Loading video...

Video Failed to Load

Go Home

22,328 views • 3 months ago •via X (Twitter)

0 Comments

No comments available

Comments from the original post will appear here

Related Videos

ДАНАС СЕ СЕЋАМО РОЂЕЊА МОГ ПРАДЕДЕ, ВИТЕШКОГА КРАЉА АЛЕКСАНДРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА. На овим ретким архивским кадровима са Цетиња, августа 1910. године, види се мој прадеда - тада српски престолонаследник, у свечаном тренутку проглашења Црне Горе за краљевину. Поред њега стоји и мој наврндеда, краљ Никола I Петровић Његош - владар који је од малене планинске земље створио међународно признату државу, човек чије су кћери повезале Црну Гору са европским дворовима, а чија је реч имала тежину части, слободе и државног достојанства. Никола је знао да круна није привилегија, већ завет народу. Млади Александар је у тим годинама већ учио шта значи служити држави, носити одговорност и бити спреман на жртву. Судбина му је касније поверила уједињење, али и тешко бреме власти у немирним временима. На данашњи дан, сећамо се оба владара - као симбола једне идеје: да се држава гради вером, чашћу и службом народу. Нека је вечна слава Српском Витешком Краљу Александру I Карађорђевићу.

Филип Карађорђевић

14,845 views • 10 months ago

Поводом годишњице убиства мог прадеде, краља Александра I Карађорђевића, дошао сам на Опленац да му одам пошту. Руже које сам положио на његов гроб сам орезао и убрао у врту Краљевског двора. Земљиште на којем се Двор налази мој прадеда је купио сопственим средствима, а Краљевски двор подигао приватним новцем, оставивши својим потомцима дом, а свом народу трајно наслеђе. У тим ружама за мене има много више од симболике: оне повезују дом који је градио са местом на којем данас почива. Повезују генерације наше породице, прошлост коју нисмо лично доживели и наслеђе које смо дужни да чувамо. Многи се краља Александра I сете само онда када им то налаже лични интерес. Многи покушавају да себе пореде са њим, иако таквих поређења нису достојни. Али једно је сигурно: они који су током протеклих деценија писали и тумачили нашу историју умногоме су се огрешили о краља Александра. О војсковођи и државнику који је у бурним временима успевао да оствари оно што многи после њега ни у миру нису умели да сачувају. О човеку чије се наслеђе не може мерити пролазним политичким интересима, нити избрисати деценијама неправедног заборава. Краљ Александар I, Ујединитељ и Осветник Косова, један је од највећих владара наше историје. За мене, међутим, он није само велика историјска личност. Он је мој прадеда. Човек чија је судбина заувек уткана у историју наше породице и нашег народа. Положио сам цвеће на његов гроб и на гробове осталих својих предака, са захвалношћу за оно што су нам оставили и свешћу о одговорности коју њихово име носи. На Опленцу посебно снажно осећам да припадност династији Карађорђевића подразумева обавезу да се чува успомена, поштује жртва и достојанствено носи наслеђе претходних генерација. Нека је вечна слава и хвала мом прадеди, витешком краљу Александру I Карађорђевићу, и свим мојим прецима. Вечан им помен.

Филип Карађорђевић

41,770 views • 25 days ago

Спасоје Вулевић је заборавио како је крвнички пребијао грађане јула 2020. године, и како је интервенисао САЈ на протестима против Рио Тинта. То му није страшно. Спасоје је од 1993. у полицији, 13 година био добар Вучићевим режиму, и септембра 2025. године оде у пензију на лични захтев да би му постао "опозиција". Он зна како се долази на функцију, да будеш спреман да све урадиш. Ако Студентска листа мисли да осумњичене убија без пресуда, онда је Спасоје Вулевић прави избор, али колико знам и студенти, и народ, и ја борили смо се да закон важи једнако за све и да свима буде суђено поштено, а не да буду ликвидирани пре суђења. Такву срећу нису имали они које су убили припадници САЈ - а под командом Спасоја Вулевића: Душан Спасојевић и Миле Луковић убијени 2003. године, Исмаил Прентић убијен 2007. код Новог Пазара, Добривоје Живковић (69 година) убијен у селу Баре код Пожаревца, пензионер Петар Петровић (89 година) убијен у селу Тополница код Мајданпека, Сенад Рамовић (51 година) убијен 2024. године у селу Хотково код Новог Пазара, Саша Милосављевић (47 година) убијен јануара 2025. године у Јагодини.

Срђан Ного

40,721 views • 4 days ago