Video wird geladen...

Video konnte nicht geladen werden

Zur Startseite

САЈ је тукао народ 2020. године, на јулским демонстрацијама. Такође августа прошле године склањали су демонстранте против Рио Тинта на Железничкој станици Прокоп. САЈ је под контролом Вучићевих газда. Спасоје Вулевић је још прошле године по закону требао бити пензионисан. Ово није смена, ово је кандидатура за новог министра...

srdjan_nogo's profile picture

Срђан Ного

21,170 subscribers

41,127 Aufrufe • vor 1 Jahr •via X (Twitter)

Wissenschaft & TechnologieNachrichten & PolitikBildung
LIVE

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

0 Kommentare

Keine Kommentare verfügbar

Kommentare vom Original-Post werden hier angezeigt

Ähnliche Videos

На данашњи дан 2008. године је ухапшен Радован Караџић. Згодна прилика да се подсетимо у каквој смо држави некад живели - да нам је председник Републике рекао да нећемо ући у ЕУ без испоручивања Караџића и Младића (испоручисмо их, нисмо ушли ни после 20 година) и да је слугерањство Бриселу била једина државна идеологија. Успут, нико му тад није говорио да то није његова надлежност, него да спољне послове води Влада. И најважније, ова изјава је из 2005. године, време кохабитације ДС и ДСС, а то је оно што Мило Ломпар хвали као најбољи период, можда зато што је те године именован за генералног директора Политике. Не сећам се да је тад говорио на неком скупу против режима, велеиздаје и испоручивања Хагу?
1:34

На данашњи дан 2008. године је ухапшен Радован Караџић. Згодна прилика да се подсетимо у каквој смо држави некад живели - да нам је председник Републике рекао да нећемо ући у ЕУ без испоручивања Караџића и Младића (испоручисмо их, нисмо ушли ни после 20 година) и да је слугерањство Бриселу била једина државна идеологија. Успут, нико му тад није говорио да то није његова надлежност, него да спољне послове води Влада. И најважније, ова изјава је из 2005. године, време кохабитације ДС и ДСС, а то је оно што Мило Ломпар хвали као најбољи период, можда зато што је те године именован за генералног директора Политике. Не сећам се да је тад говорио на неком скупу против режима, велеиздаје и испоручивања Хагу?

Народни непријатељ 🇷🇸

18,457 Aufrufe • vor 1 Jahr

Снимак није настао јуче. Није ни из 1999. године. Ово је истина забележена још 1982. - истина коју је тадашњи комунистички режим забранио да се чује, да не би нарушио лажну слику "братства и јединства". Али истина се не може заувек сакрити. Старица Даница Миличић из Самодрежа сведочи мирно, без патетике, а свака њена реч тежа је од крика. Да би јој отели земљу, шиптарски криминалци су јој убили мужа и сина. И ту није био крај. Терор се наставио. Притисци нису престали. Живот јој је претворен у свакодневну борбу за опстанак на сопственом огњишту. Ово није изолован случај. Ово је образац. Ово је систем. Ово је истина која је деценијама гурана под тепих. Зато не дозволимо да нам историју своде на 1999. годину. Јер оно што се тада десило није почело тада. Почело је много раније. Само се о томе ћутало. И више не сме!
0:34

Снимак није настао јуче. Није ни из 1999. године. Ово је истина забележена још 1982. - истина коју је тадашњи комунистички режим забранио да се чује, да не би нарушио лажну слику "братства и јединства". Али истина се не може заувек сакрити. Старица Даница Миличић из Самодрежа сведочи мирно, без патетике, а свака њена реч тежа је од крика. Да би јој отели земљу, шиптарски криминалци су јој убили мужа и сина. И ту није био крај. Терор се наставио. Притисци нису престали. Живот јој је претворен у свакодневну борбу за опстанак на сопственом огњишту. Ово није изолован случај. Ово је образац. Ово је систем. Ово је истина која је деценијама гурана под тепих. Зато не дозволимо да нам историју своде на 1999. годину. Јер оно што се тада десило није почело тада. Почело је много раније. Само се о томе ћутало. И више не сме!

Јелена Ђоковић Ивић

15,496 Aufrufe • vor 6 Monaten

**ГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН, ЛОНДОН, 1916.** „Господо, Дошао сам из земље која је крвава од главе до пете, из земље која лежи на крсту већ две године, распета између два моћна царства, која је бранила својим грудима не само своју слободу него и вашу. Дошао сам из земље чији је народ још пре пет стотина година пролио своју крв за крст часни и слободу златну на Косову Пољу. Од онда до данас Косово је постало симбол нашег националног етоса – симбол жртве, верности и васкрсења. Кад смо пре две године ушли у овај рат, ми смо знали да идемо у ново Косово. Ми смо знали да ће Србија морати поново да падне, али смо знали и то, да ће њена смрт бити семе будућег живота – не само њеног живота, него и живота Европе. Српски војник није постављао питање да ли ће преживети. Он је знао само да мора испунити своју дужност. Он је бранио кућни праг, али је бранио и вашу отаџбину; бранио је слободу свих малих народа; бранио је морални поредак света. Немојте мислити да је Србија данас мртва. Не! Србија је само на Голготи. А свака Голгота света завршила се васкрсењем. И ја вам кажем: васкрснуће и Србија! Наш народ није народ који живи од хлеба, него од идеала. Његов хлеб је слобода, његова вода је правда, његов ваздух је вера у Бога. Ми Срби нисмо велики бројем, али смо велики историјом и велики духом. Ми смо попут оних древних народа који су више волели да изгину него да погазе своју душу. Ако би Србија и престала да постоји као држава, она никада не би престала да живи као идеал. Идеали су бесмртни. Зато се данас, на овај свети дан, на Видовдан, клањам сенима наших мученика и молим се Богу да подари снагу и британском народу и свима нашим савезницима, да издржимо до краја и да се изборимо за праведан мир. Јер само праведан мир може бити трајан. И само слобода за све може бити темељ будућности света." • „Дошао сам из земље која је крвава, али не покорена.“ • „Србија и данас пролази своје Косово – и чека своје васкрсење.“ • „Српски војник није бранио само своју кућу, већ слободу Европе.“ • „Ми нисмо народ који живи од хлеба, већ од идеала.“ • „Ако и падне као држава, Србија никада неће умрети као идеал.“ • „Не мислите да је Србија мртва – она је на Голготи, а Голгота се увек завршава победом.“
1:10

**ГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН, ЛОНДОН, 1916.** „Господо, Дошао сам из земље која је крвава од главе до пете, из земље која лежи на крсту већ две године, распета између два моћна царства, која је бранила својим грудима не само своју слободу него и вашу. Дошао сам из земље чији је народ још пре пет стотина година пролио своју крв за крст часни и слободу златну на Косову Пољу. Од онда до данас Косово је постало симбол нашег националног етоса – симбол жртве, верности и васкрсења. Кад смо пре две године ушли у овај рат, ми смо знали да идемо у ново Косово. Ми смо знали да ће Србија морати поново да падне, али смо знали и то, да ће њена смрт бити семе будућег живота – не само њеног живота, него и живота Европе. Српски војник није постављао питање да ли ће преживети. Он је знао само да мора испунити своју дужност. Он је бранио кућни праг, али је бранио и вашу отаџбину; бранио је слободу свих малих народа; бранио је морални поредак света. Немојте мислити да је Србија данас мртва. Не! Србија је само на Голготи. А свака Голгота света завршила се васкрсењем. И ја вам кажем: васкрснуће и Србија! Наш народ није народ који живи од хлеба, него од идеала. Његов хлеб је слобода, његова вода је правда, његов ваздух је вера у Бога. Ми Срби нисмо велики бројем, али смо велики историјом и велики духом. Ми смо попут оних древних народа који су више волели да изгину него да погазе своју душу. Ако би Србија и престала да постоји као држава, она никада не би престала да живи као идеал. Идеали су бесмртни. Зато се данас, на овај свети дан, на Видовдан, клањам сенима наших мученика и молим се Богу да подари снагу и британском народу и свима нашим савезницима, да издржимо до краја и да се изборимо за праведан мир. Јер само праведан мир може бити трајан. И само слобода за све може бити темељ будућности света." • „Дошао сам из земље која је крвава, али не покорена.“ • „Србија и данас пролази своје Косово – и чека своје васкрсење.“ • „Српски војник није бранио само своју кућу, већ слободу Европе.“ • „Ми нисмо народ који живи од хлеба, већ од идеала.“ • „Ако и падне као држава, Србија никада неће умрети као идеал.“ • „Не мислите да је Србија мртва – она је на Голготи, а Голгота се увек завршава победом.“

Јелена Ђоковић Ивић

17,975 Aufrufe • vor 10 Monaten

Ово се не ради. Овако се не говори. Уместо да схвате колико су погрешли и да гледају како да почну да праве промене, влада се закопава све дубље. Ово је трагедија за коју је крива власт. Ово се не ради. Овако се не говори. Млади људи дубље осећају неправду од старијих људи. Старији људи рационализују много више. Млад човек не прави такве компромисе. Млади људи вам говоре колико сте забрљали и колико су провидни поккушаји да се одговорност гурне под тепих. Ако влада заиста жели промену, прву ствар коју би морала да уради је да затвори све друге објекте без употребне дозволе док не добију употребну дозволу. И приступи ревизији свих пројеката. Ово би требао и да буде главни захтев власти. Цела Србија очекује промену. И гласачи власти очекују промену. И они виде корупцију и нестручност. И чланови СНС-а такође виде разне типове који не узимају само кајмак већ и пола млека. И они гледају изнад главе да ли ће им нешто пасти на главу. Било би паметно за власт и добро за све грађане, да власт схвати ово. Технологија власти која се ослања на буразерску економију која је огрезла у корупцији не може да опстане. То мора да се мења. Не каже се за бадава: можеш како хоћеш, али не можеш докле хоћеш. Оно што је изазвало погибију 15 људи и још двоје за чији се живот и даље боре лекари, је неодговорност власти која је пустила објекат без употребне дозволе у употребу. Кривицу носи и корупција и нестручност за изградњу, али главни разлог за трагидју је што је непроверен објекат без употребне дозволе пуштен у употребу. Да се то није десило, да је због корупције и нестручне изградње само пала надстрешница, то би била "само" материјална штета. Ову трагедију и жељу грађана за променом обилато користи цела НВО булумента. Надам се да неће успети. Борба за промену иде и против лоше власти, њихових медија и њених лоших кадрова и против НВО булументе и њихових спонзора и медија. Због њих борба и јесте дупло тежа.
0:21

Ово се не ради. Овако се не говори. Уместо да схвате колико су погрешли и да гледају како да почну да праве промене, влада се закопава све дубље. Ово је трагедија за коју је крива власт. Ово се не ради. Овако се не говори. Млади људи дубље осећају неправду од старијих људи. Старији људи рационализују много више. Млад човек не прави такве компромисе. Млади људи вам говоре колико сте забрљали и колико су провидни поккушаји да се одговорност гурне под тепих. Ако влада заиста жели промену, прву ствар коју би морала да уради је да затвори све друге објекте без употребне дозволе док не добију употребну дозволу. И приступи ревизији свих пројеката. Ово би требао и да буде главни захтев власти. Цела Србија очекује промену. И гласачи власти очекују промену. И они виде корупцију и нестручност. И чланови СНС-а такође виде разне типове који не узимају само кајмак већ и пола млека. И они гледају изнад главе да ли ће им нешто пасти на главу. Било би паметно за власт и добро за све грађане, да власт схвати ово. Технологија власти која се ослања на буразерску економију која је огрезла у корупцији не може да опстане. То мора да се мења. Не каже се за бадава: можеш како хоћеш, али не можеш докле хоћеш. Оно што је изазвало погибију 15 људи и још двоје за чији се живот и даље боре лекари, је неодговорност власти која је пустила објекат без употребне дозволе у употребу. Кривицу носи и корупција и нестручност за изградњу, али главни разлог за трагидју је што је непроверен објекат без употребне дозволе пуштен у употребу. Да се то није десило, да је због корупције и нестручне изградње само пала надстрешница, то би била "само" материјална штета. Ову трагедију и жељу грађана за променом обилато користи цела НВО булумента. Надам се да неће успети. Борба за промену иде и против лоше власти, њихових медија и њених лоших кадрова и против НВО булументе и њихових спонзора и медија. Због њих борба и јесте дупло тежа.

Saša Radulović

22,356 Aufrufe • vor 1 Jahr

Ако је ово истина, ово није само правосудни скандал - ово је дубоко бешчашће, увреда за људскост и со на никада зацељене ране. ​Дечак Слободан Стојановић имао је само дванаест година када му је мучки и зверски прекинут живот. Одузето му је право да порасте, да се радује, да живи. А данас, према овим информацијама, жена осуђена за његово убиство, Елфета Весели, користи ванзаводске погодности и редовно проводи дане на слободи, у непосредној близини породице убијеног детета! ​Какав је то систем који штити и награђује монструме, а додатно гази и понижава жртве? ​Како неко ко начини такво зверство над једним дететом уопште може имати било какве погодности?! Како било ко ко је спреман на такав чин може да добије право на слободан викенд и шетњу? Како да се осећа сестра која мора да живи са стрепњом да ће на улици срести убицу свог брата? ​Ово није питање политике, ово је питање елементарног морала и правде. Када убици детета дате слободу и погодности, ви га не само не штитите од казне - ви изнова газите његову жртву. ​Позивам да се хитно огласе све надлежне институције, зауставе ово бешчашће и укину било какве погодности за починиоце најтежих злочина. Права жртава морају бити на првом месту! ​Слободан Стојановић не да не сме бити заборављен - него се не сме допустити да га оваквим одлукама и оваквом неправдом данас опет масакрирају!
1:00

Ако је ово истина, ово није само правосудни скандал - ово је дубоко бешчашће, увреда за људскост и со на никада зацељене ране. ​Дечак Слободан Стојановић имао је само дванаест година када му је мучки и зверски прекинут живот. Одузето му је право да порасте, да се радује, да живи. А данас, према овим информацијама, жена осуђена за његово убиство, Елфета Весели, користи ванзаводске погодности и редовно проводи дане на слободи, у непосредној близини породице убијеног детета! ​Какав је то систем који штити и награђује монструме, а додатно гази и понижава жртве? ​Како неко ко начини такво зверство над једним дететом уопште може имати било какве погодности?! Како било ко ко је спреман на такав чин може да добије право на слободан викенд и шетњу? Како да се осећа сестра која мора да живи са стрепњом да ће на улици срести убицу свог брата? ​Ово није питање политике, ово је питање елементарног морала и правде. Када убици детета дате слободу и погодности, ви га не само не штитите од казне - ви изнова газите његову жртву. ​Позивам да се хитно огласе све надлежне институције, зауставе ово бешчашће и укину било какве погодности за починиоце најтежих злочина. Права жртава морају бити на првом месту! ​Слободан Стојановић не да не сме бити заборављен - него се не сме допустити да га оваквим одлукама и оваквом неправдом данас опет масакрирају!

Јелена Ђоковић Ивић

10,459 Aufrufe • vor 2 Monaten

КО ЈЕ ТАДА БИО ТОЛИКО МОЋАН да све њих гаји као зечеве и онда их све ошиша за један дан (и председника Владе, и ЈСО, и земунски клан и све остале), и све то покрије преко судова, тужилаштва, медија и свих институција? И то не само у Србији. Зоран је био добар са странцима, а ти исти страници су прихватили званичну верзију иако су знали да се то тако није десило. Ћуте већ 23 године. Сам Milan Veruovic је постављењим питањем дао и одговор на позадину убиства Зорана Ђинђића и свог рањавања, и зашто се усамљен бори за истину све ово време.
2:36

КО ЈЕ ТАДА БИО ТОЛИКО МОЋАН да све њих гаји као зечеве и онда их све ошиша за један дан (и председника Владе, и ЈСО, и земунски клан и све остале), и све то покрије преко судова, тужилаштва, медија и свих институција? И то не само у Србији. Зоран је био добар са странцима, а ти исти страници су прихватили званичну верзију иако су знали да се то тако није десило. Ћуте већ 23 године. Сам Milan Veruovic је постављењим питањем дао и одговор на позадину убиства Зорана Ђинђића и свог рањавања, и зашто се усамљен бори за истину све ово време.

Срђан Ного

23,985 Aufrufe • vor 5 Monaten

Шта можда нисте знали, а требало је? 22. октобра 2024. Вучић је најавио могуће партнерство између државе и Рио Тинта. Само шест дана касније на Њузмакс Балканс (где ми не можемо ни да привиримо), гостује народна посланица, Јелена Павловић са Небојшом Крстићем и изјављује да "само и искључиво држава може да" вади литијум и да се "све потпуно мења" ако држава то ради. Како смо ми који живимо у Јадру и Рађевини против пројекта "Јадар" у било чијој реализацији јер је пројекат деструктиван, логично и са пуним правом смо реаговали негативно на ову њену изјаву. Неће се сумпорна киселина претворити у млеко ако пројекат изводе Кинези, Руси, ЕУ или Срби. Наш став је одувек био да рудник не може и тачка. Пазите сад, адвокатица и народна посланица, Јелена Павловић, подноси тужбу против нашег удружења и председника удружења, тражи 500.000 динарс за "душевну бол" због наше реакције на снимак који видите доле. У међувремену, уважена госпођа Павловић нас назива "корисним идиотима, будалама и его манијацима" у својим јавним објавама. Све то ради са позиције народног посланика. Колико је тужби и кривичних пријава поднела против Вучића, братије и Рио Тинта? Ми не знамо ни за једну, али је зато тужила људе који су покренули борбу против рудника 2019, исте године када је она аплаудирала Вучићу. Нама Вучић никад није дошао на протест нити решио било шта нити бисмо икада прихватили тако нешто. Кад нас је народни посланик, Владимир Ђукановић, назвао "кретенима" због борбе против рудника литијума, добио је кривичну пријаву. У чему је разлика између његовог поступка и ње која нас назива будалама? Да нагласим да нас је будалама назвала јавно након што смо се јавно супротставили њеном тадашњем партијском другару, Браниславу Антонијевићу, који је изјавио да је "рударење јадарита безбедно". Не можете ви да доносите одлуке о нашим животима, а да ми ћутимо и данас застрашујете слап тужбама. Једва чекамо суђење, бићете обавештени о времену и месту одржавања рочишта чим добијемо обавештење. Сви сте позвани 😁
0:52

Шта можда нисте знали, а требало је? 22. октобра 2024. Вучић је најавио могуће партнерство између државе и Рио Тинта. Само шест дана касније на Њузмакс Балканс (где ми не можемо ни да привиримо), гостује народна посланица, Јелена Павловић са Небојшом Крстићем и изјављује да "само и искључиво држава може да" вади литијум и да се "све потпуно мења" ако држава то ради. Како смо ми који живимо у Јадру и Рађевини против пројекта "Јадар" у било чијој реализацији јер је пројекат деструктиван, логично и са пуним правом смо реаговали негативно на ову њену изјаву. Неће се сумпорна киселина претворити у млеко ако пројекат изводе Кинези, Руси, ЕУ или Срби. Наш став је одувек био да рудник не може и тачка. Пазите сад, адвокатица и народна посланица, Јелена Павловић, подноси тужбу против нашег удружења и председника удружења, тражи 500.000 динарс за "душевну бол" због наше реакције на снимак који видите доле. У међувремену, уважена госпођа Павловић нас назива "корисним идиотима, будалама и его манијацима" у својим јавним објавама. Све то ради са позиције народног посланика. Колико је тужби и кривичних пријава поднела против Вучића, братије и Рио Тинта? Ми не знамо ни за једну, али је зато тужила људе који су покренули борбу против рудника 2019, исте године када је она аплаудирала Вучићу. Нама Вучић никад није дошао на протест нити решио било шта нити бисмо икада прихватили тако нешто. Кад нас је народни посланик, Владимир Ђукановић, назвао "кретенима" због борбе против рудника литијума, добио је кривичну пријаву. У чему је разлика између његовог поступка и ње која нас назива будалама? Да нагласим да нас је будалама назвала јавно након што смо се јавно супротставили њеном тадашњем партијском другару, Браниславу Антонијевићу, који је изјавио да је "рударење јадарита безбедно". Не можете ви да доносите одлуке о нашим животима, а да ми ћутимо и данас застрашујете слап тужбама. Једва чекамо суђење, бићете обавештени о времену и месту одржавања рочишта чим добијемо обавештење. Сви сте позвани 😁

Zaštitimo Jadar i Rađevinu

35,563 Aufrufe • vor 3 Monaten

Јама Бивоље брдо – подвиг Илије Шакоте Када је у децембру 1990. године из јаме Бивоље брдо код Стоца вађено костију српских мученика, у доњим слојевима пронађена је и једна зарђала пушка са муницијом. Та пушка није припадала жртви. Припадала је усташи - Меху Делићу. У Видовданској ноћи 1941. године, под светлошћу батерија и камионских фарова, усташе су довеле око 120 Срба из села Козица. На превару су похватани, затворени и мучени у Дуванској станици у Домановићима, а затим доведени на јаму дубоку око 40 метара. Један по један гурнути су у понор. Међу њима је био и Илија Шакота. Када је на ивици јаме угледао Меху Делића - свог некадашњег друга из војске - знао је да му спаса нема. Није тражио милост. Само га је позвао да приђе да се опросте. Када му је Мехо пришао, Илија га је ухватио за каиш и повукао са собом у јаму. Усташе су после тога прекинуле ликвидацију. Сутрадан су покушавале да нађу некога ко би се спустио у понор и извукао Меху, али међу њима није било јунака. Тако је Мехо Делић остао међу онима које је довео да убије. Годинама после рата ова прича се преносила по славама српских кућа око Стоца и Чапљине. Неки су сумњали да је истинита. Све док 1990. године, из дубине јаме, није извађена његова пушка. Илији Шакоти се исте 1941. године родио син јединац. Добио је име - Илија. Да се памти.
0:52

Јама Бивоље брдо – подвиг Илије Шакоте Када је у децембру 1990. године из јаме Бивоље брдо код Стоца вађено костију српских мученика, у доњим слојевима пронађена је и једна зарђала пушка са муницијом. Та пушка није припадала жртви. Припадала је усташи - Меху Делићу. У Видовданској ноћи 1941. године, под светлошћу батерија и камионских фарова, усташе су довеле око 120 Срба из села Козица. На превару су похватани, затворени и мучени у Дуванској станици у Домановићима, а затим доведени на јаму дубоку око 40 метара. Један по један гурнути су у понор. Међу њима је био и Илија Шакота. Када је на ивици јаме угледао Меху Делића - свог некадашњег друга из војске - знао је да му спаса нема. Није тражио милост. Само га је позвао да приђе да се опросте. Када му је Мехо пришао, Илија га је ухватио за каиш и повукао са собом у јаму. Усташе су после тога прекинуле ликвидацију. Сутрадан су покушавале да нађу некога ко би се спустио у понор и извукао Меху, али међу њима није било јунака. Тако је Мехо Делић остао међу онима које је довео да убије. Годинама после рата ова прича се преносила по славама српских кућа око Стоца и Чапљине. Неки су сумњали да је истинита. Све док 1990. године, из дубине јаме, није извађена његова пушка. Илији Шакоти се исте 1941. године родио син јединац. Добио је име - Илија. Да се памти.

Јелена Ђоковић Ивић

10,933 Aufrufe • vor 6 Monaten

Република Српска сарађује са Русијом. Додик је направио договор са САД-ом. Скинули су му санкције. Мађарска сарађује са Русијом и нема санкције. Значи договори су могући. САД и Русија сарађују и договорају заједничке инвестиције. Откуд онда Србији санкције и зашто нема ни договора ни разговора већ само шамарчине? САД је променила своју политику. Неће се више бавити "изградњом нација". САД се окренула себи. САД наравно и даље жели да доминира светом. Само им се приступ потпуно променио. На ту промену их је приморала Кина која их је стигла и у многим областима и престигла. Зато морају да мењају игру. У тој промени, ЕУ је постала непотребан вишак. ЕУ ћациленд тога још увек није свестан. Због медијсог мрака у ЕУ, ни Европљани нису свесни шта им њихови ћаци политичари раде. Србија је са својим политиком и даље потпуно на страни ЕУ ћациленда. Велики скандал са фирмом која је из Србије и Венецуеле утицала на гласачке машине у САД-у показује дубину те погрешне процене. И у томе треба тражити и разлог за проблеме са САД-ом које цела Србија осећа. САД већ отворен говори о укидању грађанина Шмита и потпуно недемократских и нелегалних "Бонских овлашћења". На Савету Безбедности УН-а амерички амбасадор је говорио о томе. ЕУ ћацији су покушали да ублаже ставове САД-а, али слаба вајда. САД говори да грађани БиХ морају међусобом да се договоре о будућности БиХ. Пре свих муслимани и православци. Муслимани у БиХ су пореклом Срби (преци су им сами за себе говорили да су Срби). У БиХ Турака практично нема. Генетика је једна, иста и код муслимана и код православаца. Било би паметно за све да схвате да им ЕУ није пријатељ. Главни узрок нестабилности у БиХ је немачки грађанин Шмит. Главни кривац за рат 90-тих је Немачка. Немачкој одговара хаос и мржња на Балкану јер тако добија радну снагу за своју индустрију. ЕУ води ту и такву политику. Мислити да ти је твој комшија, који ти је и брат по крви, непријатељ, а да ти странац који ти је непријатељ ту да ти помогне и пујда те на комшију, је врхунац лудила којим Немачка влада овим просторима две стотине година. И никако да научимо. И том лудилу и пропадамо сви заједно.
5:45

Република Српска сарађује са Русијом. Додик је направио договор са САД-ом. Скинули су му санкције. Мађарска сарађује са Русијом и нема санкције. Значи договори су могући. САД и Русија сарађују и договорају заједничке инвестиције. Откуд онда Србији санкције и зашто нема ни договора ни разговора већ само шамарчине? САД је променила своју политику. Неће се више бавити "изградњом нација". САД се окренула себи. САД наравно и даље жели да доминира светом. Само им се приступ потпуно променио. На ту промену их је приморала Кина која их је стигла и у многим областима и престигла. Зато морају да мењају игру. У тој промени, ЕУ је постала непотребан вишак. ЕУ ћациленд тога још увек није свестан. Због медијсог мрака у ЕУ, ни Европљани нису свесни шта им њихови ћаци политичари раде. Србија је са својим политиком и даље потпуно на страни ЕУ ћациленда. Велики скандал са фирмом која је из Србије и Венецуеле утицала на гласачке машине у САД-у показује дубину те погрешне процене. И у томе треба тражити и разлог за проблеме са САД-ом које цела Србија осећа. САД већ отворен говори о укидању грађанина Шмита и потпуно недемократских и нелегалних "Бонских овлашћења". На Савету Безбедности УН-а амерички амбасадор је говорио о томе. ЕУ ћацији су покушали да ублаже ставове САД-а, али слаба вајда. САД говори да грађани БиХ морају међусобом да се договоре о будућности БиХ. Пре свих муслимани и православци. Муслимани у БиХ су пореклом Срби (преци су им сами за себе говорили да су Срби). У БиХ Турака практично нема. Генетика је једна, иста и код муслимана и код православаца. Било би паметно за све да схвате да им ЕУ није пријатељ. Главни узрок нестабилности у БиХ је немачки грађанин Шмит. Главни кривац за рат 90-тих је Немачка. Немачкој одговара хаос и мржња на Балкану јер тако добија радну снагу за своју индустрију. ЕУ води ту и такву политику. Мислити да ти је твој комшија, који ти је и брат по крви, непријатељ, а да ти странац који ти је непријатељ ту да ти помогне и пујда те на комшију, је врхунац лудила којим Немачка влада овим просторима две стотине година. И никако да научимо. И том лудилу и пропадамо сви заједно.

Saša Radulović

27,640 Aufrufe • vor 9 Monaten

Кавчић има среће што су у студију били камерман и Цвјетин, јер да нису, прошао би ко генерал Вук Обрадовић са Љиљаном Несторовић. Погледајте нападе на Alek Kavčić и @MiloLompar. Зашто? Поред њих има још 248 кандидата на студентској листи, ал само нападају њих двојицу. Ломпару замерају националну идеју, ал шта замерају Кавчићу? Да је руски шпијун?! Човек живео у Америци, тамо зарадио новац, има америчко држављанство. Смешно. Недавно су Ломпар и Кавчић јавно подржали Изјаву, као контролни механизам који су студенти усвојили. И после тога крећу велики напади на њих, јер сметају и морају их склонити са студентске листе. Ако њих двојица потпишу изјаву, шта да раде онда Јасмина Пауновић, Зденко Томановић и 246 осталих, који се изјаве боје као ђаво од крста? Како онда да превеслају народ? Е зато су напади на њих двојицу. Требао је Кавчић да пита morgenmuffel, ако подржава студенте, да ли би потписала изјаву у којој гарантује морално, материјално и кривично, да никад није спровела аутоцензуру, да није прећутала неку вест, да је све информације објавила, да никад није дезинфорисала јавност, да никад није по наруџбини, и за новац, нападала одређене људе? П. С. А ако ју је стварно Кавчић извређао, свака му част, порастао је у мом оку још више, јер има крви, има петљу, жив је човек, па је реаговао на нападе ове калаштуре и поставио је на место.
2:13

Кавчић има среће што су у студију били камерман и Цвјетин, јер да нису, прошао би ко генерал Вук Обрадовић са Љиљаном Несторовић. Погледајте нападе на Alek Kavčić и @MiloLompar. Зашто? Поред њих има још 248 кандидата на студентској листи, ал само нападају њих двојицу. Ломпару замерају националну идеју, ал шта замерају Кавчићу? Да је руски шпијун?! Човек живео у Америци, тамо зарадио новац, има америчко држављанство. Смешно. Недавно су Ломпар и Кавчић јавно подржали Изјаву, као контролни механизам који су студенти усвојили. И после тога крећу велики напади на њих, јер сметају и морају их склонити са студентске листе. Ако њих двојица потпишу изјаву, шта да раде онда Јасмина Пауновић, Зденко Томановић и 246 осталих, који се изјаве боје као ђаво од крста? Како онда да превеслају народ? Е зато су напади на њих двојицу. Требао је Кавчић да пита morgenmuffel, ако подржава студенте, да ли би потписала изјаву у којој гарантује морално, материјално и кривично, да никад није спровела аутоцензуру, да није прећутала неку вест, да је све информације објавила, да никад није дезинфорисала јавност, да никад није по наруџбини, и за новац, нападала одређене људе? П. С. А ако ју је стварно Кавчић извређао, свака му част, порастао је у мом оку још више, јер има крви, има петљу, жив је човек, па је реаговао на нападе ове калаштуре и поставио је на место.

Срђан Ного

74,298 Aufrufe • vor 10 Monaten

Поставићу вам овде један низ твитова којима сам покушао да вам објасним шта се дешава у свету и ко води игру. Глумци су вам свима познати. Ако до сад нисте укапирали да је ово финална борба против хришћанства и белог човека ја вам ту не могу помоћи. Рећи ћу вам само да је та борба почела 1999. г. бобардовањем ср југославије отимањем Косова и Метохије. Операције олуја и бљесак су биле само увод у то и дисциплиновање Срба, познатих по својој ратоборности и спремности да изгину сви до последњег. Што није искључено да ће се на крају и десити, као што ће нестати и многи други народи који нису спремни да постану Гоје. Ништа што се дешава у србистану није случајно, све је пројектовано из једног центра од Рибникара па сад до пада надстрешнице. Ја знам да многи од вас то не виде и да и не могу да виде јер је ово никад снажнија psyop операција. Држе вас у стању благе анестезије и дозирају по потреби мало хемијом мало вибрацијама и немогуће је да се пробудите из матрикса. Једини начин је да све што сте до сад мислили да знате заборавите, све је лаж.
1:45

Поставићу вам овде један низ твитова којима сам покушао да вам објасним шта се дешава у свету и ко води игру. Глумци су вам свима познати. Ако до сад нисте укапирали да је ово финална борба против хришћанства и белог човека ја вам ту не могу помоћи. Рећи ћу вам само да је та борба почела 1999. г. бобардовањем ср југославије отимањем Косова и Метохије. Операције олуја и бљесак су биле само увод у то и дисциплиновање Срба, познатих по својој ратоборности и спремности да изгину сви до последњег. Што није искључено да ће се на крају и десити, као што ће нестати и многи други народи који нису спремни да постану Гоје. Ништа што се дешава у србистану није случајно, све је пројектовано из једног центра од Рибникара па сад до пада надстрешнице. Ја знам да многи од вас то не виде и да и не могу да виде јер је ово никад снажнија psyop операција. Држе вас у стању благе анестезије и дозирају по потреби мало хемијом мало вибрацијама и немогуће је да се пробудите из матрикса. Једини начин је да све што сте до сад мислили да знате заборавите, све је лаж.

☦️Милан Ђорђевић☦️

56,794 Aufrufe • vor 1 Jahr

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd
4:21

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Дарко Николић

105,257 Aufrufe • vor 2 Jahren

Ово је сад срање. Прави дерби је био кад је било легално да Крстајић ради џудо чишћења Кадуу и Лазетићу у 16м, а да се Евандру кидише крампоном на фибулу и тибију од 1. минута. Ееее, то су била времена, па се после пева у свлачионици курва гаси се… а не сада тренер победника даје одмерене изјаве пуне респекта за пораженог, без трунке сеирења или злурадости. Кад су њима председници пола клубова лиге седели у УО, кад тренер БСК Борче (председник је члан УО пртзн) није хтео да изводи најбољи тим против њих јер “су много јаки и свакако би изгубили, него се чувамо за наредно коло против конкурената за опстанак”. Кад су њихови играчи досуђивали себи пенале, то су били дани, сад је баш тешко срање. Кад су нам играче станодавци избацивали из станова због кирија, кад су црнци бежали назад на аеродром кад виде где су дошли, а они вртели Толоа на барјаку и живели најбољи живот. Кад се спречавао преокрет поништавањем Милијашевог гола због "офсајда". Кад је Роберт плаћао ручкове играчима јер нема ко други, а јести се мора. Кад хероји Славиша Стојановић, Нинковић, Мрђа, Печник, покојни Горан Гогић… нису играли Европу, јер није било пара за лиценцу, па су они отишли да играју. Море, све им јебем жртвино да им јебем. Свако ко попуши ову пропаганду и играње на карту жртве има памћење као кокошка. Ово је лакмус папир, тест интелигенције - ако си звездаш, па ти сад дерби није добар и жао ти је пртизана, јеби га брт, глуп си.
1:01

Ово је сад срање. Прави дерби је био кад је било легално да Крстајић ради џудо чишћења Кадуу и Лазетићу у 16м, а да се Евандру кидише крампоном на фибулу и тибију од 1. минута. Ееее, то су била времена, па се после пева у свлачионици курва гаси се… а не сада тренер победника даје одмерене изјаве пуне респекта за пораженог, без трунке сеирења или злурадости. Кад су њима председници пола клубова лиге седели у УО, кад тренер БСК Борче (председник је члан УО пртзн) није хтео да изводи најбољи тим против њих јер “су много јаки и свакако би изгубили, него се чувамо за наредно коло против конкурената за опстанак”. Кад су њихови играчи досуђивали себи пенале, то су били дани, сад је баш тешко срање. Кад су нам играче станодавци избацивали из станова због кирија, кад су црнци бежали назад на аеродром кад виде где су дошли, а они вртели Толоа на барјаку и живели најбољи живот. Кад се спречавао преокрет поништавањем Милијашевог гола због "офсајда". Кад је Роберт плаћао ручкове играчима јер нема ко други, а јести се мора. Кад хероји Славиша Стојановић, Нинковић, Мрђа, Печник, покојни Горан Гогић… нису играли Европу, јер није било пара за лиценцу, па су они отишли да играју. Море, све им јебем жртвино да им јебем. Свако ко попуши ову пропаганду и играње на карту жртве има памћење као кокошка. Ово је лакмус папир, тест интелигенције - ако си звездаш, па ти сад дерби није добар и жао ти је пртизана, јеби га брт, глуп си.

Васил Z РСБ 🇷🇸 ⭐⭐⭐ 🇷🇺 1244 🇨🇳

31,784 Aufrufe • vor 2 Jahren

Моје обраћање на данашњој ванредној конференцији за новинаре у Влади Републике Србије НЕ МОГУ ДА ПРИХВАТИМ КРИВИЦУ, ОСТАВКУ ПОДНОСИМ КАО ОДГОВОРАН И МОРАЛАН ЧОВЕК Поштоване грађанке и грађани, Прошао је Дан жалости у Републици Србији поводом страшне трагедије која се догодила на железничкој станици у Новом Саду. Нисам се до сада оглашавао из пијетета према страдалима и њиховим породицама. Био сам те страшне ноћи на железничкој станици у Новом Саду молећи се да храбри спасиоци спасу бар још један живот. Оставку сам понудио истог дана председнику Владе Србије када се догодила несрећа у Новом Саду и саопштио своју намеру да поднесем оставку председнику Републике Србије. Желим да вас обавестим да ћу сутра ујутру званично поднети оставку на место министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре председнику Владе Републике Србије. Када Народна скупштина буде констатовала моју оставку, престаћу да обављам ову функцију и у техничком мандату. Не могу да прихватим кривицу за смрт 14 људи јер ни ја, ни људи који раде са мном, немамо ни трунку одговорности за трагедију која се догодила. Сигуран сам да ће то да покаже истрага коју води надлежно тужилаштво. Први сам се одазвао позиву тужилаштва као министар јер министарство на чијем сам челу жели да се утврди ко је одговаран за несрећу која се догодила. Оставку подносим јер као одговоран човек желим да личним примером покажем да у данашњој Србији постоји морална одговорност за то што се таква страшна несрећа догодила у ресору који водим. Зашто не могу да прихватим кривицу? Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктура апсолутно ниједним својим актом није могло да утиче на пројекат, квалитет и надзор радова на станици у Новом Саду. Зато желим да јавности Србије саопштим хронологију издавања документације за пројектовање и реконструкцију железничке станице у Новом Саду. 09. 10. 2017. године – Инфраструктура железнице Србије дала је пројектни задатак ЦИП-у за израду идејног пројекта. 27. 02. 2018. године – Потписан је уговор о изради идејног пројекта између МГСИ и Саобраћајног института ЦИП. 07. 07. 2018. године – Потписан је комерцијални Уговор о модернизацији и реконструкцији мађарско-српске железнице на територији Републике Србије. У периоду од 06. 04. 2020. до 30. 09. 2021. године –МГСИ издаје локацијске услове. 06. 08. 2020. године – Републичка ревизиона комисија даје Извештај о стручној контроли пројекта који пре тога урадио Саобраћајни институт ЦИП. 21.04.2020. године – Потписан је уговор о пројектовању између извођача и Саобраћајног института ЦИП. 21. 10. 2021. године – Завод за заштиту споменика културе Новог Сада дао је конзерваторске услове. 28. 10. 2021. године – Коначан Извештај о урађеној техничкој контроли пројекта за грађевинску дозволу од стране компаније „ЦЕСТРА”, коју је требало да ангажује Инфраструктура железнице Србије. 2021. године – Урађен пројекат за грађевинску дозволу према пројектном задатку за израду пројекта за грађевинску дозволу коју је урадила Инфраструктура железнице. 26. 10. 2021. године – Издата грађевинска дозвола. 12. 08. 2022. године – Дата сагласност Завода за заштиту споменика културе Нови Сад на урађен пројекат за извођење. Све се ово догодило пре него што сам изабран за министра у Влади Републике Србије. Да будем јасан, у мом мандату урађен је само коначан пројекат за извођење који чак и не одобрава министарство на чијем сам челу. Извођење радова радио је кинески конзорцијум ”China Railway“ и „CCCC“, надзор конзорцијум „Утибер” и „Ежис”, а инвеститор радова је Инфраструктура железница Србије. МГСИ је према овом уговору било само финансијер. Желео сам да јавно прочитам ову хронологију комплетне документације за изградњу железничке пруге, а у склопу тога и железничке станице Ноби, сад не зато да бих у било кога упро прстом, већ да бих показао да као министар у свом мандату нисам донео ниједан акт који је могао да има утицај на крајње исходиште овог пројекта. Позивам надлежне органе, пре свега тужилаштво, да што је пре могуће утврде ко је одговоран због несреће која се догодила, ко је у кругу пројектант, извођач радова, надзор и инвеститор није урадио свој посао односно због кога је умрло 14 невиних људи. Тако ће се скинути љага са имена многих људи који су ових дана помињани у јавности. Такође, очекујем да се утврди зашто Инфраструктура железнице није одржавала станицу у Новом Саду јер је то њихова законска обавеза. Управо зато што се многи инфраструктурни пројекти не одржавају пре неколико недеља сам поднео иницијативу да се уради Закон о одржавању инфраструктуре. Надам се да ће ову добру идеју спровести неко ко долази после мене. Верујем да ће и други који су именовани на функције од Владе Републике Србије, а били су директно или индиректно у ланцу доношења одлука у случају реконструкције станице, следити мој пример. На крају, желим да вам кажем нешто лично. Трпео сам ових дана увреде и нападе оних који сваку трагедију и сваку смрт покушавају да злоупотребе за скупљање политичких поена. Трпео сам увреде оних који мисле да је нечија смрт и несрећа њихова шанса да се докопају власти. Трпео сам увреде и оних који су се смејали због тога што сам гутао кнедле и једва изговарао речи тог страшног дана на железничкој станици у Новом Саду, јер сам пре тога видео тела људи који су пронађени испод рушевина. Када су ме оптуживали да глумим, полазили су од себе, јер они мисле да је и смрт политичка шанса. Људи који данас раде са мном и ја, плачемо за тим људима. Ја и данас размишљам о деки који је са унукама кренуо на воз и нико од њих није жив. Плакаћу за њима док сам жив као човек. Иако нажалост немам децу, не могу да дозволим да било ко упире прстом у мене и каже да сам одговоран за смрт неког детета. Посебно не гори од мене. Оставку подносим као одговоран човек свестан да ова трагедија није смела да се догоди. Слушао сам ових дана приче о моралу. Не бих да причам о моралу људи који су те придике држали али морал подразумева праведност. А правда је да одговарају они коју су криви, а не да се оптужују невини. Желим да будем потпуно јасан. Министар сам постао као члан Српске напредне странке (СНС СРБИЈА) на предлог председника Вучића. У политику сам се вратио због Александра Вучића (Александар Вучић) и бићу ту док се он бави политиком. Кажем ово због оних у мојој странци који су ме претходних дана прозивали да покажем одговорност, а сами нису одговорни за било шта. Ја одговорност и част имам, а потрудићу се да покажем у будућности колико је они немају. Поносан сам члан Српске напредне странке и председништва наше организације и то ћу остати и сада када нисам министар. Захвалан сам Александру Вучићу на поверењу и сигуран сам да сам то поверење оправдао. Њему лично увек ћу бити на располагању. Још једном желим да изразим саучешће породицама страдалих. Њихове најближе нико не може да врати. Трагедија је страшна и молим све, медије, политичке странке и невладине организације да се суздрже, да не злоупотребљавају трагедију. Да дозволе да истражни органи заврше у миру свој посао, а да ми као друштво нађемо снаге да се ово више никада не понови. Желим да се захвалим медијима на сарадњи јер било је и тешких тренутака, али ја верујем да су медији, када су добронамерни, најбољи коректив политике. Одлазим са ове функције чисте савести и поносан на резултате који остају иза мене и мог тима. Радили смо у најбољој вери искључиво у интересу Србије. Хвала на пажњи!
12:15

Моје обраћање на данашњој ванредној конференцији за новинаре у Влади Републике Србије НЕ МОГУ ДА ПРИХВАТИМ КРИВИЦУ, ОСТАВКУ ПОДНОСИМ КАО ОДГОВОРАН И МОРАЛАН ЧОВЕК Поштоване грађанке и грађани, Прошао је Дан жалости у Републици Србији поводом страшне трагедије која се догодила на железничкој станици у Новом Саду. Нисам се до сада оглашавао из пијетета према страдалима и њиховим породицама. Био сам те страшне ноћи на железничкој станици у Новом Саду молећи се да храбри спасиоци спасу бар још један живот. Оставку сам понудио истог дана председнику Владе Србије када се догодила несрећа у Новом Саду и саопштио своју намеру да поднесем оставку председнику Републике Србије. Желим да вас обавестим да ћу сутра ујутру званично поднети оставку на место министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре председнику Владе Републике Србије. Када Народна скупштина буде констатовала моју оставку, престаћу да обављам ову функцију и у техничком мандату. Не могу да прихватим кривицу за смрт 14 људи јер ни ја, ни људи који раде са мном, немамо ни трунку одговорности за трагедију која се догодила. Сигуран сам да ће то да покаже истрага коју води надлежно тужилаштво. Први сам се одазвао позиву тужилаштва као министар јер министарство на чијем сам челу жели да се утврди ко је одговаран за несрећу која се догодила. Оставку подносим јер као одговоран човек желим да личним примером покажем да у данашњој Србији постоји морална одговорност за то што се таква страшна несрећа догодила у ресору који водим. Зашто не могу да прихватим кривицу? Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктура апсолутно ниједним својим актом није могло да утиче на пројекат, квалитет и надзор радова на станици у Новом Саду. Зато желим да јавности Србије саопштим хронологију издавања документације за пројектовање и реконструкцију железничке станице у Новом Саду. 09. 10. 2017. године – Инфраструктура железнице Србије дала је пројектни задатак ЦИП-у за израду идејног пројекта. 27. 02. 2018. године – Потписан је уговор о изради идејног пројекта између МГСИ и Саобраћајног института ЦИП. 07. 07. 2018. године – Потписан је комерцијални Уговор о модернизацији и реконструкцији мађарско-српске железнице на територији Републике Србије. У периоду од 06. 04. 2020. до 30. 09. 2021. године –МГСИ издаје локацијске услове. 06. 08. 2020. године – Републичка ревизиона комисија даје Извештај о стручној контроли пројекта који пре тога урадио Саобраћајни институт ЦИП. 21.04.2020. године – Потписан је уговор о пројектовању између извођача и Саобраћајног института ЦИП. 21. 10. 2021. године – Завод за заштиту споменика културе Новог Сада дао је конзерваторске услове. 28. 10. 2021. године – Коначан Извештај о урађеној техничкој контроли пројекта за грађевинску дозволу од стране компаније „ЦЕСТРА”, коју је требало да ангажује Инфраструктура железнице Србије. 2021. године – Урађен пројекат за грађевинску дозволу према пројектном задатку за израду пројекта за грађевинску дозволу коју је урадила Инфраструктура железнице. 26. 10. 2021. године – Издата грађевинска дозвола. 12. 08. 2022. године – Дата сагласност Завода за заштиту споменика културе Нови Сад на урађен пројекат за извођење. Све се ово догодило пре него што сам изабран за министра у Влади Републике Србије. Да будем јасан, у мом мандату урађен је само коначан пројекат за извођење који чак и не одобрава министарство на чијем сам челу. Извођење радова радио је кинески конзорцијум ”China Railway“ и „CCCC“, надзор конзорцијум „Утибер” и „Ежис”, а инвеститор радова је Инфраструктура железница Србије. МГСИ је према овом уговору било само финансијер. Желео сам да јавно прочитам ову хронологију комплетне документације за изградњу железничке пруге, а у склопу тога и железничке станице Ноби, сад не зато да бих у било кога упро прстом, већ да бих показао да као министар у свом мандату нисам донео ниједан акт који је могао да има утицај на крајње исходиште овог пројекта. Позивам надлежне органе, пре свега тужилаштво, да што је пре могуће утврде ко је одговоран због несреће која се догодила, ко је у кругу пројектант, извођач радова, надзор и инвеститор није урадио свој посао односно због кога је умрло 14 невиних људи. Тако ће се скинути љага са имена многих људи који су ових дана помињани у јавности. Такође, очекујем да се утврди зашто Инфраструктура железнице није одржавала станицу у Новом Саду јер је то њихова законска обавеза. Управо зато што се многи инфраструктурни пројекти не одржавају пре неколико недеља сам поднео иницијативу да се уради Закон о одржавању инфраструктуре. Надам се да ће ову добру идеју спровести неко ко долази после мене. Верујем да ће и други који су именовани на функције од Владе Републике Србије, а били су директно или индиректно у ланцу доношења одлука у случају реконструкције станице, следити мој пример. На крају, желим да вам кажем нешто лично. Трпео сам ових дана увреде и нападе оних који сваку трагедију и сваку смрт покушавају да злоупотребе за скупљање политичких поена. Трпео сам увреде оних који мисле да је нечија смрт и несрећа њихова шанса да се докопају власти. Трпео сам увреде и оних који су се смејали због тога што сам гутао кнедле и једва изговарао речи тог страшног дана на железничкој станици у Новом Саду, јер сам пре тога видео тела људи који су пронађени испод рушевина. Када су ме оптуживали да глумим, полазили су од себе, јер они мисле да је и смрт политичка шанса. Људи који данас раде са мном и ја, плачемо за тим људима. Ја и данас размишљам о деки који је са унукама кренуо на воз и нико од њих није жив. Плакаћу за њима док сам жив као човек. Иако нажалост немам децу, не могу да дозволим да било ко упире прстом у мене и каже да сам одговоран за смрт неког детета. Посебно не гори од мене. Оставку подносим као одговоран човек свестан да ова трагедија није смела да се догоди. Слушао сам ових дана приче о моралу. Не бих да причам о моралу људи који су те придике држали али морал подразумева праведност. А правда је да одговарају они коју су криви, а не да се оптужују невини. Желим да будем потпуно јасан. Министар сам постао као члан Српске напредне странке (СНС СРБИЈА) на предлог председника Вучића. У политику сам се вратио због Александра Вучића (Александар Вучић) и бићу ту док се он бави политиком. Кажем ово због оних у мојој странци који су ме претходних дана прозивали да покажем одговорност, а сами нису одговорни за било шта. Ја одговорност и част имам, а потрудићу се да покажем у будућности колико је они немају. Поносан сам члан Српске напредне странке и председништва наше организације и то ћу остати и сада када нисам министар. Захвалан сам Александру Вучићу на поверењу и сигуран сам да сам то поверење оправдао. Њему лично увек ћу бити на располагању. Још једном желим да изразим саучешће породицама страдалих. Њихове најближе нико не може да врати. Трагедија је страшна и молим све, медије, политичке странке и невладине организације да се суздрже, да не злоупотребљавају трагедију. Да дозволе да истражни органи заврше у миру свој посао, а да ми као друштво нађемо снаге да се ово више никада не понови. Желим да се захвалим медијима на сарадњи јер било је и тешких тренутака, али ја верујем да су медији, када су добронамерни, најбољи коректив политике. Одлазим са ове функције чисте савести и поносан на резултате који остају иза мене и мог тима. Радили смо у најбољој вери искључиво у интересу Србије. Хвала на пажњи!

Горан Весић

92,063 Aufrufe • vor 1 Jahr

Фабрика у Баричу јуче је отпустила 300 српских радника јер на њихово место долазе мигранти из Индије❗️ Кинеска фабрика делова “Меи Та” упркос огромним субвенцијама добијених од српских порезних обвезника које су недавно добили, одлучила је да им је неисплативо да у њој раде Срби у поређењу са мигрантима па их је једноставно отпустила. Огорчени радници данас су направили протест испред фабрике. Подсећамо да је још 2020. године организован први скуп против увоза миграната у нашу земљу, на који смо међу реткима позвали. Нажалост, српска јавност је удружено тај скуп као и сваку другу акцију у том правцу деловања оних који су одмах били свесни проблема који ће бити све већи, саботирала и карактерисана као “расизам” и “дискриминацију”. Данас видимо њихове плодове рада на делу. Ово је тек почетак мултикултуралне Србије..
0:21

Фабрика у Баричу јуче је отпустила 300 српских радника јер на њихово место долазе мигранти из Индије❗️ Кинеска фабрика делова “Меи Та” упркос огромним субвенцијама добијених од српских порезних обвезника које су недавно добили, одлучила је да им је неисплативо да у њој раде Срби у поређењу са мигрантима па их је једноставно отпустила. Огорчени радници данас су направили протест испред фабрике. Подсећамо да је још 2020. године организован први скуп против увоза миграната у нашу земљу, на који смо међу реткима позвали. Нажалост, српска јавност је удружено тај скуп као и сваку другу акцију у том правцу деловања оних који су одмах били свесни проблема који ће бити све већи, саботирала и карактерисана као “расизам” и “дискриминацију”. Данас видимо њихове плодове рада на делу. Ово је тек почетак мултикултуралне Србије..

Принцип

33,996 Aufrufe • vor 1 Jahr

Уочи сутрашњег протеста, морам још нешто да кажем. Од синоћ имамо најдиректније доказе да иза протеста стоје лево-либерални екстремисти, мада смо то и раније знали. С друге стране, имамо Ломпара који каже: - да га не занима ко стоји иза протеста; - да је довољно што на њима млади носе заставе и певају химну. Ако оваква наивност није последица глупости и неинформисаности, а Ломпар није ни једно ни друго, онда се поставља питање у чијем интересу он свесно ради? Подсећања ради, 27. марта се британска служба умешала да војску подстакне на пуч, а народ је на улицама носио заставе и клицао краљу. Добили смо Јасеновац и 50 година комунизма. Исто тако, 5. октобар су организовале стране службе, а његови учесници су исто носили заставе, чак је Чеда Јовановић дизао три прста. И каква је власт дошла после тога? Замислите да неко у народу са искуством 27. марта и 5. октобра каже - мене не занима да ли протест воде стране службе, довољно ми је што се носе заставе. То је равно издаји и најгорој намери. Занимљиво је, с друге стране, да Ломпар замера власти кад истиче заставе и да је о подизању споменика Стефану Немањи рекао да он није никакав доказ патриотске оријентације. А кад Зоран Кесић држи говор на протесту на којем неко носи заставу он престаје да буде усташа? Двоструки стандарди? Зато, браћо Срби, сутра памет у главу. Једно је борба за владавину права, а друго рушење државе за коју смо се вековима борили.
0:48

Уочи сутрашњег протеста, морам још нешто да кажем. Од синоћ имамо најдиректније доказе да иза протеста стоје лево-либерални екстремисти, мада смо то и раније знали. С друге стране, имамо Ломпара који каже: - да га не занима ко стоји иза протеста; - да је довољно што на њима млади носе заставе и певају химну. Ако оваква наивност није последица глупости и неинформисаности, а Ломпар није ни једно ни друго, онда се поставља питање у чијем интересу он свесно ради? Подсећања ради, 27. марта се британска служба умешала да војску подстакне на пуч, а народ је на улицама носио заставе и клицао краљу. Добили смо Јасеновац и 50 година комунизма. Исто тако, 5. октобар су организовале стране службе, а његови учесници су исто носили заставе, чак је Чеда Јовановић дизао три прста. И каква је власт дошла после тога? Замислите да неко у народу са искуством 27. марта и 5. октобра каже - мене не занима да ли протест воде стране службе, довољно ми је што се носе заставе. То је равно издаји и најгорој намери. Занимљиво је, с друге стране, да Ломпар замера власти кад истиче заставе и да је о подизању споменика Стефану Немањи рекао да он није никакав доказ патриотске оријентације. А кад Зоран Кесић држи говор на протесту на којем неко носи заставу он престаје да буде усташа? Двоструки стандарди? Зато, браћо Срби, сутра памет у главу. Једно је борба за владавину права, а друго рушење државе за коју смо се вековима борили.

Народни непријатељ 🇷🇸

21,393 Aufrufe • vor 1 Jahr

Блокадери су данас на Лиману у Новом Саду, уништавајући српску заставу, још једном показали своје право лице и оголили своје праве намере. Све што раде је дубоко антисрпско, мрзитељско и насилничко, усмерено против своје земље и свог народа. Српска застава је светиња за сваког Србина и искреног патриоту, а ови згубидани и сепаратисти су на њу данас пљунули.Такав безобразлук, непоштовање и мржњу до сада нисмо видели. Свако нормалан ће се после овог заиста упитати како им ништа није свето и због чега све ово раде. Раде да би нас уништили, понизили, да би сатрли слободарски и поштен народ, који је вековима проливао крв баш за ту заставу. Не дамо вам Србију, не дамо вам српску заставу и поручујемо да ћемо се са поносом и најузвишенијим осећајем патриотизма, борити, баш као о наши преци, за слободарску Србију и једну једину заставу Србије!
0:28

Блокадери су данас на Лиману у Новом Саду, уништавајући српску заставу, још једном показали своје право лице и оголили своје праве намере. Све што раде је дубоко антисрпско, мрзитељско и насилничко, усмерено против своје земље и свог народа. Српска застава је светиња за сваког Србина и искреног патриоту, а ови згубидани и сепаратисти су на њу данас пљунули.Такав безобразлук, непоштовање и мржњу до сада нисмо видели. Свако нормалан ће се после овог заиста упитати како им ништа није свето и због чега све ово раде. Раде да би нас уништили, понизили, да би сатрли слободарски и поштен народ, који је вековима проливао крв баш за ту заставу. Не дамо вам Србију, не дамо вам српску заставу и поручујемо да ћемо се са поносом и најузвишенијим осећајем патриотизма, борити, баш као о наши преци, за слободарску Србију и једну једину заставу Србије!

Милош Вучевић

52,267 Aufrufe • vor 1 Jahr