正在加载视频...

视频加载失败

加载此视频时出现问题。这可能是由于临时网络问题，或视频可能不可用。

Јесте ли видели епилог скупљања народа код Вуковог споменика? Јако битан моменат када 20000 људи ћути. Нема новинара да поставља питања. Нема протоколарног да лупа и свађа се. Ово је битно. Уједињени народ.

Деда Брка☁️⛱️🪓

3,572 subscribers

58,502 次观看 • 1 年前 •via X (Twitter)

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

10 条评论

Aleksandra Anđelković 的头像

Aleksandra Anđelković1 年前

I šta sa tim? Govnar je oteo državu i nema nameru da je vrati. Mi smo njegovi robovi. I to što 20000 ljudi čuti njega baš nešto ne uzrujava. Ćutite do smrti što se njega tiče.

Mammoth Nation 的头像

Mammoth Nation1 年前

Trump heard Kamala made up a story about previously working at a McDonald's, so he decided to pick up a shift himself. We're lovin' it!

Irena 的头像

Irena1 年前

Narod je sada budan i neće odstupiti.❤️

Olivera 的头像

Olivera1 年前

Sve moramo da ucinimo samo da ocuvamo slogu i snagu...i ne sumnjam u uspeh! Za sve postoji samo jedan put, jedan trenutak. Ne smemo da pokockamo ovo sto su studenti uspeli ! Do pobede i pravde do prave drzave.

Goran Milivojevic 的头像

Goran Milivojevic1 年前

Ma 2M, ne smanjuj 🤣🤣🤣🤣🤣

Deda Brka®️💭⛏️🪓 的头像

Deda Brka®️💭⛏️🪓1 年前

То ће Несторијанци да скупе. Чим ох буде организовала служба.

Danijela Mrdjan 的头像

Danijela Mrdjan1 年前

Bg ima preko dva miliona i ti mislis je 20 000 nesto bitno

Branko Nikolic 的头像

Branko Nikolic1 年前

BRAVOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO

Зорица УН 1244 的头像

Зорица УН 12441 年前

Пууумпааај!

Mirko Filipović 的头像

Mirko Filipović1 年前

@milojevic_irena ❤️❤️❤️

相关视频

Пуковник Горан Јевтовић: "Да постоји гори, Бог би нам га послао, али нема горег! Људи се двоуме да ли смо у аутократији или диктатури! Не! Ми смо корак и изнад тога. Он је приватизовао целу државу!"

Пуковник Горан Јевтовић: "Да постоји гори, Бог би нам га послао, али нема горег! Људи се двоуме да ли смо у аутократији или диктатури! Не! Ми смо корак и изнад тога. Он је приватизовао целу државу!"

Инжењер 🇷🇸

11,698 次观看 • 3 个月前

Ово је чвориште које вам доноси симболе различитих историјских епоха. Ја сам одушевљен како то изгледа када дођете, када уђете, када се приближите и видите како су то људи који су имали идеју и визију, па рекао бих и храброст, смелост да крену у реализацију да ово ураде. Право место, чвориште и наша историја које се не одричемо, прошлости коју не смемо да заборавимо, која јесте негде нама камен темељац за, не само садашње него и будуће време, и ово и јесте истовремено и визија како би желели да се Србија развија у будућности. Разумејући нове индустрије, нове гране а понављан, не заборављајући ко смо и шта смо.

Ово је чвориште које вам доноси симболе различитих историјских епоха. Ја сам одушевљен како то изгледа када дођете, када уђете, када се приближите и видите како су то људи који су имали идеју и визију, па рекао бих и храброст, смелост да крену у реализацију да ово ураде. Право место, чвориште и наша историја које се не одричемо, прошлости коју не смемо да заборавимо, која јесте негде нама камен темељац за, не само садашње него и будуће време, и ово и јесте истовремено и визија како би желели да се Србија развија у будућности. Разумејући нове индустрије, нове гране а понављан, не заборављајући ко смо и шта смо.

Милош Вучевић

11,158 次观看 • 1 年前

Оригинални текст песме АЈДЕ ЈАНО која се чува у архиву етномузиколошке грађе на Конзерваторијуму New England у Бостону. Садашња песма нема везе са оригиналним текстом. Када је чујете схватићете колико се разликује. Нема продаје, нема раскалашног играња, јер ово је песма са Косова и Метохије. Кроз песме се најлакше мења свест. "Ајде Јано, коло да играмо. Ајде Јано, ајде душо, коло да играмо. Ајде Јано, ајде душо, да се погледамо. Ајде Јано, песме да певамо. Ајде Јано, ајде душо, да их сачувамо. Ајде Јано, ајде душо, благо да чувамо. Ајде Јано, коња да седламо. Ајде Јано, ајде душо, да се прошетамо. До Бистрице да идемо да се умијемо. Ајде Јано, кућу да не дамо. Да не дамо Јано, душо, да је не продамо. Кад продамо Јано, душо, како да играмо. Кад продамо Јано, море, како да играмо."

Оригинални текст песме АЈДЕ ЈАНО која се чува у архиву етномузиколошке грађе на Конзерваторијуму New England у Бостону. Садашња песма нема везе са оригиналним текстом. Када је чујете схватићете колико се разликује. Нема продаје, нема раскалашног играња, јер ово је песма са Косова и Метохије. Кроз песме се најлакше мења свест. "Ајде Јано, коло да играмо. Ајде Јано, ајде душо, коло да играмо. Ајде Јано, ајде душо, да се погледамо. Ајде Јано, песме да певамо. Ајде Јано, ајде душо, да их сачувамо. Ајде Јано, ајде душо, благо да чувамо. Ајде Јано, коња да седламо. Ајде Јано, ајде душо, да се прошетамо. До Бистрице да идемо да се умијемо. Ајде Јано, кућу да не дамо. Да не дамо Јано, душо, да је не продамо. Кад продамо Јано, душо, како да играмо. Кад продамо Јано, море, како да играмо."

Инжењер 🇷🇸

17,430 次观看 • 8 个月前

У Аргентини сукоби између народа и режима који намерава да прода земљу Израелу... Хавијер Милеј је предложио закон којим се омогућава продајна земље Израелцима која је најбогатија минералима, водом, као и шумске резерве.. Личи ли вам ово на нешто, или је потпуно исто као и код нас?!

У Аргентини сукоби између народа и режима који намерава да прода земљу Израелу... Хавијер Милеј је предложио закон којим се омогућава продајна земље Израелцима која је најбогатија минералима, водом, као и шумске резерве.. Личи ли вам ово на нешто, или је потпуно исто као и код нас?!

Rebel ⬛️⬜️

12,176 次观看 • 29 天前

Ово се не ради. Овако се не говори. Уместо да схвате колико су погрешли и да гледају како да почну да праве промене, влада се закопава све дубље. Ово је трагедија за коју је крива власт. Ово се не ради. Овако се не говори. Млади људи дубље осећају неправду од старијих људи. Старији људи рационализују много више. Млад човек не прави такве компромисе. Млади људи вам говоре колико сте забрљали и колико су провидни поккушаји да се одговорност гурне под тепих. Ако влада заиста жели промену, прву ствар коју би морала да уради је да затвори све друге објекте без употребне дозволе док не добију употребну дозволу. И приступи ревизији свих пројеката. Ово би требао и да буде главни захтев власти. Цела Србија очекује промену. И гласачи власти очекују промену. И они виде корупцију и нестручност. И чланови СНС-а такође виде разне типове који не узимају само кајмак већ и пола млека. И они гледају изнад главе да ли ће им нешто пасти на главу. Било би паметно за власт и добро за све грађане, да власт схвати ово. Технологија власти која се ослања на буразерску економију која је огрезла у корупцији не може да опстане. То мора да се мења. Не каже се за бадава: можеш како хоћеш, али не можеш докле хоћеш. Оно што је изазвало погибију 15 људи и још двоје за чији се живот и даље боре лекари, је неодговорност власти која је пустила објекат без употребне дозволе у употребу. Кривицу носи и корупција и нестручност за изградњу, али главни разлог за трагидју је што је непроверен објекат без употребне дозволе пуштен у употребу. Да се то није десило, да је због корупције и нестручне изградње само пала надстрешница, то би била "само" материјална штета. Ову трагедију и жељу грађана за променом обилато користи цела НВО булумента. Надам се да неће успети. Борба за промену иде и против лоше власти, њихових медија и њених лоших кадрова и против НВО булументе и њихових спонзора и медија. Због њих борба и јесте дупло тежа.

Ово се не ради. Овако се не говори. Уместо да схвате колико су погрешли и да гледају како да почну да праве промене, влада се закопава све дубље. Ово је трагедија за коју је крива власт. Ово се не ради. Овако се не говори. Млади људи дубље осећају неправду од старијих људи. Старији људи рационализују много више. Млад човек не прави такве компромисе. Млади људи вам говоре колико сте забрљали и колико су провидни поккушаји да се одговорност гурне под тепих. Ако влада заиста жели промену, прву ствар коју би морала да уради је да затвори све друге објекте без употребне дозволе док не добију употребну дозволу. И приступи ревизији свих пројеката. Ово би требао и да буде главни захтев власти. Цела Србија очекује промену. И гласачи власти очекују промену. И они виде корупцију и нестручност. И чланови СНС-а такође виде разне типове који не узимају само кајмак већ и пола млека. И они гледају изнад главе да ли ће им нешто пасти на главу. Било би паметно за власт и добро за све грађане, да власт схвати ово. Технологија власти која се ослања на буразерску економију која је огрезла у корупцији не може да опстане. То мора да се мења. Не каже се за бадава: можеш како хоћеш, али не можеш докле хоћеш. Оно што је изазвало погибију 15 људи и још двоје за чији се живот и даље боре лекари, је неодговорност власти која је пустила објекат без употребне дозволе у употребу. Кривицу носи и корупција и нестручност за изградњу, али главни разлог за трагидју је што је непроверен објекат без употребне дозволе пуштен у употребу. Да се то није десило, да је због корупције и нестручне изградње само пала надстрешница, то би била "само" материјална штета. Ову трагедију и жељу грађана за променом обилато користи цела НВО булумента. Надам се да неће успети. Борба за промену иде и против лоше власти, њихових медија и њених лоших кадрова и против НВО булументе и њихових спонзора и медија. Због њих борба и јесте дупло тежа.

Saša Radulović

22,354 次观看 • 1 年前

Надреално!!!! Против ове жене, која је иначе тужила Васељенску и мене, поднето је 12 дисциплинских пријава и то јер је вређала колеге, није радила свој посао, висила по кафићима за време радног времена, давала савете насилницима како да нападају полицију а да им полиција не врати, бавила се политиком са места тужиоца... О њеној стручности је тужно и говорити, ли то су Загоркини кадрови. Сада ПРИЗНАЈЕ ДА ОДАЈЕ ПОВЕРЉИВЕ ПОДАТКЕ ИЗ СЛУЧАЈЕВА НОВИНАРИМА. Па ово нигде нема нигде!!!!!

Надреално!!!! Против ове жене, која је иначе тужила Васељенску и мене, поднето је 12 дисциплинских пријава и то јер је вређала колеге, није радила свој посао, висила по кафићима за време радног времена, давала савете насилницима како да нападају полицију а да им полиција не врати, бавила се политиком са места тужиоца... О њеној стручности је тужно и говорити, ли то су Загоркини кадрови. Сада ПРИЗНАЈЕ ДА ОДАЈЕ ПОВЕРЉИВЕ ПОДАТКЕ ИЗ СЛУЧАЈЕВА НОВИНАРИМА. Па ово нигде нема нигде!!!!!

Весна Веизовић

12,257 次观看 • 7 个月前

Не постоје добри и лоши, културни и некултурни народи, постоје само такви појединци. Предсједник треба да буде персонификација свог народа, његове културе, мјере и достојанства, али данас гледамо човјека који више не представља ни функцију коју је обављао, ни народ у чије име говори. Примитивизам, простаклук и вријеђање нису оно што описује наш народ. То је одраз политике која већ годинама живи од подјела, мржње и сукоба. Нико нема право да читаве народе назива „преварантима“ и „лажовима“, нити да говори да нечија храна „смрди“ или да су мјеста гдје ти људи живе мање вриједна. Наш народ није такав. Бањалука није таква. Република Српска није таква. Ми нисмо народ који не зна разговарати, који тјера амбасадоре и министре, који вријеђа друге људе. Ми смо народ који зна шта значи образ, култура и поштовање. Жао ми је што су нас годинама представљали они који нас понижавају и који су нас у свијету представљали као примитивце и дивљаке. Ми смо народ који мисли својом главом, који зна сарађивати и који жели да живи у миру и достојанству. Вријеме је да се заврши ера увреда и подјела. Нећемо ћутати док нас срамоте у наше име, јер доста је било страха и ћутања. Дошло је вријеме да се усправимо, да погледамо једни друге у очи и кажемо да смо бољи од овога. И нека се напокон чује глас нормалне, пристојне већине. Онај глас који не виче, али се памти.

Не постоје добри и лоши, културни и некултурни народи, постоје само такви појединци. Предсједник треба да буде персонификација свог народа, његове културе, мјере и достојанства, али данас гледамо човјека који више не представља ни функцију коју је обављао, ни народ у чије име говори. Примитивизам, простаклук и вријеђање нису оно што описује наш народ. То је одраз политике која већ годинама живи од подјела, мржње и сукоба. Нико нема право да читаве народе назива „преварантима“ и „лажовима“, нити да говори да нечија храна „смрди“ или да су мјеста гдје ти људи живе мање вриједна. Наш народ није такав. Бањалука није таква. Република Српска није таква. Ми нисмо народ који не зна разговарати, који тјера амбасадоре и министре, који вријеђа друге људе. Ми смо народ који зна шта значи образ, култура и поштовање. Жао ми је што су нас годинама представљали они који нас понижавају и који су нас у свијету представљали као примитивце и дивљаке. Ми смо народ који мисли својом главом, који зна сарађивати и који жели да живи у миру и достојанству. Вријеме је да се заврши ера увреда и подјела. Нећемо ћутати док нас срамоте у наше име, јер доста је било страха и ћутања. Дошло је вријеме да се усправимо, да погледамо једни друге у очи и кажемо да смо бољи од овога. И нека се напокон чује глас нормалне, пристојне већине. Онај глас који не виче, али се памти.

Драшко Станивуковић

14,554 次观看 • 10 个月前

Данас је истекао петнаестодневни рок који су шиптарске власти дале Србима да уклоне своје викендице са језера Газиводе. Јесте, управо оних Газивода које Александар Вучић није дао. У том року су имали право да поднесу захтев за заштиту имовине, што су сви и урадили, али су и поред тога што на захтеве није одговорено шиптари дошли са дугим цевима и машинама и викендице порушили. На другом снимку видите да народ просечног коефицијента интелигенције 50 кличе оном ко је то потписао. Поред свих парадокса који постоје у математици и филозофији, на које ни данас нема одговора (зато се и зову парадокси-„наизглед апсурдно, али ипак истинито"), надам се да ће се једног дана изучавати и ,,Ћаци парадокс'', у ком је један народ нестајао и до нестанка клицао и тапшао оном који је до нестанка довео.

Данас је истекао петнаестодневни рок који су шиптарске власти дале Србима да уклоне своје викендице са језера Газиводе. Јесте, управо оних Газивода које Александар Вучић није дао. У том року су имали право да поднесу захтев за заштиту имовине, што су сви и урадили, али су и поред тога што на захтеве није одговорено шиптари дошли са дугим цевима и машинама и викендице порушили. На другом снимку видите да народ просечног коефицијента интелигенције 50 кличе оном ко је то потписао. Поред свих парадокса који постоје у математици и филозофији, на које ни данас нема одговора (зато се и зову парадокси-„наизглед апсурдно, али ипак истинито"), надам се да ће се једног дана изучавати и ,,Ћаци парадокс'', у ком је један народ нестајао и до нестанка клицао и тапшао оном који је до нестанка довео.

Ж. Пантелић-Бунар 1244

25,930 次观看 • 1 个月前

Срамно је ово што радите, Александра. Али, послије Станивуковићевих бестидних монтажа, од вас се нажалост све може очекивати. Јер, ко нема снагу у политикама и нема друге адуте осим лажи и обмана. И само једно питање. Смијете ли ви барем поновити Каранову реченицу "да снагом и политикама можемо срушити тог окупатора Швабу"? А да, заборавио сам. За разлику од нас, ви Шмита уважавате, свечано дочекујете у Бањалуци, трчите на ноге у Сарајево и тамо молите да вас доведе на власт. Али, побиједиће Српска. А ви ћете, опет, изгубити. (П.С. Уз ваш срамни исјечак, прилажем и оригинални Каранов говор, не би ли нешто и научили)

Срамно је ово што радите, Александра. Али, послије Станивуковићевих бестидних монтажа, од вас се нажалост све може очекивати. Јер, ко нема снагу у политикама и нема друге адуте осим лажи и обмана. И само једно питање. Смијете ли ви барем поновити Каранову реченицу "да снагом и политикама можемо срушити тог окупатора Швабу"? А да, заборавио сам. За разлику од нас, ви Шмита уважавате, свечано дочекујете у Бањалуци, трчите на ноге у Сарајево и тамо молите да вас доведе на власт. Али, побиједиће Српска. А ви ћете, опет, изгубити. (П.С. Уз ваш срамни исјечак, прилажем и оригинални Каранов говор, не би ли нешто и научили)

Радован Ковачевић

10,069 次观看 • 10 个月前

За вас који нисте из Београда... Цео потез од Трга па скоро до Славије је од недавно ограђен са непрекидним низом ограде (ограда пролази и са доње стране ћациленда). И није једини проблем што у ситуацији, као што је ова са снимка, живот грађана може бити у опасности, већ замислите нпр. да некоме у једној од зграда позли! Хитна помоћ не може да приђе, већ мора да блокира цео саобраћај, јер возило не може да се попне на тротоар. Друго, да би убацили пацијента у возило, морају да га носе до првог семафора, јер једино нема ограде на пешачком прелазу. Замислите да се деси велики пожар или било шта друго... Наравно да о овоме нису размишљали, јер су то људи који се само играју "државе" кроз прање новца за приватне џепове. Схватате ли да ни један тзв. функционер СНС-а буквално нема, не само основно образовање, већ су сви когнитивно осакаћени! Они се играју власти са нашим новцем... 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

За вас који нисте из Београда... Цео потез од Трга па скоро до Славије је од недавно ограђен са непрекидним низом ограде (ограда пролази и са доње стране ћациленда). И није једини проблем што у ситуацији, као што је ова са снимка, живот грађана може бити у опасности, већ замислите нпр. да некоме у једној од зграда позли! Хитна помоћ не може да приђе, већ мора да блокира цео саобраћај, јер возило не може да се попне на тротоар. Друго, да би убацили пацијента у возило, морају да га носе до првог семафора, јер једино нема ограде на пешачком прелазу. Замислите да се деси велики пожар или било шта друго... Наравно да о овоме нису размишљали, јер су то људи који се само играју "државе" кроз прање новца за приватне џепове. Схватате ли да ни један тзв. функционер СНС-а буквално нема, не само основно образовање, већ су сви когнитивно осакаћени! Они се играју власти са нашим новцем... 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Инжењер 🇷🇸

42,871 次观看 • 3 个月前

Стотине хиљада људи синоћ на улицама Београда. Нема полиције на свету која то може да контролише, а све је прошло у савршеном реду. Ниједан полупан прозор. Сво насиље је долазило из Пионирског парка од људи у црним капуљачама који су бацали петарде и каменице и полупали чак и тракторе. Све најаве власти се показују као обмана и пропао план. Све улице су биле препуне цело поподне и вече. Све српске заставе. Ниједна мајданска. Протести никакве везе немају са ЕУ обојеним револуцијама, а власт се баш упиње да их прикаже као такве. Да Србија има опозицију, студентске захтеве који нису политички и огромну енергију народа коју су покренули, би пратили разумни, рацоионални, политички захтеви, а не покушаји да се студентима преотму протести, димне бомбе у скупштини и трагикомични захтеви за прелазном владом. Тако мали Ђокица очекује да им власт преда власт и сама оде. А шта су паметни политички захтев? Студенти су показали. Захтеви морају бити такви да и велики број гласача власти каже да су захтеви добри. Јер све је не бирачком телу, народу. Бирачи, народ, грађани Србије, су једини суверен. Захтевима морате привући суверена да их привати. Студенти то знају. Да студенти не носе српске заставе, певају српске песме, не показују родољубље, солидарност, не подносе жртву и не обилазе Србију пешке, суверен их не би прихватио. Потези које вуче власт су катастрофални. То почиње да смета и бирачима власти. Што дуже трају протести студената, и што више власт буде лагала, подметала и обмањивала суверена да би се извукла, то ће им подршка бити све мања. Можеш да лажеш неке људе све време, можеш и све људе неко време, али не можеш све људе, све време. Власт је очигледно изгубила легитимитет код суверена. Оно што још има је легалитет (изабрана је на изборима), има стабилну скупштинску већину и подрку у бирачком телу већу од подршке било које друге опозиционе странке, али више не и већинску. Та подршка власти је све мања. Студенти су је начели и она се осипа. Сваку владу бира скупштинска већина. Нема владе без ње. Свуда у свету, док год постоји стабилна скупштинска већина, не постоје прелазне владе. Јер сваку владу мора да изабере скупштинска већина. Када падне влада и нестане скупштинска већина, нова се окупља око договорног прављења прелазне владе да би се уређено дошло до избора. Очекивати од власти са стабилном скупштинском већином да изгласа нечију прелазну владу је неозбиљно. Једини излаз из кризе су избори на свим нивоима. То није и не треба да буде студентски захтев, то треба да буде захтев опозиције. Зна се шта студенти траже и то ће тражити од сваке владе. То мора да буде затев опозиције. Пре избора, морају да се договори чишћење бирачког списка и медијска заступљеност и озбиљна опозиција би већ имала те конкретне захтеве спремне. Чак и без тога, власт је толико изгубила подршку да више не може ни да накраде и купи гласове за победу. ДЈБ има конкретне захтеве за бирачки списак и поштену медијски заступљеност већ годинама, само свим медијима је очигледно приоритет да промовишу лаж да се власт не може победити на изборима јер краду. Да бије било бојкота избора у Београду 2020. и 2024. власт би, и поред крађе, изгубила Београд још пре 5 година. А о београдским општинама да и не говорим. Исто тако и Ниш. Да није било бојкота референдума за промену Устава, власт би изгубила и тај референдум. Замислите када би сви људи са ове слике и сва младост Србије изашла на изборе. Који би то празник за Србију био и каква би то промена била.

Стотине хиљада људи синоћ на улицама Београда. Нема полиције на свету која то може да контролише, а све је прошло у савршеном реду. Ниједан полупан прозор. Сво насиље је долазило из Пионирског парка од људи у црним капуљачама који су бацали петарде и каменице и полупали чак и тракторе. Све најаве власти се показују као обмана и пропао план. Све улице су биле препуне цело поподне и вече. Све српске заставе. Ниједна мајданска. Протести никакве везе немају са ЕУ обојеним револуцијама, а власт се баш упиње да их прикаже као такве. Да Србија има опозицију, студентске захтеве који нису политички и огромну енергију народа коју су покренули, би пратили разумни, рацоионални, политички захтеви, а не покушаји да се студентима преотму протести, димне бомбе у скупштини и трагикомични захтеви за прелазном владом. Тако мали Ђокица очекује да им власт преда власт и сама оде. А шта су паметни политички захтев? Студенти су показали. Захтеви морају бити такви да и велики број гласача власти каже да су захтеви добри. Јер све је не бирачком телу, народу. Бирачи, народ, грађани Србије, су једини суверен. Захтевима морате привући суверена да их привати. Студенти то знају. Да студенти не носе српске заставе, певају српске песме, не показују родољубље, солидарност, не подносе жртву и не обилазе Србију пешке, суверен их не би прихватио. Потези које вуче власт су катастрофални. То почиње да смета и бирачима власти. Што дуже трају протести студената, и што више власт буде лагала, подметала и обмањивала суверена да би се извукла, то ће им подршка бити све мања. Можеш да лажеш неке људе све време, можеш и све људе неко време, али не можеш све људе, све време. Власт је очигледно изгубила легитимитет код суверена. Оно што још има је легалитет (изабрана је на изборима), има стабилну скупштинску већину и подрку у бирачком телу већу од подршке било које друге опозиционе странке, али више не и већинску. Та подршка власти је све мања. Студенти су је начели и она се осипа. Сваку владу бира скупштинска већина. Нема владе без ње. Свуда у свету, док год постоји стабилна скупштинска већина, не постоје прелазне владе. Јер сваку владу мора да изабере скупштинска већина. Када падне влада и нестане скупштинска већина, нова се окупља око договорног прављења прелазне владе да би се уређено дошло до избора. Очекивати од власти са стабилном скупштинском већином да изгласа нечију прелазну владу је неозбиљно. Једини излаз из кризе су избори на свим нивоима. То није и не треба да буде студентски захтев, то треба да буде захтев опозиције. Зна се шта студенти траже и то ће тражити од сваке владе. То мора да буде затев опозиције. Пре избора, морају да се договори чишћење бирачког списка и медијска заступљеност и озбиљна опозиција би већ имала те конкретне захтеве спремне. Чак и без тога, власт је толико изгубила подршку да више не може ни да накраде и купи гласове за победу. ДЈБ има конкретне захтеве за бирачки списак и поштену медијски заступљеност већ годинама, само свим медијима је очигледно приоритет да промовишу лаж да се власт не може победити на изборима јер краду. Да бије било бојкота избора у Београду 2020. и 2024. власт би, и поред крађе, изгубила Београд још пре 5 година. А о београдским општинама да и не говорим. Исто тако и Ниш. Да није било бојкота референдума за промену Устава, власт би изгубила и тај референдум. Замислите када би сви људи са ове слике и сва младост Србије изашла на изборе. Који би то празник за Србију био и каква би то промена била.

Saša Radulović

28,648 次观看 • 1 年前

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Дарко Николић

105,231 次观看 • 2 年前

На Правном факултету одржана је трибина на којој су учествовале три особе које су, на неки мистериозан начин, успеле да заврше Правни факултет, ваљда. У најмањем амфитеатру било је присутно тридесетак људи, од којих седам новинара, неколико старијих присталица зелено-левог фронта и десетак студената из, чини ми се, неког удружења. Јадна нека деца, са видним девијацајама. На страну количина незнања и мржње према држави, али количина неистина које су изнели, а посебно пензионерка у осмој деценији, Јасмина Пауновић, била је заиста невероватна. Када сам констатовала да отворено износи нетачне тврдње, рекла је да са мном нема о чему да разговара. У једном тренутку сам сишла како бих изашла, али и покушала да кажем присутнима да аплаудирају неистинама. Међутим, са људима којима су пуна уста демократије, а који не дозвољавају другачије мишљење, није могуће водити разговор. Зато ћу следећи пут понети свој микрофон или мегафон. И звиждаљку.

На Правном факултету одржана је трибина на којој су учествовале три особе које су, на неки мистериозан начин, успеле да заврше Правни факултет, ваљда. У најмањем амфитеатру било је присутно тридесетак људи, од којих седам новинара, неколико старијих присталица зелено-левог фронта и десетак студената из, чини ми се, неког удружења. Јадна нека деца, са видним девијацајама. На страну количина незнања и мржње према држави, али количина неистина које су изнели, а посебно пензионерка у осмој деценији, Јасмина Пауновић, била је заиста невероватна. Када сам констатовала да отворено износи нетачне тврдње, рекла је да са мном нема о чему да разговара. У једном тренутку сам сишла како бих изашла, али и покушала да кажем присутнима да аплаудирају неистинама. Међутим, са људима којима су пуна уста демократије, а који не дозвољавају другачије мишљење, није могуће водити разговор. Зато ћу следећи пут понети свој микрофон или мегафон. И звиждаљку.

Весна Веизовић

17,900 次观看 • 6 个月前