИН. ЗЛОЧИН ЗАБОРАВА! #србија

Ξ Η⊶ ┯ Ξ Η⊶ ┯μ Η μ

10,216 views • 23 days ago

Алнес Алић је данас у Поточарима добио табут са посмртним остацима свог оца Раме којег никад није упознао. Мала ћеркица му брише сузе. Истински дирљив и трагичан призор. Али проблем је што Рамо није жртва геноцида. Још у априлу 1992. се придружио тзв. Армији Републике Босне и Херцеговине, месец дана пре настанка Војске Републике Српске. До 11. јула 1995. је био борац. Ако је као заробљени борац стрељан, то је ратни злочин. Ако је погинуо у пробоју према Тузли, то је ратни окршај. У сваком случају није реч о геноциду.

Алнес Алић је данас у Поточарима добио табут са посмртним остацима свог оца Раме којег никад није упознао. Мала ћеркица му брише сузе. Истински дирљив и трагичан призор. Али проблем је што Рамо није жртва геноцида. Још у априлу 1992. се придружио тзв. Армији Републике Босне и Херцеговине, месец дана пре настанка Војске Републике Српске. До 11. јула 1995. је био борац. Ако је као заробљени борац стрељан, то је ратни злочин. Ако је погинуо у пробоју према Тузли, то је ратни окршај. У сваком случају није реч о геноциду.

Народни непријатељ 🇷🇸

18,406 views • 2 months ago

‼️Када новац постане главна вредност у животу, човек је спреман да пређе и преко лешева, не би ли нахранио своју болесну сујету! Кејти Пери је 31. јула, током наступа на фестивалу „Sunny Hill“ у Приштини, у режираном перформансу који је представљао слетање на Месец поставила заставу такозваног Косова. То очигледно није био случајан потез, већ унапред припремљен део представе. Фестивал су основали Дуа Липа и њен отац, познати промотери косовске независности. Званични програм фестивала Зашто је Кејти Пери пристала на то? Највероватније због новца, публике и додворавања организаторима. Она је америчка певачица, а Сједињене Државе су признале једнострано проглашену независност Косова још 2008. године. Нема доказа да је проучавала историју Косова и Метохије, међународно право или страдање српског народа. За њу и њен тим то је вероватно био само ефектан сценски и рекламни потез. Али за Србе то није обична сценографија. Косово и Метохија су, према Уставу Србије, саставни део Србије. Резолуција 1244 Савета безбедности УН, која је и даље на снази, потврђује приврженост суверенитету и територијалном интегритету тадашње СР Југославије. Косово није чланица Уједињених нација, Србија његову независност никада није признала, а његов статус и даље није општеприхваћен. УН о Резолуцији 1244 Ниједна певачица, ма колико била позната, не може једним сценским перформансом избрисати српску историју, Пећку патријаршију, Дечане, Грачаницу, Газиместан, српске гробове и вековно присуство нашег народа. Застава забодена у сценографију не мења историју нити решава спор око Косова и Метохије. Музика би требало да спаја људе, а не да служи као средство политичке пропаганде. Косово и Метохија нису позорница за туђи маркетинг — они су срце историјског и духовног идентитета српског народа. ✍ Дане Ивановић

‼️Када новац постане главна вредност у животу, човек је спреман да пређе и преко лешева, не би ли нахранио своју болесну сујету! Кејти Пери је 31. јула, током наступа на фестивалу „Sunny Hill“ у Приштини, у режираном перформансу који је представљао слетање на Месец поставила заставу такозваног Косова. То очигледно није био случајан потез, већ унапред припремљен део представе. Фестивал су основали Дуа Липа и њен отац, познати промотери косовске независности. Званични програм фестивала Зашто је Кејти Пери пристала на то? Највероватније због новца, публике и додворавања организаторима. Она је америчка певачица, а Сједињене Државе су признале једнострано проглашену независност Косова још 2008. године. Нема доказа да је проучавала историју Косова и Метохије, међународно право или страдање српског народа. За њу и њен тим то је вероватно био само ефектан сценски и рекламни потез. Али за Србе то није обична сценографија. Косово и Метохија су, према Уставу Србије, саставни део Србије. Резолуција 1244 Савета безбедности УН, која је и даље на снази, потврђује приврженост суверенитету и територијалном интегритету тадашње СР Југославије. Косово није чланица Уједињених нација, Србија његову независност никада није признала, а његов статус и даље није општеприхваћен. УН о Резолуцији 1244 Ниједна певачица, ма колико била позната, не може једним сценским перформансом избрисати српску историју, Пећку патријаршију, Дечане, Грачаницу, Газиместан, српске гробове и вековно присуство нашег народа. Застава забодена у сценографију не мења историју нити решава спор око Косова и Метохије. Музика би требало да спаја људе, а не да служи као средство политичке пропаганде. Косово и Метохија нису позорница за туђи маркетинг — они су срце историјског и духовног идентитета српског народа. ✍ Дане Ивановић

Инжењер 🇷🇸

91,470 views • 2 months ago

Војска коју је водио генерал Младић чинила је грешке и понекад радила и грозне ствари, али је спречила нестанак српског народа у Босни и створила основ за његов опстанак. Спречила је сценарио из 1915. и 1941. године. Стала је испред јаме и зауставила шуцкорске, усташке и муџахединске маљеве, каме и бомбе својим грудима. Својим момачким грудима одупрла се храбро непријатељу. Херој је српски народ и његов војник, којег је водио и испред њега стао Ратко Младић. Његова смрт, као и приче о пеленама и лажи о планираном геноциду, неће изменити чињеницу да Република Српска постоји и да је српски народ у Босни преживео.

Војска коју је водио генерал Младић чинила је грешке и понекад радила и грозне ствари, али је спречила нестанак српског народа у Босни и створила основ за његов опстанак. Спречила је сценарио из 1915. и 1941. године. Стала је испред јаме и зауставила шуцкорске, усташке и муџахединске маљеве, каме и бомбе својим грудима. Својим момачким грудима одупрла се храбро непријатељу. Херој је српски народ и његов војник, којег је водио и испред њега стао Ратко Младић. Његова смрт, као и приче о пеленама и лажи о планираном геноциду, неће изменити чињеницу да Република Српска постоји и да је српски народ у Босни преживео.

Гилти Сигурдсон

22,720 views • 5 months ago

Следеће чињенице: 1. Да тужилаштво спроводи гестаповске методе привођења људи у раним јутарњим часовима и држања у притвору читав дан, како би их саслушавали током глувог доба ноћи, изнурене, ментално и физички исцрпљене и деконцентрисане. 2. Да тужилаштво о одлукама о притвору и „ексклузивним“ детаљима истраге прво обавештава тајкунске медије, како би адвокати и породице ових људи увидели јасну спрегу измеђи тужилаштва и медијских вођа обојене револуције. 3. Да селективно одређују кога ће оптужити и привести, јер блокадере који су обављали најважније функције у Железницама Србије нису ни пипнули. Све ове чињенице говоре о томе да тужилаштво не занима истина и правда, већ да је њихов задатак да пошто-пото оптуже и затим ухапсе Александра Вучића Александар Вучић. Они људе малтретирају, приводе их, задржавају у притвору иако након 9 месеци они не могу више учинити ништа што већ нису учинили за тих 9 месеци, искључиво како би их заплашили, уценили и мучили да би неко од њих – било ко и за било шта – рекао: Александар Вучић је крив. Све ово плански прати читава тајкунска медијска машинерија, која нам већ месецима прича – Вучић је крив, нема правде док не ухапсите Вучића, нема мира на улицама док не оптужите и приведете Вучића. Све ово је део исте обојене револуције којој је ужасна трагедија у Новом Саду послужила као плодно тло за рушење Србије, рушењем председника Александра Вучића, његовом сатанизацијом и хапшењем. Они се чак не либе да управо на 30. годишњицу егзодуса српског народа из Хрватске, у Србији најављују неке нове „олује“. За све њих, једна порука – остајемо уз председника Александар Вучић, уз Србију, и захтевамо истину и правду за жртве пада надстрешнице, а не политички монтиран процес усмерен на рушење Србије!

Следеће чињенице: 1. Да тужилаштво спроводи гестаповске методе привођења људи у раним јутарњим часовима и држања у притвору читав дан, како би их саслушавали током глувог доба ноћи, изнурене, ментално и физички исцрпљене и деконцентрисане. 2. Да тужилаштво о одлукама о притвору и „ексклузивним“ детаљима истраге прво обавештава тајкунске медије, како би адвокати и породице ових људи увидели јасну спрегу измеђи тужилаштва и медијских вођа обојене револуције. 3. Да селективно одређују кога ће оптужити и привести, јер блокадере који су обављали најважније функције у Железницама Србије нису ни пипнули. Све ове чињенице говоре о томе да тужилаштво не занима истина и правда, већ да је њихов задатак да пошто-пото оптуже и затим ухапсе Александра Вучића Александар Вучић. Они људе малтретирају, приводе их, задржавају у притвору иако након 9 месеци они не могу више учинити ништа што већ нису учинили за тих 9 месеци, искључиво како би их заплашили, уценили и мучили да би неко од њих – било ко и за било шта – рекао: Александар Вучић је крив. Све ово плански прати читава тајкунска медијска машинерија, која нам већ месецима прича – Вучић је крив, нема правде док не ухапсите Вучића, нема мира на улицама док не оптужите и приведете Вучића. Све ово је део исте обојене револуције којој је ужасна трагедија у Новом Саду послужила као плодно тло за рушење Србије, рушењем председника Александра Вучића, његовом сатанизацијом и хапшењем. Они се чак не либе да управо на 30. годишњицу егзодуса српског народа из Хрватске, у Србији најављују неке нове „олује“. За све њих, једна порука – остајемо уз председника Александар Вучић, уз Србију, и захтевамо истину и правду за жртве пада надстрешнице, а не политички монтиран процес усмерен на рушење Србије!

Ana Brnabic

15,561 views • 1 year ago

Кесић је у својој емисији редовно исмевао Републику Српску и тамошње Србе, нарочито у време референдума за заштиту 9. јануара. Исмевао је географски облик Републике Српске, али му не смета хрватска кифла кад иде у Ровињ. Исмевао је право народа на самоопредељење, али је у емисији она два дебила Видојковића и Кулачина понижавао оне који су против независности "Косова". Кесић је аутошовиниста и антисрпски пропагандиста. Неталентовани кревељко на кога се ложе врачарске тетке у менопаузи и ликови са мањком тестостерона. Не брани он никакву слободу медија, него својих 500.000 евра за 30 сати програма годишње. Али то што је уобразио да због тога што за две секунде заради нечију месечну плату сам вреди више од пар милиона Срба, озбиљно се зајебао. Антисрпску пропаганду настави на јутјубу, а ја ћу радо гледати сваку твоју емисију и редовно пријављивати администрацији свако твоје ширење мржње.

Кесић је у својој емисији редовно исмевао Републику Српску и тамошње Србе, нарочито у време референдума за заштиту 9. јануара. Исмевао је географски облик Републике Српске, али му не смета хрватска кифла кад иде у Ровињ. Исмевао је право народа на самоопредељење, али је у емисији она два дебила Видојковића и Кулачина понижавао оне који су против независности "Косова". Кесић је аутошовиниста и антисрпски пропагандиста. Неталентовани кревељко на кога се ложе врачарске тетке у менопаузи и ликови са мањком тестостерона. Не брани он никакву слободу медија, него својих 500.000 евра за 30 сати програма годишње. Али то што је уобразио да због тога што за две секунде заради нечију месечну плату сам вреди више од пар милиона Срба, озбиљно се зајебао. Антисрпску пропаганду настави на јутјубу, а ја ћу радо гледати сваку твоју емисију и редовно пријављивати администрацији свако твоје ширење мржње.

Народни непријатељ 🇷🇸

19,798 views • 25 days ago

Др Војислав Шешељ анализирао Студентски Меморандум о Косову и Метохији: Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Како вам делује, ево сад гледам и слике тога што сте причали, како вам делује скуп студената? И за 23. су најавили да ће се окупити, да се сад већ... Др Војислав Шешељ: Они то громогласно најављују, али ја мислим да ће бити много мање учесника него што је било прошле године за 15. март или за 28. јун за Видовдан. Биће много, много мање учесника, јер долази до извесног освешћивања међу досадашњим студентима блокадерима. Међу њима је пукло свако јединство. Сад, ја мислим, сваки такозвани пленум своју политику води. А који им је доказ за то? Чули сте за овај скуп у Крагујевцу? Милена Томовић: Добро, пленума, је л'? Да. Др Војислав Шешељ: Не, то... то је био скуп студената блокадара... Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: ...који је организовао један или неколико пленума, не бих то могао прецизно да вам кажем. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Али је интересантно да је на том скупу прокламован меморандум о Косову и Метохији. Милена Томовић: Студенти? Др Војислав Шешељ: Студенти, блокадери. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: И то је велика промена у односу на њихово досадашње понашање. До сада нико није хтео да говори о Косову и Метохији, нико није хтео да говори о судбини Републике Српске, нико није хтео да говори о лажним оптужбама за геноцид у Сребреници, нико није хтео да говори о супротстављању притисцима да уведемо санкције Русији, нико није хтео да говори о положају српског народа у Црној Гори итд. Милена Томовић: Јесте. Др Војислав Шешељ: Нешто се сад као променило. Ја сам ту прилично опрезан. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Прво, не знам колико је пленума ово усвојило и ко тачно стоји иза овога. Ово сигурно није јединствен став свих пленума. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Они вероватно нису били ни консултовани. А сад сви ћуте о томе, изненађени су. Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Али како ми то да знамо? Др Војислав Шешељ: Међу тим студентима, ја сам уверен, има још људи који су у основи патриотски расположени, али су у неким заблудама. Они су изманипулисани. ТВ Студио Б, емисија "Отворени Балкан", 20. мај 2026. 1/9

Др Војислав Шешељ анализирао Студентски Меморандум о Косову и Метохији: Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Како вам делује, ево сад гледам и слике тога што сте причали, како вам делује скуп студената? И за 23. су најавили да ће се окупити, да се сад већ... Др Војислав Шешељ: Они то громогласно најављују, али ја мислим да ће бити много мање учесника него што је било прошле године за 15. март или за 28. јун за Видовдан. Биће много, много мање учесника, јер долази до извесног освешћивања међу досадашњим студентима блокадерима. Међу њима је пукло свако јединство. Сад, ја мислим, сваки такозвани пленум своју политику води. А који им је доказ за то? Чули сте за овај скуп у Крагујевцу? Милена Томовић: Добро, пленума, је л'? Да. Др Војислав Шешељ: Не, то... то је био скуп студената блокадара... Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: ...који је организовао један или неколико пленума, не бих то могао прецизно да вам кажем. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Али је интересантно да је на том скупу прокламован меморандум о Косову и Метохији. Милена Томовић: Студенти? Др Војислав Шешељ: Студенти, блокадери. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: И то је велика промена у односу на њихово досадашње понашање. До сада нико није хтео да говори о Косову и Метохији, нико није хтео да говори о судбини Републике Српске, нико није хтео да говори о лажним оптужбама за геноцид у Сребреници, нико није хтео да говори о супротстављању притисцима да уведемо санкције Русији, нико није хтео да говори о положају српског народа у Црној Гори итд. Милена Томовић: Јесте. Др Војислав Шешељ: Нешто се сад као променило. Ја сам ту прилично опрезан. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Прво, не знам колико је пленума ово усвојило и ко тачно стоји иза овога. Ово сигурно није јединствен став свих пленума. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Они вероватно нису били ни консултовани. А сад сви ћуте о томе, изненађени су. Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Али како ми то да знамо? Др Војислав Шешељ: Међу тим студентима, ја сам уверен, има још људи који су у основи патриотски расположени, али су у неким заблудама. Они су изманипулисани. ТВ Студио Б, емисија "Отворени Балкан", 20. мај 2026. 1/9

Српски радикали

11,224 views • 4 months ago

Слободан Самарџић био је угледан сарајевски музичар, из партизанске породице, никакве речи о национализму. Породица му је отишла из Сарајева, а он је остао верујући да никоме зло није нанео и зато што воли свој град. Киднапован је у својој згради 10. априла 1992. године од стране муслиманских снага (баш на дан оснивања НДХ). Одведен је, мучен и ликвидиран 14. маја. Његов леш бачен је у Миљацку и ту је стајао данима, а припадници АРБиХ су се фотографисали поред леша. Уочи доласка Митерана у Сарајево, кренуло се у чишћење терена и леш је одвезен на сарајевску депонију. Нешто што ни у Африци није рађено. Депонијом је тада управљао Мирсад Кебо који ће касније, пазите сад, бити министар за људска права и избеглице БиХ!!!!! Породица ни данас није добила његове посмртне остатке. Али им је зато неко анонимно послао фотографију његовог леша у реци! Слободан је један од најмање 2.500 сарајевских Срба, колико признају чак и бошњачке институције, који је убијен до краја 1992. године. Слободан је убијен пре Сребренице, пре оснивања Војске Републике Српске. Само зато што је имао српско име и презиме. Зашто Срби воле Ратка Младића? Зашто ће му цело српство доћи на сахрану? Зашто му држава Србија одаје највише почасти? Ето зато!

Слободан Самарџић био је угледан сарајевски музичар, из партизанске породице, никакве речи о национализму. Породица му је отишла из Сарајева, а он је остао верујући да никоме зло није нанео и зато што воли свој град. Киднапован је у својој згради 10. априла 1992. године од стране муслиманских снага (баш на дан оснивања НДХ). Одведен је, мучен и ликвидиран 14. маја. Његов леш бачен је у Миљацку и ту је стајао данима, а припадници АРБиХ су се фотографисали поред леша. Уочи доласка Митерана у Сарајево, кренуло се у чишћење терена и леш је одвезен на сарајевску депонију. Нешто што ни у Африци није рађено. Депонијом је тада управљао Мирсад Кебо који ће касније, пазите сад, бити министар за људска права и избеглице БиХ!!!!! Породица ни данас није добила његове посмртне остатке. Али им је зато неко анонимно послао фотографију његовог леша у реци! Слободан је један од најмање 2.500 сарајевских Срба, колико признају чак и бошњачке институције, који је убијен до краја 1992. године. Слободан је убијен пре Сребренице, пре оснивања Војске Републике Српске. Само зато што је имао српско име и презиме. Зашто Срби воле Ратка Младића? Зашто ће му цело српство доћи на сахрану? Зашто му држава Србија одаје највише почасти? Ето зато!

Народни непријатељ 🇷🇸

15,765 views • 1 month ago

#AndrijaMandic: Срби у Црној Гори више никада неће бити грађани другог реда; Наш глас ће се чути и одлучивати! Изузетна ми је част и задовољство што као предсједник Нове српске демократије, парламентарне странке која се поноси својим српским именом, имам привилегију да вам се обратим на великом, и видим величанственом сабрању, каква је Скупштина ваше странке. Желим да ово обраћање буде један од симбола снажне сарадње српског народа и његових политичких представника коју не може спријечити нико, јер ми припадамо истој култури, истој Цркви и нацији. Ми смо један живи организам који је изложен многобројним, често недобронамјерним и супротстављеним утицајима на различитим дјеловима нашег националног тијела. Као што сам прије неколико ноћи приликом отварања изложбе коју је приред ила Скупштина Црне Горе саопштио многобројним високим званицама – мој посао није да тражим непријатеља, већ пријатеља, и да вјерујем да је сваки човјек и сваки народ јачи ако увећава број пријатеља, а смањује број непријатеља. И управо због тога, драги моји пријатељи, одлучио сам да са посебном толеранцијом и разумијевањем кренем у промовисање и снажење подршке за оне идеје које су виталне за живот, развој и напредак нашег српског народа у Црној Гори, а посебно наше младости. У коначном, то је и мој посао и моја национална дужност, и моја одговорност, јер многи и данас желе да српски народ у Црној Гори врате у положај грађана другог реда, а неки прижељкују да нас опет потчине управи Мила Ђукановића и његовог ДПС-а. Ми смо демократски изабрани од народа, нашег српског народа и грађана Црне Горе – да заступамо и бранимо њихове интересе. Не да се повлачимо, него да учествујемо у доношењу одлука које директно утичу на њихове животе. Не треба ни мени ни Србима власт да би били у фотељама, него да се боље и утицајније чује српски глас, да се поштује њихова ријеч, да се испуне њихови оправдани захтјеви. Слободно могу да кажем: по први пут од завршетка Другог свјетског рата Срби су дио власти у Црној Гори, и то демократске и проевропске власти, уважени од других, посвећени помирењу и мирном животу, као и напретку свих, без било каквих искључивости, без болних подјела и сталног враћања назад. Чврсто вјерујем да је таква политика помирења исправна – и да може бити љековита и за читав наш бурни, страдални регион. Наравно, много је још питања која српски народ у Црној Гори треба да отвори и у договору са другим својим већинским савезницима ријеши. То је лакше и изводљивије остварити вољом већине него као изгурана мањина чекати милост од било кога. Зато ми имамо стрпљења, снаге и воље да не одустанемо, да се боримо за наше националне интересе доследно и умно, споразумно и помирујуће – у име свих Срба и грађана у Црној Гори. Сами – имамо срце и вољу, али немамо и број да би одлучивали без других. Зато у другима тражимо савезника, партнера, пријатеља и не копамо ровове неповјерења и сумње који нас удаљавају и лишавају снаге и моћи. Црна Гора данас увози нову радну снагу, јер је стопа незапослености сведена на историјски минимум, а у последњих пет година запослено је више од сто хиљада људи. Већина њих су наши сународници, који су деценијама били тешко дискриминисани, а посебно по питању највећег животног проблема – сталног запослења и уредне плате. Просјечне плате и пензије повећанe су више него дупло у односу на 2020. годину, и то је, између осталог, резултат управо учешћа српских представника у власти. Данас наш српски народ у Црној Гори не мора да брине за своју егзистенцију, и то је резултат његове борбе и упорности. Наши кадрови који данас врше власт, министри, предсједници општина, директори, секретари, новозапослени чиновници и радници властитим квалитетима високо надмашују некадашње функционере старог режима. Нема корупције, нема крађе, нема селективности у одлучној борби против организованог криминала – плате и пензије расту и боље се живи. Да кажем и ово! Мој лични однос према судбини српског народа показао сам сваки пут када су наш народ и наша заједничка држава били угрожени. Одазвао сам се као резервни официр позиву државе 1991, учествовао сам у одбрани СР Југославије 1999, био сам као политичар и најмлађи лидер блока за одбрану заједничке државе 2006. године. Не црвени ми се лице ни пред једним другим Србином патриотом и свакога могу погледати у очи и то желим да кажем баш овдје у Бањалуци, јер ви сте, поред наше браће с Косова и Метохије, највише пропатили и страдали у последњим ратовима који су нашем народу наметнути. Свашта је наш народ преживио, издржао и опстао. Није посустао када му је било најтеже, а зашто би данас у времену слободе када на сваком кораку пулсира његова снага! Политичари су дужни да трпе више него они које представљају. По срамоти и подлости напада на наш народ, не само од стране Ђукановића, него и неких наших сународника, издвојио бих лажни државни удар из 2016. године и судски процес који је трајао донедавно, када смо правоснажно ослобођени мој колега Милан Кнежевић, Михаило Чађеновић и моја маленкост из Црне Горе, осам држављана Србије и двојица држављана Русије. Тим суђењем, а потом и тешким насиљем над Српском православном црквом и покушајем њеног прогона из Црне Горе, антисрпски и паду склони режим се заљуљао и народ је величанственим литијама припремио прву демократску смјену власти у историји Црне Горе која се десила на изборима 30. августа 2020. године. Опростите, драга браћо, што сам мало одужио, али као и увијек, из Бањалуке се шаљу неке од најважнијих порука за цијели српски народ. Хвала ти, брате Ненаде, што сте твоја странка и ти увијек раме уз раме уз нашу Нову српску демократију и српски народ у Црној Гори. Хвала ти, предсједниче Додик, што си нам помогао да унапредимо сарадњу и са оним међународним адресама до којих раније нисмо могли доћи. Хвала вам свима, браћо из Србије и Републике Српске, на подршци коју сте нам годинама давали. Свима нам је то било важно, а посебно драгоцјено да разбијемо блокаду коју су нам тако дуго заједно наметали бивши антисрпски режим Црне Горе и његови савезници изван државе. Желим вам срећу на данашњој скупштини и све вас поздрављам ријечима: Живјела Црна Гора, живјела Република Српска, живјела Србија и цијели српски род, ма гдје се налазио!

#AndrijaMandic: Срби у Црној Гори више никада неће бити грађани другог реда; Наш глас ће се чути и одлучивати! Изузетна ми је част и задовољство што као предсједник Нове српске демократије, парламентарне странке која се поноси својим српским именом, имам привилегију да вам се обратим на великом, и видим величанственом сабрању, каква је Скупштина ваше странке. Желим да ово обраћање буде један од симбола снажне сарадње српског народа и његових политичких представника коју не може спријечити нико, јер ми припадамо истој култури, истој Цркви и нацији. Ми смо један живи организам који је изложен многобројним, често недобронамјерним и супротстављеним утицајима на различитим дјеловима нашег националног тијела. Као што сам прије неколико ноћи приликом отварања изложбе коју је приред ила Скупштина Црне Горе саопштио многобројним високим званицама – мој посао није да тражим непријатеља, већ пријатеља, и да вјерујем да је сваки човјек и сваки народ јачи ако увећава број пријатеља, а смањује број непријатеља. И управо због тога, драги моји пријатељи, одлучио сам да са посебном толеранцијом и разумијевањем кренем у промовисање и снажење подршке за оне идеје које су виталне за живот, развој и напредак нашег српског народа у Црној Гори, а посебно наше младости. У коначном, то је и мој посао и моја национална дужност, и моја одговорност, јер многи и данас желе да српски народ у Црној Гори врате у положај грађана другог реда, а неки прижељкују да нас опет потчине управи Мила Ђукановића и његовог ДПС-а. Ми смо демократски изабрани од народа, нашег српског народа и грађана Црне Горе – да заступамо и бранимо њихове интересе. Не да се повлачимо, него да учествујемо у доношењу одлука које директно утичу на њихове животе. Не треба ни мени ни Србима власт да би били у фотељама, него да се боље и утицајније чује српски глас, да се поштује њихова ријеч, да се испуне њихови оправдани захтјеви. Слободно могу да кажем: по први пут од завршетка Другог свјетског рата Срби су дио власти у Црној Гори, и то демократске и проевропске власти, уважени од других, посвећени помирењу и мирном животу, као и напретку свих, без било каквих искључивости, без болних подјела и сталног враћања назад. Чврсто вјерујем да је таква политика помирења исправна – и да може бити љековита и за читав наш бурни, страдални регион. Наравно, много је још питања која српски народ у Црној Гори треба да отвори и у договору са другим својим већинским савезницима ријеши. То је лакше и изводљивије остварити вољом већине него као изгурана мањина чекати милост од било кога. Зато ми имамо стрпљења, снаге и воље да не одустанемо, да се боримо за наше националне интересе доследно и умно, споразумно и помирујуће – у име свих Срба и грађана у Црној Гори. Сами – имамо срце и вољу, али немамо и број да би одлучивали без других. Зато у другима тражимо савезника, партнера, пријатеља и не копамо ровове неповјерења и сумње који нас удаљавају и лишавају снаге и моћи. Црна Гора данас увози нову радну снагу, јер је стопа незапослености сведена на историјски минимум, а у последњих пет година запослено је више од сто хиљада људи. Већина њих су наши сународници, који су деценијама били тешко дискриминисани, а посебно по питању највећег животног проблема – сталног запослења и уредне плате. Просјечне плате и пензије повећанe су више него дупло у односу на 2020. годину, и то је, између осталог, резултат управо учешћа српских представника у власти. Данас наш српски народ у Црној Гори не мора да брине за своју егзистенцију, и то је резултат његове борбе и упорности. Наши кадрови који данас врше власт, министри, предсједници општина, директори, секретари, новозапослени чиновници и радници властитим квалитетима високо надмашују некадашње функционере старог режима. Нема корупције, нема крађе, нема селективности у одлучној борби против организованог криминала – плате и пензије расту и боље се живи. Да кажем и ово! Мој лични однос према судбини српског народа показао сам сваки пут када су наш народ и наша заједничка држава били угрожени. Одазвао сам се као резервни официр позиву државе 1991, учествовао сам у одбрани СР Југославије 1999, био сам као политичар и најмлађи лидер блока за одбрану заједничке државе 2006. године. Не црвени ми се лице ни пред једним другим Србином патриотом и свакога могу погледати у очи и то желим да кажем баш овдје у Бањалуци, јер ви сте, поред наше браће с Косова и Метохије, највише пропатили и страдали у последњим ратовима који су нашем народу наметнути. Свашта је наш народ преживио, издржао и опстао. Није посустао када му је било најтеже, а зашто би данас у времену слободе када на сваком кораку пулсира његова снага! Политичари су дужни да трпе више него они које представљају. По срамоти и подлости напада на наш народ, не само од стране Ђукановића, него и неких наших сународника, издвојио бих лажни државни удар из 2016. године и судски процес који је трајао донедавно, када смо правоснажно ослобођени мој колега Милан Кнежевић, Михаило Чађеновић и моја маленкост из Црне Горе, осам држављана Србије и двојица држављана Русије. Тим суђењем, а потом и тешким насиљем над Српском православном црквом и покушајем њеног прогона из Црне Горе, антисрпски и паду склони режим се заљуљао и народ је величанственим литијама припремио прву демократску смјену власти у историји Црне Горе која се десила на изборима 30. августа 2020. године. Опростите, драга браћо, што сам мало одужио, али као и увијек, из Бањалуке се шаљу неке од најважнијих порука за цијели српски народ. Хвала ти, брате Ненаде, што сте твоја странка и ти увијек раме уз раме уз нашу Нову српску демократију и српски народ у Црној Гори. Хвала ти, предсједниче Додик, што си нам помогао да унапредимо сарадњу и са оним међународним адресама до којих раније нисмо могли доћи. Хвала вам свима, браћо из Србије и Републике Српске, на подршци коју сте нам годинама давали. Свима нам је то било важно, а посебно драгоцјено да разбијемо блокаду коју су нам тако дуго заједно наметали бивши антисрпски режим Црне Горе и његови савезници изван државе. Желим вам срећу на данашњој скупштини и све вас поздрављам ријечима: Живјела Црна Гора, живјела Република Српска, живјела Србија и цијели српски род, ма гдје се налазио!

Андрија Мандић

12,028 views • 4 months ago

Кадрови косидбе људских живота у житном пољу из филма "Нож" представљају уметничку и драматизовану аналогију за веома стварну, сурову историјску праксу коју су усташке снаге спроводиле током геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској (НДХ) од 1941. до 1945. године. Иако је сцена са чипом полегнутих људи у житу које косачи "жању" метафорички приказ дехуманизације, њена суштина почива на бројним историјским изворима, архивској грађи и сведочењима преживелих. Употреба пољопривредних алата и идеологија затирања: Усташки режим је од самог формирања НДХ у пролеће 1941. године започео систематски прогон и уништење српског становништва. У руралним крајевима Босне, Херцеговине, Лике, Кордуна, Баније и Далмације, масовна убиства нису спровођена искључиво ватреним оружјем или у организованим логорима. Због недостатка муниције, али и ради свесног продубљивања терора и унижења жртава, џелати су масовно користили хладно оружје и свакодневне реквизите из сеоских домаћинстава - косе, српове, косијере, секире и виле. Усташка пропаганда и наредбодавци често су користили реторику у којој су Срби називани "коровом" или "непожељним елементом" који треба "пожњети" или "покосити" са хрватске земље. Тако је чин пољопривредног рада, који иначе симболише живот и прехрану, претворен у средство масовног убијања. Историјски документи и сведочанства: Страдања током летњих месеци 1941. године - управо у време када су трајале косидбе и жетве - забележена су у хиљадама страница архивске грађе: Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (1945–1948): Детаљни записници о саслушању сведока бележе да су усташке патроле упадале директно на имања и њиве, хватајући сељаке током рада. На многим локацијама у Херцеговини (Чапљина, Љубиње, Гацко, Клепци, Пребиловци) цивили су убијани сопственим алатком коју су донели да обрађују земљу. Италијански војни извештаји: Официри 2. италијанске армије, који су деловали у окупационој зони која је обухватала Херцеговину и Далмацију, слали су комaнди у Риму детаљне извештаје о садизму усташких формација. У њима се наводи да су српска села потпуно опустошена током пољских радова, а да су методама варварског убијања хладним оружјем биле запрепашћене и саме италијанске трупе. Историографска дела (Саво Скоко, др Ђуро Затезало, др Милорад Екмечић): Историчари који су детаљно проучавали лето 1941. у Херцеговини и Далмацији истичу да су усташе често приморавале комшије или заробљенике да гледају или чак учествују у мучењу сопствених сународника. Садистички елемент - наведен у филму кроз наредбу да се "коси српско жито" - одражава стварни психолошки лом који су џелати наметали локалном становништву, претварајући познанике у џелате и жртве. Филмски кадар косидбе стога премошћује јаз између уметничке метафоре и сурове реалности: он сажима историјску чињеницу да су српски сељаци 1941. године убијани на сопственим њивама, оруђем за рад, и да је њихово страдање у идеологији НДХ било третирано не као убијање људи, већ као рутинско "чишћење терена", на најмонструозније начине. Памтимо!

Кадрови косидбе људских живота у житном пољу из филма "Нож" представљају уметничку и драматизовану аналогију за веома стварну, сурову историјску праксу коју су усташке снаге спроводиле током геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској (НДХ) од 1941. до 1945. године. Иако је сцена са чипом полегнутих људи у житу које косачи "жању" метафорички приказ дехуманизације, њена суштина почива на бројним историјским изворима, архивској грађи и сведочењима преживелих. Употреба пољопривредних алата и идеологија затирања: Усташки режим је од самог формирања НДХ у пролеће 1941. године започео систематски прогон и уништење српског становништва. У руралним крајевима Босне, Херцеговине, Лике, Кордуна, Баније и Далмације, масовна убиства нису спровођена искључиво ватреним оружјем или у организованим логорима. Због недостатка муниције, али и ради свесног продубљивања терора и унижења жртава, џелати су масовно користили хладно оружје и свакодневне реквизите из сеоских домаћинстава - косе, српове, косијере, секире и виле. Усташка пропаганда и наредбодавци често су користили реторику у којој су Срби називани "коровом" или "непожељним елементом" који треба "пожњети" или "покосити" са хрватске земље. Тако је чин пољопривредног рада, који иначе симболише живот и прехрану, претворен у средство масовног убијања. Историјски документи и сведочанства: Страдања током летњих месеци 1941. године - управо у време када су трајале косидбе и жетве - забележена су у хиљадама страница архивске грађе: Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (1945–1948): Детаљни записници о саслушању сведока бележе да су усташке патроле упадале директно на имања и њиве, хватајући сељаке током рада. На многим локацијама у Херцеговини (Чапљина, Љубиње, Гацко, Клепци, Пребиловци) цивили су убијани сопственим алатком коју су донели да обрађују земљу. Италијански војни извештаји: Официри 2. италијанске армије, који су деловали у окупационој зони која је обухватала Херцеговину и Далмацију, слали су комaнди у Риму детаљне извештаје о садизму усташких формација. У њима се наводи да су српска села потпуно опустошена током пољских радова, а да су методама варварског убијања хладним оружјем биле запрепашћене и саме италијанске трупе. Историографска дела (Саво Скоко, др Ђуро Затезало, др Милорад Екмечић): Историчари који су детаљно проучавали лето 1941. у Херцеговини и Далмацији истичу да су усташе често приморавале комшије или заробљенике да гледају или чак учествују у мучењу сопствених сународника. Садистички елемент - наведен у филму кроз наредбу да се "коси српско жито" - одражава стварни психолошки лом који су џелати наметали локалном становништву, претварајући познанике у џелате и жртве. Филмски кадар косидбе стога премошћује јаз између уметничке метафоре и сурове реалности: он сажима историјску чињеницу да су српски сељаци 1941. године убијани на сопственим њивама, оруђем за рад, и да је њихово страдање у идеологији НДХ било третирано не као убијање људи, већ као рутинско "чишћење терена", на најмонструозније начине. Памтимо!

Јелена Ђоковић Ивић

37,131 views • 2 months ago

Пепео Крајине и мук Европе Операција "Олуја", изведена у августу 1995. године, представља једно од највећих етничких чишћења у модерној европској историји. Током ове војно-полицијске акције, уз подршку НАТО-а и садејство снага Армије БиХ, са својих вековних огњишта из Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације протерано је више од 250.000 Срба. То није био само војни пораз нити губитак територије, већ системски покушај брисања читавог једног народа са простора који је вековима насељавао. Трагични биланс ове операције броји 2000 погинула и нестала лица, међу којима је чак 1.250 цивила. Већину страдалих чиниле су најрањивије категорије - више од три четвртине убијених били су старији од 60 година, међу жртвама је 566 жена и десеторо деце млађе од 14 година. Међу свим епизодама овог прогона, напад хрватске авијације на немоћну избегличку колону на Петровачкој цести и у месту Сводна остаје злочин без преседана. Ракетирање колоне стараца, жена и деце која се у тракторима и аутомобилима повлачила дубоко на територији Босне и Херцеговине није било никаква војна омашка. То је био директан чин усмерен на физичко уништење људи у бегу — необорив доказ намере да се српском народу онемогући чак и голо преживљавање. Ипак, селективна примена међународног права омогућила је да ови злочини остану без казне. Међународни суд правде јесте квалификовао "Олују" као етничко чишћење, али је одбио да је прогласи геноцидом, постављајући готово недостижне аршине када су у питању српске жртве. Са друге стране, западна политика и судство су у случају Сребренице инсистирали на квалификацији геноцида, занемарујући чињенице о војном саставу колоне, као и доказе о накнандним уписивањима на спискове жртава. На тај начин створена је дубока асиметрија у којој се масовни злочини над Србима релативизују, док се српском народу намеће колективна кривица. Док протерани народ и даље зацељује ране, у земљи чланици Европске уније та иста "Олуја" се слави као државни празник. Док се у Хрватској на концертима окупља пола милиона људи уз песме које отворено величају усташку идеологију и фашистичко наслеђе Независне Државе Хрватске, Брисел остаје нем. То ћутање Европе није новост - оно представља наставак историјског континуитета занемаривања српског страдања, које се поновило кроз исту матрицу прогона започету у Јасеновцу, Јадовну и на Козари. Ипак, и поред свих покушаја да се избришу трагови вековног постојања, дужност према жртвама остаје трајна: очување сећања на све који су изгубили своје животе, домове и завичај.

Пепео Крајине и мук Европе Операција "Олуја", изведена у августу 1995. године, представља једно од највећих етничких чишћења у модерној европској историји. Током ове војно-полицијске акције, уз подршку НАТО-а и садејство снага Армије БиХ, са својих вековних огњишта из Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације протерано је више од 250.000 Срба. То није био само војни пораз нити губитак територије, већ системски покушај брисања читавог једног народа са простора који је вековима насељавао. Трагични биланс ове операције броји 2000 погинула и нестала лица, међу којима је чак 1.250 цивила. Већину страдалих чиниле су најрањивије категорије - више од три четвртине убијених били су старији од 60 година, међу жртвама је 566 жена и десеторо деце млађе од 14 година. Међу свим епизодама овог прогона, напад хрватске авијације на немоћну избегличку колону на Петровачкој цести и у месту Сводна остаје злочин без преседана. Ракетирање колоне стараца, жена и деце која се у тракторима и аутомобилима повлачила дубоко на територији Босне и Херцеговине није било никаква војна омашка. То је био директан чин усмерен на физичко уништење људи у бегу — необорив доказ намере да се српском народу онемогући чак и голо преживљавање. Ипак, селективна примена међународног права омогућила је да ови злочини остану без казне. Међународни суд правде јесте квалификовао "Олују" као етничко чишћење, али је одбио да је прогласи геноцидом, постављајући готово недостижне аршине када су у питању српске жртве. Са друге стране, западна политика и судство су у случају Сребренице инсистирали на квалификацији геноцида, занемарујући чињенице о војном саставу колоне, као и доказе о накнандним уписивањима на спискове жртава. На тај начин створена је дубока асиметрија у којој се масовни злочини над Србима релативизују, док се српском народу намеће колективна кривица. Док протерани народ и даље зацељује ране, у земљи чланици Европске уније та иста "Олуја" се слави као државни празник. Док се у Хрватској на концертима окупља пола милиона људи уз песме које отворено величају усташку идеологију и фашистичко наслеђе Независне Државе Хрватске, Брисел остаје нем. То ћутање Европе није новост - оно представља наставак историјског континуитета занемаривања српског страдања, које се поновило кроз исту матрицу прогона започету у Јасеновцу, Јадовну и на Козари. Ипак, и поред свих покушаја да се избришу трагови вековног постојања, дужност према жртвама остаје трајна: очување сећања на све који су изгубили своје животе, домове и завичај.

Јелена Ђоковић Ивић

42,940 views • 2 months ago

Трећи неуспјели покушај смјене учиниће нас одлучнијим да градимо помирење, Срби више никада неће бити грађани другог реда "Драги грађани Црне Горе, Покушај да се угаси политика помирења још једном је пропао. Коалиција коју смо изградили прије три године, упркос бројним искушењима, показала се отпорном и стабилном. Захваљујем свим посланицима који су данас изнијели јасан став да не желе да учествују у још једној расправи о мрачној прошлости Црне Горе. Немојте се заваравати. Они који су покушали да ме смијене са функције нису жељели мјесто предсједника Скупштине зато што су хтјели да боље служе грађанима. Нити су ово говорили зато што им је посебно стало до морала. Они су и ову тему, као и приликом претходна два покушаја, злоупотријебили, изврнули, изокренули, како би лаж постала истина, а истина била избрисана. Оно чега се плаше и што покушавају да зауставе јесте све већа интеграција и напредак српске заједнице у Црној Гори и свеобухватно помирење које данас постижемо са свим осталим заједницама. Њима не одговара мир. Они желе да се Црна Гора врати у вријеме константних тензија. Они желе да нас константно држе у рововима. За разлику од дискриминације и запостављања које су Срби трпјели двадесет година под ДПС-ом и Милом Ђукановићем, последње три године биле су најбоље не само за српски народ у Црној Гори, већ за све грађане у Црној Гори. Од Нове године, наши суграђани ће имати знатно веће плате и пензије, имаћемо нова, реална радна мјеста, квалитет живота се побољшава и друштвена кохезија се оснажује. Мило Ђукановић, Данијел Живковић и други на ово гледају као на јерес и ништа их не чини љубоморнијим и љућим него чињеница да више немају апсолутну власт. Они желе Црну Гору само за себе – да контролишу и присвоје њену економију, трговину, царину и да одлучују ко ће добити који посао, коју функцију, који бизнис и који уговор. Замислите шта би се догодило када бисмо ми били избачени, а ДПС се вратио. Врло брзо би покушали да разграде све што смо изградили и да нас врате у оне исте ровове у којима су толико година покушавали да нас држе. Опет би организовани криминал царовао Црном Гором. Али, баш као што прије шест година нису успјели да преузму контролу над Црквом, тако су и данас поново доживјели потпуни неуспјех, злоупотребљавајући осјећања једног народа, тада српског, сада бошњачког. А овај неуспјели покушај само ће нас учинити снажнијим и одлучнијим да радимо више на помирењу и суживоту међу свим заједницама, јер ми градимо европску Црну Гору – земљу слободних, срећних и богатих људи. Неки су ми предложили да се данас радујем и прогласим побједу. Нећу то учинити. Пред нама је још много посла. Тридесет година дискриминације, подјела, нетрпељивости и запостављања не могу се лако преокренути. Процес опоравка захтијева вријеме и труд. У последње три године почели смо да исправљамо ствари тако што смо дио власти и што имамо важно и утицајно мјесто за столом за којим се доносе одлуке. А што се тиче гласања, подсјетио бих све да ћемо ускоро имати редовне изборе и на државном и на локалном нивоу, тако да ће грађани моћи да оцијене свачији учинак и свачији рад. Наша је обавеза да будемо у институцијама, да градимо помирење, да градимо европску будућност и да наставимо да побољшавамо живот Срба, али и свих наших рођака и комшија у Црној Гори. На крају крајева, ово је и наша држава и у њој смо равноправни партнери, баш као и свака друга заједница. Срби више никада неће бити грађани другог реда. Заклињем се да ћу наставити овим путем. Нека Бог чува нашу Црну Гору – земљу слободних, срећних и помирених људи!“

Трећи неуспјели покушај смјене учиниће нас одлучнијим да градимо помирење, Срби више никада неће бити грађани другог реда "Драги грађани Црне Горе, Покушај да се угаси политика помирења још једном је пропао. Коалиција коју смо изградили прије три године, упркос бројним искушењима, показала се отпорном и стабилном. Захваљујем свим посланицима који су данас изнијели јасан став да не желе да учествују у још једној расправи о мрачној прошлости Црне Горе. Немојте се заваравати. Они који су покушали да ме смијене са функције нису жељели мјесто предсједника Скупштине зато што су хтјели да боље служе грађанима. Нити су ово говорили зато што им је посебно стало до морала. Они су и ову тему, као и приликом претходна два покушаја, злоупотријебили, изврнули, изокренули, како би лаж постала истина, а истина била избрисана. Оно чега се плаше и што покушавају да зауставе јесте све већа интеграција и напредак српске заједнице у Црној Гори и свеобухватно помирење које данас постижемо са свим осталим заједницама. Њима не одговара мир. Они желе да се Црна Гора врати у вријеме константних тензија. Они желе да нас константно држе у рововима. За разлику од дискриминације и запостављања које су Срби трпјели двадесет година под ДПС-ом и Милом Ђукановићем, последње три године биле су најбоље не само за српски народ у Црној Гори, већ за све грађане у Црној Гори. Од Нове године, наши суграђани ће имати знатно веће плате и пензије, имаћемо нова, реална радна мјеста, квалитет живота се побољшава и друштвена кохезија се оснажује. Мило Ђукановић, Данијел Живковић и други на ово гледају као на јерес и ништа их не чини љубоморнијим и љућим него чињеница да више немају апсолутну власт. Они желе Црну Гору само за себе – да контролишу и присвоје њену економију, трговину, царину и да одлучују ко ће добити који посао, коју функцију, који бизнис и који уговор. Замислите шта би се догодило када бисмо ми били избачени, а ДПС се вратио. Врло брзо би покушали да разграде све што смо изградили и да нас врате у оне исте ровове у којима су толико година покушавали да нас држе. Опет би организовани криминал царовао Црном Гором. Али, баш као што прије шест година нису успјели да преузму контролу над Црквом, тако су и данас поново доживјели потпуни неуспјех, злоупотребљавајући осјећања једног народа, тада српског, сада бошњачког. А овај неуспјели покушај само ће нас учинити снажнијим и одлучнијим да радимо више на помирењу и суживоту међу свим заједницама, јер ми градимо европску Црну Гору – земљу слободних, срећних и богатих људи. Неки су ми предложили да се данас радујем и прогласим побједу. Нећу то учинити. Пред нама је још много посла. Тридесет година дискриминације, подјела, нетрпељивости и запостављања не могу се лако преокренути. Процес опоравка захтијева вријеме и труд. У последње три године почели смо да исправљамо ствари тако што смо дио власти и што имамо важно и утицајно мјесто за столом за којим се доносе одлуке. А што се тиче гласања, подсјетио бих све да ћемо ускоро имати редовне изборе и на државном и на локалном нивоу, тако да ће грађани моћи да оцијене свачији учинак и свачији рад. Наша је обавеза да будемо у институцијама, да градимо помирење, да градимо европску будућност и да наставимо да побољшавамо живот Срба, али и свих наших рођака и комшија у Црној Гори. На крају крајева, ово је и наша држава и у њој смо равноправни партнери, баш као и свака друга заједница. Срби више никада неће бити грађани другог реда. Заклињем се да ћу наставити овим путем. Нека Бог чува нашу Црну Гору – земљу слободних, срећних и помирених људи!“

Андрија Мандић

43,651 views • 14 days ago

Масакрирано дечаштво, бедна казна и канонизација жртве: 34 године од мученичке смрти Слободана Стојановића Постоје злочини који превазилазе све познате оквире људског ума, али постоји и срамота правосуђа која те злочине изнова чини живим ранама. Дванаестогодишњи српски дечак Слободан Стојановић није био борац, није имао чин, нити је разумео идеологије рата који га је окружио у родној Доњој Каменици код Зворника. Имао је само дванаест година и чисто, невино дечије срце које није могло да остави свог везаног пса на кућном прагу. То чисто срце одвело га је 27. јула 1992. године директно у руке звери. Невина дечија лојалност : Када је породица Стојановић под претњама и у кућном притвору морала да напусти свој дом и избегне у заселак Џенарике, дечак је данима туговао за својим љубимцем. Упркос свим упозорењима и молибама родитеља, Слободан се вођен љубављу провукао кроз барикаде и вратио у село да одвеже и спасе свог psa. Уместо дома, затекао је непријатељске снаге. Дванаестогодишње дете постало је заточеник. Док су његов отац Илија и локални мештани са околних брда преко мегафона преклињали да се дете пусти, нудећи сву размену — и живу и мртву — са друге стране стизале су лажи и перфидна уверавања да је Слободан „на сигурном у Тузли”. У стварности, Слободанов пакао тек је почињао: Зверско злостављање: Држан је у подруму, го до паса, пребијан до модрица сваки пут када би изразио дечији нагон да побегне. Тортура над дечијом душом: Према сведочењима самих припадника тзв. Армије БиХ, преплашени дечак се тресао у ћошку, гледајући крупним очима у своје мучитеље, док су они на њему иживљавали свој садизам, измишљајући да је "српски извиђач". Крвави пир у Бајрићима: Током августа 1992. године у насељу Бајрићи – Ново Село, монструозност је добила своје име и презиме: Елфета Весели. Сведочење очевид ца (сведока „С1”) остаје као један од најстрашнијих записа о карактеру тог рата: " Елфета га је држала за косу. Извадила је нож са црним корицама, подигла му главу и повукла нож испод врата. Дијете је почело да кркља... Кад га је неко од војника питао шта то ради, извадила је пиштољ, 'дугу деветку', прислонила му на главу и пуцала." Када су припадници Војске Републике Српске јуна 1993. године на брду Ждријепци пронашли и ископали масовну гробницу, ужас је добио свој коначни, материјални облик. Дечаково тело, уметано у плави раднички мантилић, идентификовале су његова мајка Десанка и петнаестогодишња сестра Слађана, доведена директно из школске клупе. Извештај чувеног патолога др Зорана Станковића заледио је историју: дечаку је за живота одсечено десно уво, стомак му је био распорен оштрим предметом, а у слепоочницу му је из непосредне близине испаљен хитац. Казна као нова увреда жртви и саборни ореол Светог Новомученика Слободанова мајка Десанка није издржала. Мајчино срце је препукло од бола и патологије која јој је заувек одузела дете. Отац Илија остао је да вегетира у тузи, чекајући тренутак када ће отићи на онај свет да се придружи свом Слободану и пресвиснулој супрузи. A шта је урадила такозвана земаљска правда? Суд Босне и Херцеговине осудио је монструма Елфету Весели на срамних 13 година затвора. Тринаест година за оштећено дечаштво, одсечено уво, зверско касапљење и затирање читаве једне породице. Оваква пресуда није правда, она је секундарни злочин и порука да српска дечија суза за световне судове нема вредност. Али оно што су земаљски судови покушали да релативизују, небеска и народна меморија су уздигле на највиши ниво. Српска православна црква канонизовала је малог Слободана Стојановића и уписала га у диптих светих као Светог Новомученика Слободана Зворничког. Његов невини дечији лик са иконе, заједно са свим новомученицима, остаје вечни и непролазни сведок: Земљски судови и замазани параграфи могу да умање казну џелату, али не могу избрисати ореол невиној жртви. Свети Новомученик Слободан данас није само опомена на страдање, већ заштитник невиности коју никакви монструми нису успели да укаљају.

Масакрирано дечаштво, бедна казна и канонизација жртве: 34 године од мученичке смрти Слободана Стојановића Постоје злочини који превазилазе све познате оквире људског ума, али постоји и срамота правосуђа која те злочине изнова чини живим ранама. Дванаестогодишњи српски дечак Слободан Стојановић није био борац, није имао чин, нити је разумео идеологије рата који га је окружио у родној Доњој Каменици код Зворника. Имао је само дванаест година и чисто, невино дечије срце које није могло да остави свог везаног пса на кућном прагу. То чисто срце одвело га је 27. јула 1992. године директно у руке звери. Невина дечија лојалност : Када је породица Стојановић под претњама и у кућном притвору морала да напусти свој дом и избегне у заселак Џенарике, дечак је данима туговао за својим љубимцем. Упркос свим упозорењима и молибама родитеља, Слободан се вођен љубављу провукао кроз барикаде и вратио у село да одвеже и спасе свог psa. Уместо дома, затекао је непријатељске снаге. Дванаестогодишње дете постало је заточеник. Док су његов отац Илија и локални мештани са околних брда преко мегафона преклињали да се дете пусти, нудећи сву размену — и живу и мртву — са друге стране стизале су лажи и перфидна уверавања да је Слободан „на сигурном у Тузли”. У стварности, Слободанов пакао тек је почињао: Зверско злостављање: Држан је у подруму, го до паса, пребијан до модрица сваки пут када би изразио дечији нагон да побегне. Тортура над дечијом душом: Према сведочењима самих припадника тзв. Армије БиХ, преплашени дечак се тресао у ћошку, гледајући крупним очима у своје мучитеље, док су они на њему иживљавали свој садизам, измишљајући да је "српски извиђач". Крвави пир у Бајрићима: Током августа 1992. године у насељу Бајрићи – Ново Село, монструозност је добила своје име и презиме: Елфета Весели. Сведочење очевид ца (сведока „С1”) остаје као један од најстрашнијих записа о карактеру тог рата: " Елфета га је држала за косу. Извадила је нож са црним корицама, подигла му главу и повукла нож испод врата. Дијете је почело да кркља... Кад га је неко од војника питао шта то ради, извадила је пиштољ, 'дугу деветку', прислонила му на главу и пуцала." Када су припадници Војске Републике Српске јуна 1993. године на брду Ждријепци пронашли и ископали масовну гробницу, ужас је добио свој коначни, материјални облик. Дечаково тело, уметано у плави раднички мантилић, идентификовале су његова мајка Десанка и петнаестогодишња сестра Слађана, доведена директно из школске клупе. Извештај чувеног патолога др Зорана Станковића заледио је историју: дечаку је за живота одсечено десно уво, стомак му је био распорен оштрим предметом, а у слепоочницу му је из непосредне близине испаљен хитац. Казна као нова увреда жртви и саборни ореол Светог Новомученика Слободанова мајка Десанка није издржала. Мајчино срце је препукло од бола и патологије која јој је заувек одузела дете. Отац Илија остао је да вегетира у тузи, чекајући тренутак када ће отићи на онај свет да се придружи свом Слободану и пресвиснулој супрузи. A шта је урадила такозвана земаљска правда? Суд Босне и Херцеговине осудио је монструма Елфету Весели на срамних 13 година затвора. Тринаест година за оштећено дечаштво, одсечено уво, зверско касапљење и затирање читаве једне породице. Оваква пресуда није правда, она је секундарни злочин и порука да српска дечија суза за световне судове нема вредност. Али оно што су земаљски судови покушали да релативизују, небеска и народна меморија су уздигле на највиши ниво. Српска православна црква канонизовала је малог Слободана Стојановића и уписала га у диптих светих као Светог Новомученика Слободана Зворничког. Његов невини дечији лик са иконе, заједно са свим новомученицима, остаје вечни и непролазни сведок: Земљски судови и замазани параграфи могу да умање казну џелату, али не могу избрисати ореол невиној жртви. Свети Новомученик Слободан данас није само опомена на страдање, већ заштитник невиности коју никакви монструми нису успели да укаљају.

Јелена Ђоковић Ивић

24,351 views • 2 months ago

У семьи Беренштейнов, фигурантов скандальной истории с выводом и хищением сотен миллионов рублей через канадскую платежную платформу Ibanly, о которой на днях рассказали ВЧК-ОГПУ и обнаружился обширный европейский бизнес, а также российские бизнес-партнеры, работающие с госкорпорацией Росатом и компаниями ВПК. Глава семейства, швейцарский миллиардер с израильским паспортом Грегори Беренштейн умер в марте 2022 года на 64 году жизни в Москве и был похоронен на Троекуровском кладбище. Беренштейн управлял инвестиционным бутиком ALMA Consultants Ltd, фондом прямых инвестиций Agribusiness Partners International, был совладельцем инвесткомпании Zoom Capital (партнер - Вадим Куриной) и фирмы NetbyNet, владел долей во "Фреш маркет", онлайн-гипермаркете "Всеинструменты.ру», сервиса "Все в кредит" и в компании "Биомикрогели" (БМГ). Сейчас именно БМГ - основной актив семьи, которым Бернштейны владеют напрямую. В ООО "ГК БМГ" на Елену Беренштейн записано 54,15%, по 9% принадлежит Павлу Блохину и Андрею Елагину, еще 7,5% у Максима Миронова и чуть менее 1,5% у Игоря Климкина. У бизнес-партнеров Елены Беренштейн - Елагина и Блохина, есть также компания «Реиннольц» с активами в 1,2 млрд руб, которая производит теплообменное и промышленное оборудование для энергетиков, металлургов и нефтяников. Ее контрагенты, в том числе корпорация «Росатом», ООО «КИБЕРСТАЛЬ» (под блокирующими санкциями США за работу на ВПК) и тд. Выручка «Реиннольца» за прошлый год составила 859 млн руб. Сыновья Елены и Грегори — Александр и Даниил - ранее также владели долями в «БМГ» и "НПО БМГ», но в конце 2022 года вышли из состава учредителей. Сейчас никакого бизнеса в РФ на них не числится, однако известно, что оба занимаются финансовой аналитикой. Кроме того, в 2020 году, судя по утечкам Департамента здравоохранения г. Москвы, в качестве своего места работы Данил Беренштейн называл "ВОЛФЛАЙН КЭПИТАЛ" в Москва-Сити. Эта фирма с 2016 года записана на Долгого Никиту Валерьевича. В 2022 году он в статье в российском Forbes пиарил Гонконг как направление для безопасных платежей и новых российских инвестиций во время войны. У компании в 2023 году открылось юрлицо в Сингапуре, которое занимается рынками капитала, корпоративными финансами, слияниями и поглощениями, а на его сайте говорится также об офисах в Лондоне и Гонконге. Товарный знак, под которым работают эти компании, и их сайт зарегистрированы на московское ООО «ВОЛФЛАЙН КЭПИТАЛ». При этом на международных рынках «Волфлайн» позиционирует себя как сингапурскую компанию, вообще не упоминая российские корни и действующую в Москве фирму. Под эту шарманку около полугода назад фирма вошла в США в проект Landingplace Hotels. Резидентка Швейцарии Елена Беренштейн владеет 100% в британских компаниях BIOMICROGELS UK LIMITED (бренд Biopolax) и Biopolymers. Кроме того, Грегори Беренштейну принадлежали доли в кипрских офшорах BANSTILL INVESTMENTS LIMITED, HAVERBURG ENTERPRISES LIMITED и HAYFLOR INVESTMENTS LIMITED - два последних были ликвидированы уже после его смерти. Его бизнес-партнером на Кипре был Виктор Кузнецов - один из основателей компании «ВсеИнструменты.ру». Полный текст расследования читайте здесь .

У семьи Беренштейнов, фигурантов скандальной истории с выводом и хищением сотен миллионов рублей через канадскую платежную платформу Ibanly, о которой на днях рассказали ВЧК-ОГПУ и обнаружился обширный европейский бизнес, а также российские бизнес-партнеры, работающие с госкорпорацией Росатом и компаниями ВПК. Глава семейства, швейцарский миллиардер с израильским паспортом Грегори Беренштейн умер в марте 2022 года на 64 году жизни в Москве и был похоронен на Троекуровском кладбище. Беренштейн управлял инвестиционным бутиком ALMA Consultants Ltd, фондом прямых инвестиций Agribusiness Partners International, был совладельцем инвесткомпании Zoom Capital (партнер - Вадим Куриной) и фирмы NetbyNet, владел долей во "Фреш маркет", онлайн-гипермаркете "Всеинструменты.ру», сервиса "Все в кредит" и в компании "Биомикрогели" (БМГ). Сейчас именно БМГ - основной актив семьи, которым Бернштейны владеют напрямую. В ООО "ГК БМГ" на Елену Беренштейн записано 54,15%, по 9% принадлежит Павлу Блохину и Андрею Елагину, еще 7,5% у Максима Миронова и чуть менее 1,5% у Игоря Климкина. У бизнес-партнеров Елены Беренштейн - Елагина и Блохина, есть также компания «Реиннольц» с активами в 1,2 млрд руб, которая производит теплообменное и промышленное оборудование для энергетиков, металлургов и нефтяников. Ее контрагенты, в том числе корпорация «Росатом», ООО «КИБЕРСТАЛЬ» (под блокирующими санкциями США за работу на ВПК) и тд. Выручка «Реиннольца» за прошлый год составила 859 млн руб. Сыновья Елены и Грегори — Александр и Даниил - ранее также владели долями в «БМГ» и "НПО БМГ», но в конце 2022 года вышли из состава учредителей. Сейчас никакого бизнеса в РФ на них не числится, однако известно, что оба занимаются финансовой аналитикой. Кроме того, в 2020 году, судя по утечкам Департамента здравоохранения г. Москвы, в качестве своего места работы Данил Беренштейн называл "ВОЛФЛАЙН КЭПИТАЛ" в Москва-Сити. Эта фирма с 2016 года записана на Долгого Никиту Валерьевича. В 2022 году он в статье в российском Forbes пиарил Гонконг как направление для безопасных платежей и новых российских инвестиций во время войны. У компании в 2023 году открылось юрлицо в Сингапуре, которое занимается рынками капитала, корпоративными финансами, слияниями и поглощениями, а на его сайте говорится также об офисах в Лондоне и Гонконге. Товарный знак, под которым работают эти компании, и их сайт зарегистрированы на московское ООО «ВОЛФЛАЙН КЭПИТАЛ». При этом на международных рынках «Волфлайн» позиционирует себя как сингапурскую компанию, вообще не упоминая российские корни и действующую в Москве фирму. Под эту шарманку около полугода назад фирма вошла в США в проект Landingplace Hotels. Резидентка Швейцарии Елена Беренштейн владеет 100% в британских компаниях BIOMICROGELS UK LIMITED (бренд Biopolax) и Biopolymers. Кроме того, Грегори Беренштейну принадлежали доли в кипрских офшорах BANSTILL INVESTMENTS LIMITED, HAVERBURG ENTERPRISES LIMITED и HAYFLOR INVESTMENTS LIMITED - два последних были ликвидированы уже после его смерти. Его бизнес-партнером на Кипре был Виктор Кузнецов - один из основателей компании «ВсеИнструменты.ру». Полный текст расследования читайте здесь .

ВЧК ОГПУ (Истина любит действовать открыто).

13,537 views • 10 days ago