正在加载视频...

视频加载失败

加载此视频时出现问题。这可能是由于临时网络问题，或视频可能不可用。

„Трећа већ ноћ како ви овде бдите достојанствено како и доликује вашој младости. Ваше тежње и жеље за правдом за демократијом,за истином, ми разумемо сви и Црква Православна их благосиља. Дошао сам да будем ту с вама, да се не деси нешто неукусно” -Последњи српски Патријарх Павле

Бојан Јанковић

5,166 subscribers

10,320 次观看 • 1 年前 •via X (Twitter)

新闻政治教育

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

0 条评论

暂无评论

原始帖子的评论将显示在这里

相关视频

Ево прилике да народ Србије види истину. Пошто nova.rs хоћете да се бавите том темом, ево изазов за вас - дајте емисију уживо, позовите ме, донећу снимке, па да гледамо, између осталог и како Перишић у стану прима новац и потписује признаницу шефу ЦИА за Југоисточну Европу Нејбору. Изгледа да исти новинари пишу текстове и вама и Informer. Годинама се правите глуви и слепи, ајде сад кад већ нешто објављујете, ред је да онда направите емисију, па да се народ увери својим очима. Позовете и Перишића, и његове адвокате, и Белошевића, па кад одгледамо снимке и доказе, да видимо шта ће ко имати да каже.

Ево прилике да народ Србије види истину. Пошто nova.rs хоћете да се бавите том темом, ево изазов за вас - дајте емисију уживо, позовите ме, донећу снимке, па да гледамо, између осталог и како Перишић у стану прима новац и потписује признаницу шефу ЦИА за Југоисточну Европу Нејбору. Изгледа да исти новинари пишу текстове и вама и Informer. Годинама се правите глуви и слепи, ајде сад кад већ нешто објављујете, ред је да онда направите емисију, па да се народ увери својим очима. Позовете и Перишића, и његове адвокате, и Белошевића, па кад одгледамо снимке и доказе, да видимо шта ће ко имати да каже.

Срђан Ного

16,057 次观看 • 20 天前

Пред вама је снимак после ког нећете остати исти. Направило га је Српско национално веће у Хрватској. На приморју је снимано: баш леп амбијент, море, острвце, страни туристи и.. .. један неуобичајени детаљ за које странци не знају, а мештани не желе да (други) знају. Усташки логор Слана, на острву Пагу, налазио се баш ту, где се сада обављају трке. "Авантуристички туризам", како се то описује. И како је то сад тамо важно развити. Баш ту. Мештани околних насеља кажу за кућу која је и радила ову снажну причу, да "нису чули ни за какав логор" или истичу да се, ето, "ради о преувеличавању". А ради ли се? Погледајте и сами:

Пред вама је снимак после ког нећете остати исти. Направило га је Српско национално веће у Хрватској. На приморју је снимано: баш леп амбијент, море, острвце, страни туристи и.. .. један неуобичајени детаљ за које странци не знају, а мештани не желе да (други) знају. Усташки логор Слана, на острву Пагу, налазио се баш ту, где се сада обављају трке. "Авантуристички туризам", како се то описује. И како је то сад тамо важно развити. Баш ту. Мештани околних насеља кажу за кућу која је и радила ову снажну причу, да "нису чули ни за какав логор" или истичу да се, ето, "ради о преувеличавању". А ради ли се? Погледајте и сами:

Дарко Николић

53,505 次观看 • 2 年前

Фон Бекерат, ЕУ амбасадор у Србији, директно је био ангажован на Евромајдану у Кијеву 2014. године као амбасадор Шведске. О томе је и јавно говорио, а писао сам и ја овде кад је именован, па да се не понављам. Да погађамо како је баш он пао да буде избор за представника Брисела у Србији? И како се са његовим именовањем поклапају многи догађаји?

Фон Бекерат, ЕУ амбасадор у Србији, директно је био ангажован на Евромајдану у Кијеву 2014. године као амбасадор Шведске. О томе је и јавно говорио, а писао сам и ја овде кад је именован, па да се не понављам. Да погађамо како је баш он пао да буде избор за представника Брисела у Србији? И како се са његовим именовањем поклапају многи догађаји?

Народни непријатељ 🇷🇸

10,507 次观看 • 10 个月前

Ово се не ради. Овако се не говори. Уместо да схвате колико су погрешли и да гледају како да почну да праве промене, влада се закопава све дубље. Ово је трагедија за коју је крива власт. Ово се не ради. Овако се не говори. Млади људи дубље осећају неправду од старијих људи. Старији људи рационализују много више. Млад човек не прави такве компромисе. Млади људи вам говоре колико сте забрљали и колико су провидни поккушаји да се одговорност гурне под тепих. Ако влада заиста жели промену, прву ствар коју би морала да уради је да затвори све друге објекте без употребне дозволе док не добију употребну дозволу. И приступи ревизији свих пројеката. Ово би требао и да буде главни захтев власти. Цела Србија очекује промену. И гласачи власти очекују промену. И они виде корупцију и нестручност. И чланови СНС-а такође виде разне типове који не узимају само кајмак већ и пола млека. И они гледају изнад главе да ли ће им нешто пасти на главу. Било би паметно за власт и добро за све грађане, да власт схвати ово. Технологија власти која се ослања на буразерску економију која је огрезла у корупцији не може да опстане. То мора да се мења. Не каже се за бадава: можеш како хоћеш, али не можеш докле хоћеш. Оно што је изазвало погибију 15 људи и још двоје за чији се живот и даље боре лекари, је неодговорност власти која је пустила објекат без употребне дозволе у употребу. Кривицу носи и корупција и нестручност за изградњу, али главни разлог за трагидју је што је непроверен објекат без употребне дозволе пуштен у употребу. Да се то није десило, да је због корупције и нестручне изградње само пала надстрешница, то би била "само" материјална штета. Ову трагедију и жељу грађана за променом обилато користи цела НВО булумента. Надам се да неће успети. Борба за промену иде и против лоше власти, њихових медија и њених лоших кадрова и против НВО булументе и њихових спонзора и медија. Због њих борба и јесте дупло тежа.

Ово се не ради. Овако се не говори. Уместо да схвате колико су погрешли и да гледају како да почну да праве промене, влада се закопава све дубље. Ово је трагедија за коју је крива власт. Ово се не ради. Овако се не говори. Млади људи дубље осећају неправду од старијих људи. Старији људи рационализују много више. Млад човек не прави такве компромисе. Млади људи вам говоре колико сте забрљали и колико су провидни поккушаји да се одговорност гурне под тепих. Ако влада заиста жели промену, прву ствар коју би морала да уради је да затвори све друге објекте без употребне дозволе док не добију употребну дозволу. И приступи ревизији свих пројеката. Ово би требао и да буде главни захтев власти. Цела Србија очекује промену. И гласачи власти очекују промену. И они виде корупцију и нестручност. И чланови СНС-а такође виде разне типове који не узимају само кајмак већ и пола млека. И они гледају изнад главе да ли ће им нешто пасти на главу. Било би паметно за власт и добро за све грађане, да власт схвати ово. Технологија власти која се ослања на буразерску економију која је огрезла у корупцији не може да опстане. То мора да се мења. Не каже се за бадава: можеш како хоћеш, али не можеш докле хоћеш. Оно што је изазвало погибију 15 људи и још двоје за чији се живот и даље боре лекари, је неодговорност власти која је пустила објекат без употребне дозволе у употребу. Кривицу носи и корупција и нестручност за изградњу, али главни разлог за трагидју је што је непроверен објекат без употребне дозволе пуштен у употребу. Да се то није десило, да је због корупције и нестручне изградње само пала надстрешница, то би била "само" материјална штета. Ову трагедију и жељу грађана за променом обилато користи цела НВО булумента. Надам се да неће успети. Борба за промену иде и против лоше власти, њихових медија и њених лоших кадрова и против НВО булументе и њихових спонзора и медија. Због њих борба и јесте дупло тежа.

Saša Radulović

22,354 次观看 • 1 年前

Сад се сви чуде како USAID контролише правосуђе. Какав USAID, то је експозитура CIA, која контролише правосуђе, и за то имам необориве доказе, транскрипте и снимке означене као државна тајна. Читао сам стенограме када је све то почело 1996-1997 године, када су шефови ЦИА овде започели преузимање правосуђа што је комплетно завршено референдумом 2022. Зато сам и разбио гласачку кутију. Последњих 9 година сам потпуно разобличио правосуђе, како ради и ко га контролише, само се сви праве блесави. И сад славе неки USAID се гаси. Зашто славе? Они су у Србији све завршили, могу да иду. Поставили опрему у судовима, поставили кадрове, услови за избор и напредовање су да зна енглески језик и да је био на курсевима у Америци. И такви сад сами себе бирају и сами себи одговарају.

Сад се сви чуде како USAID контролише правосуђе. Какав USAID, то је експозитура CIA, која контролише правосуђе, и за то имам необориве доказе, транскрипте и снимке означене као државна тајна. Читао сам стенограме када је све то почело 1996-1997 године, када су шефови ЦИА овде започели преузимање правосуђа што је комплетно завршено референдумом 2022. Зато сам и разбио гласачку кутију. Последњих 9 година сам потпуно разобличио правосуђе, како ради и ко га контролише, само се сви праве блесави. И сад славе неки USAID се гаси. Зашто славе? Они су у Србији све завршили, могу да иду. Поставили опрему у судовима, поставили кадрове, услови за избор и напредовање су да зна енглески језик и да је био на курсевима у Америци. И такви сад сами себе бирају и сами себи одговарају.

Срђан Ного

21,630 次观看 • 1 年前

„То јесте једна контраверзна тема, али ја мислим да лидери морају да отварају контраверзне теме, не да подилазе јавном мњењу, него да указују на проблеме. Ми ћемо, без обзира на критике и молбе које сам ја добио из светских центара да спустим лопту и не таласам, ја сам реко: „Не, ја имам поштовања за ваше приоритете и државне интересе, али немојте да тражите од мене да то буду моји приоритети. То што ви имате Ирак, ја разумем и поштујем, али ја имам Косово.” „То што ви не можете да попијете кафу у Приштини и Призрену па то су појединачни случајеви и инциденти, али ви нисте такви, ви сте разумни. Нека албански бизнисмени купе Теразије својим нарко-доларима и нека Србија буде практично албанска држава. То је оно што ћемо ми спречити.” „Ја сам рекао: ако не важи за Србију оно што важи у Дејтону, а то је да су националне заједнице добиле свој колективни статус и да су границе непромењиве, и да је оно што је било сматрамо светињом, и да се каже: „У реду, те републике из Титове Југославије, оне су државе” — ако то не важи за Србију, па ја мислим да уназад неће важити више ни за кога. Јер, како објаснити сада да је једини преседан направљен управо на Србији?” „Ако ви желите сада да створите албанску државу у 21. веку на територији која припада држави Србији, онда ћете отворити поново процес који сте мислили да сте Дејтоном затворили. И то није моја жеља, ТО ЈЕ ОПИС СТАЊА!”

„То јесте једна контраверзна тема, али ја мислим да лидери морају да отварају контраверзне теме, не да подилазе јавном мњењу, него да указују на проблеме. Ми ћемо, без обзира на критике и молбе које сам ја добио из светских центара да спустим лопту и не таласам, ја сам реко: „Не, ја имам поштовања за ваше приоритете и државне интересе, али немојте да тражите од мене да то буду моји приоритети. То што ви имате Ирак, ја разумем и поштујем, али ја имам Косово.” „То што ви не можете да попијете кафу у Приштини и Призрену па то су појединачни случајеви и инциденти, али ви нисте такви, ви сте разумни. Нека албански бизнисмени купе Теразије својим нарко-доларима и нека Србија буде практично албанска држава. То је оно што ћемо ми спречити.” „Ја сам рекао: ако не важи за Србију оно што важи у Дејтону, а то је да су националне заједнице добиле свој колективни статус и да су границе непромењиве, и да је оно што је било сматрамо светињом, и да се каже: „У реду, те републике из Титове Југославије, оне су државе” — ако то не важи за Србију, па ја мислим да уназад неће важити више ни за кога. Јер, како објаснити сада да је једини преседан направљен управо на Србији?” „Ако ви желите сада да створите албанску државу у 21. веку на територији која припада држави Србији, онда ћете отворити поново процес који сте мислили да сте Дејтоном затворили. И то није моја жеља, ТО ЈЕ ОПИС СТАЊА!”

Blokada Politehnika

38,004 次观看 • 4 个月前

„Некад су добри, некад безобразни. Не кажу ми ништа, само неће да се друже са мном!” Малој Зорки (12) тешко пада избегавање другара. Пошто је сиромашна, како кажу, богати је избегавају. Њеној породици хитно је потребна помоћ. Распаднута кућа коју користе је продата да би се градила фабрика. Сами да реше стамбено питање, с обзиром на здравствене и психичке проблеме, не могу. Где ће и како ће – не знају! Донирајте за Хорњаке:

„Некад су добри, некад безобразни. Не кажу ми ништа, само неће да се друже са мном!” Малој Зорки (12) тешко пада избегавање другара. Пошто је сиромашна, како кажу, богати је избегавају. Њеној породици хитно је потребна помоћ. Распаднута кућа коју користе је продата да би се градила фабрика. Сами да реше стамбено питање, с обзиром на здравствене и психичке проблеме, не могу. Где ће и како ће – не знају! Донирајте за Хорњаке:

Srbi za Srbe

30,807 次观看 • 2 个月前

Госпођо Цвијановић, неком ко је, како кажете, „неозбиљан“, „неискусан“ и „без знања“, посветити оволики текст и написати готово роман, говори управо супротно од онога што сте хтјели доказати. А када Ви говорите о флоскулама, то звучи прилично иронично, јер Ваше политичко средње име годинама је управо - флоскула. Док Ви настављате политику увреда, омаловажавања и личних квалификација, ја ћу наставити да разговарам, отварам врата и борим се за Републику Српску аргументима, а не етикетама. И на крају, увијек се покаже да се ријечи изговорене с висине најбрже врате као бумеранг.

Госпођо Цвијановић, неком ко је, како кажете, „неозбиљан“, „неискусан“ и „без знања“, посветити оволики текст и написати готово роман, говори управо супротно од онога што сте хтјели доказати. А када Ви говорите о флоскулама, то звучи прилично иронично, јер Ваше политичко средње име годинама је управо - флоскула. Док Ви настављате политику увреда, омаловажавања и личних квалификација, ја ћу наставити да разговарам, отварам врата и борим се за Републику Српску аргументима, а не етикетама. И на крају, увијек се покаже да се ријечи изговорене с висине најбрже врате као бумеранг.

Драшко Станивуковић

11,476 次观看 • 4 个月前

За рубрику "Веровали или не" - апсолутни парадокс. Значи, након Првог светског рата, ратне одштете су плаћали Срби - и то и за Словенце и за Хрвате. Ми, који смо у том рату поднели највеће жртве, били смо ти који су плаћали цену туђих пораза, само зато што смо ушли у заједничку државу. Не постоји оправдање за аутогеноцид који смо сами над собом извршили пристајањем на стварање одвратног и ђавољег пројекта под називом "Југославија" . Сваки покушај објашњења или релативизације је сувишан и увредљив за разум. Нема разлике између југомонархиста и југокомуниста - јер и једни и други су "југо" , а не србо. И ту лежи апсурд: одрекли смо се себе у име нечега што нас никада није прихватило, нити нам је икада желело добро. Памет у главу - само српски народ и српска држава, докле се простиру наша села, цркве и гробља. Сваки камен је прескупо плаћен српском крвљу. Како каже стара песма - од Вардара па до кршне Лике… Нека се на грешкама учи, па да овако нешто више никада ни у лудилу не допустимо да нам се догоди.

За рубрику "Веровали или не" - апсолутни парадокс. Значи, након Првог светског рата, ратне одштете су плаћали Срби - и то и за Словенце и за Хрвате. Ми, који смо у том рату поднели највеће жртве, били смо ти који су плаћали цену туђих пораза, само зато што смо ушли у заједничку државу. Не постоји оправдање за аутогеноцид који смо сами над собом извршили пристајањем на стварање одвратног и ђавољег пројекта под називом "Југославија" . Сваки покушај објашњења или релативизације је сувишан и увредљив за разум. Нема разлике између југомонархиста и југокомуниста - јер и једни и други су "југо" , а не србо. И ту лежи апсурд: одрекли смо се себе у име нечега што нас никада није прихватило, нити нам је икада желело добро. Памет у главу - само српски народ и српска држава, докле се простиру наша села, цркве и гробља. Сваки камен је прескупо плаћен српском крвљу. Како каже стара песма - од Вардара па до кршне Лике… Нека се на грешкама учи, па да овако нешто више никада ни у лудилу не допустимо да нам се догоди.

Јелена Ђоковић Ивић

13,064 次观看 • 7 个月前

Поштовани пријатељи, Желим да вам се захвалим на разумевању због чињенице да у претходна три месеца нисам одговарао на готово свакодневне простачке нападе и лажи који су против мене пласирани у медијима са националном покривеношћу и који су организовано изношени од стране, за ту сврху ангажованих политичких сурогата. Нисам одговарао, не из страха или због било какве политичке калкулације, већ због тога што нисам желео да једно тешко време чиним још тежим. Нисам желео ни да угрожавам достојанство функције коју тренутно обављам и понајвише можда нисам желео да чиним нешто што никада у свом деловању нисам чинио, а то је да претпоставим сопствене интересе интересима странке коју волим и којој са поносом од њеног оснивања припадам. У претходном периоду, делима сам показао да сам спреман да примим, понекада и физички, ударце због уверења које имам и да сам спреман да се заједно са својим пријатељима борим за принципе који су у претходних нешто преко деценије трансформисaли Србију у боље место него што је била. Наставићу да се заједно са својим пријатељима борим и даље, а захвалност за подршку у овом тешком времену онима који су можда могли да је дају сачуваћу за период када је заиста будем имао. Хвала и живели!

Поштовани пријатељи, Желим да вам се захвалим на разумевању због чињенице да у претходна три месеца нисам одговарао на готово свакодневне простачке нападе и лажи који су против мене пласирани у медијима са националном покривеношћу и који су организовано изношени од стране, за ту сврху ангажованих политичких сурогата. Нисам одговарао, не из страха или због било какве политичке калкулације, већ због тога што нисам желео да једно тешко време чиним још тежим. Нисам желео ни да угрожавам достојанство функције коју тренутно обављам и понајвише можда нисам желео да чиним нешто што никада у свом деловању нисам чинио, а то је да претпоставим сопствене интересе интересима странке коју волим и којој са поносом од њеног оснивања припадам. У претходном периоду, делима сам показао да сам спреман да примим, понекада и физички, ударце због уверења које имам и да сам спреман да се заједно са својим пријатељима борим за принципе који су у претходних нешто преко деценије трансформисaли Србију у боље место него што је била. Наставићу да се заједно са својим пријатељима борим и даље, а захвалност за подршку у овом тешком времену онима који су можда могли да је дају сачуваћу за период када је заиста будем имао. Хвала и живели!

Марко Ђурић

49,661 次观看 • 1 年前

1️⃣Споразум о довођењу радника из Гане је димна завеса, покриће за мигранте које нам враћа ЕУ до краја године, па кад видимо стотине хиљада црнаца по Београду, Новом Саду и осталим градовима да помислимо да су то Ганци који су дошли да раде, а не да су одбијени азиланти, криминалци и пробисвети из Енглеске, Аустрије и других држава. Причу о 100.000 радних дозвола за људе из Гане може да напише и изговори само ретардиран или покварен новинар и политичар. Први сам упозорио јавност на опасност која нам предстоји и план да се овде насели 1,5 милиона миграната, убица и силоватеља, прекаљених бораца Исламске државе. И дебело сам најебао због тога. Хапсили су ме, истерали из странке чији сам био оснивач, нападали ме и власт и опозиција и медији под њиховом контролом, налепили ми надимак удбаш, Кесић ме испљувао у својој емисији, једини у Србији имам написмено да ми "организатор" протеста забрањује долазак на протест, сви се ограђивали од мене, на бироу рада са 0 динара прихода већ 5 година,... И ја и даље нисам одустао, истрајавао и упозоравао сам овај народ да се тргне, јер ће нестати.

1️⃣Споразум о довођењу радника из Гане је димна завеса, покриће за мигранте које нам враћа ЕУ до краја године, па кад видимо стотине хиљада црнаца по Београду, Новом Саду и осталим градовима да помислимо да су то Ганци који су дошли да раде, а не да су одбијени азиланти, криминалци и пробисвети из Енглеске, Аустрије и других држава. Причу о 100.000 радних дозвола за људе из Гане може да напише и изговори само ретардиран или покварен новинар и политичар. Први сам упозорио јавност на опасност која нам предстоји и план да се овде насели 1,5 милиона миграната, убица и силоватеља, прекаљених бораца Исламске државе. И дебело сам најебао због тога. Хапсили су ме, истерали из странке чији сам био оснивач, нападали ме и власт и опозиција и медији под њиховом контролом, налепили ми надимак удбаш, Кесић ме испљувао у својој емисији, једини у Србији имам написмено да ми "организатор" протеста забрањује долазак на протест, сви се ограђивали од мене, на бироу рада са 0 динара прихода већ 5 година,... И ја и даље нисам одустао, истрајавао и упозоравао сам овај народ да се тргне, јер ће нестати.

Срђан Ного

14,128 次观看 • 1 年前

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Дарко Николић

105,257 次观看 • 2 年前

🎦 И оваа година рускиот амбасадор во Македонија (Неговата Екселенција господинот Сергеј Александрович Баздникин), ме повика во руската амбасада во Скопје, за да ми ги честита НОВОГОДИШНИТЕ И БОЖИЌНИ ПРАЗНИЦИ, и за да ми врачи подарок по повод овие празници. 🎄 🎁 Ова беше уште едно мало внимание кон мене (од страна на руската амбасада во земјава) за мојата НЕСКРИЕНА СЛОВЕНОФИЛИЈА, РУСОФИЛИЈА и ПАНСЛАИЗАМ, и во текот на изминатата 2⃣0⃣2⃣4⃣-та година. 🇲🇰 🤝 🇷🇺 📹 И овој пат јас носев снимател со себе, но овој пат не брзав со објавување на видео материјалот од настанов, затоа што сакав ЛИЧНО видео материјалот да го измонтирам (да го изефектуирам и накитам), и од него да создадам едно вистинско мало филмско УМЕТНИЧКО ДЕЛО. 🎨 🎞️ 🎬 Претходно (едно добри 10 години наназад) немав монтирано никаков видео материјал, па овој видо материјал беше вистински предизвик за мене (но и вистинска можност), за да ги повратам своите вештини и знаења во програма за монтирање и ефектуирање на видео и аудио материјали. 🎞️✂️ 🗓️ Ете затоа ми требаше малку повеќе време за да сèто ова го дотерам да изгледа баш вака. 👌 Јас на мојов профил си испишувам своја сопствена биографија и своја сопствена историја, и одлучив да овој мој проект влезе во мојата биографија како нешто поквалитетен продукт, и затоа објавувањево се случува дури денеска за СТАРА НОВА ГОДИНА. ✍️ 📽️ Краткиот филм за настанов трае само 5⃣ минути и 2⃣5⃣ секунди. ЗАДОЛЖИТЕЛНО ПОГЛЕДНИ, и чекам коментар и оценка. 🧐 🗨️ 🔚 И за крај. И ова. Се разбира... 👇 🎊 СРЕЌНА СТАРА НОВА ГОДИНА, ДРАГИ ПРИЈАТЕЛИ! 🥂 🎈 🎉 СРЕЌНА ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА! ☦️ ____________________________________________________ [хаштаг секција] 🇲🇰 #НоваГодина #Божиќ #СтараНоваГодина #ПравославнаНоваГодина #Мултиполарност #Русија #БРИКС #СергејБаздникин #РускаАмбасадаСкопје #ЗоранЈованоски #Стваралац #Македонија #Русија 🇷🇺 #НовыйГод #Рождество #СтарыйНовыйГод #ПравославныйНовыйГод #Многополярность #Россия #БРИКС #СергейБаздникин #ПосольствоРоссииВСкопье #ЗоранЙованоски #Македония #Россия

🎦 И оваа година рускиот амбасадор во Македонија (Неговата Екселенција господинот Сергеј Александрович Баздникин), ме повика во руската амбасада во Скопје, за да ми ги честита НОВОГОДИШНИТЕ И БОЖИЌНИ ПРАЗНИЦИ, и за да ми врачи подарок по повод овие празници. 🎄 🎁 Ова беше уште едно мало внимание кон мене (од страна на руската амбасада во земјава) за мојата НЕСКРИЕНА СЛОВЕНОФИЛИЈА, РУСОФИЛИЈА и ПАНСЛАИЗАМ, и во текот на изминатата 2⃣0⃣2⃣4⃣-та година. 🇲🇰 🤝 🇷🇺 📹 И овој пат јас носев снимател со себе, но овој пат не брзав со објавување на видео материјалот од настанов, затоа што сакав ЛИЧНО видео материјалот да го измонтирам (да го изефектуирам и накитам), и од него да создадам едно вистинско мало филмско УМЕТНИЧКО ДЕЛО. 🎨 🎞️ 🎬 Претходно (едно добри 10 години наназад) немав монтирано никаков видео материјал, па овој видо материјал беше вистински предизвик за мене (но и вистинска можност), за да ги повратам своите вештини и знаења во програма за монтирање и ефектуирање на видео и аудио материјали. 🎞️✂️ 🗓️ Ете затоа ми требаше малку повеќе време за да сèто ова го дотерам да изгледа баш вака. 👌 Јас на мојов профил си испишувам своја сопствена биографија и своја сопствена историја, и одлучив да овој мој проект влезе во мојата биографија како нешто поквалитетен продукт, и затоа објавувањево се случува дури денеска за СТАРА НОВА ГОДИНА. ✍️ 📽️ Краткиот филм за настанов трае само 5⃣ минути и 2⃣5⃣ секунди. ЗАДОЛЖИТЕЛНО ПОГЛЕДНИ, и чекам коментар и оценка. 🧐 🗨️ 🔚 И за крај. И ова. Се разбира... 👇 🎊 СРЕЌНА СТАРА НОВА ГОДИНА, ДРАГИ ПРИЈАТЕЛИ! 🥂 🎈 🎉 СРЕЌНА ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА! ☦️ ____________________________________________________ [хаштаг секција] 🇲🇰 #НоваГодина #Божиќ #СтараНоваГодина #ПравославнаНоваГодина #Мултиполарност #Русија #БРИКС #СергејБаздникин #РускаАмбасадаСкопје #ЗоранЈованоски #Стваралац #Македонија #Русија 🇷🇺 #НовыйГод #Рождество #СтарыйНовыйГод #ПравославныйНовыйГод #Многополярность #Россия #БРИКС #СергейБаздникин #ПосольствоРоссииВСкопье #ЗоранЙованоски #Македония #Россия

СТВАРАЛАЦ 🇲🇰🤝🇷🇺🇷🇸начитан Брсјак и бич божји

12,893 次观看 • 1 年前

У ЗЕМЉИ ЕКОНОМСКОГ ТИГРА, ПРИЧА КОЈА КИДА ДУШУ... Тамара Мисирлић: "Сваког дана бака Борка стоји на улици и продаје оно што је сама узгајила у својој башти. Понесе мало лука, понесе шта има... и стоји ту сатима. Стоји ту са једним јединим циљем, да скупи новац да подигне споменик својој ћерки. Кад ми је то рекла, гледала ме је право у очи и изговорила реченицу коју никада нећу заборавити: ,,Ја не могу да умрем док јој не подигнем споменик. Не могу да оставим моју ћерку без споменика." Док сам је слушала, толико ме је нешто стегло у грудима. Толико бола, толико љубави и толико достојанства у једној жени која сваког дана стоји на улици и продаје своје поврће. Рекла ми је да некад заради 180 динара, некад 500, некад 600, некад 1000 ако је добар дан. И тако, мало по мало, скупља новац, а уз то брине и о болесној сестри. Из џепа је извадила један папирић. На њему је нацртан споменик, написане димензије и број телефона човека који их ради. Тај папир носи са собом као нешто највредније што има, то је њен циљ, њена мисија, њена последња жеља. У једном тренутку више нисам могла да слушам, а да ништа не кажем. Рекла сам јој: ,,Бако, ми ћемо подићи споменик.“ А она се одмах постидела, онако како то умеју само стари, поштени људи. Почела је да пита: „А како ћу ја то да вратим? Како ћу да се одужим, сине?" Рекла сам јој да ми само да мало лука из своје баште, за салату. И ништа више. Али истина је да сам тог дана ја од ње добила много више од тог лука. Добила сам лекцију шта је мајчинска љубав. Љубав која не престаје ни када живот прође, ни када године притисну, ни када човек остане сам. Љубав због које једна мајка сваког дана стоји на улици, продаје оно што има, и понавља само једну реченицу: ,,Не могу да умрем док моја ћерка не добије споменик." 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

У ЗЕМЉИ ЕКОНОМСКОГ ТИГРА, ПРИЧА КОЈА КИДА ДУШУ... Тамара Мисирлић: "Сваког дана бака Борка стоји на улици и продаје оно што је сама узгајила у својој башти. Понесе мало лука, понесе шта има... и стоји ту сатима. Стоји ту са једним јединим циљем, да скупи новац да подигне споменик својој ћерки. Кад ми је то рекла, гледала ме је право у очи и изговорила реченицу коју никада нећу заборавити: ,,Ја не могу да умрем док јој не подигнем споменик. Не могу да оставим моју ћерку без споменика." Док сам је слушала, толико ме је нешто стегло у грудима. Толико бола, толико љубави и толико достојанства у једној жени која сваког дана стоји на улици и продаје своје поврће. Рекла ми је да некад заради 180 динара, некад 500, некад 600, некад 1000 ако је добар дан. И тако, мало по мало, скупља новац, а уз то брине и о болесној сестри. Из џепа је извадила један папирић. На њему је нацртан споменик, написане димензије и број телефона човека који их ради. Тај папир носи са собом као нешто највредније што има, то је њен циљ, њена мисија, њена последња жеља. У једном тренутку више нисам могла да слушам, а да ништа не кажем. Рекла сам јој: ,,Бако, ми ћемо подићи споменик.“ А она се одмах постидела, онако како то умеју само стари, поштени људи. Почела је да пита: „А како ћу ја то да вратим? Како ћу да се одужим, сине?" Рекла сам јој да ми само да мало лука из своје баште, за салату. И ништа више. Али истина је да сам тог дана ја од ње добила много више од тог лука. Добила сам лекцију шта је мајчинска љубав. Љубав која не престаје ни када живот прође, ни када године притисну, ни када човек остане сам. Љубав због које једна мајка сваког дана стоји на улици, продаје оно што има, и понавља само једну реченицу: ,,Не могу да умрем док моја ћерка не добије споменик." 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Инжењер 🇷🇸

10,975 次观看 • 6 个月前