Video wird geladen...

Video konnte nicht geladen werden

Beim Laden dieses Videos ist ein Problem aufgetreten. Dies könnte an einem vorübergehenden Netzwerkproblem liegen oder das Video ist möglicherweise nicht verfügbar.

Немци су прљав тим. Оно што је Шумахер урадио Батистону 1982. године било је ужасно. Овде 1990. године, Немцима је јасно речено да фаулирају Стојковића и избаце га из игре. Ово је био први минут утакмице Немачка - Југославија!

Mirko Radoš

2,362 subscribers

20,103 Aufrufe • vor 2 Monaten •via X (Twitter)

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

0 Kommentare

Keine Kommentare verfügbar

Kommentare vom Original-Post werden hier angezeigt

Ähnliche Videos

Јама Бивоље брдо – подвиг Илије Шакоте Када је у децембру 1990. године из јаме Бивоље брдо код Стоца вађено костију српских мученика, у доњим слојевима пронађена је и једна зарђала пушка са муницијом. Та пушка није припадала жртви. Припадала је усташи - Меху Делићу. У Видовданској ноћи 1941. године, под светлошћу батерија и камионских фарова, усташе су довеле око 120 Срба из села Козица. На превару су похватани, затворени и мучени у Дуванској станици у Домановићима, а затим доведени на јаму дубоку око 40 метара. Један по један гурнути су у понор. Међу њима је био и Илија Шакота. Када је на ивици јаме угледао Меху Делића - свог некадашњег друга из војске - знао је да му спаса нема. Није тражио милост. Само га је позвао да приђе да се опросте. Када му је Мехо пришао, Илија га је ухватио за каиш и повукао са собом у јаму. Усташе су после тога прекинуле ликвидацију. Сутрадан су покушавале да нађу некога ко би се спустио у понор и извукао Меху, али међу њима није било јунака. Тако је Мехо Делић остао међу онима које је довео да убије. Годинама после рата ова прича се преносила по славама српских кућа око Стоца и Чапљине. Неки су сумњали да је истинита. Све док 1990. године, из дубине јаме, није извађена његова пушка. Илији Шакоти се исте 1941. године родио син јединац. Добио је име - Илија. Да се памти.

Јама Бивоље брдо – подвиг Илије Шакоте Када је у децембру 1990. године из јаме Бивоље брдо код Стоца вађено костију српских мученика, у доњим слојевима пронађена је и једна зарђала пушка са муницијом. Та пушка није припадала жртви. Припадала је усташи - Меху Делићу. У Видовданској ноћи 1941. године, под светлошћу батерија и камионских фарова, усташе су довеле око 120 Срба из села Козица. На превару су похватани, затворени и мучени у Дуванској станици у Домановићима, а затим доведени на јаму дубоку око 40 метара. Један по један гурнути су у понор. Међу њима је био и Илија Шакота. Када је на ивици јаме угледао Меху Делића - свог некадашњег друга из војске - знао је да му спаса нема. Није тражио милост. Само га је позвао да приђе да се опросте. Када му је Мехо пришао, Илија га је ухватио за каиш и повукао са собом у јаму. Усташе су после тога прекинуле ликвидацију. Сутрадан су покушавале да нађу некога ко би се спустио у понор и извукао Меху, али међу њима није било јунака. Тако је Мехо Делић остао међу онима које је довео да убије. Годинама после рата ова прича се преносила по славама српских кућа око Стоца и Чапљине. Неки су сумњали да је истинита. Све док 1990. године, из дубине јаме, није извађена његова пушка. Илији Шакоти се исте 1941. године родио син јединац. Добио је име - Илија. Да се памти.

Јелена Ђоковић Ивић

10,933 Aufrufe • vor 6 Monaten

Снимак није настао јуче. Није ни из 1999. године. Ово је истина забележена још 1982. - истина коју је тадашњи комунистички режим забранио да се чује, да не би нарушио лажну слику "братства и јединства". Али истина се не може заувек сакрити. Старица Даница Миличић из Самодрежа сведочи мирно, без патетике, а свака њена реч тежа је од крика. Да би јој отели земљу, шиптарски криминалци су јој убили мужа и сина. И ту није био крај. Терор се наставио. Притисци нису престали. Живот јој је претворен у свакодневну борбу за опстанак на сопственом огњишту. Ово није изолован случај. Ово је образац. Ово је систем. Ово је истина која је деценијама гурана под тепих. Зато не дозволимо да нам историју своде на 1999. годину. Јер оно што се тада десило није почело тада. Почело је много раније. Само се о томе ћутало. И више не сме!

Снимак није настао јуче. Није ни из 1999. године. Ово је истина забележена још 1982. - истина коју је тадашњи комунистички режим забранио да се чује, да не би нарушио лажну слику "братства и јединства". Али истина се не може заувек сакрити. Старица Даница Миличић из Самодрежа сведочи мирно, без патетике, а свака њена реч тежа је од крика. Да би јој отели земљу, шиптарски криминалци су јој убили мужа и сина. И ту није био крај. Терор се наставио. Притисци нису престали. Живот јој је претворен у свакодневну борбу за опстанак на сопственом огњишту. Ово није изолован случај. Ово је образац. Ово је систем. Ово је истина која је деценијама гурана под тепих. Зато не дозволимо да нам историју своде на 1999. годину. Јер оно што се тада десило није почело тада. Почело је много раније. Само се о томе ћутало. И више не сме!

Јелена Ђоковић Ивић

15,496 Aufrufe • vor 6 Monaten

САЈ је тукао народ 2020. године, на јулским демонстрацијама. Такође августа прошле године склањали су демонстранте против Рио Тинта на Железничкој станици Прокоп. САЈ је под контролом Вучићевих газда. Спасоје Вулевић је још прошле године по закону требао бити пензионисан. Ово није смена, ово је кандидатура за новог министра полиције, јер иде промена режима, и сад се прави биографија. Све је режирано. А ми смо идиоти ако им допусимо да нас раде на исту фору 25 година. Народ то не жели, морају да одгварају и да се направи дисконтинуитет са тим системом.

САЈ је тукао народ 2020. године, на јулским демонстрацијама. Такође августа прошле године склањали су демонстранте против Рио Тинта на Железничкој станици Прокоп. САЈ је под контролом Вучићевих газда. Спасоје Вулевић је још прошле године по закону требао бити пензионисан. Ово није смена, ово је кандидатура за новог министра полиције, јер иде промена режима, и сад се прави биографија. Све је режирано. А ми смо идиоти ако им допусимо да нас раде на исту фору 25 година. Народ то не жели, морају да одгварају и да се направи дисконтинуитет са тим системом.

Срђан Ного

41,127 Aufrufe • vor 1 Jahr

Ови Цетињани су екстремно ментално оболели сви редом. Оптужују сад СПЦ да је, пази сад, у Цетињском манастиру платила Вука Бориловића да побије људе, јер Срби мрзе Црногорце. Нема везе што је Бориловић био функционер Социјалдемократске партије Ранка Кривокапића, најусташкије и најантисрпскије странке у Црној Гори која је кључно допринела да се из устава избаце српски језик и тробојка. Ово подловћенско село је колективно зрело за хоспитализацију.

Ови Цетињани су екстремно ментално оболели сви редом. Оптужују сад СПЦ да је, пази сад, у Цетињском манастиру платила Вука Бориловића да побије људе, јер Срби мрзе Црногорце. Нема везе што је Бориловић био функционер Социјалдемократске партије Ранка Кривокапића, најусташкије и најантисрпскије странке у Црној Гори која је кључно допринела да се из устава избаце српски језик и тробојка. Ово подловћенско село је колективно зрело за хоспитализацију.

Народни непријатељ 🇷🇸

22,041 Aufrufe • vor 16 Tagen

Коди, Батлер и Чима су најзаслужнији за ову победу, сваки на свој начин, али потез утакмице и оно што ју је дефинитивно преломило на нашу страну било је Нворино закуцавање. Надам се да ће му овај крик на крају помоћи да изађе из кризе, требаће нам прајм Џордан у Атини...

Коди, Батлер и Чима су најзаслужнији за ову победу, сваки на свој начин, али потез утакмице и оно што ју је дефинитивно преломило на нашу страну било је Нворино закуцавање. Надам се да ће му овај крик на крају помоћи да изађе из кризе, требаће нам прајм Џордан у Атини...

ЕДАЛВ 🔴⚪️

24,621 Aufrufe • vor 6 Monaten

На данашњи дан 2008. године је ухапшен Радован Караџић. Згодна прилика да се подсетимо у каквој смо држави некад живели - да нам је председник Републике рекао да нећемо ући у ЕУ без испоручивања Караџића и Младића (испоручисмо их, нисмо ушли ни после 20 година) и да је слугерањство Бриселу била једина државна идеологија. Успут, нико му тад није говорио да то није његова надлежност, него да спољне послове води Влада. И најважније, ова изјава је из 2005. године, време кохабитације ДС и ДСС, а то је оно што Мило Ломпар хвали као најбољи период, можда зато што је те године именован за генералног директора Политике. Не сећам се да је тад говорио на неком скупу против режима, велеиздаје и испоручивања Хагу?

На данашњи дан 2008. године је ухапшен Радован Караџић. Згодна прилика да се подсетимо у каквој смо држави некад живели - да нам је председник Републике рекао да нећемо ући у ЕУ без испоручивања Караџића и Младића (испоручисмо их, нисмо ушли ни после 20 година) и да је слугерањство Бриселу била једина државна идеологија. Успут, нико му тад није говорио да то није његова надлежност, него да спољне послове води Влада. И најважније, ова изјава је из 2005. године, време кохабитације ДС и ДСС, а то је оно што Мило Ломпар хвали као најбољи период, можда зато што је те године именован за генералног директора Политике. Не сећам се да је тад говорио на неком скупу против режима, велеиздаје и испоручивања Хагу?

Народни непријатељ 🇷🇸

18,457 Aufrufe • vor 1 Jahr

‼️Емисија „Где је Бог после Апола 8?“, емитована 1969. године као део серијала „Видици“ Радио-телевизије Београд, представља један од најупечатљивијих примера сучељавања званичне идеологије и народног погледа на свет у социјалистичкој Југославији. Повод за емисију био је историјски лет америчке мисије Аполо 8, која је крајем 1968. године први пут с људском посадом ушла у орбиту Месеца. Новинар Јован Шћекић тада је посетио село Мрчајевци код Чачка, како би забележио реакције „обичних“ људи на овај научни подвиг и отворио питање: „Где је Бог сада, када човек иде у свемир?“ Емисија је изазвала бурне реакције локалних власти и партијских организација. Мештани су тврдили да су приказани као неуки, заостали и примитивни, што је довело до протеста и захтева да се сними нови прилог. У одговору на критику, емитован је други део емисије, у ком су учествовали представници месне заједнице и чланови партије. Њихов циљ био је да „исправе утисак“ и прикажу Мрчајевце у модернијем, „просвећенијем“ светлу. Ипак, управо тај први прилог остао је упамћен као емисија у којој су „неуки и назадни“ очитали лекцију „паметнима и напреднима.“ 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

‼️Емисија „Где је Бог после Апола 8?“, емитована 1969. године као део серијала „Видици“ Радио-телевизије Београд, представља један од најупечатљивијих примера сучељавања званичне идеологије и народног погледа на свет у социјалистичкој Југославији. Повод за емисију био је историјски лет америчке мисије Аполо 8, која је крајем 1968. године први пут с људском посадом ушла у орбиту Месеца. Новинар Јован Шћекић тада је посетио село Мрчајевци код Чачка, како би забележио реакције „обичних“ људи на овај научни подвиг и отворио питање: „Где је Бог сада, када човек иде у свемир?“ Емисија је изазвала бурне реакције локалних власти и партијских организација. Мештани су тврдили да су приказани као неуки, заостали и примитивни, што је довело до протеста и захтева да се сними нови прилог. У одговору на критику, емитован је други део емисије, у ком су учествовали представници месне заједнице и чланови партије. Њихов циљ био је да „исправе утисак“ и прикажу Мрчајевце у модернијем, „просвећенијем“ светлу. Ипак, управо тај први прилог остао је упамћен као емисија у којој су „неуки и назадни“ очитали лекцију „паметнима и напреднима.“ 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Косово је ❤️ Србије! 🇷🇸❤️🇷🇺

21,462 Aufrufe • vor 1 Jahr

Они величају тог свог папка Изета Нанића. Стално нешто као он је био ово, оно... постиго шехадет. Прво лик је био обична будалчина сеоска која се преко војне школе спасила глади из свог села. А то колико су га цјенили најбоље говори то што су га сами рокнули сукобом око плијена.

Они величају тог свог папка Изета Нанића. Стално нешто као он је био ово, оно... постиго шехадет. Прво лик је био обична будалчина сеоска која се преко војне школе спасила глади из свог села. А то колико су га цјенили најбоље говори то што су га сами рокнули сукобом око плијена.

Стари Прагиста

57,412 Aufrufe • vor 10 Tagen

Милошевић је имао хиљаду мана и грешака, а највећа је издаја Крајине. Али од 2. октобра 2000. до 11. марта 2006. све што је урадио је било државнички и за историју. Упозорио је шта нас чека, мирно предао власт, повукао се, мирно прихватио хапшење знајући да му пакују Хаг, мирно отишао у хеликоптер за Тузлу, исправљене кичме ушао у Хаг док га држе полицајци, а снима камера, достојанствено и аргументовао разбио хашку оптужницу. И зато је убијен. Са аспекта свега што нас је снашло, можда би му неки и замерили што се није борио за власт. Али је изгледа и њему било јасно да је та борба без изгледа за успех и да само може донети нове жртве. Овако је показао шта се може десити кад дође ненародна, издајничка и споља инсталирана власт. Да нам се више никад не понови.

Милошевић је имао хиљаду мана и грешака, а највећа је издаја Крајине. Али од 2. октобра 2000. до 11. марта 2006. све што је урадио је било државнички и за историју. Упозорио је шта нас чека, мирно предао власт, повукао се, мирно прихватио хапшење знајући да му пакују Хаг, мирно отишао у хеликоптер за Тузлу, исправљене кичме ушао у Хаг док га држе полицајци, а снима камера, достојанствено и аргументовао разбио хашку оптужницу. И зато је убијен. Са аспекта свега што нас је снашло, можда би му неки и замерили што се није борио за власт. Али је изгледа и њему било јасно да је та борба без изгледа за успех и да само може донети нове жртве. Овако је показао шта се може десити кад дође ненародна, издајничка и споља инсталирана власт. Да нам се више никад не понови.

Народни непријатељ 🇷🇸

21,631 Aufrufe • vor 11 Monaten

Опомењујуће речи генерала Младића из говора који је одржао у децембру 1995. године у обраћању војсци. Јасно је да мисли да је цео рат покренут да би на крају дошло до стране окупације и изговора за присуство страних војски на простору бивше Југославије, уз јасно изнет став да ће бити "тешко схватити да они који су на Србе бацали бомбе и крстареће ракете желети прави мир".

Опомењујуће речи генерала Младића из говора који је одржао у децембру 1995. године у обраћању војсци. Јасно је да мисли да је цео рат покренут да би на крају дошло до стране окупације и изговора за присуство страних војски на простору бивше Југославије, уз јасно изнет став да ће бити "тешко схватити да они који су на Србе бацали бомбе и крстареће ракете желети прави мир".

Неодукс

24,448 Aufrufe • vor 14 Tagen

СРБИ ТРАЖЕ ДА НЕМАЧКА ИЗРУЧИ ДАВИДА ФЕРКА ДА МУ СЕ СУДИ ЗА РАТНИ ЗЛОЧИН: 17. јуна 1999. године, Давид Ферк је први Немачки војник, који је након Другог светског рата пуцао изван територије Немачке. Пуцао је у Призрену на аутомобил у коме су се налазила двојица ненаоружаних Срба: Жарко Андријевић и Славко Веселиновић. Њих двојица су тог тренутка покушали да изађу из града након што су их шиптарске терористичке банде напале оружјем и покушале да убију. На путу изласка из Призрена им се нашао немачки КФОР. Давид Ферк, је командовао јединицом, која је испалила 220 метака на двојицу НЕНАОРУЖАНИХ Срба у аутомобилу. Срби НИСУ БИЛИ ОПАСНОСТ ПО НЕМАКЕ ВОЈНИКЕ! Срби траже његово изручење Србији да му се суди за РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ. Боље да му суди Суд него да га по свету јури народ (тако је мишљење јавности)

СРБИ ТРАЖЕ ДА НЕМАЧКА ИЗРУЧИ ДАВИДА ФЕРКА ДА МУ СЕ СУДИ ЗА РАТНИ ЗЛОЧИН: 17. јуна 1999. године, Давид Ферк је први Немачки војник, који је након Другог светског рата пуцао изван територије Немачке. Пуцао је у Призрену на аутомобил у коме су се налазила двојица ненаоружаних Срба: Жарко Андријевић и Славко Веселиновић. Њих двојица су тог тренутка покушали да изађу из града након што су их шиптарске терористичке банде напале оружјем и покушале да убију. На путу изласка из Призрена им се нашао немачки КФОР. Давид Ферк, је командовао јединицом, која је испалила 220 метака на двојицу НЕНАОРУЖАНИХ Срба у аутомобилу. Срби НИСУ БИЛИ ОПАСНОСТ ПО НЕМАКЕ ВОЈНИКЕ! Срби траже његово изручење Србији да му се суди за РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ. Боље да му суди Суд него да га по свету јури народ (тако је мишљење јавности)

Dusko Kuzovic

57,876 Aufrufe • vor 5 Monaten

Блокадери предвођени Петром Ђурићем заустављени након скупа у Краљеву❗ Били пијани и дрогирани, у аутомобилу пронађен и нож 🚨 Полиција је јуче пронашла нож у возилу у којем је био и Петар Ђурић. Иако је возач П. А. синоћ полицији рекао да је нож његов, појавио се снимак на којем се јасно види да је џип возио Петар Ђурић. Ђурић је био позитиван на алкотест и имао 0.92 промила алкохола, а одбио је тест на дрогу. Петар Ђурић, лидер покрета "Ћале ово је за тебе", приведен је синоћ у Краљеву, где се пијан током поступања полиције понашао непристојно, тако што је повишеним тоном изговарао увредљиве речи усмерене против председника Републике Србије и градоначелника Краљева, чиме је у присуству полицијских службеника нарушио јавни ред и мир. Ћале, и ово је било за тебе. Мора да си поносан... 😉

Блокадери предвођени Петром Ђурићем заустављени након скупа у Краљеву❗ Били пијани и дрогирани, у аутомобилу пронађен и нож 🚨 Полиција је јуче пронашла нож у возилу у којем је био и Петар Ђурић. Иако је возач П. А. синоћ полицији рекао да је нож његов, појавио се снимак на којем се јасно види да је џип возио Петар Ђурић. Ђурић је био позитиван на алкотест и имао 0.92 промила алкохола, а одбио је тест на дрогу. Петар Ђурић, лидер покрета "Ћале ово је за тебе", приведен је синоћ у Краљеву, где се пијан током поступања полиције понашао непристојно, тако што је повишеним тоном изговарао увредљиве речи усмерене против председника Републике Србије и градоначелника Краљева, чиме је у присуству полицијских службеника нарушио јавни ред и мир. Ћале, и ово је било за тебе. Мора да си поносан... 😉

Višnja Petrović 🍒

12,970 Aufrufe • vor 2 Monaten

Одлично је ово са правосуђем што ради Вучић, јер је потпуно оголио систем. Речи председника Уставног суда Владана Петрова да треба отпустити све судије и тужиоце који не слушају председника су корисне за све нас. Он је само јавно изговорио оно што је било у пракси до сада. И треба званично да се у сваку судску одлуку унесе да се доноси у име Александра, Андреја, Данила, Вукана, Милице Вучић, јер је у пракси тако. Они су само омогућили да сви сада знамо оно што су до сада малобројни знали а многи осећали на својој кожи али нису схватали, е сада су отворили очи народу. Сад када чујете некога да после овога каже како има часних и поштених судија и тужилаца, знајте да је део система или припадник СНС криминалног клана.

Одлично је ово са правосуђем што ради Вучић, јер је потпуно оголио систем. Речи председника Уставног суда Владана Петрова да треба отпустити све судије и тужиоце који не слушају председника су корисне за све нас. Он је само јавно изговорио оно што је било у пракси до сада. И треба званично да се у сваку судску одлуку унесе да се доноси у име Александра, Андреја, Данила, Вукана, Милице Вучић, јер је у пракси тако. Они су само омогућили да сви сада знамо оно што су до сада малобројни знали а многи осећали на својој кожи али нису схватали, е сада су отворили очи народу. Сад када чујете некога да после овога каже како има часних и поштених судија и тужилаца, знајте да је део система или припадник СНС криминалног клана.

Срђан Ного

22,342 Aufrufe • vor 7 Monaten

Ментол пред пар десетина камера узима чивилук и демолира просторије странке, а ви питате што је у притвору?! Сад га представљате као "студента", а до јуче је то био "убачени елемент"!? Да ли сте јебено више нормални??? И не, он не штрајкује глађу зато што му је повређено неко право, него зато што размажени балавац хоће да изађе из притвора и избегне одговорност за оно што је радио. Тако могу и педофили сутра да штрајкују глађу. Зато ме заболе она ствар за њега. Нека буде сад јунак и прихвати последице свог понашања.

Ментол пред пар десетина камера узима чивилук и демолира просторије странке, а ви питате што је у притвору?! Сад га представљате као "студента", а до јуче је то био "убачени елемент"!? Да ли сте јебено више нормални??? И не, он не штрајкује глађу зато што му је повређено неко право, него зато што размажени балавац хоће да изађе из притвора и избегне одговорност за оно што је радио. Тако могу и педофили сутра да штрајкују глађу. Зато ме заболе она ствар за њега. Нека буде сад јунак и прихвати последице свог понашања.

Народни непријатељ 🇷🇸

28,286 Aufrufe • vor 1 Jahr

ЕУТАНАЗИЈА НАКОН ШТО СУ ЈЕ МИГРАНТИ СИЛОВАЛИ 🇪🇸 Млада Шпањолка (25), биће данас еутаназирана, након што ју је група илегалних миграната силовала, док је била под државном заштитом. Године 2022, тинејџерка Ноелиа Кастиљо Рамос, смештена је у државну установу због породичних проблема и смештена у државну кућу заједно са малолетним мигрантима из Северне Африке где су је они силовали. Траума ју је сломила. Месецима касније, Ноелиа је покушала самоубиство скоком са петог спрата. Преживела је, али је пад оставио параплегичну. Силоватељи никада нису ухапшени и остају на слободи. Уместо да пруже правду или адекватну дугорочну подршку, власти су понудиле асистирано самоубиство као решење. Данас, 26. марта 2026, Ноелиа Кастиљо Рамос биће еутаназирана. Систем који није успео да је заштити сада "решава проблем" окончавањем њеног живота.

Sensitive content

ЕУТАНАЗИЈА НАКОН ШТО СУ ЈЕ МИГРАНТИ СИЛОВАЛИ 🇪🇸 Млада Шпањолка (25), биће данас еутаназирана, након што ју је група илегалних миграната силовала, док је била под државном заштитом. Године 2022, тинејџерка Ноелиа Кастиљо Рамос, смештена је у државну установу због породичних проблема и смештена у државну кућу заједно са малолетним мигрантима из Северне Африке где су је они силовали. Траума ју је сломила. Месецима касније, Ноелиа је покушала самоубиство скоком са петог спрата. Преживела је, али је пад оставио параплегичну. Силоватељи никада нису ухапшени и остају на слободи. Уместо да пруже правду или адекватну дугорочну подршку, власти су понудиле асистирано самоубиство као решење. Данас, 26. марта 2026, Ноелиа Кастиљо Рамос биће еутаназирана. Систем који није успео да је заштити сада "решава проблем" окончавањем њеног живота.

Инжењер 🇷🇸

28,632 Aufrufe • vor 6 Monaten

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Дарко Николић

105,257 Aufrufe • vor 2 Jahren