Loading video...

Video Failed to Load

Go Home

🎙️ ”Теби је и зец црно-беле боје колико видим...” РТС је емитовао емисију ОКО магазин: "Млади Тијанић", у којој је и репортажа коју је Александар Тијанић снимио за ТВ Београд 1983. године о навијању. 🎥RTS Vesti / © РТС #partizan #grobari

38,330 views • 8 months ago •via X (Twitter)

0 Comments

No comments available

Comments from the original post will appear here

Related Videos

‼️Емисија „Где је Бог после Апола 8?“, емитована 1969. године као део серијала „Видици“ Радио-телевизије Београд, представља један од најупечатљивијих примера сучељавања званичне идеологије и народног погледа на свет у социјалистичкој Југославији. Повод за емисију био је историјски лет америчке мисије Аполо 8, која је крајем 1968. године први пут с људском посадом ушла у орбиту Месеца. Новинар Јован Шћекић тада је посетио село Мрчајевци код Чачка, како би забележио реакције „обичних“ људи на овај научни подвиг и отворио питање: „Где је Бог сада, када човек иде у свемир?“ Емисија је изазвала бурне реакције локалних власти и партијских организација. Мештани су тврдили да су приказани као неуки, заостали и примитивни, што је довело до протеста и захтева да се сними нови прилог. У одговору на критику, емитован је други део емисије, у ком су учествовали представници месне заједнице и чланови партије. Њихов циљ био је да „исправе утисак“ и прикажу Мрчајевце у модернијем, „просвећенијем“ светлу. Ипак, управо тај први прилог остао је упамћен као емисија у којој су „неуки и назадни“ очитали лекцију „паметнима и напреднима.“ 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Косово је ❤️ Србије! 🇷🇸❤️🇷🇺

21,462 views • 1 year ago

Ратко Младић је спасио 6.000 Хрвата од муслимана у средњој Босни У време жестоког бошњачко-хрватског сукоба у средњој Босни, хиљаде хрватских цивила и припадника ХВО-а са подручја Травника нашле су се у веома тешкој ситуацији. Након борби са Армијом Републике БиХ, излаз је пронађен преко територије коју је контролисала Војска Републике Српске. О овом догађају је 2015. године, на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, сведочио Давор Коленда, некадашњи званичник ХВО-а из Травника, који је учествовао у преговорима са ВРС. Према његовом сведочењу, УНПРОФОР претходно није омогућио тражену евакуацију. После преговора са Војском Републике Српске договорено је да хрватски цивили и припадници ХВО-а пређу преко територије под српском контролом и преко планине Влашић. Евакуација је извршена 7. јуна 1993. године, а преко територије под контролом ВРС прошло је око 6.000 Хрвата из Травника. Од тог броја, приближно 5.000 били су жене, деца и старији, којима је омогућено да наставе пут, док је око 800–880 војно способних мушкараца, међу којима су били припадници ХВО-а, привремено смештено на Мањачи. Они су касније размењени. Коленда је сведочио да су на Мањачи имали исхрану коју су обезбеђивали Каритас и Војска Републике Српске. Према његовом сведочењу, касније су размењени на подручју Вареша, а за њима је стигло и њихово наоружање, али без муниције. Око 5.000 жена, деце и старијих наставило је пут, док су војно способни мушкарци и припадници ХВО-а касније размењени.

Госпођица Баљевић

59,230 views • 1 month ago

Србија је хтела да започне спровођење „специјалне војне операције“, али су Косову помогле САД Сједињене Државе заједно са Косовом спречиле су „много већи напад“ Србије након Бањске. Вашингтон је упутио Србији политичку поруку и упозорење „о томе шта може да се деси“, изјавила је шиптарка Османи у интервјуу за емисију „Fidani“. Османи је рекла да претња за Косово није престала оружаним сукобом у Бањској, тврдећи да је Србија имала „много већи план“ против Косова, који је, како је навела, спречен захваљујући САД. „Опасност није била само у акту агресије у Бањској. Ризик је трајао и после тога, јер је Србија имала много већи план против Косова, и ми смо га спречили заједно са САД“, изјавила је Османи. Она је такође навела да је реакција САД била „на два фронта“. „Прва интервенција била је политичка порука коју су САД упутиле Србији, а друго је био начин на који су САД зауставиле Србију, објашњавајући јој шта може да се деси“, рекла је она. Османи је истакла да је управо она одржавала контакт са САД, односно комуницирала је заједно са америчким амбасадором тог времена и Саветом за националну безбедност Беле куће. Последње изјаве Османи су наставак низа сличних изјава с њене стране, као и изјава председника САД Доналда Трампа. Подсећају на видео снимак на којем Трамп поздравља Османи као члана Савета мира САД, а она руком показује телефонски позив. 🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК

Инжењер 🇷🇸

11,585 views • 4 months ago

Никола Кончаревић, приведен због насиља у Новом Саду (снимак испод), чији отац у отвореном писму најприземније вређа и најотвореније прети Александар Вучић, је у последњих 10 година, током владавине тог Александар Вучић и СНС СРБИЈА, као млади филмски и ТВ редитељ, тек свршени студент, добио шансу да ради за Српско народно позориште (СНП), да његове представе буду истовремено извођене у Новом Саду и Зрењанину, као и широм Војводине, да буде промовисан у медијима као што је новосадски Дневник. Радио је на пројектима Телекома Србије. Радио је, поштовани грађани, и за (омражени) ПИНК. Његов филм који је радио за Пинк је добио и награду на фестивалу чији је оснивач Лазар Ристовски - опет неки СНС. Исти тај Никола Кончаревић, коме су пружене све те прилике и шансе, захваљујући борби свих нас за бољу и богатију Србију, дошао је испред тог СНС-а да уништава просторије наше странке, нашу имовину и напада, псује и вређа младића који је наш члан. Његов отац отишао је корак даље и упутио језиве претње председнику Србије. Е, то је прича о бахатости без граница, лудилу друштвених мрежа, то је резултат парада лицемерја, полуинформација и лажних вести које нам сервирају медији који штите интерес власника, а не интерес јавности. Па ако је истина оно што опозиција и Шолакови медији стално понављају, да живимо у одвратној, СНС-овској Србији где је све „партија, братија и корупција“ – шта је Никола Кончаревић који је радио за СНП, Телеком, Пинк, позоришта широм Србије – партија, братија или нас је корумпирао? Или су све, увек само лажи? Биће да су лажи. И да завршим најважнијим – сва дешавања која имамо прилике да видимо у претходним данима, па тако и активности Николе Кончаревића због којих је приведен, не служе на част достојанству жртава стравичне трагедије у Новом Саду. Не исказују саосећање у болу њихових пориодица. Не пружају подршку повређенима који се и даље боре за живот. Ми ћемо наставићемо да инсистирамо на проналажењу одговорних за трагедију, њиховом процесуирању и кажњавању, али то је посао институција, не улице. А оваквима као што су Кончаревић и отац - на част. Добро је да људи знају истину.

Ana Brnabic

162,311 views • 1 year ago

Само да подсетим на модус операнди медијских група за притисак. Све је стало у минут. Дакле, наратив је увек исти: сваки састанак председника Републике Србије Александар Вучић је „плаћен“, или је део „предизборне кампање“ (у било којој земљи, потпуно небитно), увек је „Србија на губитку“, и, врхунац, кад је на истоку, што није на западу, а кад је на западу, што није на истоку! У свему су, ипак, најбламантнији спинови типа - неће да му се јави Путин, па Вучић иде код Трампа, а онда уследи да неће Трамп да га види, па иде код Путина – и то све пишу исти медији! Никада се до сада није десило да се председник Србије састао са најважнијим светским лидерима, најутицајнијим светским државницима, или да је организовао њихову посету Србији (коју смо пре Вучића могли само да сањамо), а да медијске групе за притисак (Н1, Нова, Данас и слични) о томе известе као о нечему позитивном за нашу земљу и све њене грађане. Не, они сваки пут нађу све бизарнији начин да о томе известе критикујући председника Вучића и убеђујући све нас да је нешто што је, без сумње сјајно за нашу земљу, у ствари – ужасно. Тако и сада. Увек све исто из те кухиње.

Ana Brnabic

39,097 views • 1 year ago

Без икаквог повода, на ТВ Нова С, 30. јула 2025. године, Драган Ђилас је рекао: "Имамо познатог интелектуалца Мила Ломпара, али он је био на једној песничкој вечери посвећеној Радовану Караџићу. Желео бих да моја деца у школи уче песме Шантића и Диса, а не Радована Караџића." Увек спреман да се „тржишно” укључи у корист Вучићу, Ђилас ме је својевремено напао зато што сам говорио против Француско-немачког плана за Косово и Метохију: који је Вучић прихватио. Било је то у априлу 2023. године. Како тржиште не зна за морал, тако је и Ђилас доцније, како пише Политика од 4. децембра 2024. године, занемаривши шта је раније говорио, одједном напао Вучића због прихватања тог плана. Као и Вучић, тако и Ђилас уплиће своју децу у политички живот: у циљу изазивања емоционалног ефекта код публике. Они чине сопствену децу политичким улогом својих каријера. Такви су закони пропагандног погона. Одакле уопште помисао да ће деца у школи учити песме Радована Караџића зато што је објављена књига његових песама? Човек који се бори да води државне послове, као послове најопштијег реда, који подразумевају знање о појединим сегментима друштва, нема основних знања о томе како настаје школски програм. Он не зна да садржај уџбеника и лектире одређују вишестепене установе у оквиру Министарства просвете. То није ни у каквој вези са објављивањем књига код појединих издавача. А ако то зна, док говори како говори, онда он свесно лаже публику. Избор је једноставан: или не зна или лаже. Као што Вучићева ћерка студира у Берлину, док се он обрачунава са српским студентима, тако је Ђиласова ћерка студирала у Лондону. У тим градовима никад нису предавали о Шантићу и Дису. Тако се на песника који је написао песму "Остајте овде" позива човек чија је ћерка студирала у Лондону. И – колико је познато јавности – овде и не живи. Ђилас такође тврди – у једној од бројних објава против мене – да лажем када кажем да је, као опозициони политичар, одласком на председничко канабе 2022. године, после општих избора, дао кредибилитет Александру Вучићу. Он не разликује легитимитет Вучићевог избора за председника државе од кредибилитета истог човека као носиоца републичких и београдских листа СНС-а. Јер, резултати избора су се разликовали, па се председнички резултат не може аутоматски преносити на посланичке и одборничке резултате. Док легитимитат значи законско право на посед, дотле кредибилитет значи добру репутацију, кредитну способност појединца. Ако су републички и београдски избори били под сумњом, ако је опозициона јавност тврдила да су се одвијали у нерегуларним условима, како је могуће да носилац листе владајуће странке – буде кредибилан у тој ствари? Зар његов кредибилитет није угрожен опозиционом тврдњом да двојица сусретника иду изнад својих надлежности, јер о изборима треба да одлучује суд? И шта је била тема састанка са Вучићем после општих избора 2022. године: састанка који је – како пише Слободна Европа од 11. априла 2022. године – негативно оцењен у опозиционој јавности? Ако их је тако оцењивала опозициона јавност, у чему се огледа моја тобожња лаж? О теми тог сусрета било је – преноси Слободна Европа – разних мишљења. И нико се није сетио да су њих двојица можда разговарали о школовању деце и о Шантићевој поезији!

Milo Lompar

36,355 views • 2 months ago

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао. Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта). Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију. Рецимо.. Нашу. Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...? А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео. И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили. Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер. Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима). Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али... Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд. А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту. Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен... Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак. А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки. Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје. Баш због ње је ова прича о песми пред вама. И, она звучи – овако: (ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте) #YmaOHyd

Дарко Николић

105,257 views • 2 years ago

Др Војислав Шешељ анализирао Студентски Меморандум о Косову и Метохији: Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Како вам делује, ево сад гледам и слике тога што сте причали, како вам делује скуп студената? И за 23. су најавили да ће се окупити, да се сад већ... Др Војислав Шешељ: Они то громогласно најављују, али ја мислим да ће бити много мање учесника него што је било прошле године за 15. март или за 28. јун за Видовдан. Биће много, много мање учесника, јер долази до извесног освешћивања међу досадашњим студентима блокадерима. Међу њима је пукло свако јединство. Сад, ја мислим, сваки такозвани пленум своју политику води. А који им је доказ за то? Чули сте за овај скуп у Крагујевцу? Милена Томовић: Добро, пленума, је л'? Да. Др Војислав Шешељ: Не, то... то је био скуп студената блокадара... Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: ...који је организовао један или неколико пленума, не бих то могао прецизно да вам кажем. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Али је интересантно да је на том скупу прокламован меморандум о Косову и Метохији. Милена Томовић: Студенти? Др Војислав Шешељ: Студенти, блокадери. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: И то је велика промена у односу на њихово досадашње понашање. До сада нико није хтео да говори о Косову и Метохији, нико није хтео да говори о судбини Републике Српске, нико није хтео да говори о лажним оптужбама за геноцид у Сребреници, нико није хтео да говори о супротстављању притисцима да уведемо санкције Русији, нико није хтео да говори о положају српског народа у Црној Гори итд. Милена Томовић: Јесте. Др Војислав Шешељ: Нешто се сад као променило. Ја сам ту прилично опрезан. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Прво, не знам колико је пленума ово усвојило и ко тачно стоји иза овога. Ово сигурно није јединствен став свих пленума. Милена Томовић: Добро. Др Војислав Шешељ: Они вероватно нису били ни консултовани. А сад сви ћуте о томе, изненађени су. Ако је ово неки општи тренд који постоји међу студентима, онда је он добар. Онда је он позитиван. Онда је он враћање на неку патриотску линију. Милена Томовић: Али како ми то да знамо? Др Војислав Шешељ: Међу тим студентима, ја сам уверен, има још људи који су у основи патриотски расположени, али су у неким заблудама. Они су изманипулисани. ТВ Студио Б, емисија "Отворени Балкан", 20. мај 2026. 1/9

Српски радикали

11,224 views • 4 months ago

Ово је слика и прилика блокадера. Ово су њихове вредности. Ово што блокадери раде Александру Вучићу Александар Вучић и његовој породици нормалан човек не би могао да замисли, а не да изговори. Људске беде. Срамота за људски род. То је та „елита“. Одвратно и нељудско малтретирање људи као modus operandi оних који нам се сваки дан представљају као најобразованији, најхуманији, најпросвећенији, најкултурнији део нашег друштва. Лажи, увреде, претње – то је блокадерска политика. И све ово о породици Александра Вучића и о другим породицама у Србији не изговара тек неки представник „студентске“ листе. Ово изговара жена која је у самом врху блокадерског покрета. Жена која је представљена као један од најкредибилнијих бораца за слободу и владавину права. Жена широко и отворено подржана од оних из иностранства који нам свакога дана дробе о демократији, демократским вредностима и људским правима. Жена којој је НИН доделио награду за храброст, Европски покред награду Допринос године Европи, ЦРТА награду Храбри глас. Таква жена дискутује о људима који подржавају СНС СНС СРБИЈА као о најпримитивнијим животињама, некој нижој врсти. Тај „храбри глас“ своди жене на сексуалне објекте који треба да тргују сексуалним услугама како би утицале на то како неко гласа! Тај „допринос Европи“ трабуња о томе како су СНС породице другачије од других породица у Србији? Да ли је сада довољно јасно од чега и од каквих људи бранимо Србију? Моја порука блокадерима: неће бежати Александар Вучић нигде. Нико од нас неће бежати. Борићемо се свим демократским средствима против таквих какви сте ви. Бранићемо Србију од таквих. И никада нећемо бити као ви. Никада нећемо нападати ваше породице, ваше родитеље, вашу децу. Јер смо пре свега људи.

Ana Brnabic

25,869 views • 2 months ago

ЧУДЕСНИ БОГОРОДИЧИН ПОЈАС ЗА СПАСОВДАН У БЕОГРАДУ Традиционална славска литија од Вазнесењског до Светосавског храма, коју ће предводити Мајка Божја посредством свог Чудесног појаса, јединог личног предмета који је остао по Њеном Успењу на небо, кренуће у 19.00 часова и благословити и освештати сабрани верни народ и престоничке улице и тргове. У Београд ће Свети појас посебним летом донети игуман светогорског манастира Ватопеда г. Јефрем, са братством, уочи градске славе, у среду 20. маја 2026. године. Дочек ове светиње, која верујућем народу доноси благодат какву наш престони Београд и наша Отаџбина нису вековима видели и доживели, биће одржан испред Вазнесењске цркве у 17.00 часова, када ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служити празнично вечерње. Сутрадан, у порти Вазнесењског храма Његова Светост ће началствовати, уз саслужење отачаствених архијереја, светогорских монаха и нашег клира, на празничној светој Литургији. Чудесни појас Мајке Божје ће и претходне вечери и током Божанствене службе на празник Вазнесења Господњег бити доступан вернима за поклоњење. Свето предање нас учи да је Чудесни појас од камиље длаке сама изаткала Мати Божја и да се прекривала њиме док је у Њој обитавао још нерођени Господ Христос. Тако је на појас пренета благодат исцељења. Постоје стотине и стотине сведочанстава о исцељењима или добијању порода оних који су са вером и молитвом приступили Чудесном појасу Пресвете Богородице. Свети великомученик кнез Лазар Косовски је 1371. године поклонио овај Часни појас манастиру Ватопеду на Светој Гори Атонској, где се ова велика светиња чува од тада до данас.

Информативна служба Српске Православне Цркве

173,422 views • 4 months ago

Молим људе да погледају овај ТВ прилог од пре 12 година (из 2012. године). Сећате се - тада је на власти била коалиција окупљена око Demokratska stranka (ДС), више-мање иста као и све коалиције од 2000. године (ДС-ДСС-Г17 Плус). Најважније из прилога: (1) Јадарит – минерал који садржи литијум, а о коме се прича већ 7 година. (Дакле, од 2005. године!) (2) Захваљујући истражним бушотинама и пројекту, места у околини су почела да оживљавају, а мештани су од бушотина успели да направе профит. Отварање рудника, о чему се размишља, било би добро за лозничку општину. (3) Држава ће тражити да се на нашој територији прерађује руда и производи роба. (АХА! Која држава - они људи који вас данас убеђују да нису за литијум, да су против Рио Тинта, који протестују? Тада су у власти, и активни у политици, као власт, били и Драган Ђилас, и Борко Стефановић, и Срђан Миливојевић, и Мариника Тепић, и Зоран Лутовац, и Милош Јовановић, а држава је очигледно планирала, и рудник, и прераду литијума!) Ратко Ристић каже да је ћутао зато што га "нико ништа није ни питао" и зато што је пројекат био "обавијен велом тајни". А истина је да су о пројекту сви причали на свим медијима и то само и искључиво позитивно. Где су тада били Кокановићи, Петковићи и Ђедовићи да протестују? Где је била Љиљана Браловић? Драгана Ђорђевић? Како и зашто су сви ћутали до 2022. године ако их заиста брине литијум и утицај на животну средину? Једноставно: Немају ови протести и ова хистерија која се ствара никакве везе ни са литијумом ни са животном средином. Овај пројекат би Србији, а понајвише западној Србији, донео новац, радна места, стратешку и лидерску позицију као европског и светског снабдевача стратешке сировине и производа. Донео би Србији политичку снагу и позицију, полуге моћи, о каквима нисмо могли ни да сањамо. Донео би енергетску и економску независност. Има много земаља и обавештајних служби широм света које не желе да виде Србију у таквој позицији. То је разумљиво. Штета је само што су у Србији нашли - неке вољне, неке свакако невољне, али преварене, погрешно информисане или теоретичаре завере - као партнере да им помогну у томе да се Србија спречи да искористи своја богатства за себе. Ми се морамо борити за овај пројекат разговором са људима, укључивањем наших најбољих стручњака, без обзира на њихово политичко опредељење, транспарентношћу и вером у наше људе и ову земљу.

Ana Brnabic

50,648 views • 2 years ago

‼️Када новац постане главна вредност у животу, човек је спреман да пређе и преко лешева, не би ли нахранио своју болесну сујету! Кејти Пери је 31. јула, током наступа на фестивалу „Sunny Hill“ у Приштини, у режираном перформансу који је представљао слетање на Месец поставила заставу такозваног Косова. То очигледно није био случајан потез, већ унапред припремљен део представе. Фестивал су основали Дуа Липа и њен отац, познати промотери косовске независности. Званични програм фестивала Зашто је Кејти Пери пристала на то? Највероватније због новца, публике и додворавања организаторима. Она је америчка певачица, а Сједињене Државе су признале једнострано проглашену независност Косова још 2008. године. Нема доказа да је проучавала историју Косова и Метохије, међународно право или страдање српског народа. За њу и њен тим то је вероватно био само ефектан сценски и рекламни потез. Али за Србе то није обична сценографија. Косово и Метохија су, према Уставу Србије, саставни део Србије. Резолуција 1244 Савета безбедности УН, која је и даље на снази, потврђује приврженост суверенитету и територијалном интегритету тадашње СР Југославије. Косово није чланица Уједињених нација, Србија његову независност никада није признала, а његов статус и даље није општеприхваћен. УН о Резолуцији 1244 Ниједна певачица, ма колико била позната, не може једним сценским перформансом избрисати српску историју, Пећку патријаршију, Дечане, Грачаницу, Газиместан, српске гробове и вековно присуство нашег народа. Застава забодена у сценографију не мења историју нити решава спор око Косова и Метохије. Музика би требало да спаја људе, а не да служи као средство политичке пропаганде. Косово и Метохија нису позорница за туђи маркетинг — они су срце историјског и духовног идентитета српског народа. ✍ Дане Ивановић

Инжењер 🇷🇸

91,470 views • 1 month ago

Моје обраћање на данашњој ванредној конференцији за новинаре у Влади Републике Србије НЕ МОГУ ДА ПРИХВАТИМ КРИВИЦУ, ОСТАВКУ ПОДНОСИМ КАО ОДГОВОРАН И МОРАЛАН ЧОВЕК Поштоване грађанке и грађани, Прошао је Дан жалости у Републици Србији поводом страшне трагедије која се догодила на железничкој станици у Новом Саду. Нисам се до сада оглашавао из пијетета према страдалима и њиховим породицама. Био сам те страшне ноћи на железничкој станици у Новом Саду молећи се да храбри спасиоци спасу бар још један живот. Оставку сам понудио истог дана председнику Владе Србије када се догодила несрећа у Новом Саду и саопштио своју намеру да поднесем оставку председнику Републике Србије. Желим да вас обавестим да ћу сутра ујутру званично поднети оставку на место министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре председнику Владе Републике Србије. Када Народна скупштина буде констатовала моју оставку, престаћу да обављам ову функцију и у техничком мандату. Не могу да прихватим кривицу за смрт 14 људи јер ни ја, ни људи који раде са мном, немамо ни трунку одговорности за трагедију која се догодила. Сигуран сам да ће то да покаже истрага коју води надлежно тужилаштво. Први сам се одазвао позиву тужилаштва као министар јер министарство на чијем сам челу жели да се утврди ко је одговаран за несрећу која се догодила. Оставку подносим јер као одговоран човек желим да личним примером покажем да у данашњој Србији постоји морална одговорност за то што се таква страшна несрећа догодила у ресору који водим. Зашто не могу да прихватим кривицу? Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктура апсолутно ниједним својим актом није могло да утиче на пројекат, квалитет и надзор радова на станици у Новом Саду. Зато желим да јавности Србије саопштим хронологију издавања документације за пројектовање и реконструкцију железничке станице у Новом Саду. 09. 10. 2017. године – Инфраструктура железнице Србије дала је пројектни задатак ЦИП-у за израду идејног пројекта. 27. 02. 2018. године – Потписан је уговор о изради идејног пројекта између МГСИ и Саобраћајног института ЦИП. 07. 07. 2018. године – Потписан је комерцијални Уговор о модернизацији и реконструкцији мађарско-српске железнице на територији Републике Србије. У периоду од 06. 04. 2020. до 30. 09. 2021. године –МГСИ издаје локацијске услове. 06. 08. 2020. године – Републичка ревизиона комисија даје Извештај о стручној контроли пројекта који пре тога урадио Саобраћајни институт ЦИП. 21.04.2020. године – Потписан је уговор о пројектовању између извођача и Саобраћајног института ЦИП. 21. 10. 2021. године – Завод за заштиту споменика културе Новог Сада дао је конзерваторске услове. 28. 10. 2021. године – Коначан Извештај о урађеној техничкој контроли пројекта за грађевинску дозволу од стране компаније „ЦЕСТРА”, коју је требало да ангажује Инфраструктура железнице Србије. 2021. године – Урађен пројекат за грађевинску дозволу према пројектном задатку за израду пројекта за грађевинску дозволу коју је урадила Инфраструктура железнице. 26. 10. 2021. године – Издата грађевинска дозвола. 12. 08. 2022. године – Дата сагласност Завода за заштиту споменика културе Нови Сад на урађен пројекат за извођење. Све се ово догодило пре него што сам изабран за министра у Влади Републике Србије. Да будем јасан, у мом мандату урађен је само коначан пројекат за извођење који чак и не одобрава министарство на чијем сам челу. Извођење радова радио је кинески конзорцијум ”China Railway“ и „CCCC“, надзор конзорцијум „Утибер” и „Ежис”, а инвеститор радова је Инфраструктура железница Србије. МГСИ је према овом уговору било само финансијер. Желео сам да јавно прочитам ову хронологију комплетне документације за изградњу железничке пруге, а у склопу тога и железничке станице Ноби, сад не зато да бих у било кога упро прстом, већ да бих показао да као министар у свом мандату нисам донео ниједан акт који је могао да има утицај на крајње исходиште овог пројекта. Позивам надлежне органе, пре свега тужилаштво, да што је пре могуће утврде ко је одговоран због несреће која се догодила, ко је у кругу пројектант, извођач радова, надзор и инвеститор није урадио свој посао односно због кога је умрло 14 невиних људи. Тако ће се скинути љага са имена многих људи који су ових дана помињани у јавности. Такође, очекујем да се утврди зашто Инфраструктура железнице није одржавала станицу у Новом Саду јер је то њихова законска обавеза. Управо зато што се многи инфраструктурни пројекти не одржавају пре неколико недеља сам поднео иницијативу да се уради Закон о одржавању инфраструктуре. Надам се да ће ову добру идеју спровести неко ко долази после мене. Верујем да ће и други који су именовани на функције од Владе Републике Србије, а били су директно или индиректно у ланцу доношења одлука у случају реконструкције станице, следити мој пример. На крају, желим да вам кажем нешто лично. Трпео сам ових дана увреде и нападе оних који сваку трагедију и сваку смрт покушавају да злоупотребе за скупљање политичких поена. Трпео сам увреде оних који мисле да је нечија смрт и несрећа њихова шанса да се докопају власти. Трпео сам увреде и оних који су се смејали због тога што сам гутао кнедле и једва изговарао речи тог страшног дана на железничкој станици у Новом Саду, јер сам пре тога видео тела људи који су пронађени испод рушевина. Када су ме оптуживали да глумим, полазили су од себе, јер они мисле да је и смрт политичка шанса. Људи који данас раде са мном и ја, плачемо за тим људима. Ја и данас размишљам о деки који је са унукама кренуо на воз и нико од њих није жив. Плакаћу за њима док сам жив као човек. Иако нажалост немам децу, не могу да дозволим да било ко упире прстом у мене и каже да сам одговоран за смрт неког детета. Посебно не гори од мене. Оставку подносим као одговоран човек свестан да ова трагедија није смела да се догоди. Слушао сам ових дана приче о моралу. Не бих да причам о моралу људи који су те придике држали али морал подразумева праведност. А правда је да одговарају они коју су криви, а не да се оптужују невини. Желим да будем потпуно јасан. Министар сам постао као члан Српске напредне странке (СНС СРБИЈА) на предлог председника Вучића. У политику сам се вратио због Александра Вучића (Александар Вучић) и бићу ту док се он бави политиком. Кажем ово због оних у мојој странци који су ме претходних дана прозивали да покажем одговорност, а сами нису одговорни за било шта. Ја одговорност и част имам, а потрудићу се да покажем у будућности колико је они немају. Поносан сам члан Српске напредне странке и председништва наше организације и то ћу остати и сада када нисам министар. Захвалан сам Александру Вучићу на поверењу и сигуран сам да сам то поверење оправдао. Њему лично увек ћу бити на располагању. Још једном желим да изразим саучешће породицама страдалих. Њихове најближе нико не може да врати. Трагедија је страшна и молим све, медије, политичке странке и невладине организације да се суздрже, да не злоупотребљавају трагедију. Да дозволе да истражни органи заврше у миру свој посао, а да ми као друштво нађемо снаге да се ово више никада не понови. Желим да се захвалим медијима на сарадњи јер било је и тешких тренутака, али ја верујем да су медији, када су добронамерни, најбољи коректив политике. Одлазим са ове функције чисте савести и поносан на резултате који остају иза мене и мог тима. Радили смо у најбољој вери искључиво у интересу Србије. Хвала на пажњи!

Горан Весић

92,063 views • 1 year ago

⚠️Откривамо ко је кум Веселина Милића са којим је Жвакс оштетио буџет Србије за стотине милиона евра. ⚠️Ево како функционише пореска шема која се помиње у контексту шверца текстила и прања новца, објашњена кроз званична правила о Порезу на додату вредност (ПДВ) при увозу робе у Србију. ⚠️При легалном увозу текстила (одеће, тканина, готових производа), увозник је дужан да плати општу стопу ПДВ-а од 20% на царинску основицу (коју чине вредност робе + трошкови транспорта + царина). Малверзације у текстилном сектору најчешће се врше кроз следећа два механизма: 1. Фиктивни извоз и лажни поврат ПДВ-а. Када фирма увезе робу, она држави плати 20% ПДВ-а на увозу (то је за њу "претходни порез"). Финансијске преваре се дешавају када се та роба фиктивно (само на папиру) извезе из земље или прода непостојећим фирмама (тзв. "перионицама" или "фантомским фирмама"). Будући да је извоз робе ослобођен ПДВ-а, држава је по закону дужна да фирми врати (рефундира) оних 20% уплаћених на увозу. Кроз лажну документацију приказује се огроман фиктивни промет, и од државе се извлаче стотине милиона евра стварног новца на име "поврата ПДВ-а" за робу која никада није стварно напустила складиште или је продата на црно. 2. Продаја на црно и "прање" кеша кроз грађевину. Текстил који је легално ушао у земљу (или је прошверцован са лажним фактурама на којима је вредност робе вишеструко умањена да би се платило мање дажбина) продаје се на црно на базарима и пијацама широм Србије (Панчево, Нови Пазар, Београд). ⚠️Кеш без пореза: На ту продају се не издају фискални рачуни, што значи да се држави не плаћа 20% ПДВ-а на продајну цену. ⚠️Инвестирање у некретнине: Тако зарађен огроман кеш (црни новац) не може легално да се стави на банковни рачун. Зато се он "пере" тако што се инвестира у грађевински сектор – купују се земљишта, инвестира се у изградњу стамбених зграда у Београду и Новом Саду, где се кроз грађевинске материјале и радну снагу тај новац уводи у легалне токове. Пореска управа и Управа криминалистичке полиције (УКП) сви заједно сарађују у овој огромној пљачки народа.

Инжењер 🇷🇸

13,545 views • 4 months ago