Загрузка видео...

Не удалось загрузить видео

Возникла проблема при загрузке этого видео. Это может быть связано с временными проблемами сети или видео может быть недоступно.

На главную

Председников брат и градоначелник Београда, у пратњи 30 мушкараца, већином наоружаних. Без жена, спонтана и дивна атмосфера.

Милош Павловић

6,962 subscribers

53,504 просмотров • 1 год назад •via X (Twitter)

Новости и политика Юмор Искусство

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

Комментарии: 35

Фото профиля Darko Bojic

Darko Bojic1 год назад

Andreju bar ne guze drugi zenu kao sto trpaju tvoju, rogata spodobo. A znas li da ti zena nema problem da primi SNS karu? Evo ja ti tvrdim da nema😉

Фото профиля Dragan

Dragan1 год назад

Šta će im žene, tu je mali turšija🤣🤣🤣

Фото профиля Ивана Томић Илић

Ивана Томић Илић1 год назад

Nije tačno. I g. Andrej i g. Luka Petrović stajali su bar 15 minuta, pozdravljali i žene, starije i decu među 20.000 ljudi i sasvim skromno i pristojno sa svima nama porazgovarali. I svim našim komšijama. Nema potrebe za preuveličavanjem – atmosfera je bila mirna i dostojanstvena.

Фото профиля Ivan024

Ivan0241 год назад

ovi vode drzavu,pa u svakoj normalnoj zemlji bi gulili krompir

Фото профиля Studiosi vincunt 🧑‍🎓 3️⃣🖊️📢

Studiosi vincunt 🧑‍🎓 3️⃣🖊️📢1 год назад

Onaj što ga mama više vole zagrlio turšiju 🤣

Фото профиля Sumiko

Sumiko1 год назад

Mislite polubrat?😂

Фото профиля Dean

Dean1 год назад

Govna šetaju samo uz pratnju kornjača.

Фото профиля Milan Prokic🇦🇺🇷🇸🇪🇺

Milan Prokic🇦🇺🇷🇸🇪🇺1 год назад

Samo u Severnoj Koreji brat/sestra su funkcija od značaja. Lik nije bio ni na jednoj izbornoj listi a hoda kao da je dobio predsedničke izbore.

Фото профиля Ljubica G

Ljubica G1 год назад

Gde ti vidiš oružje, ne lupetaj.

Фото профиля Marija Popović

Marija Popović1 год назад

Gde vidiš oružje?

Фото профиля Živojin Zdravković

Živojin Zdravković1 год назад

@daniel_balos Nebitni ko žabe u močvari

Фото профиля Пеђа Симоновић

Пеђа Симоновић1 год назад

Не видим овде градоначелника.

Фото профиля TaličniTom 🇷🇸🇷🇸🇷🇸

TaličniTom 🇷🇸🇷🇸🇷🇸1 год назад

Koliko si ti jadan čovečuljak.

Фото профиля Gorica Jovanovic

Gorica Jovanovic1 год назад

With huge security, Vučić's brother arrives at blockade set up by Vučić in front of the Parliament, Cacilend. Serbia 2025. @MartaKosEU @vonderleyen @ManfredWeber @EUCouncil @EU_Commission

Фото профиля ljudmila

ljudmila1 год назад

Micko polizes mi guzu

Фото профиля Lidija

Lidija1 год назад

🎼 Retko te vidjam sa devojkama. A vidjam te svaki dan ....🪇

Фото профиля Slaviša Ćirić

Slaviša Ćirić1 год назад

Eo ga i debil što jede pite

Фото профиля Starac Foco

Starac Foco1 год назад

@ivojinZdravkov3 Ćaci Miloš budući gradonačelnik???

Фото профиля Милош Павловић

Милош Павловић1 год назад

@ivojinZdravkov3 Лука Петровић бела мајица

Фото профиля Olivera Stojaković 74

Olivera Stojaković 741 год назад

Ja bih rekla da svaki muskarac nosi o ramenu mitraljez, a ti.

Фото профиля Још не свиће...

Још не свиће...1 год назад

Мала, мала, мала група педера...

Фото профиля Hope

Hope1 год назад

Kako bez žena? A turšija?

Фото профиля Vera Rula

Vera Rula1 год назад

Za šta se brat priprema? Zna li se.

Фото профиля Nemanja Stanković

Nemanja Stanković1 год назад

Sram te bilo lažovčino odvratna!

Фото профиля damir rijovic originalov

damir rijovic originalov1 год назад

gej parada 2.0

Фото профиля KruelaDeVil

KruelaDeVil1 год назад

Klošarčino zapuši ta tvoja smrdljiva usta. Nisi ni prašina na njihovim cipelama jadniče.

Фото профиля Marina Trailović

Marina Trailović1 год назад

Ti si oćoraveo, treba ti oporavak bizgove jedan!

Фото профиля Dalibor Stankovic

Dalibor Stankovic1 год назад

Što bi rekao familija iz Durlan, u gej klubu, " nigde neka sisa da skoči " 😀

Фото профиля Dujro Petric

Dujro Petric1 год назад

@duteodor1 Pavlović kara krivovratog skvičavca,jebo ga brat sociopata,a ponekad i malog krastavca,samo kada je relja zauzet dudlanjem taktici,fuj.

Фото профиля Branko N Janković

Branko N Janković1 год назад

Pa kod Kurda, žene sede u kući i čekaju nešto, koje neće doći...

Фото профиля Minja Maric

Minja Maric1 год назад

Sta zloba uradi od coveka.Mozete samo da im zavidite.

Фото профиля Marko Moody

Marko Moody1 год назад

Jbt ko su ovi ljudi gde zive oni

Фото профиля Bachus Panepolis

Bachus Panepolis1 год назад

Yeah pederbal!!!

Фото профиля Aleksandar

Aleksandar1 год назад

Zasto svi hodaju ko' da su se usrali

Фото профиля Kisokupus

Kisokupus1 год назад

🤭🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣

Похожие видео

Сведочење о монструозном злочину у Кострачи - зварска убиства деце и невиних жртава: Видео-снимак који садржи изјаву Алије Селимагића, бившег припадника Армије БиХ, не представља обичан историјски запис, већ потресно сведочење о непојмљивој свирепости и злочинима почињеним над српским цивилима. У овом исказу, дата је директна исповест о делима за која не постоји нити може постојати било какво оправдање и која људски ум тешко да може прихватити. Зверства над децом и породицом Митрић: Злостављање и убиство малолетних девојчица: Сведок директно описује силовање и убиство трију малолетних сестара, девојчица од свега 12, 13 и 14 година. Убиство мајке пред децом: У сведочењу је детаљно описан тренутак у којем је мајка ове деце била приморана да гледа иживљавање и страшно страдање својих ћерки, пре него што је и сама заклана. Страдање Милана Митрића: Изаказом је потврђено и зверско убиство оца породице, Милана Митрића, чиме је затирана читава једна породица. Именовање извршилаца: Сведочење садржи конкретна имена саучесника у овом злоделу, међу којима су Бећир Хоџић, Енес Хавић и Суад Мујичин. Масовни злочин у Кострачи: Према речима самог извршиоца, на овом подручју зверски је убијено између 60 и 70 српских цивила - жена, деце и стараца. Бескомпромисна истина и сећање Дечачки и дечји животи прекинути на овако суров начин нису и никада не смеју бити сведени на суве бројеве нити бирократске фразе. Ово сведочење остаје као трајан, застрашујући подсетник на дубину људске свирепости, али и као обавеза да се о страдалницима говори именом и презименом. Истина о њиховој патњи мора остати забележена – без улепшавања, без бежања од ужаса и без икаквог покушаја да се овакви монструозни злочини релативизују или предају забораву. Суживот и помирење са оваквим монструмима - НИКАДА!

Сведочење о монструозном злочину у Кострачи - зварска убиства деце и невиних жртава: Видео-снимак који садржи изјаву Алије Селимагића, бившег припадника Армије БиХ, не представља обичан историјски запис, већ потресно сведочење о непојмљивој свирепости и злочинима почињеним над српским цивилима. У овом исказу, дата је директна исповест о делима за која не постоји нити може постојати било какво оправдање и која људски ум тешко да може прихватити. Зверства над децом и породицом Митрић: Злостављање и убиство малолетних девојчица: Сведок директно описује силовање и убиство трију малолетних сестара, девојчица од свега 12, 13 и 14 година. Убиство мајке пред децом: У сведочењу је детаљно описан тренутак у којем је мајка ове деце била приморана да гледа иживљавање и страшно страдање својих ћерки, пре него што је и сама заклана. Страдање Милана Митрића: Изаказом је потврђено и зверско убиство оца породице, Милана Митрића, чиме је затирана читава једна породица. Именовање извршилаца: Сведочење садржи конкретна имена саучесника у овом злоделу, међу којима су Бећир Хоџић, Енес Хавић и Суад Мујичин. Масовни злочин у Кострачи: Према речима самог извршиоца, на овом подручју зверски је убијено између 60 и 70 српских цивила - жена, деце и стараца. Бескомпромисна истина и сећање Дечачки и дечји животи прекинути на овако суров начин нису и никада не смеју бити сведени на суве бројеве нити бирократске фразе. Ово сведочење остаје као трајан, застрашујући подсетник на дубину људске свирепости, али и као обавеза да се о страдалницима говори именом и презименом. Истина о њиховој патњи мора остати забележена – без улепшавања, без бежања од ужаса и без икаквог покушаја да се овакви монструозни злочини релативизују или предају забораву. Суживот и помирење са оваквим монструмима - НИКАДА!

Јелена Ђоковић Ивић

10,906 просмотров • 2 месяцев назад

А помните была такая Даша Букина,жена продавца обуви Гены? Так вот,она спиздила у Пугачёвой песню и теперь-пивица👀 россия-страна стервятников. Очистилась от приличных людей и теперь-дербанит всё,что оставлено без присмотра.

А помните была такая Даша Букина,жена продавца обуви Гены? Так вот,она спиздила у Пугачёвой песню и теперь-пивица👀 россия-страна стервятников. Очистилась от приличных людей и теперь-дербанит всё,что оставлено без присмотра.

Вера Ларина

17,848 просмотров • 3 месяцев назад

Ђуро Мацут без дана политичке каријере једним говором одржао лекцију како политика треба да изгледа. Да послушају зелено-леве паликуће и ПВО пиромани, а зачински националисти да се постиде. „На сваком месту сам чуо питања: ко је Ђуро Мацут? Ја сам данас дошао у овај дом наше државотворности да кажем народним представницима и грађанима да сам ја човек и син свог народа, љубитељ нашег рода и, ако добијем вашу подршку, ваш правитељ и ваш брат. Да сам дату ми дужност прихватио беспоговорно као обавезу која ме је снашла и задесила и коју као верни син своје отаџбине нисам могао избећи, јер бих на тај начин избегао своју обавезу према своме народу и држави.”

Ђуро Мацут без дана политичке каријере једним говором одржао лекцију како политика треба да изгледа. Да послушају зелено-леве паликуће и ПВО пиромани, а зачински националисти да се постиде. „На сваком месту сам чуо питања: ко је Ђуро Мацут? Ја сам данас дошао у овај дом наше државотворности да кажем народним представницима и грађанима да сам ја човек и син свог народа, љубитељ нашег рода и, ако добијем вашу подршку, ваш правитељ и ваш брат. Да сам дату ми дужност прихватио беспоговорно као обавезу која ме је снашла и задесила и коју као верни син своје отаџбине нисам могао избећи, јер бих на тај начин избегао своју обавезу према своме народу и држави.”

Народни непријатељ 🇷🇸

20,236 просмотров • 1 год назад

ОВО МОРАТЕ ПОГЛЕДАТИ 😭 Најтужнији видео који сам скоро видела 😭 После више од 30 година после логора Јасеновац сусрећу се, тада 1942. мала двогодишња Милица, и њене старије сестре и брат. Милицу је на Козари носио њен деда Ђуро ког су усташе убиле, а њу одвели у Градишку 1/4

ОВО МОРАТЕ ПОГЛЕДАТИ 😭 Најтужнији видео који сам скоро видела 😭 После више од 30 година после логора Јасеновац сусрећу се, тада 1942. мала двогодишња Милица, и њене старије сестре и брат. Милицу је на Козари носио њен деда Ђуро ког су усташе убиле, а њу одвели у Градишку 1/4

Госпођица Баљевић

22,634 просмотров • 3 лет назад

❗❗❗ ОПАСНОСТ ❗❗❗ Ћаци кренули у рушење Београда! Бушење тунела је почело испод Зеленог венца, на месту данашње пијаце је некада било мало језеро, које су пунили потоци са Теразија! Цео тај потез је подводан, а ћаци кренули са бушењем без претходних истраживања и студија!

❗❗❗ ОПАСНОСТ ❗❗❗ Ћаци кренули у рушење Београда! Бушење тунела је почело испод Зеленог венца, на месту данашње пијаце је некада било мало језеро, које су пунили потоци са Теразија! Цео тај потез је подводан, а ћаци кренули са бушењем без претходних истраживања и студија!

Nikola Manak

15,086 просмотров • 5 месяцев назад

Пепео Крајине и мук Европе Операција "Олуја", изведена у августу 1995. године, представља једно од највећих етничких чишћења у модерној европској историји. Током ове војно-полицијске акције, уз подршку НАТО-а и садејство снага Армије БиХ, са својих вековних огњишта из Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације протерано је више од 250.000 Срба. То није био само војни пораз нити губитак територије, већ системски покушај брисања читавог једног народа са простора који је вековима насељавао. Трагични биланс ове операције броји 2000 погинула и нестала лица, међу којима је чак 1.250 цивила. Већину страдалих чиниле су најрањивије категорије - више од три четвртине убијених били су старији од 60 година, међу жртвама је 566 жена и десеторо деце млађе од 14 година. Међу свим епизодама овог прогона, напад хрватске авијације на немоћну избегличку колону на Петровачкој цести и у месту Сводна остаје злочин без преседана. Ракетирање колоне стараца, жена и деце која се у тракторима и аутомобилима повлачила дубоко на територији Босне и Херцеговине није било никаква војна омашка. То је био директан чин усмерен на физичко уништење људи у бегу — необорив доказ намере да се српском народу онемогући чак и голо преживљавање. Ипак, селективна примена међународног права омогућила је да ови злочини остану без казне. Међународни суд правде јесте квалификовао "Олују" као етничко чишћење, али је одбио да је прогласи геноцидом, постављајући готово недостижне аршине када су у питању српске жртве. Са друге стране, западна политика и судство су у случају Сребренице инсистирали на квалификацији геноцида, занемарујући чињенице о војном саставу колоне, као и доказе о накнандним уписивањима на спискове жртава. На тај начин створена је дубока асиметрија у којој се масовни злочини над Србима релативизују, док се српском народу намеће колективна кривица. Док протерани народ и даље зацељује ране, у земљи чланици Европске уније та иста "Олуја" се слави као државни празник. Док се у Хрватској на концертима окупља пола милиона људи уз песме које отворено величају усташку идеологију и фашистичко наслеђе Независне Државе Хрватске, Брисел остаје нем. То ћутање Европе није новост - оно представља наставак историјског континуитета занемаривања српског страдања, које се поновило кроз исту матрицу прогона започету у Јасеновцу, Јадовну и на Козари. Ипак, и поред свих покушаја да се избришу трагови вековног постојања, дужност према жртвама остаје трајна: очување сећања на све који су изгубили своје животе, домове и завичај.

Пепео Крајине и мук Европе Операција "Олуја", изведена у августу 1995. године, представља једно од највећих етничких чишћења у модерној европској историји. Током ове војно-полицијске акције, уз подршку НАТО-а и садејство снага Армије БиХ, са својих вековних огњишта из Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације протерано је више од 250.000 Срба. То није био само војни пораз нити губитак територије, већ системски покушај брисања читавог једног народа са простора који је вековима насељавао. Трагични биланс ове операције броји 2000 погинула и нестала лица, међу којима је чак 1.250 цивила. Већину страдалих чиниле су најрањивије категорије - више од три четвртине убијених били су старији од 60 година, међу жртвама је 566 жена и десеторо деце млађе од 14 година. Међу свим епизодама овог прогона, напад хрватске авијације на немоћну избегличку колону на Петровачкој цести и у месту Сводна остаје злочин без преседана. Ракетирање колоне стараца, жена и деце која се у тракторима и аутомобилима повлачила дубоко на територији Босне и Херцеговине није било никаква војна омашка. То је био директан чин усмерен на физичко уништење људи у бегу — необорив доказ намере да се српском народу онемогући чак и голо преживљавање. Ипак, селективна примена међународног права омогућила је да ови злочини остану без казне. Међународни суд правде јесте квалификовао "Олују" као етничко чишћење, али је одбио да је прогласи геноцидом, постављајући готово недостижне аршине када су у питању српске жртве. Са друге стране, западна политика и судство су у случају Сребренице инсистирали на квалификацији геноцида, занемарујући чињенице о војном саставу колоне, као и доказе о накнандним уписивањима на спискове жртава. На тај начин створена је дубока асиметрија у којој се масовни злочини над Србима релативизују, док се српском народу намеће колективна кривица. Док протерани народ и даље зацељује ране, у земљи чланици Европске уније та иста "Олуја" се слави као државни празник. Док се у Хрватској на концертима окупља пола милиона људи уз песме које отворено величају усташку идеологију и фашистичко наслеђе Независне Државе Хрватске, Брисел остаје нем. То ћутање Европе није новост - оно представља наставак историјског континуитета занемаривања српског страдања, које се поновило кроз исту матрицу прогона започету у Јасеновцу, Јадовну и на Козари. Ипак, и поред свих покушаја да се избришу трагови вековног постојања, дужност према жртвама остаје трајна: очување сећања на све који су изгубили своје животе, домове и завичај.

Јелена Ђоковић Ивић

42,940 просмотров • 1 месяц назад

Ратко Младић је спасио 6.000 Хрвата од муслимана у средњој Босни У време жестоког бошњачко-хрватског сукоба у средњој Босни, хиљаде хрватских цивила и припадника ХВО-а са подручја Травника нашле су се у веома тешкој ситуацији. Након борби са Армијом Републике БиХ, излаз је пронађен преко територије коју је контролисала Војска Републике Српске. О овом догађају је 2015. године, на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, сведочио Давор Коленда, некадашњи званичник ХВО-а из Травника, који је учествовао у преговорима са ВРС. Према његовом сведочењу, УНПРОФОР претходно није омогућио тражену евакуацију. После преговора са Војском Републике Српске договорено је да хрватски цивили и припадници ХВО-а пређу преко територије под српском контролом и преко планине Влашић. Евакуација је извршена 7. јуна 1993. године, а преко територије под контролом ВРС прошло је око 6.000 Хрвата из Травника. Од тог броја, приближно 5.000 били су жене, деца и старији, којима је омогућено да наставе пут, док је око 800–880 војно способних мушкараца, међу којима су били припадници ХВО-а, привремено смештено на Мањачи. Они су касније размењени. Коленда је сведочио да су на Мањачи имали исхрану коју су обезбеђивали Каритас и Војска Републике Српске. Према његовом сведочењу, касније су размењени на подручју Вареша, а за њима је стигло и њихово наоружање, али без муниције. Око 5.000 жена, деце и старијих наставило је пут, док су војно способни мушкарци и припадници ХВО-а касније размењени.

Ратко Младић је спасио 6.000 Хрвата од муслимана у средњој Босни У време жестоког бошњачко-хрватског сукоба у средњој Босни, хиљаде хрватских цивила и припадника ХВО-а са подручја Травника нашле су се у веома тешкој ситуацији. Након борби са Армијом Републике БиХ, излаз је пронађен преко територије коју је контролисала Војска Републике Српске. О овом догађају је 2015. године, на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, сведочио Давор Коленда, некадашњи званичник ХВО-а из Травника, који је учествовао у преговорима са ВРС. Према његовом сведочењу, УНПРОФОР претходно није омогућио тражену евакуацију. После преговора са Војском Републике Српске договорено је да хрватски цивили и припадници ХВО-а пређу преко територије под српском контролом и преко планине Влашић. Евакуација је извршена 7. јуна 1993. године, а преко територије под контролом ВРС прошло је око 6.000 Хрвата из Травника. Од тог броја, приближно 5.000 били су жене, деца и старији, којима је омогућено да наставе пут, док је око 800–880 војно способних мушкараца, међу којима су били припадници ХВО-а, привремено смештено на Мањачи. Они су касније размењени. Коленда је сведочио да су на Мањачи имали исхрану коју су обезбеђивали Каритас и Војска Републике Српске. Према његовом сведочењу, касније су размењени на подручју Вареша, а за њима је стигло и њихово наоружање, али без муниције. Око 5.000 жена, деце и старијих наставило је пут, док су војно способни мушкарци и припадници ХВО-а касније размењени.

Госпођица Баљевић

59,230 просмотров • 1 месяц назад

Бјелин дечји филмски фестивал у Нишу. Најављено 120 глумаца, а заправо се ради о 4-5 породица, међусобно повезаних крвним, кумовским и сексуално-еротским везама: - Драган Бјелогрлић + син му Алексеј; - Марко Јанкетић, син Мише Јанкетића и глумице Свјетлане Кнежевић; кум Горана Богдана; - Сергеј Трифуновић, син Томе + брат Бранислава; - Бранислав Трифуновић, син Томе + брат Сергеја; - Анђела Јовановић, ћерка Гагија Јовановића и Бранке Пујић (тетка Петра Бенчине, председника удружења које формално организује фестивал); тако Анђели он дође брат од тетке; - Тамара Драгичевић, жена Петра Бенчине и глумца сестра Миодрага Драгичевића; - Недим Незировић, дечко глумице Теодоре Драгићевић; - Катарина Жутић, ћерка Цеце Бојковић и Милоша Жутића; - Тамара Алексић, ћерка Тање Петернек Алексић; - Милена Радуловић, ћерка увозника BMW аутомобила која мења сатове од 20.000 евра; - Јована Стојиљковић, жена Горана Богдана (кум Марка Јанкетића); унука Влајка Стојиљковића (Слобин министар) и ћерка Владимира Стојиљковића (оснивач ЈУЛ-а); - Гордан Кичић, син редитеља Бранислава Кичића; - Никола Ђуричко, брат глумца Ђорђа Ђуричка; - Вања Ненадић, жена глумца Марка Тодоровића; - Виктор Савић, кум Александра Радојичића; - Александар Радојичић, кум Виктора Савића; - излапела Весна Тривалић, кум јој био Никола Којо; - Славен Дошло и Милош Тимовијевић, проглашени за "геј иконе"; - Милан Калинић - растао са Ањом Мандић (Мандином женом), пошто се његова мајка спанђала са Ањиним оцем Предрагом Радојковићем (балетаном), након развода кад се Ањина мајка удала за Милоша Жутића који се тек развео од Цеце Бојковић са којом има ћерку Катарину Жутић; - Анђелка Стевић Жугић Прпић како било, треба ли коментар? Ако идемо даље, сазнаћемо рецимо податак да је мајка Катарине Жутић, Цеца Бојковић, била удата за редитеља Муција Драшкића који је у првом браку са глумицом Мајом Чучковић добио ћерку Иву Драшкић Вићановић, а која је прошле године као деканка Филолошког факултета водила блокаде. И тако... што каже један човек.

Бјелин дечји филмски фестивал у Нишу. Најављено 120 глумаца, а заправо се ради о 4-5 породица, међусобно повезаних крвним, кумовским и сексуално-еротским везама: - Драган Бјелогрлић + син му Алексеј; - Марко Јанкетић, син Мише Јанкетића и глумице Свјетлане Кнежевић; кум Горана Богдана; - Сергеј Трифуновић, син Томе + брат Бранислава; - Бранислав Трифуновић, син Томе + брат Сергеја; - Анђела Јовановић, ћерка Гагија Јовановића и Бранке Пујић (тетка Петра Бенчине, председника удружења које формално организује фестивал); тако Анђели он дође брат од тетке; - Тамара Драгичевић, жена Петра Бенчине и глумца сестра Миодрага Драгичевића; - Недим Незировић, дечко глумице Теодоре Драгићевић; - Катарина Жутић, ћерка Цеце Бојковић и Милоша Жутића; - Тамара Алексић, ћерка Тање Петернек Алексић; - Милена Радуловић, ћерка увозника BMW аутомобила која мења сатове од 20.000 евра; - Јована Стојиљковић, жена Горана Богдана (кум Марка Јанкетића); унука Влајка Стојиљковића (Слобин министар) и ћерка Владимира Стојиљковића (оснивач ЈУЛ-а); - Гордан Кичић, син редитеља Бранислава Кичића; - Никола Ђуричко, брат глумца Ђорђа Ђуричка; - Вања Ненадић, жена глумца Марка Тодоровића; - Виктор Савић, кум Александра Радојичића; - Александар Радојичић, кум Виктора Савића; - излапела Весна Тривалић, кум јој био Никола Којо; - Славен Дошло и Милош Тимовијевић, проглашени за "геј иконе"; - Милан Калинић - растао са Ањом Мандић (Мандином женом), пошто се његова мајка спанђала са Ањиним оцем Предрагом Радојковићем (балетаном), након развода кад се Ањина мајка удала за Милоша Жутића који се тек развео од Цеце Бојковић са којом има ћерку Катарину Жутић; - Анђелка Стевић Жугић Прпић како било, треба ли коментар? Ако идемо даље, сазнаћемо рецимо податак да је мајка Катарине Жутић, Цеца Бојковић, била удата за редитеља Муција Драшкића који је у првом браку са глумицом Мајом Чучковић добио ћерку Иву Драшкић Вићановић, а која је прошле године као деканка Филолошког факултета водила блокаде. И тако... што каже један човек.

Народни непријатељ 🇷🇸

38,533 просмотров • 1 месяц назад

#AndrijaMandic: Срби у Црној Гори више никада неће бити грађани другог реда; Наш глас ће се чути и одлучивати! Изузетна ми је част и задовољство што као предсједник Нове српске демократије, парламентарне странке која се поноси својим српским именом, имам привилегију да вам се обратим на великом, и видим величанственом сабрању, каква је Скупштина ваше странке. Желим да ово обраћање буде један од симбола снажне сарадње српског народа и његових политичких представника коју не може спријечити нико, јер ми припадамо истој култури, истој Цркви и нацији. Ми смо један живи организам који је изложен многобројним, често недобронамјерним и супротстављеним утицајима на различитим дјеловима нашег националног тијела. Као што сам прије неколико ноћи приликом отварања изложбе коју је приред ила Скупштина Црне Горе саопштио многобројним високим званицама – мој посао није да тражим непријатеља, већ пријатеља, и да вјерујем да је сваки човјек и сваки народ јачи ако увећава број пријатеља, а смањује број непријатеља. И управо због тога, драги моји пријатељи, одлучио сам да са посебном толеранцијом и разумијевањем кренем у промовисање и снажење подршке за оне идеје које су виталне за живот, развој и напредак нашег српског народа у Црној Гори, а посебно наше младости. У коначном, то је и мој посао и моја национална дужност, и моја одговорност, јер многи и данас желе да српски народ у Црној Гори врате у положај грађана другог реда, а неки прижељкују да нас опет потчине управи Мила Ђукановића и његовог ДПС-а. Ми смо демократски изабрани од народа, нашег српског народа и грађана Црне Горе – да заступамо и бранимо њихове интересе. Не да се повлачимо, него да учествујемо у доношењу одлука које директно утичу на њихове животе. Не треба ни мени ни Србима власт да би били у фотељама, него да се боље и утицајније чује српски глас, да се поштује њихова ријеч, да се испуне њихови оправдани захтјеви. Слободно могу да кажем: по први пут од завршетка Другог свјетског рата Срби су дио власти у Црној Гори, и то демократске и проевропске власти, уважени од других, посвећени помирењу и мирном животу, као и напретку свих, без било каквих искључивости, без болних подјела и сталног враћања назад. Чврсто вјерујем да је таква политика помирења исправна – и да може бити љековита и за читав наш бурни, страдални регион. Наравно, много је још питања која српски народ у Црној Гори треба да отвори и у договору са другим својим већинским савезницима ријеши. То је лакше и изводљивије остварити вољом већине него као изгурана мањина чекати милост од било кога. Зато ми имамо стрпљења, снаге и воље да не одустанемо, да се боримо за наше националне интересе доследно и умно, споразумно и помирујуће – у име свих Срба и грађана у Црној Гори. Сами – имамо срце и вољу, али немамо и број да би одлучивали без других. Зато у другима тражимо савезника, партнера, пријатеља и не копамо ровове неповјерења и сумње који нас удаљавају и лишавају снаге и моћи. Црна Гора данас увози нову радну снагу, јер је стопа незапослености сведена на историјски минимум, а у последњих пет година запослено је више од сто хиљада људи. Већина њих су наши сународници, који су деценијама били тешко дискриминисани, а посебно по питању највећег животног проблема – сталног запослења и уредне плате. Просјечне плате и пензије повећанe су више него дупло у односу на 2020. годину, и то је, између осталог, резултат управо учешћа српских представника у власти. Данас наш српски народ у Црној Гори не мора да брине за своју егзистенцију, и то је резултат његове борбе и упорности. Наши кадрови који данас врше власт, министри, предсједници општина, директори, секретари, новозапослени чиновници и радници властитим квалитетима високо надмашују некадашње функционере старог режима. Нема корупције, нема крађе, нема селективности у одлучној борби против организованог криминала – плате и пензије расту и боље се живи. Да кажем и ово! Мој лични однос према судбини српског народа показао сам сваки пут када су наш народ и наша заједничка држава били угрожени. Одазвао сам се као резервни официр позиву државе 1991, учествовао сам у одбрани СР Југославије 1999, био сам као политичар и најмлађи лидер блока за одбрану заједничке државе 2006. године. Не црвени ми се лице ни пред једним другим Србином патриотом и свакога могу погледати у очи и то желим да кажем баш овдје у Бањалуци, јер ви сте, поред наше браће с Косова и Метохије, највише пропатили и страдали у последњим ратовима који су нашем народу наметнути. Свашта је наш народ преживио, издржао и опстао. Није посустао када му је било најтеже, а зашто би данас у времену слободе када на сваком кораку пулсира његова снага! Политичари су дужни да трпе више него они које представљају. По срамоти и подлости напада на наш народ, не само од стране Ђукановића, него и неких наших сународника, издвојио бих лажни државни удар из 2016. године и судски процес који је трајао донедавно, када смо правоснажно ослобођени мој колега Милан Кнежевић, Михаило Чађеновић и моја маленкост из Црне Горе, осам држављана Србије и двојица држављана Русије. Тим суђењем, а потом и тешким насиљем над Српском православном црквом и покушајем њеног прогона из Црне Горе, антисрпски и паду склони режим се заљуљао и народ је величанственим литијама припремио прву демократску смјену власти у историји Црне Горе која се десила на изборима 30. августа 2020. године. Опростите, драга браћо, што сам мало одужио, али као и увијек, из Бањалуке се шаљу неке од најважнијих порука за цијели српски народ. Хвала ти, брате Ненаде, што сте твоја странка и ти увијек раме уз раме уз нашу Нову српску демократију и српски народ у Црној Гори. Хвала ти, предсједниче Додик, што си нам помогао да унапредимо сарадњу и са оним међународним адресама до којих раније нисмо могли доћи. Хвала вам свима, браћо из Србије и Републике Српске, на подршци коју сте нам годинама давали. Свима нам је то било важно, а посебно драгоцјено да разбијемо блокаду коју су нам тако дуго заједно наметали бивши антисрпски режим Црне Горе и његови савезници изван државе. Желим вам срећу на данашњој скупштини и све вас поздрављам ријечима: Живјела Црна Гора, живјела Република Српска, живјела Србија и цијели српски род, ма гдје се налазио!

#AndrijaMandic: Срби у Црној Гори више никада неће бити грађани другог реда; Наш глас ће се чути и одлучивати! Изузетна ми је част и задовољство што као предсједник Нове српске демократије, парламентарне странке која се поноси својим српским именом, имам привилегију да вам се обратим на великом, и видим величанственом сабрању, каква је Скупштина ваше странке. Желим да ово обраћање буде један од симбола снажне сарадње српског народа и његових политичких представника коју не може спријечити нико, јер ми припадамо истој култури, истој Цркви и нацији. Ми смо један живи организам који је изложен многобројним, често недобронамјерним и супротстављеним утицајима на различитим дјеловима нашег националног тијела. Као што сам прије неколико ноћи приликом отварања изложбе коју је приред ила Скупштина Црне Горе саопштио многобројним високим званицама – мој посао није да тражим непријатеља, већ пријатеља, и да вјерујем да је сваки човјек и сваки народ јачи ако увећава број пријатеља, а смањује број непријатеља. И управо због тога, драги моји пријатељи, одлучио сам да са посебном толеранцијом и разумијевањем кренем у промовисање и снажење подршке за оне идеје које су виталне за живот, развој и напредак нашег српског народа у Црној Гори, а посебно наше младости. У коначном, то је и мој посао и моја национална дужност, и моја одговорност, јер многи и данас желе да српски народ у Црној Гори врате у положај грађана другог реда, а неки прижељкују да нас опет потчине управи Мила Ђукановића и његовог ДПС-а. Ми смо демократски изабрани од народа, нашег српског народа и грађана Црне Горе – да заступамо и бранимо њихове интересе. Не да се повлачимо, него да учествујемо у доношењу одлука које директно утичу на њихове животе. Не треба ни мени ни Србима власт да би били у фотељама, него да се боље и утицајније чује српски глас, да се поштује њихова ријеч, да се испуне њихови оправдани захтјеви. Слободно могу да кажем: по први пут од завршетка Другог свјетског рата Срби су дио власти у Црној Гори, и то демократске и проевропске власти, уважени од других, посвећени помирењу и мирном животу, као и напретку свих, без било каквих искључивости, без болних подјела и сталног враћања назад. Чврсто вјерујем да је таква политика помирења исправна – и да може бити љековита и за читав наш бурни, страдални регион. Наравно, много је још питања која српски народ у Црној Гори треба да отвори и у договору са другим својим већинским савезницима ријеши. То је лакше и изводљивије остварити вољом већине него као изгурана мањина чекати милост од било кога. Зато ми имамо стрпљења, снаге и воље да не одустанемо, да се боримо за наше националне интересе доследно и умно, споразумно и помирујуће – у име свих Срба и грађана у Црној Гори. Сами – имамо срце и вољу, али немамо и број да би одлучивали без других. Зато у другима тражимо савезника, партнера, пријатеља и не копамо ровове неповјерења и сумње који нас удаљавају и лишавају снаге и моћи. Црна Гора данас увози нову радну снагу, јер је стопа незапослености сведена на историјски минимум, а у последњих пет година запослено је више од сто хиљада људи. Већина њих су наши сународници, који су деценијама били тешко дискриминисани, а посебно по питању највећег животног проблема – сталног запослења и уредне плате. Просјечне плате и пензије повећанe су више него дупло у односу на 2020. годину, и то је, између осталог, резултат управо учешћа српских представника у власти. Данас наш српски народ у Црној Гори не мора да брине за своју егзистенцију, и то је резултат његове борбе и упорности. Наши кадрови који данас врше власт, министри, предсједници општина, директори, секретари, новозапослени чиновници и радници властитим квалитетима високо надмашују некадашње функционере старог режима. Нема корупције, нема крађе, нема селективности у одлучној борби против организованог криминала – плате и пензије расту и боље се живи. Да кажем и ово! Мој лични однос према судбини српског народа показао сам сваки пут када су наш народ и наша заједничка држава били угрожени. Одазвао сам се као резервни официр позиву државе 1991, учествовао сам у одбрани СР Југославије 1999, био сам као политичар и најмлађи лидер блока за одбрану заједничке државе 2006. године. Не црвени ми се лице ни пред једним другим Србином патриотом и свакога могу погледати у очи и то желим да кажем баш овдје у Бањалуци, јер ви сте, поред наше браће с Косова и Метохије, највише пропатили и страдали у последњим ратовима који су нашем народу наметнути. Свашта је наш народ преживио, издржао и опстао. Није посустао када му је било најтеже, а зашто би данас у времену слободе када на сваком кораку пулсира његова снага! Политичари су дужни да трпе више него они које представљају. По срамоти и подлости напада на наш народ, не само од стране Ђукановића, него и неких наших сународника, издвојио бих лажни државни удар из 2016. године и судски процес који је трајао донедавно, када смо правоснажно ослобођени мој колега Милан Кнежевић, Михаило Чађеновић и моја маленкост из Црне Горе, осам држављана Србије и двојица држављана Русије. Тим суђењем, а потом и тешким насиљем над Српском православном црквом и покушајем њеног прогона из Црне Горе, антисрпски и паду склони режим се заљуљао и народ је величанственим литијама припремио прву демократску смјену власти у историји Црне Горе која се десила на изборима 30. августа 2020. године. Опростите, драга браћо, што сам мало одужио, али као и увијек, из Бањалуке се шаљу неке од најважнијих порука за цијели српски народ. Хвала ти, брате Ненаде, што сте твоја странка и ти увијек раме уз раме уз нашу Нову српску демократију и српски народ у Црној Гори. Хвала ти, предсједниче Додик, што си нам помогао да унапредимо сарадњу и са оним међународним адресама до којих раније нисмо могли доћи. Хвала вам свима, браћо из Србије и Републике Српске, на подршци коју сте нам годинама давали. Свима нам је то било важно, а посебно драгоцјено да разбијемо блокаду коју су нам тако дуго заједно наметали бивши антисрпски режим Црне Горе и његови савезници изван државе. Желим вам срећу на данашњој скупштини и све вас поздрављам ријечима: Живјела Црна Гора, живјела Република Српска, живјела Србија и цијели српски род, ма гдје се налазио!

Андрија Мандић

12,028 просмотров • 4 месяцев назад

Стотине хиљада људи синоћ на улицама Београда. Нема полиције на свету која то може да контролише, а све је прошло у савршеном реду. Ниједан полупан прозор. Сво насиље је долазило из Пионирског парка од људи у црним капуљачама који су бацали петарде и каменице и полупали чак и тракторе. Све најаве власти се показују као обмана и пропао план. Све улице су биле препуне цело поподне и вече. Све српске заставе. Ниједна мајданска. Протести никакве везе немају са ЕУ обојеним револуцијама, а власт се баш упиње да их прикаже као такве. Да Србија има опозицију, студентске захтеве који нису политички и огромну енергију народа коју су покренули, би пратили разумни, рацоионални, политички захтеви, а не покушаји да се студентима преотму протести, димне бомбе у скупштини и трагикомични захтеви за прелазном владом. Тако мали Ђокица очекује да им власт преда власт и сама оде. А шта су паметни политички захтев? Студенти су показали. Захтеви морају бити такви да и велики број гласача власти каже да су захтеви добри. Јер све је не бирачком телу, народу. Бирачи, народ, грађани Србије, су једини суверен. Захтевима морате привући суверена да их привати. Студенти то знају. Да студенти не носе српске заставе, певају српске песме, не показују родољубље, солидарност, не подносе жртву и не обилазе Србију пешке, суверен их не би прихватио. Потези које вуче власт су катастрофални. То почиње да смета и бирачима власти. Што дуже трају протести студената, и што више власт буде лагала, подметала и обмањивала суверена да би се извукла, то ће им подршка бити све мања. Можеш да лажеш неке људе све време, можеш и све људе неко време, али не можеш све људе, све време. Власт је очигледно изгубила легитимитет код суверена. Оно што још има је легалитет (изабрана је на изборима), има стабилну скупштинску већину и подрку у бирачком телу већу од подршке било које друге опозиционе странке, али више не и већинску. Та подршка власти је све мања. Студенти су је начели и она се осипа. Сваку владу бира скупштинска већина. Нема владе без ње. Свуда у свету, док год постоји стабилна скупштинска већина, не постоје прелазне владе. Јер сваку владу мора да изабере скупштинска већина. Када падне влада и нестане скупштинска већина, нова се окупља око договорног прављења прелазне владе да би се уређено дошло до избора. Очекивати од власти са стабилном скупштинском већином да изгласа нечију прелазну владу је неозбиљно. Једини излаз из кризе су избори на свим нивоима. То није и не треба да буде студентски захтев, то треба да буде захтев опозиције. Зна се шта студенти траже и то ће тражити од сваке владе. То мора да буде затев опозиције. Пре избора, морају да се договори чишћење бирачког списка и медијска заступљеност и озбиљна опозиција би већ имала те конкретне захтеве спремне. Чак и без тога, власт је толико изгубила подршку да више не може ни да накраде и купи гласове за победу. ДЈБ има конкретне захтеве за бирачки списак и поштену медијски заступљеност већ годинама, само свим медијима је очигледно приоритет да промовишу лаж да се власт не може победити на изборима јер краду. Да бије било бојкота избора у Београду 2020. и 2024. власт би, и поред крађе, изгубила Београд још пре 5 година. А о београдским општинама да и не говорим. Исто тако и Ниш. Да није било бојкота референдума за промену Устава, власт би изгубила и тај референдум. Замислите када би сви људи са ове слике и сва младост Србије изашла на изборе. Који би то празник за Србију био и каква би то промена била.

Стотине хиљада људи синоћ на улицама Београда. Нема полиције на свету која то може да контролише, а све је прошло у савршеном реду. Ниједан полупан прозор. Сво насиље је долазило из Пионирског парка од људи у црним капуљачама који су бацали петарде и каменице и полупали чак и тракторе. Све најаве власти се показују као обмана и пропао план. Све улице су биле препуне цело поподне и вече. Све српске заставе. Ниједна мајданска. Протести никакве везе немају са ЕУ обојеним револуцијама, а власт се баш упиње да их прикаже као такве. Да Србија има опозицију, студентске захтеве који нису политички и огромну енергију народа коју су покренули, би пратили разумни, рацоионални, политички захтеви, а не покушаји да се студентима преотму протести, димне бомбе у скупштини и трагикомични захтеви за прелазном владом. Тако мали Ђокица очекује да им власт преда власт и сама оде. А шта су паметни политички захтев? Студенти су показали. Захтеви морају бити такви да и велики број гласача власти каже да су захтеви добри. Јер све је не бирачком телу, народу. Бирачи, народ, грађани Србије, су једини суверен. Захтевима морате привући суверена да их привати. Студенти то знају. Да студенти не носе српске заставе, певају српске песме, не показују родољубље, солидарност, не подносе жртву и не обилазе Србију пешке, суверен их не би прихватио. Потези које вуче власт су катастрофални. То почиње да смета и бирачима власти. Што дуже трају протести студената, и што више власт буде лагала, подметала и обмањивала суверена да би се извукла, то ће им подршка бити све мања. Можеш да лажеш неке људе све време, можеш и све људе неко време, али не можеш све људе, све време. Власт је очигледно изгубила легитимитет код суверена. Оно што још има је легалитет (изабрана је на изборима), има стабилну скупштинску већину и подрку у бирачком телу већу од подршке било које друге опозиционе странке, али више не и већинску. Та подршка власти је све мања. Студенти су је начели и она се осипа. Сваку владу бира скупштинска већина. Нема владе без ње. Свуда у свету, док год постоји стабилна скупштинска већина, не постоје прелазне владе. Јер сваку владу мора да изабере скупштинска већина. Када падне влада и нестане скупштинска већина, нова се окупља око договорног прављења прелазне владе да би се уређено дошло до избора. Очекивати од власти са стабилном скупштинском већином да изгласа нечију прелазну владу је неозбиљно. Једини излаз из кризе су избори на свим нивоима. То није и не треба да буде студентски захтев, то треба да буде захтев опозиције. Зна се шта студенти траже и то ће тражити од сваке владе. То мора да буде затев опозиције. Пре избора, морају да се договори чишћење бирачког списка и медијска заступљеност и озбиљна опозиција би већ имала те конкретне захтеве спремне. Чак и без тога, власт је толико изгубила подршку да више не може ни да накраде и купи гласове за победу. ДЈБ има конкретне захтеве за бирачки списак и поштену медијски заступљеност већ годинама, само свим медијима је очигледно приоритет да промовишу лаж да се власт не може победити на изборима јер краду. Да бије било бојкота избора у Београду 2020. и 2024. власт би, и поред крађе, изгубила Београд још пре 5 година. А о београдским општинама да и не говорим. Исто тако и Ниш. Да није било бојкота референдума за промену Устава, власт би изгубила и тај референдум. Замислите када би сви људи са ове слике и сва младост Србије изашла на изборе. Који би то празник за Србију био и каква би то промена била.

Saša Radulović

28,648 просмотров • 1 год назад

Од „бранитељке српства” до јефтине СНС слушкиње: Како падају лажни патриоти на нашој политичкој тезги! 🤮🎪 Када погледате видео у ком Весна Веизовић Весна Веизовић (уредница Васељенске) одједном открива да је ова власт „спасила Србију”, прво што упада у очи је колико је то лоше одглумљено. Жена буквално механички рецитује унапред наручен СНС текст, са потпуно сиромашним речником и без икакве искрености. Али пазите парадокс: док пред камерама муца и рецитује туђе фразе, у приватним порукама јој кочијашки речник перфектно функционише (ГЛЕДАЈТЕ СКРИНШОТ)! Чим јој се упути аргументована критика да се продала, из ње избија њен стварни, природни вокабулар: говно, смрадови, попушите ми к*рчуну, ј&бала бих вам матер! У том паничном нервном слому, она несвесно ПРИЗНАЈЕ оно што људи пишу у коментарима са иронијом „Београдског фантома” - кмечи како су је деценије „ј&бали судови и полиција”, отворено потврђујући да је под СНС кишобран утрчала само да би купила личну амнестију и заштиту од закона! Снажна фасада од икона, српства и морала, а иза кулиса – лоше глумљено ботовање и улична агресија од које се нормалан човек стиди. Све су маске пале! 🇷🇸💥 #ВеснаВеизовић #Васељенска #Србија #Превара #СНС

Од „бранитељке српства” до јефтине СНС слушкиње: Како падају лажни патриоти на нашој политичкој тезги! 🤮🎪 Када погледате видео у ком Весна Веизовић Весна Веизовић (уредница Васељенске) одједном открива да је ова власт „спасила Србију”, прво што упада у очи је колико је то лоше одглумљено. Жена буквално механички рецитује унапред наручен СНС текст, са потпуно сиромашним речником и без икакве искрености. Али пазите парадокс: док пред камерама муца и рецитује туђе фразе, у приватним порукама јој кочијашки речник перфектно функционише (ГЛЕДАЈТЕ СКРИНШОТ)! Чим јој се упути аргументована критика да се продала, из ње избија њен стварни, природни вокабулар: говно, смрадови, попушите ми к*рчуну, ј&бала бих вам матер! У том паничном нервном слому, она несвесно ПРИЗНАЈЕ оно што људи пишу у коментарима са иронијом „Београдског фантома” - кмечи како су је деценије „ј&бали судови и полиција”, отворено потврђујући да је под СНС кишобран утрчала само да би купила личну амнестију и заштиту од закона! Снажна фасада од икона, српства и морала, а иза кулиса – лоше глумљено ботовање и улична агресија од које се нормалан човек стиди. Све су маске пале! 🇷🇸💥 #ВеснаВеизовић #Васељенска #Србија #Превара #СНС

Косово је ❤️ Србије! 🇷🇸❤️🇷🇺

11,137 просмотров • 2 месяцев назад

⚡️ Татьяна - жена без вести пропавшего Хероя-оккупанта Олега сообщила о проблемах с выплатами. 😆Куда только не обращалась убогая, но в военкомате весело отвечали, нету тела - нету дела и, ваще, мы его туда не посылали!🐷🐶 Теперь у Татьяны дочка есть, а мужа и денег нет 😬🤡😬

⚡️ Татьяна - жена без вести пропавшего Хероя-оккупанта Олега сообщила о проблемах с выплатами. 😆Куда только не обращалась убогая, но в военкомате весело отвечали, нету тела - нету дела и, ваще, мы его туда не посылали!🐷🐶 Теперь у Татьяны дочка есть, а мужа и денег нет 😬🤡😬

Жесть 🇫🇷 доброй воли

27,187 просмотров • 7 месяцев назад

Црвено-бели су пре тренинга данас имали специјалног госта. Мали Гаврило који је привукао веклику пажњу јавности својим дресом Црвене звезде на коме је руком исписао број и име свог јунака и омиљеног играча Ајзее Кенана, а који је са поносом носио на улицама Београда у друштву свог тате, остварио је велику жељу – упознао је у петак Ајзеу, али и остатак првог тима црвено белих, од којих је добио и потписе на лопти и слике за успомену и дуго сећање на свој долазак у халу “Александар Николић”. Ипак, највреднији поклон стигао је од Ајзее Кенана – дрес Црвене звезде са броје 3 на леђима, идентичан оном који је наш бек носио на утакмицама у претходној сезони. Гаврило, брат Васил и сестра Ленка, сви велики Звездаши памтиће овај петак дуго, као остварење своје велике жеље да упознају наше кошаркаше 🔴⚪️❤️ _________________ A special day for our young red-and-whites! Young Gavrilo, who recently warmed everyone’s hearts by wearing a hand-written Crvena zvezda jersey with his hero Isaiah Canan’s number and name, visited the team at practice today. He met Isaiah and the entire team, collected autographs and photos, and even received the ultimate gift – an official Crvena zvezda jersey with number 3 from Canaan himself. A dream come true for Gavrilo, his brother Vasilije, and sister Lenka – a memory they will cherish forever!

Црвено-бели су пре тренинга данас имали специјалног госта. Мали Гаврило који је привукао веклику пажњу јавности својим дресом Црвене звезде на коме је руком исписао број и име свог јунака и омиљеног играча Ајзее Кенана, а који је са поносом носио на улицама Београда у друштву свог тате, остварио је велику жељу – упознао је у петак Ајзеу, али и остатак првог тима црвено белих, од којих је добио и потписе на лопти и слике за успомену и дуго сећање на свој долазак у халу “Александар Николић”. Ипак, највреднији поклон стигао је од Ајзее Кенана – дрес Црвене звезде са броје 3 на леђима, идентичан оном који је наш бек носио на утакмицама у претходној сезони. Гаврило, брат Васил и сестра Ленка, сви велики Звездаши памтиће овај петак дуго, као остварење своје велике жеље да упознају наше кошаркаше 🔴⚪️❤️ _________________ A special day for our young red-and-whites! Young Gavrilo, who recently warmed everyone’s hearts by wearing a hand-written Crvena zvezda jersey with his hero Isaiah Canan’s number and name, visited the team at practice today. He met Isaiah and the entire team, collected autographs and photos, and even received the ultimate gift – an official Crvena zvezda jersey with number 3 from Canaan himself. A dream come true for Gavrilo, his brother Vasilije, and sister Lenka – a memory they will cherish forever!

KK Crvena zvezda Meridianbet

19,949 просмотров • 1 год назад

Без икаквог повода, на ТВ Нова С, 30. јула 2025. године, Драган Ђилас је рекао: "Имамо познатог интелектуалца Мила Ломпара, али он је био на једној песничкој вечери посвећеној Радовану Караџићу. Желео бих да моја деца у школи уче песме Шантића и Диса, а не Радована Караџића." Увек спреман да се „тржишно” укључи у корист Вучићу, Ђилас ме је својевремено напао зато што сам говорио против Француско-немачког плана за Косово и Метохију: који је Вучић прихватио. Било је то у априлу 2023. године. Како тржиште не зна за морал, тако је и Ђилас доцније, како пише Политика од 4. децембра 2024. године, занемаривши шта је раније говорио, одједном напао Вучића због прихватања тог плана. Као и Вучић, тако и Ђилас уплиће своју децу у политички живот: у циљу изазивања емоционалног ефекта код публике. Они чине сопствену децу политичким улогом својих каријера. Такви су закони пропагандног погона. Одакле уопште помисао да ће деца у школи учити песме Радована Караџића зато што је објављена књига његових песама? Човек који се бори да води државне послове, као послове најопштијег реда, који подразумевају знање о појединим сегментима друштва, нема основних знања о томе како настаје школски програм. Он не зна да садржај уџбеника и лектире одређују вишестепене установе у оквиру Министарства просвете. То није ни у каквој вези са објављивањем књига код појединих издавача. А ако то зна, док говори како говори, онда он свесно лаже публику. Избор је једноставан: или не зна или лаже. Као што Вучићева ћерка студира у Берлину, док се он обрачунава са српским студентима, тако је Ђиласова ћерка студирала у Лондону. У тим градовима никад нису предавали о Шантићу и Дису. Тако се на песника који је написао песму "Остајте овде" позива човек чија је ћерка студирала у Лондону. И – колико је познато јавности – овде и не живи. Ђилас такође тврди – у једној од бројних објава против мене – да лажем када кажем да је, као опозициони политичар, одласком на председничко канабе 2022. године, после општих избора, дао кредибилитет Александру Вучићу. Он не разликује легитимитет Вучићевог избора за председника државе од кредибилитета истог човека као носиоца републичких и београдских листа СНС-а. Јер, резултати избора су се разликовали, па се председнички резултат не може аутоматски преносити на посланичке и одборничке резултате. Док легитимитат значи законско право на посед, дотле кредибилитет значи добру репутацију, кредитну способност појединца. Ако су републички и београдски избори били под сумњом, ако је опозициона јавност тврдила да су се одвијали у нерегуларним условима, како је могуће да носилац листе владајуће странке – буде кредибилан у тој ствари? Зар његов кредибилитет није угрожен опозиционом тврдњом да двојица сусретника иду изнад својих надлежности, јер о изборима треба да одлучује суд? И шта је била тема састанка са Вучићем после општих избора 2022. године: састанка који је – како пише Слободна Европа од 11. априла 2022. године – негативно оцењен у опозиционој јавности? Ако их је тако оцењивала опозициона јавност, у чему се огледа моја тобожња лаж? О теми тог сусрета било је – преноси Слободна Европа – разних мишљења. И нико се није сетио да су њих двојица можда разговарали о школовању деце и о Шантићевој поезији!

Без икаквог повода, на ТВ Нова С, 30. јула 2025. године, Драган Ђилас је рекао: "Имамо познатог интелектуалца Мила Ломпара, али он је био на једној песничкој вечери посвећеној Радовану Караџићу. Желео бих да моја деца у школи уче песме Шантића и Диса, а не Радована Караџића." Увек спреман да се „тржишно” укључи у корист Вучићу, Ђилас ме је својевремено напао зато што сам говорио против Француско-немачког плана за Косово и Метохију: који је Вучић прихватио. Било је то у априлу 2023. године. Како тржиште не зна за морал, тако је и Ђилас доцније, како пише Политика од 4. децембра 2024. године, занемаривши шта је раније говорио, одједном напао Вучића због прихватања тог плана. Као и Вучић, тако и Ђилас уплиће своју децу у политички живот: у циљу изазивања емоционалног ефекта код публике. Они чине сопствену децу политичким улогом својих каријера. Такви су закони пропагандног погона. Одакле уопште помисао да ће деца у школи учити песме Радована Караџића зато што је објављена књига његових песама? Човек који се бори да води државне послове, као послове најопштијег реда, који подразумевају знање о појединим сегментима друштва, нема основних знања о томе како настаје школски програм. Он не зна да садржај уџбеника и лектире одређују вишестепене установе у оквиру Министарства просвете. То није ни у каквој вези са објављивањем књига код појединих издавача. А ако то зна, док говори како говори, онда он свесно лаже публику. Избор је једноставан: или не зна или лаже. Као што Вучићева ћерка студира у Берлину, док се он обрачунава са српским студентима, тако је Ђиласова ћерка студирала у Лондону. У тим градовима никад нису предавали о Шантићу и Дису. Тако се на песника који је написао песму "Остајте овде" позива човек чија је ћерка студирала у Лондону. И – колико је познато јавности – овде и не живи. Ђилас такође тврди – у једној од бројних објава против мене – да лажем када кажем да је, као опозициони политичар, одласком на председничко канабе 2022. године, после општих избора, дао кредибилитет Александру Вучићу. Он не разликује легитимитет Вучићевог избора за председника државе од кредибилитета истог човека као носиоца републичких и београдских листа СНС-а. Јер, резултати избора су се разликовали, па се председнички резултат не може аутоматски преносити на посланичке и одборничке резултате. Док легитимитат значи законско право на посед, дотле кредибилитет значи добру репутацију, кредитну способност појединца. Ако су републички и београдски избори били под сумњом, ако је опозициона јавност тврдила да су се одвијали у нерегуларним условима, како је могуће да носилац листе владајуће странке – буде кредибилан у тој ствари? Зар његов кредибилитет није угрожен опозиционом тврдњом да двојица сусретника иду изнад својих надлежности, јер о изборима треба да одлучује суд? И шта је била тема састанка са Вучићем после општих избора 2022. године: састанка који је – како пише Слободна Европа од 11. априла 2022. године – негативно оцењен у опозиционој јавности? Ако их је тако оцењивала опозициона јавност, у чему се огледа моја тобожња лаж? О теми тог сусрета било је – преноси Слободна Европа – разних мишљења. И нико се није сетио да су њих двојица можда разговарали о школовању деце и о Шантићевој поезији!

Milo Lompar

36,355 просмотров • 2 месяцев назад