Loading video...

Video Failed to Load

There was a problem loading this video. This could be due to a temporary network issue or the video might be unavailable.

Она плаче и прича о свом мртвом детету које је на радном месту, у руднику Мајданпек, прегажено трећи дан рада, где је радио непријављен. Он пијуцка лагано водицу и каже "добро, вама смо посао обезбедили."

Rebel ⬛️⬜️

6,899 subscribers

12,225 views • 1 day ago •via X (Twitter)

Anya Rossi• Live Now

Private livecam show

16 Comments

Mil❤Ana ⚖☀1 day ago

ogrezao u zlu monstrum!

Rebel ⬛️⬜️1 day ago

Рђа

Miroslav Nenadović1 day ago

Е, жено драга... Коме се Ви жалите?! Сећате ли се његових речи упућених човеку чији је син погинуо у Крушику (радећи, у суштини, за корумпиране политичаре и трговце оружјем)-"Па није радио на МАНЕКЕНСКОЈ ПИСТИ"!? Тај емпатије нема...

Dejan Stefanovic1 day ago

Majku mu slepacku pokvarenu

Marija Mikic1 day ago

I samo analizira njeno obraćanje da vidi šta može da iskoristi da izvuče za sebe korist u kampanji. Bukvalno mu je fokus samo na tome. Kao on zna da je loše stanje u tužilaštvu pa će da menja, a već sledeći put će to proširiti na slučaj nadstrešnice,pa će biti da će on rešiti.😡

DEROKO1 day ago

Ubica vucic

Miroslav Nenadović1 day ago

И још - "Адвокат брани свакога..."! Наравно! Али ДОКТОР НЕ СМЕ ДА ЛЕЧИ СВАКОГА? А о овој трагедији - немам речи да искажем забезекнутост, затеченост, то СТАЊЕ з ком се налазим док ово гледам! СРАМ ТЕ БИЛО!!!

Ivan Đačić1 day ago

Primetite kako nije pozvao ministra pravde da vidi zašto se oteže postupak. Nije pozvao jednog od 1000 advokata koje zna da je zastupa Pro bono. Đuku ne sme da zove da ne utiče na proces Dali smo ti posao i nije ti dosta. Šta hoćeš još od mene. Oni svoje drže, ne odriču ih se

Bojan1 day ago

@Arhitekta_ing Da, a ona će glasati za njih. U ovome se vidi koliko smo zaista bedni i nemoralni.

Johnniae1 day ago

Jadni mi i nasa deca ostane li ovaj monstrum na celu svega u ovoj drzavi.

zodam1 day ago

Kaze i posao smo vam obezbedili? Koji su to oni koji su joj obezbedili posao posle smrti njenog sina?

OpenAI1 day ago

највећи психопата Балкана

Nezdrav razum21 hours ago

Bezdušni monstrum.

HUREM🕸PHIDIAS @ ja u stvari volim leto i moreee..1 day ago

On nema emocije ni prema kome pa ni prema svojoj je prosto logično jer je siciopata. Zašto bi prema tuđoj, bila živa ili nažalost ne.

Necu ni kako ja hocu1 day ago

nju je zaposlio na zalost mrtvi sin

Darko Jovanovic22 hours ago

Bog je ovaj veliki, da sudi! 🙏

Related Videos

Др Шешељ: Неки дан је Вучић споменуо снимак где смо разговарали о Ђинђићевом убиству, где сам ја изражавао радост а он се помало снебивао. Ђинђић је монструм и издајник, погазио је Устав и на Видовдан испоручио Милошевића у Хаг. Коштуница је политичка сплачина, није то спречио.

Др Шешељ: Неки дан је Вучић споменуо снимак где смо разговарали о Ђинђићевом убиству, где сам ја изражавао радост а он се помало снебивао. Ђинђић је монструм и издајник, погазио је Устав и на Видовдан испоручио Милошевића у Хаг. Коштуница је политичка сплачина, није то спречио.

Српски радикали

13,783 views • 1 year ago

Др Војислав Шешељ: Генерал Младић и ја смо сваки дан играли шах у Хагу. Онда је он направио први скеч у судници. Била је у Јутарњем програму нека емисија на РТС-у у којој је била Љиљана Смајловић гост и коментарисали су то, и она је рекла: ’Треба они да виде са ким то Младић игра шах сваки дан.’ Ваљда од мене добија инструкције шта ће радити у судници. То је био сигнал овима у Хашком трибуналу да га преместе на други спрат. Истог дана је премештен. Искључиво због тога је премештен. ТВ Информер, емисија "Инфо јутро", 8. септембар 2026.

Др Војислав Шешељ: Генерал Младић и ја смо сваки дан играли шах у Хагу. Онда је он направио први скеч у судници. Била је у Јутарњем програму нека емисија на РТС-у у којој је била Љиљана Смајловић гост и коментарисали су то, и она је рекла: ’Треба они да виде са ким то Младић игра шах сваки дан.’ Ваљда од мене добија инструкције шта ће радити у судници. То је био сигнал овима у Хашком трибуналу да га преместе на други спрат. Истог дана је премештен. Искључиво због тога је премештен. ТВ Информер, емисија "Инфо јутро", 8. септембар 2026.

Српски радикали

20,394 views • 29 days ago

На бирачком месту у Косјерићу где смо пре три недеље изгубили на изборима смо сада остварили победу а блокадерска листа је изгубила трећину гласова. Србија види какво насиље спроводе блокадери и не жели да подржи терор и бахатост, став народа се мења из дана у дан. Србија ће победити!🇷🇸❤️

На бирачком месту у Косјерићу где смо пре три недеље изгубили на изборима смо сада остварили победу а блокадерска листа је изгубила трећину гласова. Србија види какво насиље спроводе блокадери и не жели да подржи терор и бахатост, став народа се мења из дана у дан. Србија ће победити!🇷🇸❤️

Милош Вучевић

12,128 views • 1 year ago

Никада не заборавити шта су снс битанге радиле српској деци 👇 Студент Владимир Ђорђевић, брутално је претучен у ноћи 14. августа у Ваљеву од стране криминалне СНС банде. Са тешким повредама пребачен је у ваљевску болницу, где му је саопштено да је СНС банда упала у његову кућу и малтретирала његову мајку. Владимиров отац је преминуо док је био дете и он каже да му је мајка „његово све на свету!“ И како каже она стара: „Где год да се налазиш, увек те прате две сенке. Божији поглед и мајчина мисао.“ Видео је преузет из документарног филма „Преседан“ ауторке Тамаре Аћимовић.

Никада не заборавити шта су снс битанге радиле српској деци 👇 Студент Владимир Ђорђевић, брутално је претучен у ноћи 14. августа у Ваљеву од стране криминалне СНС банде. Са тешким повредама пребачен је у ваљевску болницу, где му је саопштено да је СНС банда упала у његову кућу и малтретирала његову мајку. Владимиров отац је преминуо док је био дете и он каже да му је мајка „његово све на свету!“ И како каже она стара: „Где год да се налазиш, увек те прате две сенке. Божији поглед и мајчина мисао.“ Видео је преузет из документарног филма „Преседан“ ауторке Тамаре Аћимовић.

Инжењер 🇷🇸

18,529 views • 8 months ago

Никола Кончаревић, приведен због насиља у Новом Саду (снимак испод), чији отац у отвореном писму најприземније вређа и најотвореније прети Александар Вучић, је у последњих 10 година, током владавине тог Александар Вучић и СНС СРБИЈА, као млади филмски и ТВ редитељ, тек свршени студент, добио шансу да ради за Српско народно позориште (СНП), да његове представе буду истовремено извођене у Новом Саду и Зрењанину, као и широм Војводине, да буде промовисан у медијима као што је новосадски Дневник. Радио је на пројектима Телекома Србије. Радио је, поштовани грађани, и за (омражени) ПИНК. Његов филм који је радио за Пинк је добио и награду на фестивалу чији је оснивач Лазар Ристовски - опет неки СНС. Исти тај Никола Кончаревић, коме су пружене све те прилике и шансе, захваљујући борби свих нас за бољу и богатију Србију, дошао је испред тог СНС-а да уништава просторије наше странке, нашу имовину и напада, псује и вређа младића који је наш члан. Његов отац отишао је корак даље и упутио језиве претње председнику Србије. Е, то је прича о бахатости без граница, лудилу друштвених мрежа, то је резултат парада лицемерја, полуинформација и лажних вести које нам сервирају медији који штите интерес власника, а не интерес јавности. Па ако је истина оно што опозиција и Шолакови медији стално понављају, да живимо у одвратној, СНС-овској Србији где је све „партија, братија и корупција“ – шта је Никола Кончаревић који је радио за СНП, Телеком, Пинк, позоришта широм Србије – партија, братија или нас је корумпирао? Или су све, увек само лажи? Биће да су лажи. И да завршим најважнијим – сва дешавања која имамо прилике да видимо у претходним данима, па тако и активности Николе Кончаревића због којих је приведен, не служе на част достојанству жртава стравичне трагедије у Новом Саду. Не исказују саосећање у болу њихових пориодица. Не пружају подршку повређенима који се и даље боре за живот. Ми ћемо наставићемо да инсистирамо на проналажењу одговорних за трагедију, њиховом процесуирању и кажњавању, али то је посао институција, не улице. А оваквима као што су Кончаревић и отац - на част. Добро је да људи знају истину.

Никола Кончаревић, приведен због насиља у Новом Саду (снимак испод), чији отац у отвореном писму најприземније вређа и најотвореније прети Александар Вучић, је у последњих 10 година, током владавине тог Александар Вучић и СНС СРБИЈА, као млади филмски и ТВ редитељ, тек свршени студент, добио шансу да ради за Српско народно позориште (СНП), да његове представе буду истовремено извођене у Новом Саду и Зрењанину, као и широм Војводине, да буде промовисан у медијима као што је новосадски Дневник. Радио је на пројектима Телекома Србије. Радио је, поштовани грађани, и за (омражени) ПИНК. Његов филм који је радио за Пинк је добио и награду на фестивалу чији је оснивач Лазар Ристовски - опет неки СНС. Исти тај Никола Кончаревић, коме су пружене све те прилике и шансе, захваљујући борби свих нас за бољу и богатију Србију, дошао је испред тог СНС-а да уништава просторије наше странке, нашу имовину и напада, псује и вређа младића који је наш члан. Његов отац отишао је корак даље и упутио језиве претње председнику Србије. Е, то је прича о бахатости без граница, лудилу друштвених мрежа, то је резултат парада лицемерја, полуинформација и лажних вести које нам сервирају медији који штите интерес власника, а не интерес јавности. Па ако је истина оно што опозиција и Шолакови медији стално понављају, да живимо у одвратној, СНС-овској Србији где је све „партија, братија и корупција“ – шта је Никола Кончаревић који је радио за СНП, Телеком, Пинк, позоришта широм Србије – партија, братија или нас је корумпирао? Или су све, увек само лажи? Биће да су лажи. И да завршим најважнијим – сва дешавања која имамо прилике да видимо у претходним данима, па тако и активности Николе Кончаревића због којих је приведен, не служе на част достојанству жртава стравичне трагедије у Новом Саду. Не исказују саосећање у болу њихових пориодица. Не пружају подршку повређенима који се и даље боре за живот. Ми ћемо наставићемо да инсистирамо на проналажењу одговорних за трагедију, њиховом процесуирању и кажњавању, али то је посао институција, не улице. А оваквима као што су Кончаревић и отац - на част. Добро је да људи знају истину.

Ana Brnabic

162,311 views • 1 year ago

Својевремено су ме Александар Вучић и Златибор Лончар назвали лудаком због мог твита о прскању из ваздуха, на сервиран волеј њихових партнера из TV N1 Beograd и TV NOVA S. Исто то је тврдио и Мирослав Паровић, говорећи да је прича о кемтрејлсу теорија завере. И сад имате званичне извештаје и признања, као и да је УСАИД финансирао запрашивања. Donald J. Trump и Elon Musk су рекли да се ради о криминалцима и мораће да одговарају. И где су сад ови паметњамовићи, шта сад кажу? Шатро нису знали. Па Вучић целу државу на тацни предао УСАИД - у, наравно да је знао. Где је сад онај инжињер што се у све меша и разуме, шта сад каже? Нека примени ону своју тезу да ако ниси у стању да предвидиш догађаје не можеш да се бавиш политиком.

Својевремено су ме Александар Вучић и Златибор Лончар назвали лудаком због мог твита о прскању из ваздуха, на сервиран волеј њихових партнера из TV N1 Beograd и TV NOVA S. Исто то је тврдио и Мирослав Паровић, говорећи да је прича о кемтрејлсу теорија завере. И сад имате званичне извештаје и признања, као и да је УСАИД финансирао запрашивања. Donald J. Trump и Elon Musk су рекли да се ради о криминалцима и мораће да одговарају. И где су сад ови паметњамовићи, шта сад кажу? Шатро нису знали. Па Вучић целу државу на тацни предао УСАИД - у, наравно да је знао. Где је сад онај инжињер што се у све меша и разуме, шта сад каже? Нека примени ону своју тезу да ако ниси у стању да предвидиш догађаје не можеш да се бавиш политиком.

Срђан Ного

21,354 views • 1 year ago

📍БЕОГРАД, центар МЛАДИЋ ИЗБОДЕН НОЖЕМ У ГАВРИЛА ПРИНЦИПА Јутрос око 5 часова у улици Гаврила Принципа дошло је до озбиљног инцидента. Према наводима очевидаца, три млађа мушкарца у видно алкохолисаном стању наводно су дуже време вербално провоцирала једног мушкарца. Након десетак минута, он је изашао из зграде са ножем и, према тврдњама присутних, почео да им прети. Недуго затим, када је ситуација ескалирала, тројица младића су почела да беже, а један од њих је пао на улицу. Према информацијама које смо добили, том приликом је задобио повреде ножем у пределу ногу. Убрзо након инцидента, на лице места стигла је полиција у цивилу која је привела мушкарца који је имао нож, као и још једну особу која је била са њим. Повређени младић и особе које су биле са њим удаљили су се са лица места. Како наводе грађани, ово је трећи сличан инцидент у овој улици у последњих месец дана. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

📍БЕОГРАД, центар МЛАДИЋ ИЗБОДЕН НОЖЕМ У ГАВРИЛА ПРИНЦИПА Јутрос око 5 часова у улици Гаврила Принципа дошло је до озбиљног инцидента. Према наводима очевидаца, три млађа мушкарца у видно алкохолисаном стању наводно су дуже време вербално провоцирала једног мушкарца. Након десетак минута, он је изашао из зграде са ножем и, према тврдњама присутних, почео да им прети. Недуго затим, када је ситуација ескалирала, тројица младића су почела да беже, а један од њих је пао на улицу. Према информацијама које смо добили, том приликом је задобио повреде ножем у пределу ногу. Убрзо након инцидента, на лице места стигла је полиција у цивилу која је привела мушкарца који је имао нож, као и још једну особу која је била са њим. Повређени младић и особе које су биле са њим удаљили су се са лица места. Како наводе грађани, ово је трећи сличан инцидент у овој улици у последњих месец дана. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Инжењер 🇷🇸

41,794 views • 4 months ago

Мислим да је вријеме да се појединим људима коначно каже ДОСТА. Наратив који су задњих година заступали довео их је управо тамо гдје се данас налазе. Сваки пут када је требало на режимским медијима бранити Владу и Додика, били су међу првима у реду. И данас их користе за исте сврхе у гебелсовским прилозима, заједно са Драгом Вуковићем и сличним „аналитичарима“ који су годинама политички опстајали захваљујући Српској демократској странци. Управо је таква политика један од кључних разлога због којих смо губили изборе. Свјестан сам да ће режимски медији и ову моју изјаву покушати злоупотријебити, али више нема смисла ћутати и толерисати понашања која су нас довела у ову позицију. Поштујем све заслуге и све што је Милован учинио у прошлости. Међутим, вријеме је учинило своје. Данас је његово мјесто на челу стола за Петровдан, међу оснивачима и ветеранима странке, да свједочи о тешким временима, о стварању Републике Српске и да подсјећа ко је подржавао Венс-Овенов план и друге одлуке које су биле супротне интересима Републике Српске. Размисли само о једној ствари: држиш ли данас соколачки СДС као таоца своје сујете и политике која је доживјела пораз? Али данас је неко друго вријеме. Вријеме које тражи нове људе, нову енергију, нове идеје и нови имиџ. Ако желимо да побјеђујемо, онда то морамо створити и наметнути. Политика не живи од успомена на јуче, већ од визије за сутра!

Мислим да је вријеме да се појединим људима коначно каже ДОСТА. Наратив који су задњих година заступали довео их је управо тамо гдје се данас налазе. Сваки пут када је требало на режимским медијима бранити Владу и Додика, били су међу првима у реду. И данас их користе за исте сврхе у гебелсовским прилозима, заједно са Драгом Вуковићем и сличним „аналитичарима“ који су годинама политички опстајали захваљујући Српској демократској странци. Управо је таква политика један од кључних разлога због којих смо губили изборе. Свјестан сам да ће режимски медији и ову моју изјаву покушати злоупотријебити, али више нема смисла ћутати и толерисати понашања која су нас довела у ову позицију. Поштујем све заслуге и све што је Милован учинио у прошлости. Међутим, вријеме је учинило своје. Данас је његово мјесто на челу стола за Петровдан, међу оснивачима и ветеранима странке, да свједочи о тешким временима, о стварању Републике Српске и да подсјећа ко је подржавао Венс-Овенов план и друге одлуке које су биле супротне интересима Републике Српске. Размисли само о једној ствари: држиш ли данас соколачки СДС као таоца своје сујете и политике која је доживјела пораз? Али данас је неко друго вријеме. Вријеме које тражи нове људе, нову енергију, нове идеје и нови имиџ. Ако желимо да побјеђујемо, онда то морамо створити и наметнути. Политика не живи од успомена на јуче, већ од визије за сутра!

Marinko Bozovic

10,459 views • 3 months ago

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Дарко Николић

105,258 views • 2 years ago

Пред вама је снимак после ког нећете остати исти. Направило га је Српско национално веће у Хрватској. На приморју је снимано: баш леп амбијент, море, острвце, страни туристи и.. .. један неуобичајени детаљ за које странци не знају, а мештани не желе да (други) знају. Усташки логор Слана, на острву Пагу, налазио се баш ту, где се сада обављају трке. "Авантуристички туризам", како се то описује. И како је то сад тамо важно развити. Баш ту. Мештани околних насеља кажу за кућу која је и радила ову снажну причу, да "нису чули ни за какав логор" или истичу да се, ето, "ради о преувеличавању". А ради ли се? Погледајте и сами:

Пред вама је снимак после ког нећете остати исти. Направило га је Српско национално веће у Хрватској. На приморју је снимано: баш леп амбијент, море, острвце, страни туристи и.. .. један неуобичајени детаљ за које странци не знају, а мештани не желе да (други) знају. Усташки логор Слана, на острву Пагу, налазио се баш ту, где се сада обављају трке. "Авантуристички туризам", како се то описује. И како је то сад тамо важно развити. Баш ту. Мештани околних насеља кажу за кућу која је и радила ову снажну причу, да "нису чули ни за какав логор" или истичу да се, ето, "ради о преувеличавању". А ради ли се? Погледајте и сами:

Дарко Николић

53,505 views • 2 years ago

Уочи сутрашњег протеста, морам још нешто да кажем. Од синоћ имамо најдиректније доказе да иза протеста стоје лево-либерални екстремисти, мада смо то и раније знали. С друге стране, имамо Ломпара који каже: - да га не занима ко стоји иза протеста; - да је довољно што на њима млади носе заставе и певају химну. Ако оваква наивност није последица глупости и неинформисаности, а Ломпар није ни једно ни друго, онда се поставља питање у чијем интересу он свесно ради? Подсећања ради, 27. марта се британска служба умешала да војску подстакне на пуч, а народ је на улицама носио заставе и клицао краљу. Добили смо Јасеновац и 50 година комунизма. Исто тако, 5. октобар су организовале стране службе, а његови учесници су исто носили заставе, чак је Чеда Јовановић дизао три прста. И каква је власт дошла после тога? Замислите да неко у народу са искуством 27. марта и 5. октобра каже - мене не занима да ли протест воде стране службе, довољно ми је што се носе заставе. То је равно издаји и најгорој намери. Занимљиво је, с друге стране, да Ломпар замера власти кад истиче заставе и да је о подизању споменика Стефану Немањи рекао да он није никакав доказ патриотске оријентације. А кад Зоран Кесић држи говор на протесту на којем неко носи заставу он престаје да буде усташа? Двоструки стандарди? Зато, браћо Срби, сутра памет у главу. Једно је борба за владавину права, а друго рушење државе за коју смо се вековима борили.

Уочи сутрашњег протеста, морам још нешто да кажем. Од синоћ имамо најдиректније доказе да иза протеста стоје лево-либерални екстремисти, мада смо то и раније знали. С друге стране, имамо Ломпара који каже: - да га не занима ко стоји иза протеста; - да је довољно што на њима млади носе заставе и певају химну. Ако оваква наивност није последица глупости и неинформисаности, а Ломпар није ни једно ни друго, онда се поставља питање у чијем интересу он свесно ради? Подсећања ради, 27. марта се британска служба умешала да војску подстакне на пуч, а народ је на улицама носио заставе и клицао краљу. Добили смо Јасеновац и 50 година комунизма. Исто тако, 5. октобар су организовале стране службе, а његови учесници су исто носили заставе, чак је Чеда Јовановић дизао три прста. И каква је власт дошла после тога? Замислите да неко у народу са искуством 27. марта и 5. октобра каже - мене не занима да ли протест воде стране службе, довољно ми је што се носе заставе. То је равно издаји и најгорој намери. Занимљиво је, с друге стране, да Ломпар замера власти кад истиче заставе и да је о подизању споменика Стефану Немањи рекао да он није никакав доказ патриотске оријентације. А кад Зоран Кесић држи говор на протесту на којем неко носи заставу он престаје да буде усташа? Двоструки стандарди? Зато, браћо Срби, сутра памет у главу. Једно је борба за владавину права, а друго рушење државе за коју смо се вековима борили.

Народни непријатељ 🇷🇸

21,393 views • 1 year ago

**ГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН, ЛОНДОН, 1916.** „Господо, Дошао сам из земље која је крвава од главе до пете, из земље која лежи на крсту већ две године, распета између два моћна царства, која је бранила својим грудима не само своју слободу него и вашу. Дошао сам из земље чији је народ још пре пет стотина година пролио своју крв за крст часни и слободу златну на Косову Пољу. Од онда до данас Косово је постало симбол нашег националног етоса – симбол жртве, верности и васкрсења. Кад смо пре две године ушли у овај рат, ми смо знали да идемо у ново Косово. Ми смо знали да ће Србија морати поново да падне, али смо знали и то, да ће њена смрт бити семе будућег живота – не само њеног живота, него и живота Европе. Српски војник није постављао питање да ли ће преживети. Он је знао само да мора испунити своју дужност. Он је бранио кућни праг, али је бранио и вашу отаџбину; бранио је слободу свих малих народа; бранио је морални поредак света. Немојте мислити да је Србија данас мртва. Не! Србија је само на Голготи. А свака Голгота света завршила се васкрсењем. И ја вам кажем: васкрснуће и Србија! Наш народ није народ који живи од хлеба, него од идеала. Његов хлеб је слобода, његова вода је правда, његов ваздух је вера у Бога. Ми Срби нисмо велики бројем, али смо велики историјом и велики духом. Ми смо попут оних древних народа који су више волели да изгину него да погазе своју душу. Ако би Србија и престала да постоји као држава, она никада не би престала да живи као идеал. Идеали су бесмртни. Зато се данас, на овај свети дан, на Видовдан, клањам сенима наших мученика и молим се Богу да подари снагу и британском народу и свима нашим савезницима, да издржимо до краја и да се изборимо за праведан мир. Јер само праведан мир може бити трајан. И само слобода за све може бити темељ будућности света." • „Дошао сам из земље која је крвава, али не покорена.“ • „Србија и данас пролази своје Косово – и чека своје васкрсење.“ • „Српски војник није бранио само своју кућу, већ слободу Европе.“ • „Ми нисмо народ који живи од хлеба, већ од идеала.“ • „Ако и падне као држава, Србија никада неће умрети као идеал.“ • „Не мислите да је Србија мртва – она је на Голготи, а Голгота се увек завршава победом.“

ГОВОР ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА НА ВИДОВДАН, ЛОНДОН, 1916. „Господо, Дошао сам из земље која је крвава од главе до пете, из земље која лежи на крсту већ две године, распета између два моћна царства, која је бранила својим грудима не само своју слободу него и вашу. Дошао сам из земље чији је народ још пре пет стотина година пролио своју крв за крст часни и слободу златну на Косову Пољу. Од онда до данас Косово је постало симбол нашег националног етоса – симбол жртве, верности и васкрсења. Кад смо пре две године ушли у овај рат, ми смо знали да идемо у ново Косово. Ми смо знали да ће Србија морати поново да падне, али смо знали и то, да ће њена смрт бити семе будућег живота – не само њеног живота, него и живота Европе. Српски војник није постављао питање да ли ће преживети. Он је знао само да мора испунити своју дужност. Он је бранио кућни праг, али је бранио и вашу отаџбину; бранио је слободу свих малих народа; бранио је морални поредак света. Немојте мислити да је Србија данас мртва. Не! Србија је само на Голготи. А свака Голгота света завршила се васкрсењем. И ја вам кажем: васкрснуће и Србија! Наш народ није народ који живи од хлеба, него од идеала. Његов хлеб је слобода, његова вода је правда, његов ваздух је вера у Бога. Ми Срби нисмо велики бројем, али смо велики историјом и велики духом. Ми смо попут оних древних народа који су више волели да изгину него да погазе своју душу. Ако би Србија и престала да постоји као држава, она никада не би престала да живи као идеал. Идеали су бесмртни. Зато се данас, на овај свети дан, на Видовдан, клањам сенима наших мученика и молим се Богу да подари снагу и британском народу и свима нашим савезницима, да издржимо до краја и да се изборимо за праведан мир. Јер само праведан мир може бити трајан. И само слобода за све може бити темељ будућности света." • „Дошао сам из земље која је крвава, али не покорена.“ • „Србија и данас пролази своје Косово – и чека своје васкрсење.“ • „Српски војник није бранио само своју кућу, већ слободу Европе.“ • „Ми нисмо народ који живи од хлеба, већ од идеала.“ • „Ако и падне као држава, Србија никада неће умрети као идеал.“ • „Не мислите да је Србија мртва – она је на Голготи, а Голгота се увек завршава победом.“

Јелена Ђоковић Ивић

17,975 views • 10 months ago

Шта можда нисте знали, а требало је? 22. октобра 2024. Вучић је најавио могуће партнерство између државе и Рио Тинта. Само шест дана касније на Њузмакс Балканс (где ми не можемо ни да привиримо), гостује народна посланица, Јелена Павловић са Небојшом Крстићем и изјављује да "само и искључиво држава може да" вади литијум и да се "све потпуно мења" ако држава то ради. Како смо ми који живимо у Јадру и Рађевини против пројекта "Јадар" у било чијој реализацији јер је пројекат деструктиван, логично и са пуним правом смо реаговали негативно на ову њену изјаву. Неће се сумпорна киселина претворити у млеко ако пројекат изводе Кинези, Руси, ЕУ или Срби. Наш став је одувек био да рудник не може и тачка. Пазите сад, адвокатица и народна посланица, Јелена Павловић, подноси тужбу против нашег удружења и председника удружења, тражи 500.000 динарс за "душевну бол" због наше реакције на снимак који видите доле. У међувремену, уважена госпођа Павловић нас назива "корисним идиотима, будалама и его манијацима" у својим јавним објавама. Све то ради са позиције народног посланика. Колико је тужби и кривичних пријава поднела против Вучића, братије и Рио Тинта? Ми не знамо ни за једну, али је зато тужила људе који су покренули борбу против рудника 2019, исте године када је она аплаудирала Вучићу. Нама Вучић никад није дошао на протест нити решио било шта нити бисмо икада прихватили тако нешто. Кад нас је народни посланик, Владимир Ђукановић, назвао "кретенима" због борбе против рудника литијума, добио је кривичну пријаву. У чему је разлика између његовог поступка и ње која нас назива будалама? Да нагласим да нас је будалама назвала јавно након што смо се јавно супротставили њеном тадашњем партијском другару, Браниславу Антонијевићу, који је изјавио да је "рударење јадарита безбедно". Не можете ви да доносите одлуке о нашим животима, а да ми ћутимо и данас застрашујете слап тужбама. Једва чекамо суђење, бићете обавештени о времену и месту одржавања рочишта чим добијемо обавештење. Сви сте позвани 😁

Шта можда нисте знали, а требало је? 22. октобра 2024. Вучић је најавио могуће партнерство између државе и Рио Тинта. Само шест дана касније на Њузмакс Балканс (где ми не можемо ни да привиримо), гостује народна посланица, Јелена Павловић са Небојшом Крстићем и изјављује да "само и искључиво држава може да" вади литијум и да се "све потпуно мења" ако држава то ради. Како смо ми који живимо у Јадру и Рађевини против пројекта "Јадар" у било чијој реализацији јер је пројекат деструктиван, логично и са пуним правом смо реаговали негативно на ову њену изјаву. Неће се сумпорна киселина претворити у млеко ако пројекат изводе Кинези, Руси, ЕУ или Срби. Наш став је одувек био да рудник не може и тачка. Пазите сад, адвокатица и народна посланица, Јелена Павловић, подноси тужбу против нашег удружења и председника удружења, тражи 500.000 динарс за "душевну бол" због наше реакције на снимак који видите доле. У међувремену, уважена госпођа Павловић нас назива "корисним идиотима, будалама и его манијацима" у својим јавним објавама. Све то ради са позиције народног посланика. Колико је тужби и кривичних пријава поднела против Вучића, братије и Рио Тинта? Ми не знамо ни за једну, али је зато тужила људе који су покренули борбу против рудника 2019, исте године када је она аплаудирала Вучићу. Нама Вучић никад није дошао на протест нити решио било шта нити бисмо икада прихватили тако нешто. Кад нас је народни посланик, Владимир Ђукановић, назвао "кретенима" због борбе против рудника литијума, добио је кривичну пријаву. У чему је разлика између његовог поступка и ње која нас назива будалама? Да нагласим да нас је будалама назвала јавно након што смо се јавно супротставили њеном тадашњем партијском другару, Браниславу Антонијевићу, који је изјавио да је "рударење јадарита безбедно". Не можете ви да доносите одлуке о нашим животима, а да ми ћутимо и данас застрашујете слап тужбама. Једва чекамо суђење, бићете обавештени о времену и месту одржавања рочишта чим добијемо обавештење. Сви сте позвани 😁

Zaštitimo Jadar i Rađevinu

35,785 views • 3 months ago

“Користим прилику и у присуству Високопреосвећеног митрополита Јоаникија, да вам скренем пажњу на то клизиште, врло често се са превише дрскости - не благословене смелости, коментарише сам врх јерархијски наше Цркве, поступци наших епископа, патријараха. Скоро сам имао прилику, једна наша сестра у духовној кризи… па је очекивала од нас да станемо на страну, у светлу данашње поларизације, па је питала зашто ми не станемо на страну ових или оних? Зашто остављамо народ да буде сам? То је та једна, да кажемо, патетична пројава бриге, она постоји, али као пројава духовне незрелости. У једном тренутку тог њеног излагања и бриге… она на једном месту каже да наш Патријарх није њен Патријарх. Пазите, то је тако страшна изјава, трагична, верујемо да је то у афекту изречено… и на то њено исповедање морао сам да се оградим рекавши да ако њен патријарх није наш патријарх наш даљи разговор нема никаквог смисла, и ту се он, заиста, на моје инсистирање, завршио…. Ми имамо Цркву, имамо патријарха, имамо епископе, свештенике, да ли можемо бити бољи? Можемо! Нека свако крене од себе! Отац Рафаило Бољевић 🫶

“Користим прилику и у присуству Високопреосвећеног митрополита Јоаникија, да вам скренем пажњу на то клизиште, врло често се са превише дрскости - не благословене смелости, коментарише сам врх јерархијски наше Цркве, поступци наших епископа, патријараха. Скоро сам имао прилику, једна наша сестра у духовној кризи… па је очекивала од нас да станемо на страну, у светлу данашње поларизације, па је питала зашто ми не станемо на страну ових или оних? Зашто остављамо народ да буде сам? То је та једна, да кажемо, патетична пројава бриге, она постоји, али као пројава духовне незрелости. У једном тренутку тог њеног излагања и бриге… она на једном месту каже да наш Патријарх није њен Патријарх. Пазите, то је тако страшна изјава, трагична, верујемо да је то у афекту изречено… и на то њено исповедање морао сам да се оградим рекавши да ако њен патријарх није наш патријарх наш даљи разговор нема никаквог смисла, и ту се он, заиста, на моје инсистирање, завршио…. Ми имамо Цркву, имамо патријарха, имамо епископе, свештенике, да ли можемо бити бољи? Можемо! Нека свако крене од себе! Отац Рафаило Бољевић 🫶

Вероучитељка

89,337 views • 1 year ago

СРБИЈА ЈЕ ЈУЧЕ СУШТИНСКИ ПОСТАЛА ЧЛАНИЦА ЕУ Србија је јуче, потписивањем Меморандума о стратешком партнерству са Европском унијом о одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима - суштински постала чланица ЕУ. Јучерашњи дан остаће у историји као један од најзначајнијих датума. Формално ће се чланство десити у наредном периоду, али ово је практично први пут да су ЕУ и Немачка нашле конкретан економски интерес за сарадњу са Србијом. До сад су то биле жеље и интереси за проширењем, испуњавали су се услови, а сада постајемо део стратешке производње у ЕУ. Европа покушава да се припреми за време које долази, што значи да се сировине чија су налазишта на континенту користе у европској производњи, а Србија је постала кључна земља у том плану. Србија ће обезбедити више од 20 одсто укупне производње јадарита за ауто-индустрију у Европи. Председник Вучић постигао је победу, јер је осигурао да се јадарит прерађује у Србији. Не да се извози као сировина, већ да добијемо фабрике батерија, а можда и још неких произвођача електричних аутомобила. То је велика победа Србије. Пројекат Јадар доноси, директно и индиректно, 20.000 нових радних места, односно препород за западну Србију и шест милијарди евра директних инвестиција. Када је реч о друмској и железничкој инфраструктури, то ће значити 1,15 милијарди евра инвестиција у том крају. Вучићев потез је историјски, јер је обезбедио будућност Србије. Омогућио је да се у Србији живи пристојно од сопственог рада, да буду боље плате, пензије, да се отварају нова радна места, раст БДП-а итд. Зато ће се о јучерашњем дану тек говорити у будућности.

СРБИЈА ЈЕ ЈУЧЕ СУШТИНСКИ ПОСТАЛА ЧЛАНИЦА ЕУ Србија је јуче, потписивањем Меморандума о стратешком партнерству са Европском унијом о одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима - суштински постала чланица ЕУ. Јучерашњи дан остаће у историји као један од најзначајнијих датума. Формално ће се чланство десити у наредном периоду, али ово је практично први пут да су ЕУ и Немачка нашле конкретан економски интерес за сарадњу са Србијом. До сад су то биле жеље и интереси за проширењем, испуњавали су се услови, а сада постајемо део стратешке производње у ЕУ. Европа покушава да се припреми за време које долази, што значи да се сировине чија су налазишта на континенту користе у европској производњи, а Србија је постала кључна земља у том плану. Србија ће обезбедити више од 20 одсто укупне производње јадарита за ауто-индустрију у Европи. Председник Вучић постигао је победу, јер је осигурао да се јадарит прерађује у Србији. Не да се извози као сировина, већ да добијемо фабрике батерија, а можда и још неких произвођача електричних аутомобила. То је велика победа Србије. Пројекат Јадар доноси, директно и индиректно, 20.000 нових радних места, односно препород за западну Србију и шест милијарди евра директних инвестиција. Када је реч о друмској и железничкој инфраструктури, то ће значити 1,15 милијарди евра инвестиција у том крају. Вучићев потез је историјски, јер је обезбедио будућност Србије. Омогућио је да се у Србији живи пристојно од сопственог рада, да буду боље плате, пензије, да се отварају нова радна места, раст БДП-а итд. Зато ће се о јучерашњем дану тек говорити у будућности.

Горан Весић

54,338 views • 2 years ago

Молим људе да погледају овај ТВ прилог од пре 12 година (из 2012. године). Сећате се - тада је на власти била коалиција окупљена око Demokratska stranka (ДС), више-мање иста као и све коалиције од 2000. године (ДС-ДСС-Г17 Плус). Најважније из прилога: (1) Јадарит – минерал који садржи литијум, а о коме се прича већ 7 година. (Дакле, од 2005. године!) (2) Захваљујући истражним бушотинама и пројекту, места у околини су почела да оживљавају, а мештани су од бушотина успели да направе профит. Отварање рудника, о чему се размишља, било би добро за лозничку општину. (3) Држава ће тражити да се на нашој територији прерађује руда и производи роба. (АХА! Која држава - они људи који вас данас убеђују да нису за литијум, да су против Рио Тинта, који протестују? Тада су у власти, и активни у политици, као власт, били и Драган Ђилас, и Борко Стефановић, и Срђан Миливојевић, и Мариника Тепић, и Зоран Лутовац, и Милош Јовановић, а држава је очигледно планирала, и рудник, и прераду литијума!) Ратко Ристић каже да је ћутао зато што га "нико ништа није ни питао" и зато што је пројекат био "обавијен велом тајни". А истина је да су о пројекту сви причали на свим медијима и то само и искључиво позитивно. Где су тада били Кокановићи, Петковићи и Ђедовићи да протестују? Где је била Љиљана Браловић? Драгана Ђорђевић? Како и зашто су сви ћутали до 2022. године ако их заиста брине литијум и утицај на животну средину? Једноставно: Немају ови протести и ова хистерија која се ствара никакве везе ни са литијумом ни са животном средином. Овај пројекат би Србији, а понајвише западној Србији, донео новац, радна места, стратешку и лидерску позицију као европског и светског снабдевача стратешке сировине и производа. Донео би Србији политичку снагу и позицију, полуге моћи, о каквима нисмо могли ни да сањамо. Донео би енергетску и економску независност. Има много земаља и обавештајних служби широм света које не желе да виде Србију у таквој позицији. То је разумљиво. Штета је само што су у Србији нашли - неке вољне, неке свакако невољне, али преварене, погрешно информисане или теоретичаре завере - као партнере да им помогну у томе да се Србија спречи да искористи своја богатства за себе. Ми се морамо борити за овај пројекат разговором са људима, укључивањем наших најбољих стручњака, без обзира на њихово политичко опредељење, транспарентношћу и вером у наше људе и ову земљу.

Молим људе да погледају овај ТВ прилог од пре 12 година (из 2012. године). Сећате се - тада је на власти била коалиција окупљена око Demokratska stranka (ДС), више-мање иста као и све коалиције од 2000. године (ДС-ДСС-Г17 Плус). Најважније из прилога: (1) Јадарит – минерал који садржи литијум, а о коме се прича већ 7 година. (Дакле, од 2005. године!) (2) Захваљујући истражним бушотинама и пројекту, места у околини су почела да оживљавају, а мештани су од бушотина успели да направе профит. Отварање рудника, о чему се размишља, било би добро за лозничку општину. (3) Држава ће тражити да се на нашој територији прерађује руда и производи роба. (АХА! Која држава - они људи који вас данас убеђују да нису за литијум, да су против Рио Тинта, који протестују? Тада су у власти, и активни у политици, као власт, били и Драган Ђилас, и Борко Стефановић, и Срђан Миливојевић, и Мариника Тепић, и Зоран Лутовац, и Милош Јовановић, а држава је очигледно планирала, и рудник, и прераду литијума!) Ратко Ристић каже да је ћутао зато што га "нико ништа није ни питао" и зато што је пројекат био "обавијен велом тајни". А истина је да су о пројекту сви причали на свим медијима и то само и искључиво позитивно. Где су тада били Кокановићи, Петковићи и Ђедовићи да протестују? Где је била Љиљана Браловић? Драгана Ђорђевић? Како и зашто су сви ћутали до 2022. године ако их заиста брине литијум и утицај на животну средину? Једноставно: Немају ови протести и ова хистерија која се ствара никакве везе ни са литијумом ни са животном средином. Овај пројекат би Србији, а понајвише западној Србији, донео новац, радна места, стратешку и лидерску позицију као европског и светског снабдевача стратешке сировине и производа. Донео би Србији политичку снагу и позицију, полуге моћи, о каквима нисмо могли ни да сањамо. Донео би енергетску и економску независност. Има много земаља и обавештајних служби широм света које не желе да виде Србију у таквој позицији. То је разумљиво. Штета је само што су у Србији нашли - неке вољне, неке свакако невољне, али преварене, погрешно информисане или теоретичаре завере - као партнере да им помогну у томе да се Србија спречи да искористи своја богатства за себе. Ми се морамо борити за овај пројекат разговором са људима, укључивањем наших најбољих стручњака, без обзира на њихово политичко опредељење, транспарентношћу и вером у наше људе и ову земљу.

Ana Brnabic

50,648 views • 2 years ago